Ima prijavljenih poslanika.
(Zoran Šami, s mesta: Replika.)
Moram vas podsetiti da smo upravo završili najpre pretres Predloga zakona, a zatim su se predlagači obratili. Imam utisak da predlagači zaista nisu nikoga uvredili, da nije bilo elemenata. Zamolila bih vas da u duhu u kojem smo danas radili sve vreme i završimo.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Dakle, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Zahvaljujem se gospodi ministrima na aktivnom učešću u radu.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Lidija Dimitrijević i Slobodan Maraš.
Primili ste izveštaj Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? Reč ima gospođa Dimitrijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o porezu na dohodak građana podnela sam, ispred poslaničkog kluba SRS, dva amandmana.
S obzirom na uslove u kojima se nalazimo, na ekonomsku krizu, čiji kraj nije na vidiku, mi u SRS smatramo da u ovom trenutku država treba da pomogne da se sačuva što više radnih mesta, a ne da svojim potezima inicira gubitak posla jer vrši određena opterećenja. Pre mesec dana, kao način da se poveća prihodna strana budžeta Vlada je videla povećanje poreza obveznicima koji plaćaju porez na prihode od autorskih i srodnih prava. Smanjen je procenat u kome se priznaju normirani troškovi i tako povećan oporezivi deo.
Ova mera Vlade izuzetno je pogodila radnike u oblasti kulture, umetnosti, medijske kuće i sve one koji autorskim honorarima obezbeđuju egzistenciju sebi i svojim porodicama, ali je pogodila i nevladine organizacije.
Odmah nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona usledile su oštre reakcije. Unija poslodavaca Srbije upozorila je u svom saopštenju da su izmenama Zakona o porezu na dohodak građana ukupni porezi i doprinosi po autorskom honoraru udvostručeni, što predstavlja težak udarac za mnoge uslužne delatnosti i da će praktično prepoloviti angažovanje lica na autorskim poslovima u mnogim delatnostima.
Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, na mesečnom nivou u našoj zemlji ostvari se prosečno 180.000 autorskih ugovora. Velikom broju nezaposlenih građana ovi ugovori su jedini izvor prihoda.
Udvostručavanjem poreza na autorske honorare i povećanjem opterećenja poslodavaca Vlada Srbije primoraće mnoga preduzeća iz oblasti uslužnih delatnosti da značajno smanje broj osoba angažovanih za autorske poslove, u uslovima opšteg pada prometa i smanjenja obima posla.
Na taj način, rečeno je u saopštenju, država ne podstiče privrednu delatnost, već je zaustavlja i guši time što onemogućava poslodavce da honorarno angažuju radnu snagu, što će se dugoročno loše odraziti na republički budžet i uopšte nivo privredne aktivnosti u toku ekonomske krize. Stručna služba za ekonomiju Unije poslodavaca Srbije iznela je stav da je poslednje povećanje poreza i ukupnog opterećenja poslodavaca na ime autorskih honorara kontraproduktivan potez, koji će mnogim preduzećima zavisnim od angažovanja honoraraca staviti katanac na vrata.
Dalje kažu: dok ministar ekonomije gromoglasno najavljuje da će zaposlenost u ovoj godini ostati na istom nivou kao u 2008, iako imamo preko 30.000 više otpuštenih nego zaposlenih u prva tri meseca 2009. godine, istovremeno se podizanjem nameta države na autorske honorare desetine hiljada nezaposlenih kojima je to jedini izvor prihoda ostavljaju bez posla, jer poslodavci neće moći da plate tolike poreze i doprinose na honorare.
Poreska politika države je takva da u oblasti zapošljavanja postoji apsurd da poslodavac plaća veće poreze i doprinose ako za honorarni posao angažuje nezaposleno lice, nego ako angažuje već zaposlenog. Umesto da spusti poreske stope na autorske honorare nezaposlenima i tako stimuliše poslodavce da ih angažuju, država praktično destimuliše autorsko angažovanje, čime nezaposleni imaju manje šanse od zaposlenih da budu angažovani na autorskom poslu, jer više koštaju poslodavca.
Takve antistimulativne stope sada se još udvostručuju, čime se praktično poslodavci teraju da autorski rad plaćaju na crno, navodi se u saopštenju ove stručne službe i apeluje na Vladu Republike Srbije da suspenduje povećanje opterećenja poslodavaca na autorske honorare.
Medijske kuće okupljene oko Asocijacije medija ocenile su da je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana drastično otežan već izuzetno težak finansijski položaj svih medijskih kuća u zemlji. Učinjeno je to u trenutku kada je, kao jednu od mera za pomoć oporavku medijske industrije, Asocijacija predložila upravo smanjenje i privremeno ukidanje dažbina koje se regulišu ovim zakonom – navodi se u saopštenju ove asocijacije.
Ovim izmenama zakona, kako navodi Asocijacija medija, na informativnom planu najozbiljnije je ugrožena dalja saradnja sa više od 1.500 honorarnih saradnika, dopisnika, slobodnih novinara, fotoreportera iz svih krajeva Srbije, koji su nezaobilazni faktor u uspešnom ispunjavanju društvene uloge medija da kvalitetno i ravnomerno informišu iz svih krajeva zemlje. Usvojene izmene otežavaju dalju saradnju kako novinskih kuća, tako i elektronskih medija na svim ostalim planovima na kojima se ona do sada zasnivala na honorarnoj saradnji, kaže se u saopštenju Asocijacije medija.
NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Asocijacija nezavisnih medija „Lokal pres“ ocenili su da je nedavno usvojenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana drastično otežan položaj medija u Srbiji. Ove izmene imaju posebno nepovoljan uticaj na medijske kuće koje po prirodi svog posla zaključuju znatan broj autorskih ugovora, ali i na brojne samostalne novinare i druge autore i honorarne saradnike novina, radio i televizijskih stanica i nezavisnih produkcija.
Ono što posebno iznenađuje jeste činjenica da izmene Zakona o porezu na dohodak građana koje je inicirala Vlada koincidiraju sa akcijama koje Ministarstvo kulture Srbije vodi na usvajanju seta kriznih mera za pomoć medijskom sektoru u prevazilaženju efekata svetske ekonomske krize. Još jednom se pokazalo da odsustvo sveobuhvatne strategije razvoja medijskog sektora rezultira parcijalnim i kontradiktornim merama, od kojih niko neće imati koristi.
Ovakve mere nužno rezultiraju daljim gubitkom poverenja u Vladu i iskrenost njenih namera da položaj medija poboljša. Umanjenjem, odnosno potpunim ukidanjem normiranih troškova kod autorskih ugovora budžet se neće, posebno ne značajno, popuniti, dok će, sa druge strane, realno znatno viša poreska opterećenja obesmisliti sve mere koje su medijske kuće već preduzele u cilju racionalizacije sopstvenog poslovanja kao načina prevazilaženja efekata krize.
U svom saopštenju pomenuta udruženja zahtevala su od Vlade Srbije i Narodne skupštine da bez odlaganja preispitaju negativne efekte poslednjih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i da opterećenja u odnosu na prihode od autorskih naknada vrate na prethodni nivo.
Udruženje književnih prevodilaca Srbije saopštilo je da je ogorčeno novim poreskim opterećenjima na autorske honorare. U toku je konkretna akcija za prikupljanje 15.000 potpisa, koliko je potrebno da bi se ukinuo ovaj zakon. Pozivamo sva umetnička udruženja i celu kulturnu javnost da se pridruže ovoj akciji – reagovalo je Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Ovo udruženje dalje zaključuje da su honorari umetnika ionako mali i neredovni, a da su ovom merom potpuno obezvređeni. Književni prevodioci žive isključivo od autorskih honorara za svoje prevode. Ova mera dovešće do propadanja onih izdavača koji objavljuju vredna umetnička dela od kulturnog značaja. Zahtevamo od Vlade Srbije da smesta ukine ovaj zakon sa nesagledivo štetnim posledicama – saopštilo je Udruženje prevodilaca.
Dobro je čuti mišljenje običnih građana, ako je to nekome u srpskoj vladi bitno, a trebalo bi da bude bitno. Na forumu jednog internet provajdera i portalu jedan običan građanin izneo je svoje mišljenje, evo šta je rekao – najgori porez u vreme Turaka je bio tzv. harač. Plaćali su ga srpski kmetovi, tj. seljaci bez zemlje, turskim agama i begovima kao porez za obrađivanje njihove zemlje. Taj turski harač je iznosio jednu trećinu letine ili 33%. Ovaj Tadićev porez je duplo gori i iznosi skoro 77%.
Oni čija se reč u Srbiji, bez sumnje, sluša otišli su najdalje sa reakcijama. Predstavnici nevladinih organizacija i udruženja građana okupili su se 12. maja na Kalemegdanu da bi izrazili protest zbog povećanja poreza na autorske honorare.
Honorarci Srbije su u letku koji su u subotu delili na beogradskim ulicama napisali da je u trenucima ekonomske krize očekivano da se i za honorarce povećaju porezi i doprinosi, ali da je procenat za koji su ti nameti povećani apsolutno neprihvatljiv i neodrživ.
U letku koji su delili dalje piše – honorarci su vitalna snaga ovog društva, kičma mnogih delatnosti i celog nevladinog sektora. Među honorarcima je ogroman broj mladih bez zaposlenja kojima je honorarni angažman glavni način obezbeđivanja egzistencije i nečuveni je bezobrazluk ovako ih oderati porezima.
