Predsedavajući, mislim da ste prekršili odredbe ovog poslovnika, i to član 104, koji vas obavezuje kao predsedavajućeg da vodite računa o dostojanstvu parlamenta i ovog doma.
Kada neki od narodnih poslanika izgovori ovako tešku optužbu ne navodeći imena, to ostavlja utisak da postoje brojni poslanici u parlamentu koji misle na način kako je to malopređašnjom svojom izjavom poslanik rekao. Na to ste morali odmah da reagujete i da tražite od njega da izgovori ta imena, da učini poznatim javnosti o čemu se radi i ko su ti ljudi koji na taj način razmišljaju. Potom, ukoliko to ne učini, da ga ne opomenete formalno, ali da ga upozorite da tako nešto ubuduće ne sme da radi, a ako nastavi dalje to da čini, da izreknete opomenu.

Hvala. Nema povrede Poslovnika niti se iko i o kome uvredljivo izrazio.
(Miloš Aligrudić: Nisam zadovoljan odgovorom. Tražim da se o ovome izjasni Skupština u Danu za glasanje.)
Skupština će se u Danu za glasanje izjasniti o povredi Poslovnika na koju ste malopre ukazali.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika. Zahvaljujem mu na strpljenju, s obzirom da nisam shvatio da je u pitanju replika na prvo izlaganje gospodina Radovanovića.

Gospodine Novakoviću, javio sam se da građani Srbije koji prate prenos ove sednice ne bi bili u zabludi.
Gospodin Radovanović je rekao jednu neverovatnu stvar, a to je da su narodni poslanici koji su predložili ovaj zakon uvažili oko 90% amandmana narodnih poslanika SRS-a i da će to biti ugrađeno u Predlog zakona.
To, jednostavno, nije tačno. Imam mišljenje ovih pet narodnih poslanika o amandmanima koje su podneli i narodni poslanici SRS-a i Odbor za pravosuđe i upravu. Jedini amandman SRS-a koji je prihvaćen jeste amandman Elene Božić-Talijan, a za sve ostale amandmane su ovi narodni poslanici predložili da budu odbijeni.
Ali, što je vrlo zanimljivo, ovih pet narodnih poslanika predložilo je da se usvoje svi amandmani Odbora za pravosuđe i upravu. Kad kažem Odbora za pravosuđe i upravu, mislim amandmani DS-a. Jer, DS očigledno nije imao toliko kuraži da zvanično podnese amandmane, nego su to uradili na jedan indirektan način, tako što je Odbor za pravosuđe i upravu, a to opet znači poslanici pre svega DS-a, napisali su veliki broj amandmana na predlog ovog zakona i bukvalno sve i jedan amandman Odbora za pravosuđe i upravu, čitaj DS-a, prihvatilo je ovih pet narodnih poslanika.
DS neće moći da bude amnestiran od političke odgovornosti pred građanima Srbije za donošenje ovog skandaloznog zakona.
Možete vi da ćutite koliko hoćete, da se pravite nevešti, da gledate u plafon i u pod i da izlazite da pijete kafu, sutra kada ovaj zakon bude objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" i kad stupi na snagu, ovo će biti slika i prilika ne toliko Nenada Čanka, nego Borisa Tadića, Demokratske stranke i režima u Beogradu.
Sada bih hteo da pokažem građanima Srbije nešto što neću nazvati fašizmom, ali ću nazvati separatizmom i kršenjem Ustava Republike Srbije. U ruci držim jednu knjižicu koja se zove ''pasoš Vojvodine''. Ovde su reč pasoš i reč Vojvodina napisane na srpskom jeziku, a ovo je valjda hrvatski jezik, slovački i rusinski. Piše – pasoš za Evropu. Ovde su podaci građana koji budu posedovali ovaj pasoš - ime i prezime, državljanstvo, mesto rođenja, datum rođenja, datum izdavanja, rok važenja pasoša.
Pazite šta dalje piše – ovaj pasoš važi za ceo svet na osnovu sledećih pravila, pa između ostalog, na izborima poraziti one koji su krivi za visoku stopu nezaposlenosti, usporene evropske integracije, zapuštenu poljoprivredu i industriju, za protežiranje ratnih profitera i zločinaca, laž, licemerje i kriminal. Ovo je smešno samo po sebi. LSV je u koaliciji i u Vojvodini i na nivou Republike Srbije sa DS, koji je odgovoran za visoku stopu nezaposlenosti, za zapuštenu poljoprivredu i industriju, za protežiranje raznih profitera i tajkuna itd.
