Ovo je, u suštini, nastavak jučerašnje rasprave. Juče smo imali jednu temu koju je inicirao Poslanički klub SRS-a, i to uopšteno, s aspekta ne samo mirovnih misija, nego i drugih aktivnosti naših predstavnika, bilo da je u pitanju Vojska, Ministarstvo odbrane, ili sve ono što predstavlja simbol za silu jedne države i njeno angažovanje u inostranstvu.
Danas imamo ovu tačku dnevnog reda i skrenuo bih pažnju na početku da se radi o jednoj odluci, o opštem aktu, gde predlagač traži upućivanje jedne sanitetsko-hiruške ekipe u sastav norveškog kontingenta u okviru mirovne misije odobrene od strane UN-a za državu Čad.
Šta je važno u ovoj raspravi da se kaže? Važno je da se kaže da je angažovanje naših vojnika i, šire posmatrano, sve ono što spada pod Ministarstvo odbrane i Vojske, sve što je u strukturama odbrane, moguće samo ukoliko Narodna skupština o tome donese pozitivnu odluku.
Pozivamo vas da glasate protiv ovog predloga odluke, da se ova odluka povuče, to bi još bilo najbolje. Prvi razlog je – Norveška je država koja je priznala nezavisno Kosovo. To je činjenica na koju ne može da utiče ni Ministarstvo odbrane, ni predsednik Republike.
Jednostavno, Norveška je to odlučila, javnost je o tome obaveštena, a vi znate da mi imamo obavezu da ubedimo one države koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, da bi se ostvario plan Martija Ahtisarija, da povuku to svoje priznanje, a ako to ne uspemo, onda da imamo prilično hladan odnos prema toj državi. Na to nas obavezuju rezolucije koje je Narodna skupština usvojila.
Imamo jednu rezoluciju koja je doneta 26. decembra 2007. godine – o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Tačka 6. kaže – zbog ukupne uloge NATO pakta itd., mi sami kažemo za sebe da smo vojno neutralni, nemamo potrebe da se svrstavamo u neke blokove, pogotovo ne prema NATO paktu.
Norveška je član NATO pakta od 1949. godine. Norveška nije član EU, zato što su mnogo bogatiji od bilo koga u EU. Norveška ima 4,5 miliona stanovnika, bogata je država, a sada ima neki svoj fond od 200 milijardi dolara, kao rezervu, da kada se smanje mineralne rezerve, odnosno rezerve nafte i gasa, budu država sa finansijskim sredstvima koja može da učestvuje na finansijskim tržištima i da obezbeđuje blagodet za svoje građane.
Mnogo naših ljudi živi i radi u Norveškoj. Neki su naučili norveški jezik, učlanili se u G17 plus i postali funkcioneri. Sećate se, ranije je u Ministarstvu odbrane bila jedna gospođa koja je znala norveški i to je nju preporučilo da bude pomoćnik ministra odbrane u vreme kada je, čini mi se, Davinić bio ministar, ili kasnije. Sada je zadužena za omladinu i sport, kuku omladini, kuku sportu.
Što se tiče EU, znate i sami, dovoljno je samo da vam pokažem sa njihovog sajta, KiM nije u sastavu Republike Srbije. Republika Srbija je skraćena za teritoriju KiM-a. Norveška je prisutna, sa svojim vojnicima, i na teritoriji KiM-a, u okviru snaga NATO-a.
Evo šta je bilo 26. februara 2004. godine. Kaže se ovako – Norveška je ovih dana u šoku. ''Na tamošnjoj televiziji emitovan je amaterski video-zapis divljanja njihovih vojnika na Kosovu, zabeleženo je kako vojnici ubijaju kučiće u selu čije ime nije navedeno'', da ne čitam dalje. To je njihova vojska.
Šta bi naš sanitetski tim mogao da nauči u kontingentu norveških trupa u sastavu mirovne misije UN-a? Verovatno, ništa. Zašto?
Do pre nekoliko godina smo slušali profesionalne pohvale na račun naše sanitetske službe, koja je od avgusta 1991. godine, zaključno sa krajem 1999. godine, ili 10. junom 1999. godine, pokazala izuzetnu profesionalnost, stručnost, čak su dolazili na VMA stručnjaci vojne struke, vojni hirurzi i vojni medicinski stručnjaci, da nauče kako to naše ekipe saniraju ratne traume, povrede i sve ono što se doživljava u ratu.
Šta bi bio naš zadatak? Mi, država sa osam i nešto miliona stanovnika, da šaljemo naše lekare pod zastavom države koja ima 4,5 miliona stanovnika?! Malo je uvredljivo. Ako UN traži da pomognemo s nekom ekipom, zašto onda ne idemo s našom zastavom, s našom himnom? Tu bi se najbolje demonstrirala naša borba za suverenitet.