Ponoviću ono što sam rekla kada sam govorila u raspravi u načelu. Predstavnici nevladinih organizacija su kritikovali Vladu zbog povećanja poreza, a onda dali prognozu da će, ukoliko ovi poreski propisi ostanu na snazi, Srbija nastaviti da pada na jednom od najvažnijih ispita koje mora položiti kao potencijalni kandidat za članstvo u EU.
Čim se našoj vladi pomene put u Evropsku uniju, ona odmah radi ono što se od nje traži. Takve su bile reakcije i evo opet pred poslanicima Narodne skupštine izmena Zakona o porezu na dohodak građana. Dobro je što je tako, jer je činjenica da je većina onih koji se u Srbiji bave poslovima u oblasti kulture, umetnosti i informisanja u nezavidnom položaju.
Ministarstvo kulture objavilo je pojašnjenje efekata predloga ovih izmena o kojima sada vodimo raspravu, upoređujući ih sa nedavnim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana u aprilu mesecu.
Sada ću zbog javnosti pročitati deo ovog objašnjenja. Stopa normiranih troškova koji se priznaju autoru kod obračuna prihoda, neoporezovani deo bruto iznosa honorara, koja je sa prvobitnih 60% smanjena na 30%, prema novim izmenama povećana je na 50%. Stopa normiranih troškova koja je sa 50% prvobitno smanjena na 20%, prema novim izmenama iznosiće 43%, a stopa priznatih troškova koja je sa 40% prvobitno smanjena na 20% prema novim izmenama iznosiće 34%. Ukupno fiskalno opterećenje zavisi kako od stope priznatih troškova, tako i od statusa autora (nezaposlen, zaposlen ili samostalni umetnik).
Poslodavac prilikom isplate autorskog honorara za nezaposlena lica plaća porez na dohodak građana 20%, doprinose za PIO 22% i zdravstveno osiguranje 12,3%, za zaposlene plaća porez na dohodak i doprinose za PIO, a za samostalne umetnike poslodavac plaća samo porez na dohodak građana.
Samostalni umetnici pri tom sami plaćaju doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje iz neto primljenog honorara, po rešenju poreske uprave. Nove stope smanjenih normiranih troškova imaju za posledicu nove, veće stope ukupnog fiskalnog zahvatanja u odnosu na neto ugovorene honorare.
U okviru kategorije normiranih troškova 60 - 30 - 50, stope poreskog opterećenja za poslodavca su povećane: za nezaposlene – sa prvobitnih 27,7% na 61,3%, odnosno sada na 37,3%; za zaposlene – sa prvobitnih 20,2% na 41,6%, odnosno sada na 26,6%; za samostalne umetnike, deo koji plaća poslodavac – sa prvobitnih 8,7% na 16,3%, odnosno sada na 11,1%; za samostalne umetnike, deo koji sami plaćaju povećan je sa prvobitnih 14,9% na 27,9%, odnosno sada na 19,1%, od primljenog neto honorara.
Na primer, od ugovorene i primljene neto naknade od 100.000 dinara nezaposleni i zaposleni nemaju dodatne odbitke, dok je samostalni umetnik prvobitno izdvajao 14.900 dinara, a sada će izdvajati 19.100 za doprinose, to jest, ostaje mu realno 80.900 dinara. Ukoliko želi da ovaj teret prevali na poslodavca i realno primi 100.000 dinara, potrebno je da ugovori neto naknadu u iznosu od 123.500 dinara, to jest uvećanu za 23,5%.
U okviru kategorije normiranih troškova 50 - 20 - 43, stope poreskog opterećenja za poslodavca su povećane: za nezaposlene – sa prvobitnih 37,3% na 76,8%, odnosno sada na 44,8%; za zaposlene – sa prvobitnih 26,6% na 50,6%, odnosno sada na 31,5%; za samostalne umetnike, deo koji plaća poslodavac – sa prvobitnih 11,1% na 19%, odnosno sada na 12,9%; za samostalne umetnike su povećane sa prvobitnih 19% na 32,7%, odnosno sada na 22,1% od primljenog neto honorara.
Na primer, od ugovorene i primljene neto naknade od 100.000 dinara nezaposleni i zaposleni nemaju dodatne odbitke, dok je samostalni umetnik prvobitno izdvajao 19.000 dinara, a sada će izdvajati 22.100 za doprinose, to jest, ostaje mu realno 77.900 dinara.
Ukoliko želi da ovaj teret prevali na poslodavca i realno primi 100.000 dinara, potrebno je da ugovori neto naknadu u iznosu od 128.300 dinara, to jest uvećanu za 28,3%.
U okviru kategorije normiranih troškova 40 - 20 - 34, stope poreskog opterećenja za poslodavca su povećane: za nezaposlene – sa prvobitnih 48,3% na 76,8%, odnosno sada na 55,9%; za zaposlene – sa prvobitnih 33,7% na 50,6%, odnosno sada na 38,4%; za samostalne umetnike – sa prvobitnih 13,6% na 19%, odnosno sada na 15,2%; za samostalne umetnike su povećane sa prvobitnih 23,4% na 32,7%, odnosno sada na 26,1% od primljenog neto honorara.
Na primer, od ugovorene i primljene neto naknade od 100.000 dinara nezaposleni i zaposleni nemaju dodatne odbitke, dok je samostalni umetnik prvobitno izdvajao 23.400 dinara, a sada će izdvajati 26.100 za doprinose, to jest, ostaje mu realno 73.900 dinara. Ukoliko želi da ovaj teret prevali na poslodavca i realno primi 100.000 dinara, potrebno je da ugovori neto naknadu u iznosu od 135.300 dinara, to jest uvećanu za 35,3%. Ovo je bilo objašnjenje Ministarstva kulture.
Dame i gospodo, shvatajući da je situacija u Srbiji u oblasti kulture, umetnosti i informisanja jako loša, Poslanički klub SRS smatra da je potrebno izvršiti izmene Zakona o porezu na dohodak građana, tako što će iznosi normiranih troškova biti isti kao i pre izmene u aprilu.
Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim sam predložila da se u članu 1. tačka 1) procenat „50“ zamenjuje procentom „60“; u tački 2) procenat „43“ zamenjuje se procentom „50“ i u tački 3) procenat „34“ zamenjuje se procentom „40“.
Moj amandman nećete prihvatiti jer ste odlučili da ovoj grupaciji na koju se ovaj zakon odnosi ipak malo povećate poreze. Najpre ste planirali da im povećate puno, pa sada, kada shvatate da ne možete da ostvarite tu svoju nameru, hajde barem da se poveća malo. Računate da ćete time malo povećati prihodnu stranu budžeta.
Ne znam da li ste razmišljali o tome da ćete možda ovim svojim postupkom mnoge poslodavce i zaposlene, koji su do sada barem sačinjavali ugovore o autorskom honoraru i plaćali poreze i doprinose državi, inspirisati da svoja prava i dužnosti po osnovu rada uređuju na principima sive ekonomije, to jest, da izbegavaju bilo kakve ugovore i plaćanja državi.
Onda bi organi kontrole imali prepune ruke posla, a sa druge strane, to predstavlja pogodno tlo za korupciju, bolest kojoj izgleda nema leka, ili neko u ovoj državi ne želi da ona bude lečena.
Govorila sam već o zapanjujućim podacima o utaji poreza; oko 7.500 građana pokušalo je da sakrije svoja primanja kako bi izbegli plaćanje poreza na dohodak građana. To su najčešće članovi upravnih odbora, direktori privatnih firmi, ili je reč o novcu dobijenom od honorarnog rada. U pitanju je nekoliko milijardi dinara na nivou cele zemlje.
Ovakve stvari su se dešavale i do sada, a sada, kada sa jedne strane ekonomska kriza uzima svoj danak, a sa druge strane, država ne pokazuje razumevanje, već čini suprotno, postoji velika opasnost da dođe do povećanja utaje svih vrsta poreza. Čija će to šteta biti? Pretpostavljam svih – i države, i radnika, a i poslodavaca, ako budu otkriveni.
Poslanički klub SRS smatra da ova vlada ne želi da istinski primeni mere štednje i da ideje koje ima u vezi sa povećanjem naplate budžetskih primanja nisu niti u interesu privrede, niti građana.
Kada bi se Vlada odlučila da štedi najpre bi prestala sa neprekidnim osnivanjem novih agencija i drugih organa koji joj služe isključivo za zbrinjavanje zaslužnih stranačkih kadrova.
Samo da podsetim da je u poslednjih godinu dana osnovan veliki broj agencija, među kojima su Agencija za borbu protiv korupcije, Agencija za hemikalije, Agencija za bezbednost saobraćaja. Pored agencija osnovane su i direkcije i saveti. Da je namera da se štedi, svi poslovi koji su u nadležnosti ovih agencija mogli su da se obavljaju u okviru određenih sektora ministarstva i onda ne bi bilo novih direktora, zamenika i ostalih rukovodećih kadrova.
Na ovaj način se u velikoj meri povećava javna potrošnja, jer, pored zarada zaposlenima, novac ide na prostor za rad, opremu, kancelarijski materijal. Sve to opterećuje rashodnu stranu budžeta i onda vlast ima silne muke da to nadomesti na onoj drugoj, prihodnoj strani. Naravno da će imati, jer što je mnogo, mnogo je.
Uvećanje državne administracije je konstantno. U 2000. godini u državnoj upravi je radilo oko 8.000 zaposlenih, a danas je taj broj oko 28.000. Uporedo sa uništavanjem privrede, otpuštanjem zaposlenih, išlo se sa povećanjem zaposlenih u državnoj upravi, jer je to jedina mogućnost da se neko negde zaposli.