Onda se kaže ovako – Vojvodina mora postati evropska regija u kojoj žive zadovoljni građani poljoprivrednici, zdravstveni i prosvetni radnici, državni službenici, penzioneri, mladi i deca. Da bismo sve ovo postigli, neophodni su nam zakonodavna, sudska i izvršna vlast u AP Vojvodini. Kad se kaže zakonodavna, izvršna i sudska vlast, to znači država. Pitajte studente prve godine svih pravnih fakulteta u Srbiji i oni će vam reći da politička jedinica koja ima zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast nije nikakva autonomna pokrajina, nego država.
Pa onda nam treba vojvođanska imovina i naši novci, oni novci koje su pokrali tajkuni koji stoje iza Nenada Čanka. Vlast u Republici Srbiji ne sme na AP Vojvodinu više da gleda kao na kravu muzaru. U ministarstva Vlade Republike Srbije više ne mogu da uđu, a kamoli da budu ministri ljudi čije je načelo da kraduckaju. Ovi koji sada sede u Vladi, čast izuzecima, ne da kraduckaju, nego kradu državu na veliko.
Imaoci ovog pasoša moći će s njim da putuju u Evropu neograničeni broj puta kada se ova prethodna pravila budu u potpunosti primenjivala.
Dakle, monopol na antifašizam u Srbiji ima stranka koja je štampala pasoše Vojvodine, kao faktički nezavisne države. Monopol na antifašizam ima stranka koja je štampala karte republike Vojvodine, stranka koja je štampala one automobilske oznake sa velikim slovom V, što je po međunarodnim standardima oznaka za suverene države.
Vi sada vidite, građani Srbije, kako ćete proći sa takvim antifašistima, koji rade na razbijanju države Srbije i koji kažu – građani Vojvodine, živećete dobro kad se odvojite od podjednako siromašnih građana Kragujevca, Šapca, Valjeva, Bora, Negotina, Majdanpeka, Niša, Leskovca i Ivanjice. Dakle, Nenad Čanak uporno obmanjuje građane Srbije pričom da će građani u Vojvodini živeti bolje kada dobiju navodno veći stepen autonomije.
Sledeća podvala je da autonomaši Nenada Čanka prosto huškaju nacionalne manjine na Srbe, a Srbe na nacionalne manjine, pa nacionalnim manjinama kažu – znate, vi u Vojvodini teško živite zbog ovih srpskih nacionalista, a Srbima kažu – znate, mi moramo da radimo na usvajanju ovog statuta Vojvodine, pritisle nas nacionalne manjine. Nije to tačno i nemamo mi Srbi problem ni sa Mađarima, ni sa Slovacima, ni sa Rumunima, ni sa Romima, ni sa svim ostalim pripadnicima nacionalnih manjina u Vojvodini.
Svi mi u Vojvodini, mi koji dolazimo iz Vojvodine, teško živimo. Ne zato što Mađar potkrada mene a ja Mađara, nego zato što je pokrajinska vlast u Novom Sadu korumpirana. I teško i Srbima i Mađarima i Slovacima i Romima dok je ove i ovakve pokrajinske administracije, u kojoj, naravno, važna mesta ima i ova izrazito antifašistička stranka, kao što je Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Hvala. Reč ima gospodin Tomić Željko.

Hvala. Ono što mora da se konstatuje na početku, to je da ukoliko, a sva je prilika da će tako biti, budu usvojeni amandmani Odbora za pravosuđe i upravu, odnosno gospodina Boška Ristića, odnosno DS-a, mi ćemo dobiti jedan potpuno drugačiji zakon u odnosu na ono što je predlagač imao na umu.
Lepa će biti prilika da ovaj predlog zakona, koji sada imamo u sirovoj verziji, uporedimo sa konačnom verzijom teksta ovog predloga zakona za sada. Razlika će biti neviđena, zato što ovaj prvobitni predlog zakona, predlagača Lige socijaldemokrata Vojvodine, govori o mnogo većem broju, širem spektru stvari koje treba zabranjivati, koje treba sankcionisati itd.
