Poštovana predsednice, poštovana ministarka, poštovane kolege, Predlog zakona o regionalnom razvoju došao je u pravi čas, po onoj narodnoj – ne pada sneg da pokrije breg.
Građani Srbije imali su i imaju priliku da se u ovoj raspravi još jednom uvere da bi u slučaju pobede evroskeptika i protivnika ulaska Srbije u EU teme decentralizacije, javnosti upravljanja, učešća građana u politici, bile potpuno skrajnute i da bi se Srbija ubrzo suočila s reprizom populizma, pseudodemokratije i nacional-patriotske uzurpacije ključnih resursa u državi i u društvu. Dakle, podjednako jadno deluje, pri kraju 21. veka, argumentacija onih koji su za čvrst centralizam, ali i onih koji bi u trećem milenijumu da restauriraju Broza i Ustav iz 1974. godine.
Umnogome je danas bila promašena tema. Nije zakon o regionalizaciji i decentralizaciji na dnevnom redu, već zakon o ravnomernom regionalnom razvoju. Kada je već tako, moramo da odgovorimo i na neke navode koji su se čuli danas u ovoj raspravi. Ove kontroverze koje su se čule su, u stvari, ključno pitanje u Srbiji – da li smo za modernizaciju Srbije kao društva i za njenu demokratizaciju?
Srbiji je, ako bi to trebalo da kažem u jednoj rečenici, potrebna decentralizacija koja neće značiti dezintegraciju ovoga društva.
Da bi se to postiglo, da bismo postigli konsenzus od bar dve trećine narodnih predstavnika, kao što se dve trećine građana izjašnjava za ulazak u EU, i da bi dve trećine građana podržale ovo, potrebno je da se izvrši i jedna mentalna tranzicija, da se shvati da demokratija na pravi način dolazi u jedno društvo odozdo, a ne odozgo.
Milan Grol, jedan od predsednika Demokratske stranke, svojevremeno je pisao da su decentralizacija i regionalizacija jedne države jedina prava brana svakom separatizmu, jer ako nekome ne uzimate nadležnosti koje će on, na dobrobit građana, na bolji način izvršavati na nekom opštinskom, lokalnom ili regionalnom nivou, on nema nikakvog razloga da se buni protiv nekakvog centra koji mu je uzeo nadležnosti, jer bi on, sasvim samouveren, kao što je to i u savremenim modernim demokratijama, na bolji način bio servis građana i radio na opšte dobro svih građana. Uveren sam da svi odgovorni i razboriti političari, koji razmišljaju o ovom problemu, treba da idu stopama razmišljanja Milana Grola.
Mnogi su ovde pominjali decentralizaciju koja je postojala u SFRJ, koja je bila kao regionalna država, pa se raspala. Ovo što je rekao Milan Grol odnosi se, pre svega, na demokratska društva. Uprkos tome što je bilo izvesne decentralizacije i lokalne samouprave i autonomnih pokrajina i republika itd., postojalo je nešto što se zvalo Centralni komitet Saveza komunista. Bojim se da oni koji su danas za decentralizaciju ne mogu da se oslobode komunističkog nasleđa u svojim glavama.
Decentralizacija koja ne znači dezintegraciju države znači, sa demokratskog stanovišta, pojačano učešće građana u javnim poslovima, a sa državnog stanovišta, ta decentralizacija znači jačanje državne celovitosti. Takva regionalizacija, takav regionalni razvoj je potreban i Srbiji.
Kada se pomene termin ''Evropa regiona'', on izaziva ogroman odijum kod svih konzervativnih čvrstorukaških i centralističkih krugova, a nekima na političkoj sceni u Srbiji, pa i u ovoj skupštini, bilo je potrebno 20-ak godina bavljenja politikom da shvate neminovnost integrativnih procesa u Evropi i u svetu. Srbija ne može da čeka još 20 godina da oni promene i svoj odnos prema regionalizmu i zahtevima koje nosi savremeno moderno doba za ravnomernim regionalnim razvojem.
Moj otac je rođen u Vladičinom Hanu, znači, u južnoj Srbiji, majka mi je rođena u Ljuboviji, u zapadnoj Srbiji, ja sam rođen u Vrbasu, u Vojvodini, i vrlo dobro znam razlike između ova tri grada i tri regiona u kojima se nalaze ovi gradovi. Moja želja jeste da i ovim zakonom o regionalnim razvoju i budućim ustavnim promenama omogućimo ravnomeran regionalni razvoj cele Srbije.