Zbog izuzetno velike ponude radne snage na tržištu rada mnogi su prinuđeni da prihvate bilo kakav posao, samo da bi porodica preživela od 1. do 15. i od 15. do 1. u mesecu. Rad u privatnom sektoru ni za koga nije nešto čemu se teži. Većina poslodavaca ima robovlasnički odnos prema zaposlenima; zarade su niske; radi se prekovremeno bez nadoknade. Mnogi rade na crno, bez plaćenih doprinosa, sve dok ih ne otkrije inspekcija rada i ne naloži poslodavcu da mora da prijavi zaposlenog. Razumljivo je onda što je mesto u državnoj upravi poželjno radno mesto, ali sve ima svoje granice.
Ovo govorim zbog toga što je početkom aprila predsednik Vlade izašao u javnost sa izmenjenim paketom mera za pokrivanje budžetskog deficita. Taj paket je dobio naziv Plan za ekonomsku stabilizaciju Srbije i u njemu su predviđene uštede u javnom sektoru od 89.000.000.000 dinara i dodatni prihod od 16.000.000.000 dinara, kroz uvođenje novih ili povećanje pojedinih poreza.
Što se tiče ovog dela koji se odnosi na uštede u javnom sektoru, rečeno je da će sva ministarstva smanjiti rashod za 26%, što će doneti 40.000.000.000 dinara. Predviđeno je smanjenje troškova za 40% svim budžetskim korisnicima koji imaju sopstvene prihode, što donosi 12.000.000.000 dinara, smanjenje transfera lokalnim samoupravama za 15.000.000.000 dinara, smanjenje troškova javnih preduzeća, odnosno uplata 100% njihove dobiti u budžet, što donosi pet milijardi dinara, kao i smanjenje troškova Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za četiri milijarde dinara. Na kraju, planirano je smanjenje troškova zarada na svim nivoima vlasti za trinaest milijardi dinara.
Sve ove priče o uštedama padaju u vodu, jer smo, umesto zaustavljanja novih zapošljavanja u državnoj upravi, svedoci, maltene, svakodnevnog zapošljavanja, i to većeg broja ljudi.
Što se tiče smanjenja zarada, u redu je smanjiti zarade veće od 40.000 dinara, jer onome ko godinama nije primio niti jedan jedini dinar taj novac se čini ogromnim.
Pored toga, mnogi ljudi u unutrašnjosti rade za platu od 12.000 dinara, i to na crno, bez plaćenih poreza i doprinosa. Interesantno je da je u Zakonu o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru u članu 4. regulisano da iznos privremenog smanjenja isplatilac uplaćuje na račun propisan za uplatu javnih prihoda i usmerava se posebnom republičkom budžetskom fondu. Sredstva iz stava 1. ovog člana koristiće se isključivo za rešavanje problema prouzrokovanih negativnim efektima ekonomske krize, prema posebnom aktu Vlade.
Kako Vlada rešava probleme prouzrokovane negativnim efektima ekonomske krize? Da li tako što zapošljava neprekidno u državnoj upravi nove ljude u raznim agencijama i direkcijama? Ili tako što investira u proizvodnju „Fijatovih“ automobila? „Fijat“ je privatizovan i ima svog vlasnika, koji nije srpski državljanin. Ili možda kreditima za kupovinu nameštaja? Ko štedi, on ne menja automobil i nameštaj po kući.
Posao je ono što treba građanima Srbije, subvencije pri zapošljavanju, a posebno pri samozapošljavanju mladih obrazovanih ljudi koji imaju ideje i nešto svog novca. U takve projekte treba investirati, ali ne u njih nekoliko, već sa mnogo više sredstava i u mnogo većem broju. Pametni i obrazovani ljudi će i u ovo teško vreme uspeti da realizuju svoje ideje, da pronađu mogućnost za preživljavanje svojih porodica, pa čak da zaposle i druge, a ne da čekaju neka socijalna davanja od države. Njima je potrebna podrška države na početku, dok posao ne krene. Državu treba posebno da podstakne na ulaganje u ove projekte entuzijazam tih ljudi, jer je ovo vreme prepuno rizika. Njima treba dati što veće poreske olakšice i omogućiti im da razvijaju posao.
Isto tako, sve zloupotrebe koje učine oni koji dobiju sredstva od države za zapošljavanje radnika treba najstrože kazniti. Podsetiću na dešavanja s početka ove godine kada je vlasnik kiparske firme koja je poslovala u Leskovcu u zakupljenim prostorijama nekadašnje fabrike „Inkol“ preko noći izneo mašine iz pogona i nestao bez traga, ostavši dužan radnicima nekoliko neisplaćenih zarada. To je slučaj o kome sam ranije već govorila. To je fabrika u kojoj su dve radnice primile zaradu za oktobar mesec prošle godine u iznosu od 1,93 dinara! Zanimljivo je da je vlasnik unapred od države dobio podsticajna sredstva za zapošljavanje novih radnika, a zaposlio je svega 268 radnika.
Bio je tu jedno kratko vreme po završetku predizborne kampanje, jer je ova fabrika otvorena u vreme predizborne kampanje; otvorio ju je bombastično Boris Tadić, najavljujući skoro 3.000 radnih mesta u njoj. Preko noći, pogon je zatvoren, a mašine prenesene u Rumuniju. Mnogi Leskovčani su se tada pitali da nije možda predizborna kampanja u Rumuniji. Ovakve primere zloupotrebe trebalo bi strogo kažnjavati.
Nažalost, poražavajuće su činjenice da mnoge porodice u Srbiji žive od socijalnih davanja. Iz godine u godinu sve je veći broj korisnika koji preko centra za socijalni rad ostvaruju prava na materijalno obezbeđenje porodice. To je ono što demorališe ljude, a posebno one u najboljim godinama, koji bi mogli mnogo da pruže. Međutim, uglavnom se radi o ljudima sa srednjim obrazovanjem, koji su negde radili pa u postupku privatizacije ostali bez posla. Novi posao nisu mogli da pronađu, jer mnogi poslodavci pri zapošljavanju vode računa da zaposle što mlađe ljude, koji će ćutati i raditi i kada su bolesni, neće pomisliti da odu na bolovanje i ići će na godišnji odmor onoliko koliko je poslodavac dobre volje da im to dopusti, radiće prekovremeno i neće tražiti nadoknadu za to, samo da ne bi ostali bez posla.
Činjenica je da je većini građana Srbije život postao neizdrživ. Ta ogromna grupa ljudi očekuje od ove vlade da pronađe rešenje da se preživi ovaj posebno težak period. Težak period u Srbiji traje već godinama unazad, ali sada dostiže kulminaciju.
Svakog dana imamo neki ekstremni potez očajnih ljudi. To su ljudi koji više ne vide izlaz i čija prava nema ko da zaštiti i da se za njih založi. Nemaju sreće da se za njih zainteresuju nevladine organizacije i izvrše pritisak na Vladu da učini nešto za radnike otpuštene u procesu privatizacije. Njih ti ljudi ne interesuju. Ne bi ih mnogo interesovali ni oni koji plaćaju porez na autorski honorar, ljudi iz oblasti kulture, umetnosti, medija, da ovim zakonom kojim su oštećeni svi ovi koje sam sad pomenula nisu oštećeni i pripadnici nevladinih organizacija.
Javnost mora da zna da se ove izmene sada vrše pod pritiskom nevladinih organizacija, jer bi u suprotnom bilo – reći ćemo mi gazdama na zapadu da Srbija nije na evropskom putu. Zato Vlada sada brže-bolje menja ovaj zakon, a to je srećna okolnost za ljude iz kulture, umetnosti, medija, jer, ponavljam, većini njih se nema na čemu pozavideti.
Još jednom ističem da SRS izuzetno poštuje pripadnike svih ovih profesija, ljude iz kulture, umetnosti, medija, i smatra da zbog dugogodišnjeg zapostavljanja ovih delatnosti, zbog čega su mnogi od njih dovedeni u težak položaj, država treba da ima obzira prema njima i da smanji namete na njihova primanja.
Bilo bi dobro kada bi ovaj moj amandman bio prihvaćen, kada bi iznosi normiranih troškova, od kojih zavisi deo prihoda koji će se oporezivati, bili vraćeni na nivo pre izmena u aprilu, tako da normirani troškovi budu za prvu grupu obveznika 60% od bruto prihoda, za drugu grupu 50% i za treću 40% od bruto prihoda. Hvala.

Zahvaljujem. Javio se gospodin Tomislav Nikolić najpre.
Htela bih samo da vas obavestim da ćemo početak naredne sednice odložiti po završetku ove, koja je očigledno izazvala veće interesovanje nego što smo procenjivali i trajaće duže od 15 časova.
Gospodin Tomislav Nikolić, izvolite.
Po završetku ove, počinjemo drugu sednicu.

Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana u stvari je simbol Vlade Republike Srbije, njenog ponašanja, njenog shvatanja dužnosti i obaveza, njenog odnosa prema građanima Srbije, njene stručnosti i kompetentnosti. U ovoj izmeni zakona je sve to sadržano. Zaista me čudi kako se ljudi koji sebe smatraju uglednim ekonomistima, profesorima univerziteta usuđuju da se ovako ponašaju kada je ekonomija Srbije u pitanju.
