Poštovana predsednice, gospodine ministre, na kraju ove popodnevne rasprave, rekao bih nekoliko ključnih reči što se tiče Nove Srbije. Poslanički klub Nove Srbije nije ušao u ovu salu s ubeđenjem da će da glasa protiv. Hteli smo da čujemo gospodina ministra, hteli smo da čujemo ostale poslaničke grupe, kolege; sami smo u dilemi, ljudski je to. Možda nemamo dovoljno informacija, ali ovako je tekla rasprava koju je, moram to da kažem, ministar inicirao.
Žao mi je, prvi put se desilo, gospođo predsednice, da i vi učestvujete na takav način. Pogledao sam stenogram, niste imali nikakvog razloga da me prekinete. Rekao sam samo istinu i samo istinu.
Što se tiče same odluke, pokušao sam da sublimiram svoje dileme i razmišljanja na dve teme, na tzv. dvostruki bezbedonosni rizik, rizik za naše ljude koji tamo idu i za građane Srbije. Na jedno pitanje sam dobio odgovor, kojim nisam zadovoljan. Dakle, svaki vojnik, svaki oficir koji se dobrovoljno prijavi za bilo kakvu akciju, za mene je za poštovanje i heroj, ali za njegov život, bez obzira na to što se dobrovoljno prijavio, valjda neko treba da odgovara. Nije dovoljno reći samo da su se oni dobrovoljno prijavili. To je jedna stvar.
Druga stvar, sam sam rekao, gospodine ministre, ako nešto prećutite, ili shvatim da želite da prećutite, da je to možda državna tajna. Prihvatiću, u znak dobre volje, da je državna tajna da su naši građani bezbedni ili nisu bezbedni. Verujem u naše obaveštajne službe, i vojne i civilne, da su procenile da ovde nema rizika za građane Srbije i Beograda, pre svega, naših gradova. To ste prećutali i rekao sam, kao član Odbora za bezbednost, da ću to ispoštovati.
Na kraju, da vam kažem, što se tiče zdravstva u Čačku, nadam se da će to, gospođo predsednice, pre svega, vama, kao lekaru, biti posebna tema ovde.
Gospodine ministre, vas bih hteo da podsetim, pored te bolnice je bila jedna velika kasarna, ponos grada Čačka. Tamo su sada pacovi, kerovi lutalice; nema kasarne, nema vojnika da ispale počasnu paljbu za zaslužne građane.
Rastao sam uz tu kasarnu, krov je propao, fasada opala, koprive, dva metra. O tome je trebalo vi nama da pričate, to vam govorim. Ne krivim vas, najdobronamernije kažem, a o bolnici u Čačku, tu nemate prave informacije, verujte mi.