Zahvaljujem, gospodine ministre, posebno na informaciji vezanoj za status ovako renomirane zdravstvene ustanove i na vašem ličnom doprinosu u svemu tome.
Gospodin Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, daću neki lični doprinos da vi što bolje shvatite današnju temu. Ne smem da čitam Ustav, pošto sam jedini poslanik kome je zabranjeno da čita Ustav, jer onda dobijam opomene, a nisam više u mogućnosti da budem veliki donator DS, preko Odbora za administrativna pitanja.
Nego, da se vratimo na ovu temu. Da vidimo šta je suština ove operacije zvane „Predlog odluke“. Pošto ovde ima mladih ljudi iz DS-a, koji, verovatno, nisu imali prilike da pročitaju dosta knjiga, upućujem ih da više čitaju knjige, a što manje gledaju u Internet. Zbog čega?
Vidite, u Americi se nekada podela između demokrata i republikanaca, osim onih njihovih prepoznatljivih amblema, kao sredstvo razlikovanja, tamo su neke životinje kao amblemi, zasnivala i na politici, pa su republikanci bili svojevremeno neki izolacionisti, a demokrate internacionalisti. Ta podela odavno ne važi. Posle Regana, ta podela više ne pije vodu, čak ni u Americi.
Koja podela kod njih sada važi? Na one koji podržavaju prodaju oružja, i na one koji žele da dominiraju u svetu tako što bi kontrolisali sve naftne izvore. Onda nepogrešivo može da se pogodi da je Irak pao zbog nafte, a Klinton je bio mnogo aktivniji zbog prodaje oružja. Po svoj prilici, ''oružari'' trenutno vode kao lobi.
Gospođo Đukić, zamolio bih vas da primite samo k znanju, kao hipotetičko pitanje, ne konkretno. Ova naša zemlja, pošto smo sledbenici, nekada je bila veliki proizvođač oružja, izvozila je oružje. Pre nekoliko godina, posle jedne izmišljene afere, i taj izvoz oružja je stavljen pod kontrolu.
Nismo imali sreće sa SDPR-om, neki direktori su bili pohapšeni, čekam i ove sada da uhapse. Zbog čega? Veliki je broj razloga; znate koliki je promet droge u svetu, računajte da su nešto malo manje od toga zarade po osnovu nelegalne trgovine oružjem.
Da znate da se razvija i novi posao – izvoz vojnika. Radi vašeg saznanja, u Iraku, sve logore, kampove, gde su smešteni američki vojnici, obezbeđuju privatna obezbeđenja. Amerikanci su razvili čitav sistem privatnih firmi bliskih vojnoj industriji i odbrambenim snagama SAD. One se vrlo često upućuju kao savetnici. Nekada su, 1995. godine, bili u Hrvatskoj, pa su savetovali kako treba da se sprovedu „Oluja“ i „Bljesak“. Ima ih puno i u Iraku. Čak su i neki naši oficiri, generali, doduše, u penziji, ne mogu da kažem da su aktivni, nudili svoje usluge. Zna se koja je cena angažovanja ovih ''kučića rata''.
Da li se iza ove odluke, možda, krije nešto slično, privatni posao? Ne znamo. Samo smo pročitali obrazloženje, videli smo neka plemena. Videli smo iz obrazloženja da je, prvo, bila prisutna Evropska unija tamo, pa sad dolazi UN. Kada je došla EU, ona je bila pod okriljem UN-a i Rezolucije UN-a. Nešto nam je to slično vezano za naš prostor. Mnoge stvari se dešavaju po nekoj zakonomernosti.
Vi ste gospodina Šormaza prekinuli, ne vi, nego diskusija je tamo stala, ali on je izneo vrlo tačne i precizne podatke, koje ne krije NATO, podatke koje ne kriju ni poslanici Parlamentarne skupštine NATO-a. Kanadski poslanik postavlja pitanje NATO-u, i to onom vojnom delu – za šta je potrošeno 17 milijardi dolara od 1996. godine na teritoriji BiH, jer to što se tamo napravilo Dejtonskim sporazumom, to je država idiot? Oni to priznaju.
Činjenica je da se u Avganistanu najviše proizvodi droga, činjenica je da je veliko skladište za drogu teritorija KiM-a i činjenica je da se komanda južnog krila NATO pakta nalazi u Napulju, a Napulj drži mafija. Zakonomernost kaže – gde je NATO, tu je kriminal. Zašto bismo poslali lekare da se uče kriminalu?
