Tri minuta, narodna poslanice. Vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike da se svi zajedno podsetimo da je ova sednica posvećena aktuelnim temama. Aktuelne teme su zadate za pitanja, a posebna sednica se zakazuje na osnovu zahteva poslaničkih grupa. Molim vas da se međusobno poštujemo u odnosu na temu koju smo odabrali da nam danas bude predmet rada.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, za početak hoću da prokomentarišem ono što je izgovorio ministar odbrane, da u poslednje dve godine, otkako je on ministar, nije bilo nijedne afere vezano za njegovo ministarstvo ili Vojsku.
Ne znam šta je veća afera od afere ''Ponoš'' (ajde da je tako nazovemo) ili onog što je tadašnji načelnih Generalštaba izjavio istog dana kada je predsednik Srbije Tadić potpisivao gasni aranžman, da u Srbiji uopšte ne postoji strategija odbrane. I onda, podsetiću vas, ministre, na seriju optužbi na vaš račun, o tome smo raspravljali na Odboru za odbranu i bezbednost.
U neku ruku, kao što znate, tamo ste dobili podršku u odnosu na ono što je govorio tadašnji načelnik Generalštaba. Mislim da od ovoga nije bilo veće afere. Ako ste mislili na satelite ili da nije bilo afera tog tipa, takvih afera zaista nije bilo. Za sada. Da li će biti, videćemo. Ali, mislim da je ovo mnogo teža afera nego satelit.
Sada da se vratimo na pitanje koje ću postaviti ministru odbrane. Naime, ministar odbrane ovde kaže da svakodnevno dobijamo od Amerike i NATO-a pohvale za bilateralnu vojno-tehničku saradnju. Pošto smo mi vojno-neutralna država, da li takve pohvale dobijamo od Rusije, Kine, Indije? Da li sarađujemo sa takvima? Video sam vas da ste posetili Bliski istok. Ne hvalite se da sa te strane dobijamo takve pohvale i da tako sarađujemo.
Interesantna je subota, ova prethodna. Na Glavnom odboru DS-a gospodin Tadić je izgovorio da uslov za ulazak Srbije u NATO neće biti priznanje KiM kada za to dođe vreme.
A načelnik Generalštaba je u intervjuu istog dana za „Večernje novosti“ izjavio da Srbija ne treba da uđe u NATO, obrazložio je zašto ne treba i zašto treba da ostane vojno neutralna država. Znači, jedno priča vrhovni komandant, a drugo priča načelnik Generalštaba.
Za razliku od onih koji su ovde izgovorili da ih ne interesuje vaš stav, mene interesuje. S obzirom da se mi iz DSS-a zalažemo za hitno održavanje referenduma, zbog svega što se dešava u poslednje vreme, i da se građani izjasne o tome da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne, sa jasnim pitanjem, i da se odredi koliko dugo, mene baš interesuje – kao ministar odbrane, a rekli ste ovde da se zna vaš intiman stav, da li ste vi za to da Srbija bude član NATO-a ili vojno neutralna država? Dovoljan je odgovor sa da ili ne.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Drago mi je, uvaženi kolega iz Odbora za odbranu i bezbednost, da ste postavili inspirativna pitanja, na koja će mi biti još draže da dam kvalitetne odgovore.

Činjenica jeste da za naš sistem odbrane u poslednje vreme stižu pohvale sa Zapada, ali to ne znači da nema pohvala koje stižu sa Istoka i od strane zemalja za koje se vi pitate da li nas podržavaju. Ranije je bio problem što su naše evropske integracije, na neki način, bile uslovljene reformom sistema odbrane. Imajući u vidu da su nama cilj, pre svega, evropske integracije, moram reći da smo učinili zaista dosta toga da napokon i zemlje EU i zemlje koje su u NATO priznaju da naš sistem napreduje i da ima određene, zaista ozbiljne reformske poteze.

Mislim da vrlo lako možemo da analiziramo da li naš sistem ima podršku i na Istoku. Mislim da to nije neka velika filozofija. Ako vam kažem da je prošle godine, prvi put posle više desetina godina, načelnih Generalštaba Narodne oslobodilačke armije Kine bio u Beogradu i prisustvovao promociji naših potporučnika, bio je glavna zvanica na bini ispred ovog parlamenta, to znači da zaista imamo i od njih priznanje. S druge strane, dobijamo i donacije iz Kine. To je takođe zato što izražavaju prema nama određeni respekt i poverenje u ono što mi radimo.