Šta to znači? To znači da građani na tom regionalnom nivou mogu da razgovaraju o tome da nije potrebno da svako mesto, niti je moguće i ekonomski opravdano, ima svoju bolnicu. Nije moguće i ekonomski opravdano da svako ima svoj centar za reciklažu, recimo, otpada, ali nekoliko opština može da ima. Mnogi drugi problemi, starački dom, dom za stara i iznemogla lica ne može da ima svaka opština, ali u okvirima regiona može da se dogovori gde će biti ti centri i da omogućimo da ti građani zaista imaju koristi od regionalizacije, da to bude upravo ono o čemu sam govorio.
Pripremio sam se da diskutujem o tome šta je to Evropa regiona, jer je često, u upotrebi, problem što još uvek ne postoji opšteprihvaćena definicija regiona, te se pod njim može podrazumevati kulturni, ekonomski, socijalni ili administrativni region. U okviru regionalne strukture, strukturne i kohezione politike EU, pod regionom se, uglavnom, podrazumevaju administrativni regioni kao teritorija koja se iz administrativnih razloga sažima i podleže zajedničkoj nadležnosti. Od posebnog značaja je da je to prvi upravni nivo koji se nalazi ispod državnog nivoa.
Predstavnici ovog koncepta, usled sve veće opasnosti od nepoželjne centralizacije moći na nivou Evropske unije, ukazuju na to da građanstvo vidi jaču regionalizaciju EU kao protivtežu tendencijama centralizacije i unutar same EU, čime se predupređuje pad prihvatljivosti EU i teza o ''zamoru'' proširenja. Promoteri regionalne politike su, pre svega, Nemačka, Belgija, Španija, Italija, pa i Austrija, od njenog ulaska 1995. godine.
Iako su, uvođenjem Komiteta regiona, nailazili na otpore nacionalnih vlada i centralističkih zemalja EU, u Evropskoj uniji se može uočiti tendencija postepenog jačanja regionalnog nivoa, iako se regionalne podstrukture, kao što su, na primer, u Grčkoj, Finskoj, Irskoj i Poljskoj, koje su neki od govornika danas spominjali, ne mogu porediti sa moćnim nemačkim pokrajinama, recimo.
Pošto u Evropskoj uniji nije postojalo delotvorno predstavljanje regionalnih interesa, 1985. godine osnovana je Skupština evropskih regiona, sa sedištem u Strazburu, kojoj danas pripada oko 300 evropskih regiona iz Zapadne i Istočne Evrope. Od početka rada Komiteta regiona, u martu 1994. godine, Skupština evropskih regiona izgubila je na značaju, ali danas ima funkciju povezivanja regiona i države EU sa drugim evropskim državama. Komitet regiona danas ima preko 300 predstavnika regiona i komunalnih nivoa, koji savetodavno učestvuju u zakonodavstvu EU, a značajnu kariku u donošenju odluka EU predstavljaju regionalni biroi u Briselu, sa nekoliko stotina predstavništava i biroa za lobiranje.
Ovo su samo neke teze o kojima sam hteo da nešto kažem, upravo zato što se ovde često i sa mnogo nerazumevanja i nepoznavanja strukture EU govori o ovom problemu.
Pored Evrope nacija, Evrope građana i Evrope manjina, današnja Evropa je sve više i Evropa regiona, sa preko 300, kao što sam naveo, evroregija. EU je od 2000. do 2006. godine, kroz program Interakt, finansirala transnacionalnu saradnju graničnih i drugih regiona sa 4.875 milijardi evra, što jasno govori o mogućim dobicima građana Srbije i regija od pridruživanja EU. Od kada je uveden, 1975. godine, udeo regionalne politike iznosio je 1,2%, da bi se u 1989. godini popeo na 7,8%, a kohezioni strukturni fondovi dostigli su 36% ukupnih sredstava Unije i sa poljoprivrednim fondom čine 80% ukupnih budžetskih troškova.
Strukturno-politički principi regionalne politike EU svode se na tri osnovna cilja: unapređenje zaostalih regiona, a to su oni koji ne dostižu više od 75% proseka EU, privredni i socijalni preobražaj područja sa strukturnim problemima, kao što su deindustrijalizacija, nezaposlenost, smanjenje stanovništva i slično, i prilagođavanje i modernizacija politike sistema obrazovanja i zapošljavanja.