Ne može paket mera za izlazak iz ekonomske krize da 15 ili 20 dana po stupanju na snagu bude menjan, a da ne vidimo nijedan racionalni razlog za to. Shvatio bih da su ti prihodi bili veći od predviđenih, pa da gospođa ministar, koja je čuvar državne kase i kojoj je valjda teško uzeti dinar iz budžeta, iz ruku, kaže – pa ovo je bilo preterano opterećenje, možemo slobodno da ga smanjimo, ispunićemo sve zadatke koje smo postavili pred sebe.
Opredelili ste se da ove godine, prvi put posle mnogo godina, punite budžet isključivo iz potrošnje i poreza i doprinosa, nemajući pri tom nijednu veliku prodaju kojom biste namirili ono što od 2001. godine nijedna vlada do sada nije uspevala, a to je da pokrije rashode pravim prihodima. Zbog toga, gospođo Dragutinović, da sam na vašem mestu, nikada ne bih potpisao ovo obrazloženje za donošenje zakona. Ako ne možete iskreno da kažete zašto zakon donosite, bar nemojte da na nas prenosite svoju neiskrenost, pošto to umemo da uočimo.
Kažete ovde – ako ne donesemo ovaj zakon, to će se negativno odraziti na obezbeđivanje neophodnih materijalnih sredstava i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije, a mi smanjujemo te prihode ovim zakonom. Sada nas ubeđujete da ćemo, ako ne smanjimo prihode ovim zakonom, ugroziti funkcionisanje države. Razumem da kad povećavate poreze napišete – ako ne povećamo poreze, nećemo imati prihode, ali kad smanjujete, da me ubeđujete da će ako ne smanjimo porez to ugroziti budžet, to možete nekom detetu da kažete, i ono će da vas gleda malo čudno.
Uopšte ne razumem zašto ste se usudili da nas tako malo cenite. Zašto nam niste rekli u dve rečenice šta je razlog? Jeste li nešto seljaku skinuli, jeste li nešto radniku, jeste li nešto ljudima koji nemaju nikakvih prihoda dali dodatno? Ne, niste. Od celog paketa mera samo ste normirane troškove ljudi u nekim slobodnim delatnostima smanjili. Ne mogu da budem protiv toga kada smanjujete poreze, doprinose, kad povećavate njihove prihode, ali me interesuje gde je tu koncept i gde je tu princip. Interesuje me koliko je to sredstava.
Kažete da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, a ja vama kažem – sprovođenje ovog zakona smanjiće sredstva u budžetu Republike Srbije. Interesuje me odakle ćete namiriti ta sredstva. Jer, kad vam pišemo amandmane na predlog zakona o budžetu, vi tražite da izjednačimo levu i desnu stranu, kažete – dobro, ako skidate ovima kojima ćete da date, ako želite da obezbedite nove prihode nekome, odakle ćete da uzmete? Sada vas pitam – odakle ćete uzeti nedostajuće prihode? Kome ćete to da smanjite? Ili ćete možda kroz 15 dana da nam neke nove obaveze natovarite, što danas niste smeli? Ko je sad taj ko će više da plaća zbog onih koji će manje da plaćaju?
Da li je ova izmena Zakona iz aprila, kad je to bilo, bila plod neke analize? Ko stoji iza te analize? Ko je sad gazi, koja je to superrevizija uradila novu reviziju? Da li ste učestvovali u obe analize?
Nešto sa vašim znanjem nije u redu, ili sa vašim odnosom prema nama. Ne možete ovde da branite smanjenje troškova i da onda kroz mesec dana branite povećanje normiranih troškova, zato što ste ovde pred ozbiljnim ljudima. Neki znaju ekonomiju možda koliko i vi, možda i ne znaju, ali nemojte da ih potcenjujete. Posebno nemojte da potcenjujete ljude koji čitaju svaki materijal, jer se time bave. Nije naše, kao što misli predsednik Skupštine, da ubacujemo kartice u ove aparatiće da biste imali kvorum, naše je da čitamo ove materijale i da o njima diskutujemo. Tako shvatam funkciju narodnog poslanika, a verujte mi, dostigao sam punoletstvo kao narodni poslanik.
Neko je izvršio pritisak. Ko? Oni koji su Vladi potrebni, oni koji obezbeđuju Vladi mir. Nije to Unija poslodavaca, oni se priključuju svemu ovome, a njihovi su interesi subjektivne prirode, sebične prirode. Ovo su mediji i nevladine organizacije. Jer, da me sada ubeđujete da prevodioci imaju normirane troškove, mogu da vam verujem, ali dajte mi da prevedem neku knjigu i recite mi da imam 30% normiranih troškova. Za šta? Hajde, neko pravi predstavu, pa o tome možemo i da se dogovaramo.
Vi ste pod pritiskom medija. Znate li kakvo je stanje u zapošljavanju u medijima? Kad ovoj deci napolju dajete izjavu, je l' ih pitate da li imaju radni staž, da li rade u tim medijima ili su tzv. honorarci? Provedu ceo radni vek kao honorarci, ceo radni vek.
To je ono što mene sad ovde boli. Da ne bi B 92, da ne bi Javni servis krenuo na vas zbog ovoga, vi ste brže-bolje podneli Predlog zakona, za koji ne kažete da se menja ono što je pre mesec dana doneto, nego kažete da se menjaju postojeća rešenja.
Kakva postojeća rešenja? Nisu ni oživela. Da li je uopšte ijedne uplate bilo po ovom osnovu? Možda je proteklo 15 dana od kad je Zakon stupio na snagu, možda i nije, ne znam, proveriću, ali je vrlo indikativno da ste učinili onima koji će da se snađu i bez vas. I, ova njihova buka oko honoraraca nije iskrena. Oni isplaćuju na ruke, oni isplaćuju u kešu, od njih vi nemate prihode. Oni samo žele da ustalasaju i da vam pokažu – ako neko može da zatvori ulicu pa da ostvari svoje ciljeve, ako neko može da unese bombu u neku zgradu pa da ostvari svoje ciljeve, mogu i oni, kada počnu da vas spominju u medijima.
Svi se vi, dame i gospodo ministri, a mislim i svi pripadnici vladajuće većine, samo medija bojite, jer mediji stvaraju sud o vama. Građani Srbije imaju mišljenje o vama na osnovu onoga što se o vama govori u medijima. Vi njima ne dozvoljavate da analiziraju vaše postupke, jer kada bi analizirali, šta bi rekli za vas, gospođo ministre finansija, kada za samo mesec dana, bez ikakvih efekata, vi nama predlažete izmenu zakona koji je bio spas za ekonomiju Srbije. Odjednom, više tog spasa nema.
Sumnjam u sve mere koje ste predložili. Sad bi samo trebalo da ljudi koji koriste mobilne telefone krenu u akciju protiv vas, da se skupi njih 50.000 na ulici i – gotovo, ode dodatni porez na mobilnu telefoniju. Tako i oni koji imaju neko oružje ili svi oni koji su sad predmet novih nameta na vilajet koje ste uveli.
Vi pripadate Vladi koja samo gleda da li će neko loše da je pomene i da odmah popusti, zato što iza nje ne stoji nikakva nauka. Ja bih štitio svoju nauku, rekao bih – gospodo, vi ste mene naterali da obrazlažem ovo pred poslanicima; tada sam rekla da ova mera mora biti doneta, a sada neka neko drugi obrazlaže da ne mora. E, to je časno.
Imao sam prilike da to i sam u životu uradim, i da vidite kako se slobodnije osećam i kako lakše dišem, kako sam nesputan kada ne može neko da mi nametne nešto protiv moje volje. Voleo bih da ste tako postupili.
Neka dođe tu predsednik Vlade ili Boris Tadić. Ko li je smislio smanjivanje ovih normiranih troškova, taj neka dođe sada da kaže zašto povećava normirane troškove, bez ijednog efekta. Bar da je prošlo dva-tri meseca, da sagledamo efekte, pa da nam kažete – stvarno nije bilo prihoda, skupilo se milion dinara po ovom osnovu, mnogi ljudi su revoltirani, mnoge smo načinili zavisnim od poslodavaca, hajde da to vratimo kako je bilo.
Poslanici bi glasali za to. Nije ni nama milo da nas napadaju mediji. Ova moja diskusija je pomalo jeretička. Ko zna ko će sve da se obruši večeras na mene u svom izveštaju. Ali, baš me briga, imam princip u životu. Tražim od svakoga s kim komuniciram, ili kome podnosim račun ili od koga tražim da podnese račun da ima neki princip u životu. Ništa život bez principa.
Zbog toga, da je ovo normalan zakon, da ovo nije dirano nekoliko godina, pa vi odjednom povećavate normirane troškove, smanjujete sebi prihode, ali olakšavate život nekim ljudima, ne znam ko ne bi glasao za ovaj zakon. Postoje zakoni za koje će i opozicija da glasa, za sve ono što je olakšanje za građane. Pa nismo ni mi ludi da građani pomisle kako bismo mi njih više opterećivali nego vi.
Samo, ne vidim ovde, zaista, da se radi bilo šta ozbiljno. Već je bilo vreme da nam kažete kako se budžet puni po osnovu rebalansa, da kažete da li je ugroženo, hoćemo li imati neki novi rebalans, da li treba da povećamo nove namete, hoćemo li da prekinemo jednostrano da primenjujemo Sporazum o pridruživanju, da malo ostvarimo prihod od carina. Već je bilo vreme da kao ozbiljan ministar finansija... A, računam vas u ozbiljne, samo niste u dobrom društvu, u neozbiljnom ste društvu. Video sam mnoge ozbiljne ministre koji su tako propadali. Mnogo bolje profitiraju neozbiljni. Da je tu sada Šutanovac, pa da počne da viče na mene i da kaže da sam ja bogataš i da zastupam neke lobije – on bolje prolazi.