Norveška je vrlo aktivna u ovim događajima na teritoriji Balkana, pogotovo bivše SFRJ, od 1992. godine do danas. Ima i nekih drugih država koje nisu članovi ni NATO-a, ni EU, a izuzetno su aktivni, poput Švajcarske. Da vas podsetim, 2000. godine, u novembru, Švajcarska nam je omogućila pristup Svetskoj banci i MMF-u. Ona je bila garant, i imenom i sredstvima, da možemo da uđemo u te organizacije i da se zadužujemo.
Koja je poenta ove priče? Zašto trčimo u zagrljaj državi koja je priznala nezavisno Kosovo? Onaj ko kaže – nikad neću da potpišem saglasnost za nezavisno Kosovo, onaj ko kaže – nikad neću da priznam nezavisno Kosovo, kako može da predlaže ovakav vid odlučivanja o učešću naše ekipe?
Biće ovde govora o tome da je to na principu dobrovoljnosti. Ako se poštuje princip dobrovoljnosti, moje informacije kažu da se, od 12 hirurga na VMA, samo jedan prijavio, zato što su mu obećali između 10 i 15.000 evra mesečnu platu. Da bi se kompletirao tim, potrebno je još. Preti se ljudima.
Šta je pravni osnov za ovu odluku? Zamolio bih vas da pogledate obrazloženje i poslednji stav u njemu. Pod tačkom 1 – Osnov za angažovanje i ciljevi koji se postižu, osnov za razmatranje angažovanja je pozivno pismo ministra odbrane Kraljevine Norveške upućeno ministru odbrane Draganu Šutanovcu.
Kako može pismo da bude pravni osnov? Kako to može, dva ministra sednu, razmene imejl adrese – kako si, prijatelju, dobro sam, prijatelju, da li bi ti da pošalješ jednu hiruršku ekipu? Važi, Boki će da se složi. Nije ovo privatna prćija, mi valjda vodimo borbu za to naše Kosovo i Metohiju.
Da vas podsetim, 2000 godina su neki vodili borbu da ostvare svoje nacionalne i elementarne životne interese i na svakom mestu su ponavljali gde je Jerusalim, kome pripada. Kako se kod nas to zaboravi za nepunih godinu dana? Ili, vlast ima dve kasete, pa menja, a kada dođe nešto što je konkretno, što je život, onda vidimo da ni prva ni druga kaseta ne važe, ni ona kaseta – neću da potpišem, niti ona druga – neću da priznam. O čemu mi pričamo danas?
Kakvo je naše iskustvo sa državama članicama NATO pakta? Hajde da se malo podsetimo. NATO je prisutan na KiM-u. NATO nije neutralan. On se zalaže da KiM bude posebna država. NATO je bio prisutan i 1992. godine u UNPA zonama.
Da vas podsetim, agresija koju je Tuđman izvršio 1995. godine, maja i avgusta, bila je agresija na teritorijama koje su pod kontrolom UN-a.
Prvo je UN razoružao kompletno stanovništvo, a onda su američki stručnjaci, čak, i navodili i avione i artiljerijsko oruđe, napadali, navodno, na UN. Ujedinjene nacije se povukle, došle malo kasnije da konstatuju neka zverstva, koja su i danas predmet interesovanja nekih sudova.
Zašto mi onda ovo radimo? Koji ciljevi treba da se postignu? Čiji ciljevi? Ako ima nekih privatnih ciljeva nekoga ko je na vlasti, onda treba da se kaže da je to njegov privatni cilj, privatni interes, obećao. Ali, kako je neko mogao da obeća a da prethodno nije o tome obaveštena i nije odlučila Narodna skupština?
Mi smo juče razgovarali o najavi da bi neki naši, navodno, stručnjaci mogli da budu prisutni na nekoj vežbi u Gruziji. Do tog angažovanja nije došlo. Dobro je što nije došlo. Jer da je došlo mimo Narodne skupštine, onda bi to bilo kršenje i Ustava i člana 7. posebnog zakona koji to reguliše. To je sprečeno, javnost je sprečila. Jedan državni sekretar ''kukuriknuo'', javnost se pobunila, i to je sprečeno, da se ne kvare odnosi, ne samo sa Rusijom, nego da se poštuje Ustav i zakon Republike Srbije.