Sa Indijom ćemo vrlo brzo potpisati sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Sa Indijom postoji jedan nasleđeni problem, koji nema veze sa sistemom odbrane, ali postoji više desetina godina. Nadam se da će se taj problem rešiti u dogledno vreme i onda ćemo veoma lako i brzo ostvariti kvalitetnije odnose. A kažem, taj problem nema veze sa sistemom odbrane, mi ga nismo izazvali.

Želim da naglasim Austriju. Bili smo u poseti Austriji pre par dana. Austrija je članica Partnerstva za mir, nije članica NATO-a. Austrija je zemlja koja ima možda najveći stepen investicija u Srbiji, zemlja koja je širom cele naše zemlje razasuta sa svojim investicijama.

Njihov ministar je na pres-konferenciji rekao da je impresivno na koji način mi vodimo naše ministarstvo i na koji način vršimo reforme u sistemu odbrane u Srbiji.

Da ne govorim o Alžiru, o Iraku, ne znam koje su još zemlje te koje smatrate relevantnim za saradnju.

Nažalost, gospodine poslaniče, nije afera ''Ponoš'' taj nivo da bi to bila najveća afera za koju ste vi čuli. Kao što nije ni afera ''Satelit''. Mi smo imali, u periodu kada ste vi bili na vlasti, afere gde su se nalazili mrtvi vojnici. To je bilo u vremenu dok ste vi bili na vlasti. Kada kažem - nemamo afere, pre svega mislim na ljudske živote. Na moju sreću, ja ne gledam materijalno, u odnosu na Vojsku, već gledam na svakog pripadnika Vojske. Mi nemamo tu vrstu afera. Ne postoji nijedna stvar koja u sistemu za ove dve godine nije raščlanjena, ako se desila kao negativna.

Po pitanju generala Ponoša, to je stvar koja se dešavala i u Rusiji. Nije to afera koja je trebalo da posebno uzbuđuje javnost, niti parlament. Rešena je kroz jedan jasan demokratski postupak. Imaćete vrlo brzo mogućnost da dobijete na uvid i izveštaj budžetske revizorske komisije. Videćete i sami ko je bio u pravu. Na moje zadovoljstvo, mogu da kažem da je izveštaj čak i bolji nego što sam očekivao, ali o tom potom.

Želim da naglasim još jednom, materijalne afere stvaraju probleme. Ne mislim da je ''Satelit'' afera koja treba da se nipodaštava. Više desetina miliona obaveza koje naša zemlja ima (ja ne znam ali kolega Mirović bi izračunao koliko je to u fabrikama, bolnicama, vrtićima, školama itd.) je svakako napravljeno u vremenu u kome ste vi imali uticaj na sistem odbrane i trebalo je to da sprečite. Sada pokušavamo da to ispravimo i pokušavamo da tu stvar isteramo na zelenu granu, što je, svakako, problem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, dodatno pitanje.