Tek nakon one rasprave u načelu su reagovali Odbor za pravosuđe i upravu, odnosno vHhVAgospodin Boško Ristić, odnosno DS, i, bože moj, kao sada su ga uljudili i uobličili, pošto ono zaista nije ličilo ni na šta.
Ovaj prvobitni predlog zakona mogu da krstim kao gramatički nepismen. To sam govorio i u raspravi u načelu. Naslov je gramatički potpuno pogrešan, da sada ne ponavljam, vidim da se amandmanom to ispravlja, a što se tiče političkih karakteristika, to je zaista za diskusiju.
Najpre, da govorimo o naslovu. Kako možete da zabranjujete manifestacije neonacističkih ili fašističkih organizacija, a neofašističkih ne zabranjujete? Znači, neofašisti mogu da krstare Srbijom.
E sad, bude li neko od vas pokušao da mi replicira, da ga predupredim, o pojmu neofašizma, da li on postoji, u kakvim oblicima itd. Uopšte ne želimo da filozofiramo na tu temu. Jednostavno je pogledati vaše razloge za donošenje ovog zakona, obraćam se predlagaču, po hitnom postupku. U prvoj rečenici piše – u poslednje vreme nacionalističke i neofašističke organizacije i pojedinci vrše grupne i pojedinačne ekscese.
Znači, vi priznajete da neofašisti postoje, ali ih u zakonu uopšte ne sankcionišete. Sankcionišete fašiste i neonaciste, a ovde pričate o nacionalistima. Čisto da javnost zna, vi nacionaliste (odnosno Odbor za pravosuđe i upravu, odnosno Boško Ristić, odnosno DS) izbacujete iz ovog zakona. Posle one rasprave u načelu, gde je celokupna opozicija, pa su čak i određeni predstavnici vladajuće koalicije reagovali, sada se izbacuje pojam nacionalizam. Vi ovde mašete sa neofašistima, ali ih ne stavljate u naslov. Znači, osuđujete ih, a ne sankcionišete ih. To je vrlo interesantno. To je konkretan dokaz vaše političke nepismenosti.
Naravno, imali ste vremena to da ispravite. U skupštinskoj proceduri se ovaj zakon nalazi od 10. oktobra 2008. godine. Za sedam i po meseci ste mogli jedan padež da izmenite i milion ovih, ne znam ni kako da ih nazovem, ovih budalaština kao što je neonacionalizam. Morali ste da uvedete šifrarnik a ne pojmovnik, jer mislim da niko ne zna šta znači neonacionalizam.
Na sreću, nacionalizam nije poražena ideologija kao što je slučaj sa nacionalizmom i fašizmom, i postoji u raznim oblicima, samo ćete morati da kažete – ko je taj koji će nekoga da krsti nacionalistom u lošem smislu. I prošli put sam, u načelu, govorio – da vidim ko je taj ko će da označi nacionalistu kao nešto samo po sebi loše i negativno?
Marksistički udžbenici iz kojih ste svi učili i naučili su davno na istorijskom smetlištu. Pitajte Vinstona Čerčila da li je bio nacionalista, pitajte Šarla de Gola, pitajte i Slobodana Jovanovića, ličnost sa najskuplje srpske novčanice, prvog Srbina koji je predavao na Sorboni, pročitajte da li je nacionalista. Naravno da jeste.
Opet kažem – ko je taj ko će to da određuje? Da nije možda Džozef Bajden? Da nije možda on, koji je i za Zorana Đinđića rekao da je nacionalista, dragi moji predlagači ovog zakona? Da li možda kada potpredsednik SAD, kao potpredsednik najveće sile ovog sveta, kaže za nekog da je nacionalista, to sad treba da se osudi?
Kada je to fašizam uopšte bio dozvoljen u Srbiji, da ga danas treba zabranjivati? Gospodin Aligrudić je takođe u prošloj raspravi, u načelu, već raspravljao kojim je sve normama to zabranjeno. I Ustavom Republike Srbije. Vi se na to ne obazirete. Vama treba ovakva papazjanija od zakona da biste došli do ispunjenja nekakvih svojih raznih hirova.
Ima li fašizma u Srbiji? Ima ga u tragovima, u supkulturnim pokretima koji su ovde došli iz Engleske početkom 80-ih godina. Nećete naći 200-300 takvih. Vi, gospodine Radovanoviću, što ste čitali nazive tih organizacija, ako ste već u toj problematici, onda je trebalo to do kraja da proučite, pa da kažete koliko tu ukupno ima ljudi.