Ali, znate, to je sve moguće. U uslovima kada se vrši racionalizacija na svim nivoima, pa, recimo, i u Vojsci, onda se kaže za civilna lica koja su angažovana u Vojsci, ili za neka vojna lica – vršimo transformaciju, vi ste višak, ne znamo šta da radimo s vama, nemamo gde da vas rasporedimo. Onda se neko dosetio neke akcije – otpremninom do posla. Nekada je bila akcija – otpremninom da se otkačimo od nekog kadra, da više ne bude prisutan.
Onda se postavlja načelno pitanje – šta se to otpušta? Otpušta se nešto što je višak, nešto što ne zadovoljava kriterijume za nešto novo. Tako je bilo i u saveznom MUP-u. Zato što je neko bio višak, date su mu 24 plate otpremnine, samo da ne radi u državnoj službi. To je dokaz nečije sposobnosti. Uostalom, Ponoš je lepo objasnio, u nekoliko intervjua, s kojom nestručnošću, neprofesionalnošću se obavlja ovaj posao u Ministarstvu odbrane, koje preti da ima više pukovnika i generala nego čitav vojni sistem: Generalštab, trupe itd.
Čiju sujetu vi treba da zadovoljite kada budete digli ruku za ovu odluku? Evo vam krupnih argumenata. Norveška je priznala nezavisno Kosovo.
Kako možemo s njima da sarađujemo na ovako osetljivim i važnim pitanjima? Zar se sami nisu diskvalifikovali? Drugo pitanje, ko nas tera u taj zagrljaj, zašto nas tera u taj zagrljaj? Da li na ovaj način mi nešto priznajemo, a da tek kasnije saznamo šta se to priznalo?
SRS ne želi da saučestvuje u ovom poslu. Mi ne vidimo koji je interes Republike Srbije da naša sanitetska ekipa bude prisutna na jednom takvom području.
Prvo, nalazimo se u teškoj ekonomskoj krizi već osam-devet godina, verovatno i duže. Nemamo materijalne resurse za nešto što bi trebalo da omogući sedmorici, a kasniji desetorici ili 24-orici, da odu, da nešto saznaju. Pa, oni to bolje znaju nego bilo ko iz norveškog kontingenta. Sve su oni to naučili na delu, što se kaže.
Treba da prenesemo znanja nekima. Neka dođu na VMA da ih naučimo, da prenesemo znanje, neka plate ta znanja. To je mnogo bolji izvozni posao.
Koju poruku šaljemo NATO paktu? Šaljemo poruku –možete da uradite šta god hoćete s nama, sve ćemo da prihvatimo. Nije to poruka građana Republike Srbije, to zapamtite. Uostalom, ova država je i tužila deset država članica NATO-a zbog onog zverstva 1999. godine. Možda vi niste čitali knjige, ali zločin protiv mira je vrhunski zločin, sublimira sve ratne zločine u sebi. Taj zločin je NATO pakt uradio nad nama, čak nije imao ni odluku Saveta bezbednosti da se može angažovati vojska prema poglavlju 7 Povelje UN-a. Sve su prekršili, apsolutno sve.
Mi ne treba mnogo da prkosimo, ali moramo da kažemo šta su naši interesi. Nije toliko godina prošlo da može da padne sve u zaborav. Ko je nekoga od vas ovlastio da zaboravi i Milicu Rakić, i Varvarin, i ono na KiM-u, i Republiku Srpsku Krajinu? Ko je vas ovlastio? Ko je ovlastio Vladu da predloži ovakvu odluku?
Imaginarna floskula o evroatlantskim integracijama? Što više pričate o tim evroatlantskim integracijama, to gore građanima Srbije. Zar ne primećujete to?
Nijedan razlog ne postoji da neko iz sistema odbrane Republike Srbije bude angažovan u mirovnoj misiji, po odluci UN-a, tako da budemo u sastavu vojne sile neke druge države. Ako imamo nekog razloga da budemo u sastavu neke vojne sile koja je u mirovnoj misiji, onda je to Rusija. Nemojte da se smejete, oni nas nisu bombardovali. Svi ovi drugi su nas bombardovali. Makar po tome napravite razliku, ako ste u mogućnosti i ukoliko smete da pravite neku razliku.
Pozivam, pre svega, vojna lica i one na koje se vrši pritisak da moraju da idu, da odbiju da idu u ovu mirovnu misiju. Ako želite da pravite reputaciju naše oružane sile, svi oni koji žele da nauče o sanitetu iz tuđe vojske, neka dođu na VMA, kod naših stručnjaka, vrlo rado će da im prenesu ta znanja.
Ne postoji nijedan kako materijalni, tako ni ustavni, humani, moralni i bilo koji drugi razlog da se glasa za ovaj predlog odluke.