Vi znate vrlo dobro da vam govorim istinu i to vas pomalo peče, kao kad stalno imate neki osećaj da nešto nije u redu. Jer, vi morate da se vratite u svoju nauku. Niste vi Dinkić pa da budete sto godina ministar, dok je DOS na vlasti. Vas će da potroše. Dinkić troši druge ljude. Onaj koji vam nije ni do kolena u toj nauci, on će večito da vodi ekonomiju Srbije. Vi ćete biti samo izvršilac poslova. Zaista je bilo nekoliko ministara pred kojima sam mogao da skinem kapu; vas sam računao kao jednog od takvih. Prvi put kada ste pristali da branite Zakon o spoljnom poslovanju video sam da ste vi potpuno prihvatili da budete talac Vlade Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića, Mlađana Dinkića, ne znam već čija je to vlada. Zato, ni manjeg zakona, ni većeg ogorčenja.
Proći će ovaj zakon, naravno. Javnost će oduševljeno da ga dočeka i svi će da vas pohvale, i udruženje pravnika za ljudska prava, i stotine nevladinih organizacija i poslodavci će da vas pohvale. A, eno, u Privrednom sudu, svi su pred stečajem. Oni će da vas pohvale zato što ne moraju da prijavljuju radnike, zato što ne moraju da primaju u stalni radni odnos, zato što ne moraju da brinu, sa honorarcima je najlakše. Samo jednog jutra kažeš portiru – ovaj više ne može da uđe na vrata, on nema nikakvih prava, ali nikakvih, apsolutno nikakvih prava.
Samo je to razlog. Čak bih prihvatio da budemo uzdržani zato što je ovo neko olakšanje, možda za stotinu, možda za hiljadu ljudi, neko olakšanje jeste.
Zaista, ovo nije normalno ponašanje prema Narodnoj skupštini i poslanicima u Narodnoj skupštini. Ovo je samo znak da ste u stanju sve da učinite kad vas ljudi dobro pritisnu i da ćete da iscedite suvu drenovinu i da pronađete ono što ste nam govorili da ne postoji. Zar je potrebno da se još neko osakati, da još neko stupi u štrajk glađu, da još neko blokira ulice i puteve, da se još neko zatvori u fabrike koje su nestale pred njegovim očima, da biste vi, konačno, preduzeli nešto ljudski?
Zar je potrebno da vas vlasnici medija uče ekonomiji, a da poture svoje radnike, honorarce, da budu glasni u tome? Ako vam nedostaje glasova da bude izglasan ovaj zakon, bićemo mi u sali, samo da vam pokažemo koliko bismo želeli da Srbiji bude dobro i bolje.
(Predsednik: Oprostite, samo da vas podsetim da ste 15 minuta iskoristili. Hoćete dalje vreme svoje poslaničke grupe?)
Ne, još samo pola minuta.
(Predsednik: Izvolite.)
Nismo mi protiv toga da vi donosite bolje mere, ali gde je odgovornost za to što je ovo doneto pre mesec dana, a nije bilo dobro? Gde je sva ta stručnost i koji je to stručnjak koji će da nam menja zakone na svakih mesec dana, a veoma su bitni?
Što je najgore, ne znamo koliki je iznos finansijskih sredstava. Znam da nije potreban novac da se ovaj zakon sprovede, ali me interesuju finansijski efekti sprovođenja ovog zakona. Znači, ne koliko zakon košta, on košta toliko materijala koliko smo mi odštampali, nego me interesuje koliko košta državu, odakle će to biti namireno, odnosno koja funkcija će biti ugrožena. Zaista ne prihvatam, kao čovek koji ima 57 godina, da mi vi napišete da će neka funkcija biti ugrožena ako ne donesemo ovaj zakon. Ne, donošenjem ovog zakona neka funkcija će biti ugrožena. Recite mi koja i kako će sredstva biti namirena?

Zahvaljujem. Po Poslovniku? Onda najpre gospodin Zoran Nikolić.

U ovoj raspravi u pojedinostima imamo priliku da i gospođu ministarku podsetimo i ukažemo joj na nedostatak i odsustvo bilo kakve strategije i vizije o tome kako u ovoj godini puniti budžet ili, bolje rečeno, popunjavati budžetske rupe. Predlog ovog zakona od pre mesec dana je bio pokušaj da se popuni ta budžetska rupa, ali ste naišli na otpor javnosti i sada ste nam dali ovaj predlog zakona, koji je naravno, bolji, ali ostaje problem kako ćete inače slabo popunjavani budžet u proteklim mesecima i sa otpisom ovih sredstava uspeti da nadomestite.
Vi ste očigledno filmofil i sebe doživljavate kao Harija Potera u oblasti finansija. To ste i rekli pre nekoliko meseci, a jučerašnju raspravu narodnih poslanika ste nazvali „Lajanje na zvezde“. Znate, ima jedna sjajan domaći film, zove se „Čudo neviđeno“. Čovek je pokušavao da sistemom tunela isprazni Skadarsko jezero tako što će se odliti u Jadransko more. Ali, desilo se nešto drugo, bar u filmu. S obzirom na činjenicu da Skadarsko jezero jeste ispod nivoa mora, bilo bi logično da se more uliva u Skadarsko jezero. Otprilike je to na nekom tragu i to je otprilike posao koji vi sada radite, dakle, pokušavate nešto da napunite, ali s obzirom na slabu poziciju i osetljivost vašeg ministarstva za mnoge socijalne grupe, vi to vrlo često radite upravo na način kako je to rađeno u tom filmu.
Ovde je bilo reči o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom. Vi ste rekli da to nije javni dug, da jeste deo ukupnog duga, ali da nije javni dug. Svejedno je da li je javni, nije javni, ova zemlja se zadužuje za dodatne tri milijarde evra.
Da li je uslov da se taj aranžman sklopi bio da se zamrznu plate i penzije do 2011. godine? To je pitanje više za kolege iz PUPS-a, koje su na to očigledno pristale, ali to je i odgovor ko će snositi teret krize, koja se neće završiti za mesec-dva dana već će trajati i u ovoj a i u narednoj godini. Snosiće je penzioneri i zaposleni.
To je sada jedan drugi način opterećivanja u odnosu na ono što ste probali kada je već postalo jasno da se budžet ne može napuniti na način na koji je to planirano predlogom budžeta za 2009. godinu, pa ste najavili u javnosti da će plate biti smanjene za 10 - 15% (one preko 40.000 više, ove druge manje), ali ste odustali takođe zbog pritiska javnosti, baš kao što ste i ovaj predlog zakona dali zbog pritiska javnosti.
Da li je uslov za aranžman sa MMF-om i prodaja „Galenike“ do kraja godine i da li je uslov prodaja Aerodroma do kraja godine? Da li je u tom aranžmanu, koji uključuje i 2010. godinu, uslov da se do jula meseca proda i 49% EPS-a? Ako je tako, a mislim da jeste, onda to treba reći, jer bi to onda bila neka strategija koju ova vlada ima, ili je to ta vizija koju bi trebalo da podelite ovde sa narodnim poslanicima, a ne da se o njoj ćuti.
Kroz ovaj zakon se takođe jako dobro vidi jedan problem na koji sada ukazujem, to sam i juče probao da vam kažem, a tiče se transfernih sredstava u lokalnim samoupravama. Imaćete velike pritiske, i političke, ali i one realne, jer ćete na osnovu smanjenja transfernih sredstava doći u situaciju da mnoge opštine u kojima u ukupnom budžetu ta transferna sredstva čine i preko 50% neće biti u stanju da izmire svoje obaveze u smislu režijskih troškova prema školama, bolnicama itd., a bogami, ni da isplaćuju plate.
To će se svakako dešavati. To nisu smanjenja od 30-40% za pojedine opštine, to je mnogo više. U prvih pet meseci ste sredstva uplaćivali po predlogu budžeta iz 2009. godine i uveliko su ta sredstva već, da kažem... sada kada smanjite pojedinim opštinama, već više od polovine sredstava koja planirate na osnovu ovog rebalansa ste uplatili opštinama, tako da će smanjenja biti i do 60-70%.
To sam probao da vam objasnim. Reći ću vam kako to izgleda na primeru Šapca. Transferna sredstva su, otprilike, od 43.000.000 do 45.000.000. Ukupna sredstva predviđena za Šabac su 504.000.000. U prvih pet meseci već je prebačeno 215.000.000. Kad sa petsto skinete na trista, ostaje još sto miliona u narednih sedam meseci. To je po 13.000.000, koliko će se prebacivati u narednih sedam meseci gradu Šapcu. Vidite koliko je smanjenje – sa 43.000.000 mesečno na 13.000.000! Takav odnos, jedan prema tri, može očekivati ogromna većina opština. Šabac će možda moći da izdrži takav pritisak, ali postoje opštine koje to neće moći da izdrže. Desiće se sledeće: opštine će se zaduživati kod banaka kako bi mogle da premoste sopstvene budžetske deficite.