Kada pričate o generalu Joviću, pa on je bio u ime JNA i SFRJ, a ne oficir JNA u sastavu lake konjičke brigade Kanade, recimo. Valjda vidite da postoji neka razlika. Možda vi ne primećujete tu razliku, ali razlika postoji, pre svega, sa gledišta poštovanja suvereniteta, suverenosti jedne države. Ali, o tom potom.
Činjenica da je Norveška priznala nezavisno Kosovo. Zar se niste malo trgli? Ko je priznao Kosovo kao nezavisnu državu? Sve naši prijatelji. To kažite, kad odete kući, vašim ukućanima. Naši najveći prijatelji su SAD, znak prijateljstva – besomučno su nas bombardovali 78 dana, oteli Kosovo, napravili najveću vojnu bazu.
Preselili su Ministarstvo odbrane. Čuli ste, godinu i po dana nema odgovora na neka pitanja. U transparentnoj vlasti DS-a, mi ne možemo da dobijemo odgovore na pitanja.
Simbolika – Maršalat prodat za novu ambasadu. Promenili čak i zemljište. Zašto? Znaju čime su gađali Maršalat, tu se nalaze neki komunikacioni sistemi bivše SFRJ, ali ovi su dali sve na doboš, sve na izvolte je kod njih.
Ne znam ko će da nam da garancije da se iza ovih misija mira naših predstavnika oružanih snaga i Ministarstva odbrane, dragim nam i bliskim republikama i državama koje su priznale nezavisno Kosovo, ne krije, možda, prodaja oružja?
Da li se iza ovakvih misija ne krije, možda, privatni aranžman, upućivanje nekih nazovihirurga, neke sanitetske ekipe? Ko dobija pare, možda neko trguje ljudima?
Mi smo imali prilike godinama da čitamo, u nekim našim novinama, kako se pojavljuju neka lica sa prostora bivše SFRJ, koje neko angažuje, neka privatna firma, izvoze se odavde, da bi tamo zaveli neki red, a nisu pripadnici Legije stranaca.
Oružje, vojska, to je strašan biznis. Da li se, možda, iza tog velikog biznisa, ili se tim velikim biznisom prikriva priča o međunarodnom ugledu? Gde nađoste Norvešku, koja je priznala nezavisno Kosovo?
Što niste zamolili Rusiju, ako je ona tamo prisutna, da naših sedam lekara bude u sastavu oružanih snaga Rusije? Makar i simbolično, sličan jezik. Doduše, ne znamo kako će ove jezike Norveške da savladaju. Norvežani imaju dva jezika, vrlo slična, ali dobro.
Tokom ove rasprave čula se, hajde da upotrebim reči "velika neistina", da ne upotrebim nešto primerenije našem jeziku. Niko ne može biti član EU ukoliko nije prethodno postao član NATO pakta. Uslov svih uslova za ulazak u EU je članstvo u NATO paktu.
Kada odete i razgovarate s predstavnicima NATO-a, oni jasno kažu, 2007. godine je doneta odluka da Srbija ne bude član NATO pakta. Džabe zavijate, kao kiša oko Kragujevca. Neće nas. Zašto? Veliko je neraspoloženje građana Republike Srbije prema NATO paktu. Tužili smo 10 država članica NATO-a koje su nas bombardovale. Da vas sad ne podsećam kakva je odluka bila Međunarodnog suda pravde, a tiče se nadležnosti. Sve je to palo u vodu.
Samo da vas podsetim na još jednu činjenicu. Pre nekoliko meseci je kukuriknuo malo ovaj Hašim Tači, pa je rekao – očekujemo da Španija prizna nezavisno Kosovo. Prvi je skočio diplomirani fizičar Havijer Solana, kao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, pošto oni nemaju ministra za spoljnu politiku, i rekao je, ne spavaj na to uvo, Španija nikada neće priznati nezavisno Kosovo.
Vidite, kakav je to dvostruki aršin. Taj Havijer Solana gazi druge države članice EU, traži od njih da priznaju nezavisno Kosovo, ali mu ne pada na pamet kada je u pitanju njegova država. Poštuje Španiju, poštuje suverenitet Španije, zna odakle je, zna ko ga je poslao u EU.
Pre 20 godina je u Španiji bio najveći neprijatelj NATO pakta, upravo, Havijer Solana, ali mu nije smetalo da 1999. godine potpiše odluku o bombardovanju, iako nije bilo odluke Saveta bezbednosti, pa je čak bilo i velikih razmirica unutar samog NATO pakta. NATO pakt kaže – hvala BiH, da nije bilo oružanog sukoba 1992. godine, NATO bi nestao. On nije projektovan za nešto drugo, nego za hladni rat. Hladni rat je prekinut još 1989. godine. To je istina. Prepoznajte ko je inicirao rat na teritoriji bivše SFRJ. Ko je inicirao rasturanje bivše SFRJ? NATO pakt.