Svi ovi ciljevi koji su sadržani u strukturno-političkim principima regionalne politike EU sadržani su i u ciljevima koje predlaže ovaj zakon, nešto proširenim na specifičnosti.
Mi ćemo, DS će glasati za ovaj predlog zakona o regionalnom razvoju i zaista moramo da učinimo sve da ta regionalizacija bude na dobrobit građana, a da se spreči nešto što se zove feudalizacija Srbije.
Možda feudalizacija Srbije nekom izgleda i prihvatljiva, sa stanovišta da bi želeo da postane feudalac, ali sa stanovišta većine građana, to nije prihvatljivo i to nije cilj ni ovog zakona, ni buduće regionalizacije Srbije.
Ponovio bih još jednom, želimo regionalizaciju koja neće značiti dezintegraciju Srbije, koja će značiti pojačano učešće građana u javnim poslovima i koja će značiti jačanje državne celovitosti. Zato ćemo podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Zahvaljujem, gospodine Stanimiroviću.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Kolega Stanimiroviću, dozvolite da vas obavestim da Srbija nije u EU i to što ste čitali možda bude jednog dana, a možda ne bude ni tad. Kao što znate, ne daju nam ni belu šengen listu, a kamoli to o čemu vi pričate. I sa tog aspekta, rekli ste mnogo toga što ne odgovara činjeničnom stanju.
Razumem da kao poslanik vladajuće koalicije, evo, vidite, jedva ste čekali da pročitate na brzinu to i da idete, da branite Vladine predloge, ali bi bilo dobro da sa malo više realnosti gledate na predloge Vlade i da upravo vi, kao poslanici vladajuće većine, pokušate da utičete na Vladu da, kada nam daje predloge zakona, ti predlozi budu zaista u interesu svih građana Srbije i u nacionalnom interesu države Srbije.
Ovaj zakon je samo jedan od uslova koje je doneo Bajden u Srbiju. Očigledno je da je počelo otvaranje ''poklona''. Ovo je jedan od tih poklona koje je Boris Tadić najavio pre Bajdenovog dolaska; nekoliko dana pre najavio je ustavne promene, upravo u smislu regionalizacije Srbije.
Ovo kako ste vi zamislili kroz ovaj zakon o regionalnom razvoju, odnosno zasad još uvek Predlog zakona, to je upravo put u tu regionalizaciju, i to na jedan veoma opasan način.
Mi smo vas danas upozoravali da je ovo opasno za Srbiju i da će tek kroz nekoliko godina biti očigledno da ono što danas govorimo jeste u interesu građana Srbije, a da ovaj zakon to nije. Uostalom, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu je danas jasno rekao, u intervjuu u jednim novinama, da ovo jeste uvod u regionalizaciju, a vi već devet godina pričate građanima Srbije o decentralizaciji, o ravnomernom regionalnom razvoju. Naravno da to veoma primamljivo zvuči, ali je problem što se to ne dešava u stvarnosti.
Vi ste u ovih devet godina napravili nekoliko novih opština. Svuda gde u izbornoj kampanji čujete neku inicijativu neke grupe građana da žele da se jedan deo opštine odvoji, da se napravi nova opština, vi to obećate i na osnovu tog obećanja dobijete vlast u tom delu opštine i onda, da biste tu vlast zadržali, stvarno napravite tu novu opštinu i napravite još više problema građanima koji žive u tim novonastalim opštinama.
Podsetiću vas na slučaj od pre nekoliko godina, kada ste od opštine Zemun izdvojili opštinu Surčin. I dan-danas građani Surčina imaju velikih problema zato što nemaju ni zgradu opštine, nemaju ni dom zdravlja, ni srednju školu, nemaju odeljenje katastra za nepokretnosti, o bolnici da i ne govorim.
Od jedne normalne i poprilično razvijene opštine, odnosno od dela razvijene opštine, vi ste napravili jednu nerazvijenu opštinu, bez obzira na to što imamo statističke podatke da su na teritoriji opštine Surčin najveće plate. Naravno, jesu, zato što su zaposleni jedino ljudi koji rade u opštini Surčin i što tamo imaju plate znatno veće od ostalih delova, odnosno od ostalih opština na teritoriji Republike Srbije.
Kakav je odnos vas iz Vlade, ne samo vas sad, nego i u onim prethodnim vladama, prema, kako volite da kažete, ravnomernom regionalnom razvoju?
