Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj moj amandman je jedan u nizu, da tako kažem, identičnih amandmana.
U članu 17. stav 7. Predloga zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti amandmanom, koji sam podneo ispred poslaničke grupe SRS, predviđeno je, odnosno zatraženo da se reč – ministar zameni rečju – ministarstvo.
Javnost koja prati skupštinsku raspravu o setu ovih zakona iz oblasti poljoprivrede može da zaključi da se radi o amandmanu kojim se izražava jedan principijelni stav SRS, pre svega, o potrebi jačanja institucije, u ovom slučaju Ministarstva poljoprivrede, a ne personalno oličenje, dato u liku i delu ministra.
Zašto je ovo po našem mišljenju suštinski važno? Iz jednostavnog razloga što su ministri, uz dužno poštovanje, ipak stranački kadrovi, sa znatno više partijskog negoli nekog praktičnog iskustva.
Ministarstvo je pak skup stručnjaka iz svih oblasti koje pokriva poljoprivreda, a za koju inače volite da kažete da je strateška grana razvoja, ali ne činite ništa da položaj srpskog agrara poboljšate, čak naprotiv, merama koje se preduzimaju čini se da se urušava nešto što bi moglo da bude pokretač privrede uopšte.
Ako se ne varam, neki od sličnih amandmana ste prihvatili, tak da predlažem da pokažete još malo dobre volje i prihvatite naše viđenje predloženog zakonskog rešenja u ovom segmentu, jer i sami neki parametri kao što su adresa, prebivalište, ime sorte i slično, zaista je apsurdno da se ministar obavezuje da propisuje bližu sadržinu i način vođenja registra zahteva, kao što je u ovom segmentu. Mislim da je znatno prihvatljivije da taj posao radi ministarstvo koje jeste nadležno za tako nešto.