Jer znate, ako tako gledamo, u Srbiji postoje i ''jogi letači'', čak imaju i svoju političku stranku, samo niko ne leti u Srbiji. Još uvek niko nije naučio da leti u Srbiji, a postoje ''jogi letači'' koji kažu da je to moguće, još kao politička stranka (nadam se ne još dugo).
Kažete – suditi. U stvari, vi želite da sudite poraženim, odnosno mrtvim, totalitarnim ideologijama. Interesantno, podsetiću vas da je Savet Evrope rezolucijom iz 1996. godine izjednačio fašizam i komunizam. I ponovo vas pitam – šta je sa pasjim grobljima, sa gulazima, sa golim otocima? Koliko je tu miliona ljudi stradalo širom sveta? Ta totalitarna ideologija se ne nalazi u ovakvim zakonima, ali nema veze, idemo dalje. Koliko je samo kod nas po Vojvodini počupano brkova i koliko je tamo ubijeno ljudi? To se zaboravlja, to nije bitno, to je u ime nečega svetlog, u ime ulaska u skupe stanove i kuće, oduzimanja imovine starijih vlasnika. O tome ne želite da kažete ni reč.
Vi ste u stvari hteli da vratite famozni član 133. onog starog krivičnog zakona, odnosno verbalni delikt, da sam ja, ako kažem ''živela Srbija'', potencijalni nacionalista, eventualno i fašista, bože moj. Ali gospodo, ponavljam vam, vaša ideologija je mrtva, ona ideologija iz koje ste vi rođeni je mrtva. Represije koje vi želite i predlažete ne postoje. Nacionalisti mogu slobodno da hodaju. Možda nisu mogli 1945. godine. Oni mogu slobodno da hodaju ulicama kako Srbije, tako Francuske, Engleske, Amerike, Rusije i bilo koje države sveta. To je sasvim normalno.
To što ste vi učili nešto drugo, šta je nacionalizam, a šta je šovinizam i patriotizam, i što nikad niste naučili, odnosno vaš predsednik stranke, pod jedan, to je vaš problem, ali nemojte ovde da ga unosite, nemojte da bude problem svih nas ovde prisutnih i javnosti koja ovo gleda. Toliko se pozivate kroz predlog zakona, da vas ne citiram, na ustavna prava, pozivate da se poštuje Ustav, a štampate kalendar ''Vojvodina republika'' za ovu godinu, onako najeklatantniji primer kršenja Ustava. Još se igrate ''šapca-lapca'' i Šabac ubacujete malo u Vojvodinu. Mislite ako je Josip Broz voleo da se igra ''šapca-lapca'', sada ćemo i mi ''šapca'' da stavimo malo u republiku Vojvodinu. Mnogo simpatično.
A hteli ste još nešto u Predlogu zakona, i to ću da ponovim, da optužite i osudite svakog ko propagira haške optuženike i osuđenike. Samo, nikada nećemo zaboraviti, Srbija to neće zaboraviti, da se vaš predsednik, koji je predlagač toga, jako lepo družio sa Sretenom Lukićem, pa je išao da ga ispraća u Hag, sve uz limenu muziku, ovde na Trgu Nikole Pašića. Pa je išao na otvaranje golf terena još jednog haškog optuženika Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao kapetan Dragan.
To je bilo onako ''in'', to su golf tereni, neka elita se skuplja. To je bilo dobro. A sada kada je haški optuženik..., verujem da mu se ne javlja, kao što ne ume da poseti svog velikog prijatelja u zatvoru Nenada Opačića, da mu odnose malo novina, cigara i pomorandži, to ne ume. Toliko o njemu i kao čoveku.
Za to vreme smo ipak imali onaj, popularno se zvao u srpskom narodu - zakon o partizanima i četnicima, gde smo uvek težili i doprinosili smirivanju strasti, što mirnijoj političkoj atmosferi, da se Srbija ne deli. A ono što vi činite, po meni, jesu podstrekivanja podela, kako u političkom životu Srbije, tako uopšte i u narodu Srbije, pa i u onom njenom delu što se zove AP Vojvodina.
