Gospodine Popoviću, kao što ste i sami rekli, većina tih pitanja nije u mojoj direktnoj ingerenciji, ali pokušaću da dam, kao potpredsednik Vlade, nekoliko indikacija.
Što se tiče budžeta, rebalans je takav da on mora da se izvrši i ukoliko dođe do smanjenja rashoda, ići ćemo pre na povećanje deficita nego na povećanje bilo kakve fiskalne forme. Ponavljam, poslednju reč u tome, kao što to i treba u dobro uređenoj vladi i u jednoj demokratiji, ima ministar finansija.
Što se tiče primene Sporazuma, dao sam cifre. Kao što i sami vidite, delimično zbog toga što je uvoz manji nego što je bilo predviđeno, zbog ekonomske krize svuda, pa i kod nas, a delimično i zbog toga što su bili precenjeni efekti primene Sporazuma, iznos o kom govorimo je nekih pet miliona evra (ili malo više mesečno). To je na 11 meseci, recimo, da zaokružimo, nekih 60 miliona evra.
To nisu stvari koje mogu da se uporede. Primera radi, kada govorite o sopstvenim prihodima univerziteta, za sat i po vremena na radnoj grupi sa rektorom Beogradskog univerziteta i drugim kolegama dogovorićemo se da ti prihodi ostanu univerzitetu. Sami ti prihodi, sopstveni prihodi univerziteta, predstavljaju, prema procenama Ministarstva prosvete i Ministarstva finansija, 12 milijardi dinara.
Znači, mnogo više nego primena SSP-a, a da ne govorimo o mnogo većim stavkama u budžetu od ove koje sam sada pomenuo.
Što se tiče carina, prva godina primene SSP-a predstavlja smanjenje carina, molim vas za pažnju oko toga, u proseku od 1,86%. Tolika je prosečna carina koja se ukida ove godine.
Što se tiče poljoprivrede, pošto smo imali jedan asimetrični pristup u pregovaranju, mi čuvamo tu zaštitu mnogo duže. Juče je Vlada potpisala, potpredsednik je potpisao u ime Vlade Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, gde je priča ponovo ista, gde mnogo duže od industrije štitimo našu poljoprivredu.
Sada, tu gde ste u pravu i mislim da ćemo se svi ovde složiti, to je da u budžetu ove godine nema dovoljno para za agrar. Mi se slažemo s tim, ali prvi cilj je bio da obezbedimo makroekonomsku stabilnost, bez koje bismo mogli da se približimo onim vremenima kada bi i onaj novac koji bi se dao seljaku bio obezvređen inflacijom ili devalvacijom dinara.
Kao što vidimo, već šest meseci naša nacionalna valuta ima stabilan kurs, a da centralna banka ne interveniše. To je najpouzdaniji pokazatelj da je postignut novi nivo ravnoteže, koja će se održati u predstojećem periodu.
Kada govorite sa ozbiljnim industrijalcima, a vi ste jedan od njih, i ljudima iz prehrambene industrije, iz domena primarne proizvodnje, za njih je uvek važnija stabilnost i predvidivost.
Naravno, za budžet za sledeću godinu, koji će doći tek kroz nekoliko meseci u ovaj cenjeni dom, mislim da jedan od prvih kandidata za povećanje, ukoliko to omogućava makrofinansijska situacija, budžetska situacija zemlje, jeste agrarni budžet.
Što se tiče agrarnog budžeta, i to je jedna velika veza sa Evropom, upravo se privode kraju pripreme za tzv. agenciju za agrarna plaćanja, radimo na uspostavljanju tzv. d sistema. To su veoma suvoparne i tehničke stvari, ali moram da vam izložim danas u ovom domu nekoliko elemenata o njima, jer oni znače da ćemo po dobijanju statusa kandidata i kvalifikacije naših finansijskih sistema moći da kandidujemo i poljoprivredu za finansiranje iz evropskog budžeta.
Kao što dobro znamo i kao što bi verovatno trebalo svi da znamo, evropski budžet je, pre svega, poljoprivredni budžet - 66% evropskog budžeta su subvencije za poljoprivredu. Nezavisni eksperti su izašli sa sledećom procenom, a to je da će Srbija, kao punopravna članica EU, dobijati minimalno milijardu evra, a možda i do 1,4 milijarde evra godišnje za poljoprivredu.
Zato je naš evropski put jedna ogromna šansa za naš agrar. Hvala puno.