Niste me ubedili. Ne za integracije, nego za NATO. To je najvažnije pitanje, a na to niste odgovorili. Inače, da li treba da vas podsetim na poginulog pilota? Ne morate sad, imam da vam kažem mnogo važnih stvari, pošto govorite o mrtvim vojnicima za vreme jedne ili druge vlasti. Nemojte, molim vas, mislim da ne treba takvim stvarima da se bavimo.
Ako već govorite o Partnerstvu za mir kao što ste govorili, a čekao sam da vidim šta ćete i ovde reći, naravno da Srbija treba da bude angažovana u okviru Partnerstva za mir, ali i tu postoje različiti stepeni angažovanja, i vi to vrlo dobro znate. To što ste pokušali da sakrijete angažovanje naših vojnika u Gruziji iza Partnerstva za mir, ne stoji. To su Amerikanci pokušali da sakriju, ali je jasno da je to vežba koja je provocirala Rusiju i tu Srbija nije imala šta da traži.
Ono što niste rekli, a vodili ste raspravu sa nekim poslanicima ovde, pominjali ste ISAF iz vremena naše vlasti, da su tada donete odluke, a nikad niste rekli, pročitajte ponovo datum, šta se u to vreme događalo i da li su možda bili pregovori pod okvirima UN o statusu KiM, kako se u to vreme naša država ponašala i šta se posle toga dogodilo.
Nikada tako nešto, pa ni SOFA sporazum, nije došlo u parlament. Sporazumi su pravljeni, ali nikada nisu ratifikovani. I nijedan vojnik nije poslat, zato što se onaj koji je za to nadležan nije izjasnio o tome. Vi ne šaljete vojnike. Malopre ste rekli - koga sam ja poslao? Niste nikoga. I ne možete nikoga. Parlament šalje, po članu 140. Ustava. Na vama je, kao vladi, da predložite, a ne možete nikoga da pošaljete. I sutra ćemo o tome da govorimo.
SAD i većina članica NATO-a su povredili suverenitet Srbije i Povelju UN priznanjem KiM kao nezavisne države. Zato naša država ne treba da učestvuje ni u jednoj mirovnoj misiji ili vežbi NATO-a, ne treba da bude član, i nema veze da li je mirovna misija ili je vežba.
Član 140. Ustava jasno kaže: ''Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije''. Nema nikakve veze da li je to u okviru mirovne misije ili u okviru vojne vežbe, samo Narodna skupština o tome može da odluči. Na vama je da predložite, i ništa drugo.
Vi možete drugačije da protumačite Ustav, ali ovde toliko jasno piše. A nijednog trenutka vi, Vlada, Skupštinu niste obavestili o tome da ste doneli odluku i zaključak da se šalju vojnici. Ja sam od vas dobio odgovor da je to predložilo Ministarstvo spoljnih poslova, ali Vlada je to uradila.
Član 140. je jasan, veoma jasan. Zbog toga nikada niko ne treba da učestvuje ni u jednoj akciji, ni u Avganistanu ni na bilo kom mestu koje protežira Vašington.

Zahvaljujem. Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Uvaženi poslaniče Šormaz, vrlo dobro znam kojeg ste vi obrazovanja i mislim da niste pozvani da dajete odluke Ustavnog suda ovde, da govorite da li je po Ustavu da se šalje Vojska na vežbe ili nije. Naprosto, ajmo da to odluči Ustavni sud. Podnesite inicijativu Ustavnom sudu. Šta god da kaže Ustavni sud, ja ću to da prihvatim.
Međutim, ono što je činjenica je da u vreme dok ste vi bili na vlasti (moram da vas podsetim, pošto ste vi zaboravili), dok je Vojislav Koštunica bio predsednik SRJ, nebrojeno puta su predstavnici naše vojske bili na vojnim vežbama. Znači, to je u svim zemljama sveta, naprosto, jedan demokratski proces da vojska vežba.
Interesuje me na koji način mislite da naši kadeti, kojih ima trenutno 17 širom sveta, ta mlada deca koja su tamo, ti momci koji tamo završavaju visoke vojne škole, mogu da završe te visoke škole ako ne vežbaju. Da li mislite da svaku njihovu praktičnu vežbu sa puškom u raznim akademijama treba da odobrava parlament? I dajte mi samo primer gde se to dešava.
Znači, ja sam sada razumeo šta ste vi nama rekli. Vi ste potpisivali sporazume svesni da nećete da ih ispunite. I to je suština promene sistema vrednosti u Srbiji. U Srbiji Vlada više ne potpisuje sporazume, svesna da neće da ih ispuni.
Možete da cokćete koliko hoćete. Uzmite zapisnik pa pročitajte šta vam je gospodin objasnio. Rekao je - doneli smo odluku za ISAF, za Avganistan, i tada smo znali, bili su pregovori za Kosovo, ali smo znali da nećemo da idemo u mirovnu operaciju. Ako ste znali, zbog čega ste obaveštavali savezno ministarstvo odbrane? Zbog čega je gospodin Nikitović...? Odluku po tom pitanju ste doneli 31. avgusta.
Šta uopšte znači donositi odluku? Pitam vas, vi ste ozbiljni ljudi, ovo je parlament – kako država može da bude ozbiljna ukoliko Vlada donese odluku, sklopi međunarodni sporazum sa bilo kim i onda kaže - to je sve samo dok smo mi tu zajedno u istoj sobi, a kad izađemo od toga nema ništa? Naprosto, to ne može.
I ukoliko preuzimate bilo kakve obaveze... Zašto mi sada idemo u Čad? Zato što sam preuzeo obavezu koju je nametnula vaša vlada. Vojislav Koštunica je obrukao ovu zemlju time što je potpisao sporazum, a nije ga ispunio. Ja sam obećao ministarki odbrane da ćemo mi u prvoj operaciji u koju budemo išli ispuniti obavezu koja je preuzeta još 2006. godine.
Da li se to vama dopada ili ne, naprosto, to je sistem koji funkcioniše u svim zemljama sveta. Mi možemo da menjamo politiku, možemo da menjamo taktiku, ali moramo da ispunjavamo obaveze koje su preuzete ranije. I zbog toga, verujte mi, da me pitate da li postoje neke druge destinacije, gde bi možda bilo bolje da se pojavi naša vojska, gde bismo mi mnogo lakše razgovarali vezano i za Kosovo, kao što kažete...
Međutim, ono što je bila suština vaše politike, to je jedan kartaroški blef. Znači, vi ste pokušali da prevarite nekoga, da obećate, cela vojska se digla da se priprema za tu operaciju, 28 pripadnika medicinskog tima se pripremalo, dobili smo na poklon milion dolara vrednu vojnu bolnicu, da bi onda odjednom politička odluka bila - ne, mi smo se šalili.
A ne postoji lokalna samouprava u Srbiji koja nema neku donaciju u poslednjih deset godina od te iste Norveške. Vi ste dozvolili sebi da se sa Norvežanima igrate, ne biste li možda oko pregovora za Kosovo izvukli nešto više nego što ste izvukli.
Tako ste i prošli za pregovore. Koliko ste se vi igrali tamo, neko se igra ovamo sa vama, gledajući vas kako i koliko ste neozbiljni i znajući da ih varate.
(Dragan Šormaz, s mesta: I vi ste bili u Vladi.)
Ne, ja nisam bio u Vladi 2006. godine. Rekli ste da je ovo rađeno 2006. godine. Ja nisam bio ni u pregovorima, ni u Vladi. Bio sam poslanik, sedeo sam ovde kao što sedite sada vi.
Pitanje afera, kažete da je poginuo pilot Kanas. Ja govorim o aferama koje nisu razjašnjene, ne o pogibijama.
Za mene je zaista veliki broj, desetak ljudi pripadnika sistema odbrane izgubilo je život. Na koji način? Jasan način, razlučen, nema afere, nema ništa sivo preko toga. Razumete? Znači, "Kanas" je velika nesreća, ali nije afera.
A postoje ljudi koji i dan-danas dolaze u moje ministarstvo da razgovaraju o aferama iz vremena kada ste vi upravljali sistemom. I dan-danas pokušavamo da razlučimo nešto što zaista... Ne govorim ko je kriv, ali kažem da postoji iz tog vremena i opterećuje nas u velikoj meri, da ne možemo baš da se krećemo.
Znači, zaista mi nije želja da ovde bilo koga opterećujem, hoću samo da vam kažem da, kada kažete afera "Ponoš", to je zaista mačji kašalj u odnosu na ceo sistem koji postoji i u odnosu na živote ljudi koji su danas tamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Posle odgovora na njegova pitanja, reč će imati narodna poslanica Nataša Jovanović.