Ovo je jedan veliki pamflet, pokušaj diskriminacije političkih protivnika, ništa više od toga. Ovde je samo član 1. bio bitan, u smislu banalizujućeg, govoreći o kukastim krstovima. Sve ostalo je bilo upereno ka nekom drugom. To je bilo primećeno u celoj sali, i od opozicije i od delova vladajuće koalicije. Jer, šta bi bilo da su se vaši predlozi ostvarili? Radikali ne bi nosili bedževe Šešelja, socijalisti ne bi smeli Miloševićevu sliku nigde da okače, jer to su haški optuženici (za sada nema osuđenika, a mislim da ih neće ni biti, kako stvari stoje). To je bilo bitno, da se to ne nosi, da se to ne štampa, da se to ne propagira.
To je klizav teren. To vam je rekao čak i gospodin Žarko Korać u raspravi. Ukoliko u to uđete, vi postajete totalitarci i vi ste totalitarni deo vlasti.
Što je najzanimljivije, vi ste sa istim tim socijalistima u koaliciji. ''O tempora, o mores''. Gde će vam duša, dragi ''ligaši''? Naravno da ovaj zakon ne sme da prođe, ali je dobro da je Srbija razobličila vaše ponašanje. To je najbitnije. Hvala vam.

 Molim vas da mi kažete da li ste ovo govorili kao ovlašćeni predstavnik. Iskoristili ste 12 minuta i 15 sekundi.
Reč ima gospođica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, pre svega bih se osvrnula na izlaganje poslanika Željka Tomića.
Zanimljivo je da smo od teze koja se zastupala u početku, da u Srbiji nema fašističkih organizacija, nema fašista, sada, uz pomoć ove informacije koju je nadležni državni organ MUP, na čijem je čelu tada bio ministar iz vaše stranke, dostavilo Skupštini Vojvodine, došli do toga da tih organizacija ima, ali da, doduše, taj broj nije baš toliko veliki pa ne treba da nas zabrinjava, pa se čak te organizacije porede sa nekakvim ''jogi letačima''.
Mala razlika je u tome što se ti ''jogi letači'' ne pozivaju na linč čitavih društvenih grupa u našem društvu, dok ove organizacije o kojima govori MUP pozivaju na smrt, ubistva i progone čitavih delova našeg društva ukoliko se oni ne prizovu pameti, promene svoja opredeljenja, nacionalnost, veroispovest, seksualnu orijentaciju ili šta takvo. Tako da je mala razlika u tome što zaista ''jogi letači'' ne predstavljaju takvu vrstu opasnosti za društvo.
Kada ste govorili o događanjima vezanim za komunističku vlast, zapravo uopšte o događanjima nakon Drugog svetskog rata, treba reći da je Skupština Vojvodine upravo u vreme posle petooktobarskih promena osnovala anketni odbor koji se bavio istraživanjem o istini o događanjima nakon Drugog svetskog rata. Knjiga o tome u 12 tomova sa imenima svih civilnih i nevinih žrtava je izašla. Pretpostavljam da to za vas, kao i bilo šta drugo što Skupština Vojvodine radi, nema nikakvog značaja, ali prosto upoznajte se sa činjenicama pre nego što ih iznesete pred ovu skupštinu.
Što se tiče izlaganja gospodina Martinovića, mislim da uopšte ne treba komentarisati njegove stavove o regionalizmu i državnom i teritorijalnom uređenju Republike Srbije. Stavovi SRS-a o tome su poznati. Uostalom, vaše kolege su za ovom govornicom u prošlom sazivu izričito rekle da je stav SRS-a da Vojvodina ne treba da postoji. Što je naš stav različitiji od vašeg, mi se time više ponosimo. Vi Vojvodinu ne vidite uopšte, a mi je vidimo kao modernu evropsku regiju sa svim nadležnostima koje jedna moderna evropska regija treba da ima, što će doprineti boljem životu i građana Vojvodine i građana Republike Srbije. Tako da u tu polemiku sa vama ne bih ulazila.
Žao mi je samo da konstatujem da vam pored činjenica ni brojke nisu baš bliske. Rekli ste da nije istina da je veliki broj vaših amandmana prihvaćen. Vi ste podneli 23 amandmana, od kojih su dva direktno prihvaćena, jedan je amandman Paje Momčilova a drugi Elene Božić-Talijan, a njih 17 je prihvaćeno kroz amandmane Odbora za pravosuđe i upravu zato što su bili slični i njihovo usvajanje je zapravo pokrilo i usvajanje ovih amandmana. Tako da, kada je to u pitanju, molim vas da iznosite tačne informacije. Hvala.