Činjenica je da će teret slabijeg punjenja budžeta, odnosno pada industrijske proizvodnje i manjeg društvenog proizvoda platiti zaposleni, po principu zamrzavanja plata, i penzioneri, zamrzavanjem penzija. To je naročito važno, jer je na tom talasu ova koalicija napravljena, i na tom obećanju da će penzije biti 70% u odnosu na prosečan lični dohodak.
Juče sam postavio pitanje i jako me interesuje da li imate odgovor. Radi se o famoznoj uredbi od 15. maja gde se poljoprivrednim penzionerima koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo neće isplaćivati sredstva od 12.000 dinara po hektaru već 30% od toga, dakle, 3.600.
Kolega Maraš je ovde došao sa jednim konkretnim primerom poljoprivrednog penzionera koji je imao registrovano gazdinstvo, 29 hektara, koji je uredno priložio svu potrebnu dokumentaciju (račune za dizel gorivo, đubrivo i ostalo).
Prema uredbi od 12. februara ove godine, on je imao pravo na 340.000 - 350.000 dinara. Predao je pre 15. maja uredno prijavu, poštujući zakon i uredbu, ali mu je odgovoreno da može da dobije samo 30% i da se ta uredba od 15. maja primenjuje retroaktivno.
Imamo 187.000 poljoprivrednih penzionera u državi, još oko 25.000 porodičnih penzionera, odnosno porodičnih penzija. Mene zanima koliko od tog broja imamo registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja je površina u pitanju, samim tim, koliko je država odlučila da „ogrbači“ seljaka, odnosno poljoprivrednika, i uštedi novac u budžetu. To nisu mala sredstva.
Dakle, ako uzmemo hipotetički da svih 200.000 penzionera imaju u proseku po četiri hektara, što je neki optimum i prosek u Srbiji, to je 800.000 hektara. Kada nekome zakinete skoro sto evra, na 800.0000 hektara, vidite koji je to novac. To je 80.000.000 evra. To je osam milijardi dinara. Ne verujem da je taj iznos, jer sigurno nisu svi registrovani i nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali neka je i deseti deo toga, opet je to milijarda.
Država sada postaje kreativna u tom smislu da uštedi na jednoj strani milijardu tako što će doneti jednu uredbu. Poljoprivredni proizvođači, naročito oni stariji, nemaju naviku da čitaju „Službeni glasnik“ pa im to promakne; umetnici se udruže pa koriste vešto i medije, javnost se uzburka, pa onda popustite. Oni ne koriste računare, ne mogu ni na sajt da odu da se obaveste. Verujem da ima poljoprivrednih penzionera koji znaju da koriste računar i mogu da odu na sajt Ministarstva poljoprivrede, ali tu informaciju na sajtu ne mogu da nađu. Nema na sajtu informacije da je ta uredba doneta 15. maja i da će neko ko je zasejao i računao da će ako ima 10 hektara dobiti 120.000 dinara sada dobiti 36.000 dinara. Toga na sajtu nema, a nekome ko preda zahtev i traži ta sredstva stiže informacija da se uredba primenjuje retroaktivno. To nije korektno i nije pošteno.
Moguće je da o tome ništa ne znate, ali sve što se tiče novca i priliva i odliva bi trebalo da bude u sferi vašeg interesovanja. Možda je to ona nepoznata nepoznata koju ste pominjali. Imate dve vrste neizvesnosti, rekli ste da postoje poznate nepoznate i nepoznate nepoznate. Moguće je da je ovo za vas nepoznata, ali ja vas sad upoznajem, da znate da je ovo poznata nepoznata, pa da vidimo kako ćete sa tim izaći na kraj.
Nije korektno, ne da nije korektno nego je katastrofalno, donositi 15. maja jednu takvu uredbu, gde ljudima zakidate po osam i po hiljada dinara, a onda još čujemo od ministra kako su to ipak penzioneri, kako oni, pošto su izmirili obaveze prema PIO, mogu da uživaju sa svojom penzijom i da se igraju sa unucima. Prvo, neko sa osam i po hiljada teško da može da živi, a drugo, svako ko je na selu radi do kraja svog života i obrađuje zemlju. Osim toga, to je stvar ponosa; neko ko još uvek oseća da je u snazi, bez obzira na to što ima preko 65 godina, želi da obrađuje svoju zemlju; ako je izmirio sve obaveze prema državi trebalo bi da od države ima preča prava, u smislu tih sredstava koja je država obećala, ali, izgleda, samo u predizbornoj kampanji.
Ovaj zakon je prvi dokaz da vi ne samo što nemate strategiju, već i u taktičkom smislu vršite pregrupisavanje u roku od meseca dana – date jedno rešenje i tvrdite da je to jako dobro, a kada vidite da ne možete, izlazite sa drugim rešenjem.
Jedino što mi se u obrazloženju ovog zakona dopalo jeste konstatacija da ne postoji uporedna praksa u EU. Jer, samo još da ste naveli da je to evropska praksa i da je to prilagođavanje evropskim standardima... To radite i kad treba i kad ne treba. Zakoni se ne donose, valjda, samo zato da bi se usaglasili sa EU, već da bi konkretne posledice tog zakona bile pozitivne po građane. Ovde ste, doduše, moram da priznam, i u prvom predlogu i u drugom, napisali da ne postoje standardi u tom smislu.
Dakle, još jednom vam kažem da se vidimo u septembru kada budete obradili treći ili četvrti put budžet, odnosno kada budete izašli sa novim rebalansom budžeta. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nažalost ili na nesreću, ne znam kako to da kažem, ali danas smo, po ko zna koji put, u istoj situaciji – treba da popravljamo ili da se vratimo na neke stvari koje su već postojale. Ne možete da kažete da vas nismo upozoravali, ne samo kada je u pitanju ovaj predlog, nego i mnogo, mnogo puta ranije kada ste predlagali zakone, da ti predlozi nisu dobri, da će se obiti o glavu i da ćete morati jednoga dana da dođete u situaciju da se vratite na predloge SRS. Evo, to vam se i danas dešava.
Postavlja se pitanje, ako neko to uradi jedanput, pa hajde i dva puta, pa i tri puta, ali ovo je postalo kod vas već toliko ozbiljno da se čovek uopšte pita šta vi radite kao ministri, odnosno kao Vlada? Ima li neko tamo kod vas ko zdravorazumski razmišlja i ko treba da predvidi u kakvim ćemo mi sve situacijama da se nađemo? To je jedan od ozbiljnih problema od 2001. godine – praktično sve ove dosovske vlade, sledeći naloge EU i Amerike, samo prevode zakone, daju ih u proceduru, a to što će se obiti o glavu građana Srbije, to njih uopšte ne interesuje.
Ima delova posla koji bi trebalo da radite, a koji, nažalost, ne radite. Povodom prethodne tačke govorili ste o budžetskim inspekcijama, kako će one uraditi svoj deo posla, što bi trebalo da pomogne da se raščiste neki problemi u situaciji u kojoj se nalazimo, pre svega u vezi sa korupcijom i kriminalom. Da vas podsetim samo na vaša obećanja vezana za budžetsku inspekciju i Aerodrom „Nikola Tesla“. Sećate se koliko smo imali problema oko Aerodroma „Nikola Tesla“, koliko je Skupština izgubila radnih dana zahtevajući od Vlade da pošalje budžetsku inspekciju na Aerodrom „Nikola Tesla“ zbog brutalne pljačke na Aerodromu „Nikola Tesla“.
Sada će godinu dana, ne znam koliko je prošlo, nema godinu dana, vidim da me začuđeno gledate, krajem decembra je trebalo... Šta je sa tim izveštajem budžetske inspekcije, zašto niste obavestili Skupštinu Republike Srbije? Zašto bar niste obavestili predsednika Skupštine?
Sada nam takođe obećavate da će budžetska inspekcija i u „Putevima Srbije“ da završi svoj posao, ili u bilo kom drugom javnom preduzeću, ili čak u ministarstvu. Možda i hoće. Ne sumnjam da tamo ima poštenih ljudi koji će u skladu sa pravilima svoje profesije da urade svoj posao, ali sumnjam da će to ugledati svetlost belog dana, to će opet biti u nekoj fioci. Čeka se vreme da se promeni vlast. Onda će doći sve na naplatu. Naš narod kaže – ko ne plati na mostu, plati na ćupriji. Mislim da ćete vi na ćupriji imati izuzetno mnogo zaostalih dugova i da će račun biti otprilike kao i ovaj sa putarima Srbije, da će tu stići i kamate i sve ostalo. Bogami, ne našao se ja u koži onih koji budu u tom momentu odgovarali.
Za razliku od budžetskih inspekcija ili poslova koje bi trebalo da radite promptno i da na takav način zaštitite državu, kada su u pitanju neke druge stvari izuzetno ste brzi. U prepodnevnoj raspravi sam govorio o tome da su u Zemun polju građani sami napravili vodovod, ne mogu više da čekaju i, evo, Dragan Đilas je odmah poslao ove iz gradskog „Vodovoda“ da im preseku cev. Trenutno se tamo nalazi oko 150 ljudi. To je deo Zemun polja koji je većinom naseljen Romima; u toj „Dekadi Roma“ vi sad hoćete da im onemogućite ono što su oni platili, elementarne uslove, tekuću vodu; Dragan Đilas je poslao da im se iseče ta cev.
Niko nije reagovao na činjenice da je Dragan Đilas protivzakonito, bez građevinske dozvole počeo izgradnju kuće „Velikog brata“, da su onda falsifikovali dokumenta da je tamo gde se snima „Veliki brat“ navodno zgrada za omladinu, a suštinski nije. Niko do sada nije reagovao. Niko prstom nije mrdnuo. Čuo je da su građani uveli vodovod i odmah je potrčao u Zemun polje da im taj vodovod isključi.