Ona država koja je članica NATO pakta mora da sledi politiku NATO-a. Naravno da je Norveška kukavičje jaje, koje je podmetnuto da bi se neko zaleteo. Ako vi iz DS-a želite da budete toliko humani prema vama dragom i omiljenom plemenu Zagava, pošaljite vaše doktore preko nevladine organizacije Bernara Kušnera ''Doktori bez granica''. Pošaljite ih preko neke međunarodne nevladine organizacije, zašto lupate pečat Srbije sa četiri ''S'', sa četiri ocila? Šta prihvatate na taj način? Da li ste vi svesni šta prihvatate? Prihvatate jednu veliku podvalu. Promenio se svet, ljudi. Moramo da vodimo računa o našim interesima.
Do pre nekoliko meseci ste s ogorčenjem gledali te ambasadore država koje su priznale nezavisno Kosovo. Da vas podsetim, isterali ste, proterali ste, tražili da se uklone, kao nepoželjne osobe, ambasadori Makedonije i Crne Gore. Znate i sami da su to uradili po nalogu Amerikanaca, pa i ovo što rade Norvežani, rade po nalogu Amerikanaca. Nije, valjda, da 99,9% Srbije sve ovo dobro zna, jedino vi glumite.
Šta glumite? Pitaće vas kući, kada odete, sestro, brate, oče, kako si smeo da digneš ruku? Zar vi želite ponovo da ubijate Milicu Rakić? Zar vi ponovo želite da rasturate most u Varvarinu? Jedva smo i to obnovili, a vi drugi put rušite nešto. Zašto? Zato što niko nije siguran da li je u pitanju privatna kombinacija.
Izvoz oružja, izvoz municije, izvoz vojske, izvoz vojnika, psi rata, pa to je najbolji posao danas. Američka vojna industrija i američka bezbednost ne može bez privatnih agencija. Gde država ne sme da ide, ona pusti privatne agencije, penzionisane pukovnike CIA-e, penzionisane generale, koji lobiraju na svim mestima da bi obezbedili stratešku poziciju SAD-a, na prvom mestu, kod energenata. Verovatno, za koju godinu, i javno će da se saopšti da je voda strateški interes broj jedan.
Ne znam kako ste u ovome mogli da pronađete neke interese Republike Srbije. Moram da vam skrenem pažnju, knjige su objavljene, samo je potrebno da pokažete malo interesovanja, volje, mogu da se pronađu i u Narodnoj biblioteci Srbije.
Idite tamo, tamo se ne ujeda. Nemojte da vam se gadi knjiga; ako naiđete na neku dlaku u knjizi, uzmite knjigu i pročitajte, poštujte knjigu. Postoje neke knjige koje objašnjavaju kako smo imali ministra odbrane i kakve smo imali načelnike Generalštaba.
Ne pričam o ovome što je bilo za proteklih osam-devet godina, da se razumemo. Pričam o onome što je bilo u onom periodu kada Vojska nije imala tu tzv. civilnu kontrolu. Jedan načelnik Generalštaba, kasnije je bio i ministar odbrane, istovremeno je bio dvostruki agent. Radio je i za sovjetsku, i za američku stranu. Veliku sposobnost je pokazao u prodaji i kupovini oružja.
Nisam saopštio ni ime, ni godinu, nisam ništa saopštio što može da identifikuje tog penzionera. Ali, znajte, kad prođe neko vreme, kada se napravi neka vremenska distanca, onda istorija proradi, pa neki podaci moraju da izađu i da se saznaju.
Ko vama garantuje da ovo nije privatni posao? Ne vidim nijednu garanciju. Ova odluka je u dubokoj suprotnosti s Ustavom, sa zakonom i s proklamovanom politikom Borisa Tadića. Njegova politika glasi – neću priznati nezavisno Kosovo, nikad neću prihvatiti nezavisno Kosovo, ljut sam na sve one koji su priznali nezavisno Kosovo.
Norveška je jedna od prvih koja je to priznala. Imamo neraščišćene odnose sa NATO paktom. Nećemo biti članovi NATO pakta. Vazduh i prostor za život tražimo kod prijatelja. Meni uopšte nije jasno ko vas je navukao na ovakav predlog odluke? Da li je to neki nalog? Da li je to neka naredba?