Za repliku se javio gospodin Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ovde nije gospodin Nenad Čanak. Ovako će ispasti da ću možda i neku težu reč, naravno isključivo na političkom planu, da uputim šarmantnoj gospođici Jerkov i LSV.
Vidite, ne kažem da sam neki ekspert za autonomne oblasti u EU, uopšte za pitanje nekih pravnih načela itd., priznajem da sam čovek skromne pameti, ali ipak nešto znam o tome. Zaista ne znam nijednu evropsku regiju ni u jednoj zemlji, odnosno državi članici EU, u kojoj ta regija ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Molim vas, objasnite mi (mene to interesuje ne kao poslanika SRS-a, već kao građanina koji zna nešto o pravu) – u čemu je onda razlika između jedne suverene države i onoga što vi nazivate autonomnom pokrajinom koja ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast? Ako nađete neku razliku, molim vas, obavestite me o tome, da budem bogatiji za jedno naučno saznanje iz te oblasti.
Gospođice Jerkov, ako ste pažljivo pratili izlaganje vašeg uvaženog kolege Radovanovića, kad god je govorio o tim organizacijama kao što su "Krv i čast", "Nacionalni stroj" itd., on je pre toga koristio prefiks "neformalne društvene grupe". Morate da pravite razliku između organizovanih političkih pokreta koji su registrovani u nadležnom ministarstvu, između političkih stranaka, i tih tzv. neformalnih društvenih grupa. To nisu nikakvi masovni pokreti. To su, kao što je i rekao kolega Radovanović, neformalne društvene grupe. E sad, tih neformalnih društvenih grupa u Srbiji, nažalost, imate koliko hoćete. Kada kažem neformalnih društvenih grupa, mislim na te destruktivne društvene grupe.
Meni je zanimljivo da se nikada niko iz LSV nije oglasio recimo protiv verskih sekti. Te verske sekte su u Srbiji danas daleko opasnije nego "Nacionalni stroj" i "Krv i čast". "Nacionalni stroj" i "Krv i čast" su vam obični internet sajtovi. Neko napravi internet prezentaciju, to se uradi danas u Srbiji za jedan dan ili za jedno poslepodne i sad kažu – sada je to neka masovna organizacija koja preti građanima Srbije. Nije, ali verske sekte i te kako dovode u pitanje život, imovinu i bezbednost građana Srbije. Novine su pune, nažalost, crnih hronika u kojima sekte svakog dana nekoga ubiju, oskrnave neko groblje (kako pravoslavno, tako i katoličko), ispisuju razne skaradne reči na kapelama, nadgrobnim spomenicima, itd.
Valjda protiv toga treba da se borite. Pustite vi usijane glave, golobrade mladiće koji još ne znaju ni kako se zovu, ni šta je levo ni šta je desno, koji u Srbiji reprodukuju neke ideje koje su uvezene sa Zapada. Gospođice Jerkov, otadžbina i nacizma i fašizma i boljševizma i svakih drugih oblika totalitarizama je Zapadna Evropa. Tamo su te ideje nastale. Tamo su se ideolozi učili od pojedinih filozofa i tamo su uobličavali ideju o nadmoći jednog naroda, o nadmoći jedne rase.
Podsetio bih vas na jednu činjenicu. U Srbiji se godinama vodi kampanja, između ostalog, i protiv vladike Nikolaja Velimirovića, koji je svojevremeno proglašen za sveca Srpske pravoslavne crkve. Nema pogrdnog naziva koji za tog velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve nije upotrebljen. Te je bio fašista, te četnički ideolog, te ko zna šta.
Gospodin vladika Nikolaj Velimirović je u vreme Prvog svetskog rata održao čitav niz predavanja na teritoriji Velike Britanije i na teritoriji SAD. U tim predavanjima je obrazlagao potrebu ne samo oslobođenja Južnih Slovena, nego je branio i elementarne hrišćanske vrednosti protiv, između ostalog, i samog rasizma.