Kada će neko da reaguje i da ispita odakle Draganu Đilasu 1.437.000 evra za učešće u „Medikom grupi“ (mislim da se tako zove)? Odakle tom čoveku toliko para? Hajde, Božidar Đelić je bio savetnik, ali šta je sa Draganom Đilasom? To je samo jedan deo, jedna firma, on ima 14-15 firmi, on dnevno zarađuje 230.000 evra, a otišao je da isključi vodu ljudima koji je nemaju godinama! Sada kada su je dobili on je otrčao da im isključi. Pri tom, na 50 metara od tog mesta gradi se put koji povezuje Plavi horizont i Zemun polje, i to bez dozvole.
Na šta liči ova država? Kako vi imate pravo da bilo kom građaninu tražite bilo šta, da poštuje bilo koji zakon, kad ga vi ne poštujete i kada ga ne poštuju oni koji se nalaze na najvišim i najodgovornijim mestima?
Samo obmanjujete građane Srbije. Pokušavate prevarama da dobijete njihove glasove, računajući još kratko vreme, da biste završili ove poslove koji su ostali. Koji su to poslovi? Pa, da rasprodate ovo što je ostalo.
Ovo je tačno kada su u pitanju ove tri milijarde koje smo dobili od Međunarodnog monetarnog fonda. Vi se kao Vlada na to uopšte ne obazirete. Uslov da bi dobili je pristanak ove vlade da se proda „Telekom“, da se proda „Galenika“, 49% EPS-a i da se privatizuje Aerodrom „Nikola Tesla“. I mi smo gotovi sa državom. Mi ćemo ovde biti samo pod kirijom raznoraznih tajkuna i inostranih firmi, koje će diktirati sve ono što njima odgovara. Nikome dlaka s glave nije falila, a dokazano je da su u NIS-u izveštaji falsifikovani, da je ruska strana prevarena za sto miliona evra, a ona na to neće da pristane. Zato su podigli cene prerade i mi plaćamo najskuplji benzin u okruženju.
Zbog koga to? Zbog lopova iz Demokratske stranke. Dokle više, narode? I vi to plaćate. Zašto? Da bi par pojedinaca imalo koristi od toga. Kada ćete tu da pošaljete budžetsku inspekciju? Zašto tu Dačić ne pošalje ovu sedmu konjičku da reši taj problem? Juri ove predsednike opština po Srbiji. U redu, ako su odgovorni treba da odgovaraju, ali dajte gore u glavu one koji su najodgovorniji za to.
Ovde se pljačka pedeset, šezdeset, sto miliona evra, otima se od naroda i nikom ništa. Ali, ako treba da se preseče vodovodna cev, tu ste bez ikakvih problema brzi, da brži ne možete da budete. Važno je da se to izgovori u Skupštini Republike Srbije i odmah se šalje na teren „Vodovod“ da to isključi.
Ne služi vam to na čast, ali sam siguran, a imam i solidno iskustvo, da sve dođe na svoje mesto, dođe vreme kad moraju da se polože računi.
Gospođo Slavice, sećate se tog vremena, njih će to tek da zadesi, a onda ćemo imati prilike da onaj odbor za imunitet, kao u naše vreme, radi punom parom, mada sad ne radi. Vi ste mi obećali da ćete videti šta je sa obraćanjem Trećeg opštinskog suda kada je u pitanju Boris Tadić i njegov imunitet. Čak ste vi ovde tvrdili da voli da stane na crtu; crta je tu, ali Borisa Tadića nema. Dobro, pojaviće se on. Hvala.

Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Povodom ove tačke može da se krene sa onom rečenicom – ista meta, isto rastojanje. Prosto je neverovatno koliko su ovi iz Demokratske stranke tvrdoglavi; sedam puta treba da im se ponovi, pa tek osmog puta shvate. Morate malo da slušate. Znate, nije dobro kada posle nekoliko godina prihvatite ono što vam je Srpska radikalna stranka predlagala, jer kada vam nešto predlažemo mi vodimo računa i o vremenu, i o mestu i o drugim okolnostima.
Da bi gledaocima bilo jasnije o čemu se radi, pre mesec dana, kada ste imali vrlo poželjnu atmosferu po novom poslovniku, a to znači skoro praznu Skupštinu, sa jednim poslanikom SRS (a pokazalo se da je i jedan mnogo za vas), na brzinu ste progurali ove propise, između ostalog i izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana.
Radi se o propisu koji je donet još 2001. godine, koji je pretrpeo puno izmena i 2002, i 2004. i 2006. godine. Vidite „Službeni glasnik Republike Srbije“ iz 2009. godine, pod rednim brojem 31, to su neke poslednje izmene.
Obično ste izmene radili kada se donosi zakon o budžetu ili zakon o rebalansu budžeta. Neko greškom smatra da ovaj zakon o porezima na dohodak građana predstavlja nešto epohalno, nešto što će da omogući Vladi da obezbedi velika sredstva i da na taj način finansira to što mi nazivamo javni trošak, javni rashod. Međutim, kada ste poslednji put menjali ove odredbe, pa kada ste se okrenuli, videli ste da nema nikakvog efekta. Zbog one poslednje izmene vi ste ovu oblast preselili u ono što se zove crna oblast – keš na ruke, mimo papira.
Nije samo ova oblast u crnoj zoni. Pitajte u vašim strankama, po vašim procenama, države i onih iz inostranstva koji vas posmatraju, ako vam lakše zvuči ono „monitoring“, šta kažu njihove analize koliko se ukupno prometa nalazi u crnoj zoni.
Mi smo podneli amandmane na ovaj predlog zakona; u stvari smo ponovili amandmane, nešto što smo godinama podnosili, nešto što se tiče normiranih troškova kod umetnika. Znači, nisu to honorarci, nisu to „Kursadžije“, kako neko misli, nego su u prvoj grupi autori vajarskih dela, u drugoj grupi autori slikarskih dela, a tek u trećoj grupi oni koji se bave interpretacijom.
Naravno, Vlada je zaključila da je izgubila podršku umetnika. Neće više Bane Bumbar da ide na konvenciju Demokratske stranke sa Mirom Banjac i da pljuje po radikalima u vreme ćutnje, nego je i njima fluid proradio, pa došlo odozdo gore. I oni kažu – ovo je katastrofa za našu profesiju. Znači, nema više Bajage, nema Mire Banjac, ne možete da nađete umetnika gde ćete da naručite – pljuni Srpsku radikalnu stranku, rešio si problem, imaćeš neku korist.
I, brže-bolje, hajde da Vlada menja ovaj zakon, ulazi u hitnu proceduru da se spasava što se spasiti može. Kako to radite? Radite upravo onako kako smo vam godinama pričali šta treba da se menja u delu koji se tiče normiranih troškova. Radi gledalaca, da se zna, mi predlažemo da se 60% od te naknade koju uzme, recimo, umetnik koji je napravio neko vajarsko delo prizna u te normirane troškove, a ono što ostane da bude osnovica na koju će da se primene stope poreza i doprinosa.
Sve ste vi to odbijali. Čudi me da nema Gorice. Sada ste ovo brže-bolje, po hitnom postupku, da u tom umetničkom svetu, među slikarima, vajarima, glumcima, režiserima, nađete nekoga pred ove izbore ko će da izađe i da kaže – Vlada vodi računa o nama; ova vlada štiti nas umetnike od Vlade. Diana Dragutinović štiti umetnike od Bradića. Naravno da je smešno.
Onda čovek kaže – bitan je princip. Jeste bitan princip, svi obveznici poreza na dohodak građana koliko-toliko moraju da budu izjednačeni, ali ono što ne sme da se dira jeste njihov pravni položaj pred zakonom.
Ovi normirani troškovi su upravo taj instrument, jer je teško izmeriti vrednost umetničkog dela. To rade Kusovac i ovi drugi koji se razumeju, Kadijević itd., mi obični ljudi... Poreski službenici ne znaju to da izračunaju, ali se zna koliko je skupa bronza, koliko je skupo platno, koliko je ulje, četkice. To su ti normirani troškovi.
Ono što je umetnost, što je Bog dao, to nema cenu. Mi podnosimo ove amandmane samo da vi ne biste devalvirali to što je Bog častio nekoga. Bog je častio nekoga da bude veliki glumac. Naravno, ne dozvoljavamo da iko dira u to. Oni su bili protiv nas i pljuvali su nas, za pare koje ste vi njima davali, ali evo, vidite – došlo. Zašto je došlo? Pa, uvek pričamo tu istinu.
Sada, ovo postaje svojevrsna dijagnoza. Kada se kod pacijenta hronično javlja ovakvo stanje, onda se izvlači neka dijagnoza. Na bazi te dijagnoze ide, po medicinskim standardima, i terapija. To je – tri puta po jedna pre jela, kafena kašičica, sa nekim sokom ili sa nekim eliksirom, može i narodna umotvorina, a možete malo da idete i u Crnu Reku, tamo na onu lopatu, jer je i ona efikasna. Matematika se najbolje tako uči.
Sad ću ja, gospođo Dragutinović, da vam to lepo objasnim. Ne Crnu Reku, nego vrlo stručne stvari. Vas poštujem, za razliku od onog koji je juče sedeo tu na vašem mestu. Vidite, udari nas ova svetska finansijska kriza, trese nas devet godina sa nekim stepenom Rihterove, sa 17 stepeni, ali naročito se pojavila za proteklih godinu dana.