Znam da u DS-u postoje različite političke frakcije, različita gledišta na neke pojave i na neka dešavanja. Znam da je vrlo aktivan, čak je, u ideološkom smislu, i predvodnik ove nove DS ovaj ''otporaški'' deo.
(Srđan Milivojević, s mesta: Hvala.)
Nisam mislio na tebe. O tebi uvek razmišljam kada pričamo o dobrobiti životinja, sada pričam o Vojsci.

Gospodine Krasiću, molim vas da vodite računa o načinu kako govorite i ophodite se, odnosno upućujete direktne i indirektne komentare poslanicima. To je neprimereno i to je zaista za meru. Ljutite se što vas kažnjavam, ali vi izazivate predsedavajućeg da izrekne kazne, mere i sankcije prema vama.
Zaista vas sada upozoravam i shvatite ovo kao ozbiljno upozorenje.

Gospođo Đukić, niste obratili pažnju. On je dobacio.

Gospodine Krasiću, ako neko dobacuje u ovoj sali, vi znate ko to najčešće čini.

Ja?

Vi.

Znam, ali sad je on dobacio.

Molim vas, ali svejedno. Način na koji ste komentarisali, i ako je bilo dobacivanja, zaista je neprimeren, vređa dostojanstvo poslanika i ovaj dom.
Pošto savetujete svima da, kada odu kući, pitaju ukućane šta misle o ponašanju, pitajte svoju decu šta ona misle o vašem ponašanju.

Gospođo Đukić, moja deca su normalna. Nema nikakvih problema, nemojte da se sekirate za moju decu. Ona vrlo lepo komentarišu sve ovo što se dešava.
Vidite, mislim da je sa gledišta bezbednosti važnija lokacija. Gospodine Šutanovac, možda pogrešim u nazivu, nemojte da mi uzimate za zlo, da li je pravi naziv Cepotina, Ćepotina, Čepotina, ne znam. Verovatno je ''Cepotina''. Ko ne da da se tamo završe radovi, a radi se o nekom objektu koji je vrlo važan za našu vojsku? Možda sam pogrešio naziv, nemojte da mi uzmete za zlo, jer sam dobio poruku telefonom. Znate ono, latinica – c, č u telefonu, ne vidi se. Verovatno vi znate o čemu se radi, ja ne znam.
Na kraju da vam objasnim samo još jedno – članstvo u UN-u daje prava, a daje i obaveze. Ali, verovali ili ne, s obzirom na dug vremenski period od kada je usvojena Povelja UN-a, ona je verovatno najvažniji dokument koji garantuje suverenost država.
Ujedinjene nacije su složena međunarodna organizacija, gde članovi vrlo često prenose neka svoja izvorna ovlašćenja. Poglavlje 7. Povelje UN-a odnosi se na obaveze Saveta bezbednosti da uspostavi i očuva mir u svetu. Izuzetno, ako neke mere ne mogu da daju rezultat, pre svega se misli na političke mere, postoji mogućnost da se pristupi angažovanju vojske. Tu mora da se vodi računa da svi moraju da postupaju oprezno, vrlo oprezno.
Mi nemamo tu međunarodnu obavezu direktno, jer se države pozivaju da prvo iskažu svoje mogućnosti da učestvuju u nekim mirovnim operacijama.
Znači, obaveza postoji, ona je opšta. Obaveza nije apsolutno izvršna ili obaveza koja ne može da se izbegne; ova obaveza može da se izbegne, uzimajući u obzir mnoge okolnosti koje su vezane za našu zemlju.
Kada se priča o toj međunarodnoj obavezi, treba biti oprezan. Nekada je bivša SFRJ bila u mogućnosti da finansira i da učestvuje u mirovnim operacijama, sada Srbija nije u toj mogućnosti, prosto, nije u mogućnosti da angažuje ni sedam, ni 10, niti 24 pripadnika saniteta negde u inostranstvu.
Pogotovo je uvredljivo da oni budu u sastavu neke druge oružane sile. Samo da znate, u međunarodnim odnosima država je sila. Svi međunarodni dokumenti govore o državi kao sili.
Ta vrsta angažovanja vojske države sa osam i nešto miliona stanovnika u okviru jedinica iz sastava države sa četiri i po miliona stanovnika je uvredljivo sa gledišta međunarodnih odnosa i pozicije ove države, ali nije uvredljivo ako bi bili u sastavu ruske vojske, jer onda je situacija potpuno drugačija, za razliku od onih Amerikanaca iz Dejtona, koji nas uče kako da se jedu zmije i da se preživljava, pa smo tu fazu morali da prođemo, tu fazu otvaranja.