Ima jedan njegov govor u kome se kaže, između ostalog, ovako (nažalost, nisam ga poneo ovde, ali pokušaću da ga interpretiram): Ko je taj čovek koji sme da kaže - ovo cveće koje raste u božijoj bašti treba iščupati, a neko drugo treba zalivati? Onaj ko je stvorio i crnce i belce, stvorio ih je po božjem liku. Svi narodi i sve rase koje postoje u svetu imaju jednaku vrednost, i u božijim očima jednako vredi i belac i crnac i Indijanac i Kinez.
To je govorio vladika Nikolaj Velimirović. A danas ga razne neznalice, bivši komunistički žbirovi i špijuni, istoričari koji su doktorirali na Četvrtoj i Petoj neprijateljskoj ofanzivi, nazivaju fašistom. I ne samo vladiku Nikolaja Velimirovića, već i mnoge druge srpske nacionalne veličine koje nikada, ni u primisli, nisu ispoljavale ništa što bi makar ličilo na nacizam ili fašizam. Pa, Srbi su najveće žrtve fašizma i nacizma u Evropi, zajedno sa Rusima, Poljacima i Jevrejima.
Zanimljivo je, zaista nikad nisam čuo iz usta poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine za jedan slučaj, koji je vrlo karakterističan. U januaru 1942. godine u Novom Sadu i uopšte u južnoj Bačkoj izvršen je veliki pogrom Srba, Jevreja i Roma. To je ona čuvena racija, koja je trajala tokom 21, 22. i 23. januara 1942. godine. Mnogi nevini građani su ubijeni, ne samo u Novom Sadu, nego i u Žablju, Čurugu, Gospođincima itd.
Jedan od glavnih organizatora te racije bio je izvesni Šandor Kepiro, ako se ne varam, mađarski žandarmerijski kapetan, koji je, naravno, posle Drugog svetskog rata pacovskim kanalima, zajedno sa Antom Pavelićem i mnogim drugim ustaškim zločincima, pobegao u Argentinu. Iz Argentine se vratio 1996. godine. Eno ga sada živi, živ i zdrav, u poodmaklim životnim godinama, u Budimpešti, i to, da ironija bude veća, u jednom velikom stanu koji se nalazi kraj sinagoge u Budimpešti.
Nisam čuo nikada Nenada Čanka da je tražio da se taj Šandor Kepiro izruči Srbiji i da se makar na taj način pruži satisfakcija žrtvama Novosadske racije i članovima njihovih porodica.
Danas je, gospođice Jerkov, Beograd oblepljen plakatima u kojima se poziva na parastos ustaškog poglavnika Ante Pavelića. Nisam čuo nijednu reč na tu temu, a istorija se, nažalost, ovde u Beogradu ponavlja.
Imate jednog Srbina koji je 1944. godine objavio jednu knjigu koja je štampana tajno, da Nemci ne znaju, a zove se "Hrvati u svetlu istorijske istine". Taj čovek je, naravno, bio progonjen od okupatorskog režima i koristio je pseudonim "Psunjski". U toj knjizi objavio je pismo nekakvog ustaškog stožera za Beograd iz 1942. godine, u kome se izražava nada da će budući katolički Beograd biti pripojen domovini Hrvatskoj.
Pre dve godine su na pravoslavnom groblju u Staroj Pazovi ispisani grafiti, i to velikim crnim slovima - "U", "Crna legija", "NDH" i "Srbe na vrbe". Nikada nisam čuo Nenada Čanka da je rekao reč na tu temu, a Stara Pazova se nalazi na teritoriji njemu tako voljene AP Vojvodine.
Što se tiče autonomaštva, pitanja kada je nastala srpska autonomija itd., ko su današnji autonomaši, o tome sam govorio više puta. U 19. veku najveći srpski nacionalisti su bili autonomaši, jer su se borili za srpsku autonomiju u okvirima jedne tuđinske Habzburške monarhije, ali kada je došlo vreme da se stvori jedinstvena srpska država, odnosno država Južnih Slovena, oni su to autonomaštvo odbacili. Šta će nam autonomaštvo u našoj rođenoj državi?
Ko danas zastupa autonomaške ideje u Vojvodini? Imate, gospođice Jerkov, jedan grafit u Novom Sadu, vrlo duhovit i vrlo istinit, piše - Liga socijaldemokrata Vojvodine, Srbi iz Gračaca, iz Lapca, iz Gospića. Doseljeni u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata čudom nekim postali najveći autonomaši u Vojvodini.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić, replika.