Slažem se sa kolegom iz SRS da je veoma važno voditi računa i imati na umu reči ovog amandmana, znači postupati u skladu sa propisima i moralom koji ne dozvoljavaju zloupotrebu korisnika informatičkih usluga.
S obzirom na činjenicu da postoji ogromna medijska blokada, veliki broj ljudi u Srbiji, što mlađih, što srednjeg doba, što onih koji su postali tehnološki višak, nalaze se u nekim poznijim godinama, okreće se elektronskim vidovima komunikacija, posebno internetu, preko koga se i oglašava, i reklamira i daju raznorazne informacije o ličnostima i o aktivnostima, koji i te kako mogu biti zloupotrebljene.
Već sam načelno u ovoj raspravi rekla da je zakon malo preuzak i da je trebalo doneti zakon o elektronskom poslovanju, jer ovde nije reč samo o trgovini, budući da postoje drugi oblici informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti poslovanja. Svakako je pojam poslovanja značajno širi i sveobuhvatniji od pojma trgovine.
Recimo, ovih dana smo svedoci kako dolazi do zloupotrebe korisnika informacionih usluga. Pokrenuta je preko interneta, pratim to i na Fejsbuku, čitava medijska kampanja protiv episkopa Raško-prizrenskog Artemija zbog snimaka navodnog batinjanja u manastiru Crna Reka. Ceo problem je da je prikazan jedan montiran materijal koji datira iz 2003. godine, koji je skinut sa Ju tjuba, ali je istovremeno skinut i datum kada je taj materijal napravljen. Da stvar bude gora, znači da je reč o zloupotrebi vidi se po tome što nije reč o snimcima koji su napravljeni u samom manastiru Crna Reka, već u blizini, u mestu Ribariće, gde postoji taj pravoslavno-misionarski i duhovno-rehabilitacioni centar Crna Reka.
Šta se dogodilo? Na osnovu jednog snimka koji je takav kakav jeste, koji je nekom odgovarao zato što je vladika Artemije postao negde neprihvatljiv onog trenutka kada nije dao dozvolu i blagoslov za posetu Džozefa Bajdena Visokim Dečanima, krenula je čitava kampanja protiv njega i na kraju kampanja koja podriva osnove SPC, a zloupotrebljava sve te ljude koji su praktično u poziciji nemoći i koji se obraćaju u ovaj rehabilitacioni centar zbog toga što mnoge nadležne državne institucije i ne žele da se bave problemima zavisnosti.
Imali smo prilike da vidimo te snimke i da vidimo kako se zloupotrebljava i dobra volja i aktivnosti protojereja Branislava Peranovića, što je dovelo do izvesnih konsekvenci, u smislu da se javio i Zaštitnik građana, da se javio i nadležni ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
Pitanje je samo šta se zapravo događalo te 2003. godine? Da smo imali neki normalnije napravljen zakon o elektronskom poslovanju i da smo usvojili ovakav amandman, koji bi omogućio da se ne zloupotrebljava sadržaj koji je u elektronskoj formi iznet i koji dolazi do veoma velikog broja ljudi, baš zahvaljujući medijskoj blokadi, ne bismo sada bili u situaciji da imamo jednu prilično tragičnu kampanju, koja ne samo da podriva temelje crkve, nego ide preko leđa svih onih ljudi zavisnika, njihovih porodica koje se nalaze u poziciji nemoći.
Na tom snimku izostalo je da se navede kakav je program pravoslavno-misionarskog i duhovno-rehabilitacionog centra Crna Reka, kojim rukovodi protojerej Branislav Peranović, i koji jeste samostalna organizacija i celina, nezavisna od manastira, a registrovana kod nadležnih državnih organa.
Na osnovu ovoga kako nam je to u elektronskoj formi prezentovano, stiče se utisak da je otac Branislav nešto na svoju ruku, uz blagoslov Artemija, pokupio neke ljude i na silu iz zlostavlja.
Zaboravlja se da postoji potpuno jasan program rehabilitacije narkomana, koji podrazumeva sve razrađene stavke od samog prijema grupa i pojedinaca, preko intervjua, do odabira smeštaja, tako da svi koji dolaze u taj centar moraju obaviti razgovor. Sam zavisnik, članovi porodica ili pratioci primaju se na razgovor i na osnovu tog razgovora se odlučuje o prihvatanju ili odbijanju pacijenata.
Odbijanja su vrlo retka i događaju se samo u slučajevima ako se proceni da bi angažovanje i boravak pacijenta bili potpuno uzaludni, kao i u slučajevima kada bi mogli da budu štetni po druge pacijente.
Na osnovu ovog snimka, niko nije postavio jedno pitanje koje je jako logično, a to je, da li se zapravo radi o kažnjavanju nekog ko je proturio drogu u ovaj rehabilitacioni centar onim štićenicima koji su već bili na pola puta da se od nje oporave?
Niko nije postavio pitanje, šta se zapravo događa u porodicama zavisnika i kako fizičko i psihološko zlostavljanje trpe, recimo, njihovi roditelji i porodice?
Niko nije postavio pitanje šta se događa kada zavisnik ovde, u svojoj sredini, zvaničnoj instituciji, uspe da apstinira, pa onda, naravno, preko nekakvih kanala, njegova bivša narkomanska grupa, ponovo pokušava da ga uvuče u čitav proces i da, u stvari, onemogući njegov oporavak. Ne znamo da li se radi o kažnjavanju ljudi koji su izvršili takav prekršaj?