Pa, jeste, gospodine Šormaz, tako je bilo, preživljavanje, učili nas kako da preživljavamo; vodite računa u kakvom je položaju naša vojska, vodite računa šta radite.
Meni je dobro poznato da vi ovu odluku ne smete da izbegnete, ali razmislite o tome koliko je to odluka u interesu ove države i ovog naroda. Do sada ste doneli veliki broj odluka za koje ste posle nekoliko meseci utvrdili da nisu dobre.
Mi imamo zadatak da vas na vreme upozorimo. Mi nismo NATO fanatici, kao što nismo ni Evro-fanatici, ali morate da shvatite da u Evropskom parlamentu, pored toga što su prisutne stranke koje podržavaju evrointegracije i širenje Evropske unije, postoji i jaka grupa poslanika koja je protiv EU. Budite svesni činjenice da u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta postoje i poslanici i poslaničke grupe i predstavnici nekih država koji su članovi NATO pakta, a koji stalno potenciraju šta je sa članom 5. Ugovora o osnivanju NATO pakta, kako se on poštuje.
Pa, zar je moguće da oni, kao države osnivači, ili članovi NATO pakta, imaju neke rezerve prema NATO paktu, a mi koji smo samo u tom ''pevačkom društvu'' Partnerstvo za mir imamo toliki natofanatizam u Srbiji! Ako ste svesni da je narod protiv ovoga, na čemu zasnivate vašu politiku? Valjda se svaka politika vodi radi interesa građana, a ne suprotno interesima građana?
Vi ćete u ovoj odluci da demonstrirate upravo to da narod, građani idu jednim putem, a Demokratska stranka, kao predvodnica ove politike, suprotnim putem. Gde je tu naš interes?
Primite ove naše kritike ozbiljno. Razmislite, da ne napravite grešku kao prošle godine. Cele godine ste izbegavali tačku dnevnog reda Euleks, KiM, a na kraju se ispostavilo da ste vi pozvali Euleks, da ste se pozvali na šest imaginarnih principa koje niko ne priznaje niti poštuje i nesvesno, neki možda i svesno, prihvatili koncept Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti, nešto što čak ni pravna teorija ni politika ne zna šta znači.
KiM klizi polako, zato što niste upozorili sve. Moralo je iz ove zgrade da izađe jedinstveno upozorenje i jedinstveno opredeljenje svih građana Republike Srbije, kao kada smo donosili one rezolucije o neutralnosti i zaštiti vitalnih interesa na teritoriji KiM-a, kada je za te rezolucije, od 250 poslanika, glasalo od 220 do 240 poslanika Narodne skupštine.
To je imalo težinu u međunarodnim odnosima, to je bila glavna vest u svetu – jedinstven stav Parlamenta Republike Srbije da je Kosovo sastavni deo Republike Srbije i da se ne mirimo s prisustvom nekih koji od Kosova i Metohije prave skladište za narko-dilere.
Zašto ste to blokirali? Ko je kriv? Pa, vi ste krivi. Gde je UNMIK? Nema ga. Šta radi Euleks? Ima zadatak da osnaži i potvrdi pravne elemente nezavisne države Kosovo. Pa, to u nazivu stoji.
Tri godine su se pripremali, svi budući kosovski, navodno, funkcioneri su išli na obuku, počevši od Zagreba, preko Ljubljane, pa do Brisela, obučavali ih, pripremali ih i to ste morali da znate. Upozoravali smo vas na to. A onda ste vi zaustavili priču o Kosovu i Metohiji i desilo se ovo, navodno, elementarna nepogoda. Nije nikakva elementarna nepogoda, to ste vi omogućili.
Namerno vam pričam o Kosovu i Metohiji kao o očiglednom primeru koji je poznat svim građanima Republike Srbije, da vas upozorim na nešto s nekim sličnim posledicama kad je u pitanju ova odluka.
Setite se šta se desilo pre nekoliko godina,. SAD su htele da zavedu …
(Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću.)
Koliko imam još?
(Predsednik: Nemate više vremena.)
Može samo jedna rečenica?
(Predsednik: Završite rečenicu, naravno.)
Samo da podsetim ove doktore humaniste o čemu se radi. SAD su htele da zavedu red u Somaliji. Pao im je jedan helikopter i onda Somalijci provukla ona njihova dva pilota kroz glavnu ulicu; Amerikanci videli tu vrstu zverstva i pobegli iz Somalije glavom bez obzira. Vodite računa da ne izlažete naše ljude nekom riziku.