Šta je poenta, kako izaći iz te krize? Imamo dva puta. Ova vlada se setila da napravi miks: malo štednja, malo zaduživanje. Malo štednja, prema nekima, promotivno mnogo velika štednja prema svima, a zaduživanje – od malo do malo mnogo zaduživanja, gde god ima para, ti se javi, uzmi, unesi u ovaj naš sistem ovde. Tako smo i dobili pre nekoliko dana onih 800.000.000, ali oni nisu došli kod nas, to je sve u američkoj, engleskoj i nemačkoj centralnoj banci, jer je to garancija da će da se vraćaju krediti.
Gospođo Dragutinović, malopre me stvarno niste shvatili. Nekada je SFRJ, sa 22 miliona stanovnika, dugovala 22 milijarde dolara. Danas Republika Srbija, sa 7,2 miliona stanovnika, duguje 28 milijardi dolara. Kada se uzmu ti brojevi i između njih stave dve tačke, pa onda znak jednakosti pa se izvuče neka srazmera i neka proporcija, to je neki rezultat, a ne vaš doktrinarni stav o tome šta je do 30%, šta je više od 30%, da li je država zadužena ili prezadužena.
Druga stvar, ljudi, opasnost je nastupila. Malopre ste čuli Zorana Nikolića.
Mogli ste da čujete i od gospodina Škrbića, mogli ste da čujete od bilo koga iz ove sale kako je rebalans budžeta dao dobre rezultate u pogledu sredstava koja se vode kao transferna sredstva namenjena jedinicama lokalne samouprave – petnaest milijardi dinara manje. Čuli ste za Šabac, a koliko se sećam, Škrbić mi reče da je kod njega u Apatinu išlo 12.000.000 mesečno, a sada su sveli na četiri miliona. Ili su smanjili za četiri ili sveli na četiri, možda sam ga loše razumeo. Ali, činjenica je da se lokalnim samoupravama iz budžeta manje isplaćuje. Čekajte, kako onda Đilas obećava ovim ljudima da će da im bude bolje ako glasaju za Demokratsku stranku? Kako može da im bude bolje ako im se manje daje? Valjda je bolje ako im se više daje. Vidite, to je ta inverzija preko njegovih 16 medijskih agencija.
Druga vest, eno, jadan Milan Marković juri po Srbiji, treba da otpusti 22.000 ljudi iz lokalne samouprave. Kako vi obećavate zaposlenje u lokalnoj samoupravi? Vi istovremeno i otpuštate i zapošljavate, i to po izboru, građanin može da probere šta želi da čuje. Ako želi da čuje otpuštanje, on će da vam da aplauz. Ako želi da čuje zapošljavanje, on će da vam da aplauz. Nekada je takvu dilemu imao i Nikola Pašić, pa kada su mu rekli i jedni i drugi, on kaže – u pravu si, u pravu si. Kako može i jedan i drugi? Kaže – a i ti si u pravu.
Nešto ste pobrkali tu. Prošlo je to vreme. Sada postoji pojam transparentnosti, javnosti, jasnosti, više ne može čovek da se tek tako sitno prevari. Ovde država asfaltira, a ovde država ljudima seče vodu. Kako to, ljudi, radite? Zašto mrzite ljude? Ne date im da rade na poslu, isterali ste ih, ne date im da rade u trafikama, ne date na pijaci, ne date na kutiji. Šta da rade oni jadnici? Objasnite mi šta da rade.
Ljudi nisu toliko autistični. Nisu svi ljudi toliki mazohisti da uživaju u svojoj patnji. Imaju decu, imaju unuke, moraju da se bore za život. Moraju da se snalaze nekako. Evo kako se Đilas snašao. Evo kako se Đelić snašao, jedanaest miliona. Zašto vi možete da se snalazite, a običan svet ne može da se snalazi? Odakle je vaše pravo na život jače, nego pravo na život drugih ljudi? Kakav je to način?
Sledeća poruka koju daje Đilas – oštro sam ukorio Vladu zbog toga što je smanjila sredstva Beogradu. Ukoliko se ta sredstva ne vrate, kaže da će da podnese ostavku. Kako podnosi ostavku, a ovamo se kandiduje? Kada ste vi pravi? Samo neke podvale.
Obrazloženje kojim odbijate amandmane gospođe Lidije Dimitrijević ste na kraju završili time da ste vi to – optimalno odmerili. Hajde, neka mi neko to objasni. Kao što ovde često čujem – moja ocena i tvoja procena. Onaj ko daje ocene ima neke kriterijume, ima neki kantar koji meri šta je jedan, dva, tri, četiri, pet. Onaj ko vrši procenu, on se bavi vidovnjaštvom; postao je vidovit i kaže – procenjujem da će biti tako nešto itd.
Ovde je novi termin: „optimalno odmereno“. Kada ste rekli 50%, vi ste ga odsekli i rekli ste – pošto smo ga odsekli, to je optimalno, pravilno smo odmerili. Nikada nisam čuo da je demokrata rekao – pogrešio sam. Samo od demokrata čujem, i kada kinu oni kažu – to je demokratski standard, i kada se zakašlju kažu – to je in, to je demokratski standard. Sve je kod vas demokratski standard. Ništa se ne menja u propisima. Jedne godine imamo budžetski suficit, ništa se nije promenilo u propisima, sledeće godine deficit. Katastrofa – majmun u tenku. Ne može tako država da se vodi. Apsolutno ne može.
Ovom izmenom Zakona nećete dobiti glas ni Mire Banjac, jer i ona vidi sa km ima posla, ona vidi da vi ne znate da vozite taj autobus koji se zove vlast Republike Srbije. Ne znate da vozite taj autobus. Samo što nismo otišli u neki jendek. Zašto? Koji je to viši interes? Od onog vašeg prethodnika koji je juče sedeo na tom mestu saznali smo da on više voli NATO nego Vračar. Od onog koji je juče sedeo prekoputa saznali smo da on više voli Olija Rena i Solanu zajedno i EU, nego Srbiju sa Pirotom.
To su poruke koje nam šaljete. Sada šaljete poruku – građani Srbije, morate više da volite Brisel nego svoju ulicu. Ako volite više Brisel od svoje ulice, možda će Đilas da se smiluje i da asfaltira, naravno, bez građevinske dozvole, bez tendera. Koja je funkcija? Da prođu izbori. Zašto? Da prevarimo, da radikali ne prođu, da mi proevropski ljudi, koji nosimo evropske vrednosti... Koja je to vaša evropska vrednost? Nije valjda Evropska unija prepoznatljiva po lopovluku? Nije valjda? Ako jeste, kažite, moramo da se uklapamo.
Ili ponovite onu Đinđićevu priču o NATO agresiji. Vi ne znate, možda niste ni bili članovi Demokratske stranke, Đinđić je lepo rekao – što se tiče NATO agresije, ljudi, pa to je isto kao da ste ušli u kafanu gde se nalazi 19 razbojnika i mi mali, onako sitni, uđemo unutra i kako mi da pobedimo 19 razbojnika. Eto, da bude jedanput i da sam pohvalio Zorana Đinđića, pošto me kritikujete da ga stalno kritikujem. Čovek je bio potpuno u pravu, ali se postavlja pitanje šta mi tražimo pored 19 razbojnika? Šta mi tražimo kod tog Alibabe tamo? Kod vas je Alibaba postao vrednost. To je nešto neverovatno. Danas promeni propis, sutra rikverc. Kad je menjao prvi put – u pravu je, kad menja drugi put – opet je u pravu, i uvek je u pravu. Dokle god je Demokratska stranka u pravu, nama se dešava pustošenje Srbije.
Prođite kroz Prijepolje, ako smete. Prođite kroz Knjaževac, kroz Kovin, to su sve grupacije prevarenih građana. U Kovinu ste čak falsifikovali, pa ste izgubili mandate. Niste znali ni da falsifikujete. Osvojili ste pet mandata manje u koaliciji. Nisu znali kako da falsifikuju, a 5% nevažećih listića. Neverovatno je čime se vi služite, prosto neverovatno!
Verujte, morate u rikverc, to dolazi na naplatu, kad-tad. Biće i septembar, deca kreću u školu, treba da se ispunjavaju obaveze. Nema obaveze. Vi ste dali veliki doprinos razvoju kanibalizma u Srbiji. Čovek pojeo prst. Da li vam je jasno, ljudi? Kanibalizam u Srbiji. Zbog čega? Zbog osećaja beznađa. Javi se u sud da ostvari pravdu, razočara se, tamo doživi još veću nepravdu. Niko neće da sasluša ljude više. Vi ne želite da čujete za ljudsku patnju, za muku. Vi terate građane da obožavaju one koji su nas bombardovali! Da li ste vi normalni, ljudi, šta radite to?
Mi smo pokušali da ovim amandmanima malo popravimo ovaj vaš predlog zakona, da ga ne biste vi popravljali kroz dva meseca ponovo, usvajajući naše ideje, ali, naravno, i da skrenemo pažnju građanima. Ova vlada mi sve više liči na „Putujuće pozorište Šopalović“, samo još fale ljudi koji gutaju zmije, koji spavaju na ekserima; ovo sa vatrom vam dobro ide.
Vodite računa, država je ozbiljna stvar, ona zaslužuje ozbiljne ljude na vlasti, a vi ne samo što delujete, nego se i ponašate vrlo neozbiljno.