Pošto su dati odgovori na neka pitanja koja sam hteo da postavim, iskoristiću vreme, vrlo kratko, da postavim pitanja o nečemu što mislim da bi bilo važno da dobijem kao informaciju, a i da se obrazloži malo više u javnosti.
Pitao bih potpredsednika Vlade koji je bio u državnoj poseti Francuskoj. Tamo smo čuli jedan termin koji se pojavio - strateško partnerstvo sa jednom zemljom unutar EU, kao neka vrsta bilateralnog sporazuma.
Hteo bih da pitam – da li je to samo stvar kurtoazije, održavanja dobrih odnosa, podsećanja na istoriju ili to strateško partnerstvo podrazumeva neke vrlo direktne aranžmane?
Za ministra odbrane imam jedno pitanje, budući da je bio i u zvaničnoj poseti Turskoj. Jako je zanimljivo, naravno, na koji način se sve može doprineti bezbednosti Balkana, Evrope itd. Mislim da Turska sigurno jeste jedan vrlo značajan faktor, budući da je to najveća zemlja na Balkanu, bez obzira što mu teritorijalno vrlo malo pripada, ali je jedna ogromna zemlja, sa ogromnom armijom, i veoma značajna. Prva država u Evropi koju je Obama posetio, bila je Turska.
Mene sad zanima – da li mi u razgovorima sa Turskom imamo u vidu stvaranje nekog kontrolnog bezbednosnog sistema za Balkan koji bi pojačao bezbednost, s obzirom da Balkan još uvek može da ispadne neko trusno područje?
Hvala vam i ako možete što kraće, to bolje.