Ono što znamo, u ovom centru proces terapije je veoma složen. Teško ga je na kraju, ukratko objasniti, jer podrazumeva kompletan rad sa ličnošću pacijenata, znači, precizno ustanovljavanje stanja njegove ličnosti, karakternih osobina, sistema vrednosti, duhovnog identiteta, odnosa prema Bogu, prema drugima, prema sebi.
Ideja jeste da zavisnici sagledaju besmisao i štetnost ranijeg načina života. Šta sad sve to podrazumeva? Podrazumeva katihizaciju, ispovest i post, redovna bogosluženja, i poslušanja. Znači, permanentan na sebi, sa svih aspekata, sa fizičkog, duhovnog i duševnog.
Naravno da rad sa različitim ljudima podrazumeva i individualni pristup, ali i zajedničke aktivnosti. Radi se nešto što se zove nova socijalizacija, koja bi ovog puta trebalo da bude, pre svega, liturgijskog karaktera.
Svođenje čitavog programa u centru na slike zlostavljanja nije ništa drugo nego zaista čista zloupotreba, budući da je ovde reč o krajnje neagresivnim metodama i ideji duhovne, duševne i fizičke obnove sistema vrednosti onog čoveka koji je došao u poziciju da bude zavisnik.
Naravno, neka završna faza u centru podrazumeva i samo posmatranje, intenzivnije promišljanje o svemu što je viđeno i naučeno, znači, neku vrstu, kako se to u hrišćanskoj terminologiji kaže, straženja nad sobom, češće pričešćivanje, odlaske u crkvu, češće razgovore sa upravnikom centra, intenzivnije kontakte sa celom porodicom, češće kontakte i pacijenta i porodice sa crkvom i pripremu za povratak kući.
Faza produženog kontakta sa centrom, takođe, podrazumeva da po završetku programa i okončanju terapije ljudi postaju zapravo istinski pravoslavni i da, praktično, redovno nastavljaju da onaj način života koji su vodili u ovom rehabilitacionom centru vode i u sredinama iz kojih su došli. Imaju mogućnost da se jave upravniku, da mu pišu, da se u situacijama koje doživljavaju kao kritične ponovo jave. Postoji i patronažna služba.
Znači, od 2009. taj pravoslavno-misionarski, duhovno-rehabilitacioni centar "Crne Reka" je, praktično, od Sretenja 2009. godine proširio svoju aktivnost na resocijalizaciju osnivanjem patronažne službe.
Pri tom su opet ciljevi te službe podizanje kvaliteta resocijalizacije štićenika, naravno, mnogo veći rad na preventivi, na podsticanju štićenika da nastave aktivan rad na sebi, jer dobijaju podršku pri nalaženju adekvatnog posla. Postoji čak i edukacija roditelja, a u slučaju recidiva, znači, ponovljenog korišćenja psihoaktivnih supstanci, rano otkrivanje, opet, najvažnije za ponovno uspostavljanje apstinencije.
U aktivnosti ovog centra spadaju pešačke ture, upoznavanje, skupljanje bilja, pečuraka, orijentacija u prirodi, znači, fizičke aktivnosti tipa pecanja, plivanja, vožnje čamcem. Naravno, nadležni i okolni manastiri su Sopoćani, Đurđevi Stupovi, Petrova Crkva, Duboki Potok, Čokešina, Tronoša i Radovašnica. I, logično, podrazumeva se i vrlo koristan, duševno koristan i fizički koristan rad u prirodi, naravno, sve zavisno od kapaciteta samog štićenika.
Veoma je važno i javnosti negde ovu informaciju dati u pravoj formi i voditi računa o tome da integritet osoba koje se na ovom snimku nalaze, a koje zapravo pripadaju našoj crkvi, kao nekakvoj okosnici, zapravo, jedinom objedinjujućem faktoru, ovog trenutka, srpskog naroda, bude zaštićen.
Danas je stiglo i saopštenje za javnost roditelja štićenika ovog kampa "Crna Reka". To je preko 200 potpisa koji će biti dostupni javnosti i koji negoduju zbog ovakve elektronske zloupotrebe snimka iz 2003. godine, za koji tvrde da je i montiran. Bez obzira što ovo nije teritorija manastira, nije uobičajeno da, prosto, i u mestima koja su u blizini manastira ljudi nose kratke pantalonice.
Na dotičnom snimku onaj koji navodno batina jeste u šorcu. Prosto, ozbiljno sumnja da bi u eparhiji vladike Artemija bilo moguće da neko pristupi mestu i bude okružen ikonama, a da u kratkim pantalonicama upotrebljava lopatu.
Jeste reč o zloupotrebi i mislim da je ovaj zakon, kao i zakon koji smo nedavno doneli, Zakon o zabrani diskriminacije, veoma važan i relevantan i za ovaj slučaj i da, zapravo, treba da zaštiti mogućnost slobodnog ispovedanja vere i da povrati poverenje, znači, da izvrši svojevrsnu duhovnu obnovu srpskog naroda, umesto da se preko ovakvih događaja, negde crkvi imputira da je nazadna, da je agresivna, da je sadistička, da pribegava nekakvim metodama klečanja na kukuruzu, bijenja ili ne znam čega, koji su u pedagogiji odavno prevaziđene.