To nema nikakve veze s vašim iskrenim namerama da se Srbija ravnomerno razvija, nema veze s tim ni ovaj predlog zakona, već se sredstva građana Srbije raspodeljuju, i dosad su se raspodeljivala, a sad se raspodeljuju upravo prema stranačkoj pripadnosti ljudi koji su na vlasti u određenoj opštini.
Vi ste danas, gospođo Kalanović, pokušali da na nekoliko primera pokažete kako to nije tako, ali, evo, kolega Stevanović vam je iznosio niz primera iz opštine Surdulice, iz perioda kada je SRS vršila vlast u Surdulici.
I sami ste, kada je on govorio o nekim projektima koji su tamo realizovani, s mesta vrteli glavom i rekli – ne, ne, to nema veze s Vladom. Naravno, nema veze s Vladom, zato što nije moglo da se desi da Vlada uloži neki dinar građana Surdulice u Surdulicu u periodu kada su u Surdulici bili na vlasti srpski radikali.
Kolega Stanimirović ovde govori da neko ko je protiv ovakve regionalizacije, koja znači uvod u dalje rastakanje države Srbije, ko nije za to, da je za feudalizaciju. E, pa, feudalizacija u Srbiji postoji danas onako kako ste vi podelili, gospođo Kalanović, feude u Vladi Republike Srbije; to se tako odslikava i na nivou lokalnih samouprava.
Kažite, ali građani Srbije to znaju, da li negde direktor uprave prihoda u Srbiji može biti neko ko nije član G17 plus? Ne može.
Nije smešno, zaista, a nepristojno je da se kao ministar smejete kad govori narodni poslanik, to je, čak, suprotno članu 104. Poslovnika. Nažalost, sada ste leđima okrenuti prema gospođi predsedniku Parlamenta, pa to ne vidi, možda bi i reagovala.
Iako je Zakon o lokalnoj samoupravi dao određene nadležnosti u smislu decentralizacije lokalnim samoupravama, to nema šanse da zaživi u onom smislu u kom je to zakon predvideo.
Da li u nekom domu zdravlja u Srbiji može da se postavi direktor, iako lokalne samouprave imaju, po Zakonu o lokalnim samoupravama, tu ingerenciju, da li može da se postavi neki direktor doma zdravlja a da ne dobije saglasnost ministra iz G17? Nema šanse.
Da li može da se postavi neki direktor škole a da ne dobije saglasnost ministra prosvete? Nema šanse. Upravo, kako ste podelili feude u Vladi Republike Srbije, tako se to radi i na nivou lokalnih samouprava.
Evo da vam iznesem i jedan meni lično i nama u SRS-u izuzetno poznat primer vezan za opštinu Zemun. Za ovu budžetsku godinu, opština Zemun, verovali ili ne, ima dva i po puta manji budžet od budžeta opštine Vračar, a Vračar je bar četiri-pet puta manji od Zemuna i po površini i po broju stanovnika. Dakle, gde je tu logika, osim u činjenici da su u to vreme u opštini Zemun na vlasti bili srpski radikali?!
Na koji način vi iz DOS-a od 2000. godine, do dana današnjeg, maltretirate građane Zemuna, zapravo, 12 godina to traje, pogotovo građane onih rubnih delova, naselja Plavi horizont, Grmovac, Busije, zato što su se tamo ljudi naselili na placevima koje im je 1997. i 1998. godine parcelisala opština Zemun, u vreme kada je Vojislav Šešelj bio predsednik opštine. Tamo su ljudi izgradili kuće, tamo su napravljena divna naselja, tamo je, između Zemuna i Batajnice, napravljena, zahvaljujući idejama Vojislava Šešelja, industrijska zona, koja je najatraktivnija danas na teritoriji Srbije, industrijska zona koja jedina radi.
Prođite, gospođo ministar, tim putem, pa da vidite koliko je tamo zaposlenih ljudi i koliko je u tom delu industrijske zone aktivnih objekata, za razliku od drugih po Srbiji, koji su samo napravljeni i zvrje prazni.
Na koji način ste vi maltretirali i maltretirate građane Zemuna, pogotovo ove ljude koji su došli kao izbegla i prognana lica i koji su, u međuvremenu, postali državljani Republike Srbije, imaju imovinu u Republici Srbiji, u ova tri naselja na teritoriji opštine Zemun? Tako što nije bilo nikakve mogućnosti i nikakve šanse da Skupština grada Beograda donese planove regulacije za ova naselja.
Naselja su građena apsolutno planski, s ulicama širokim po 12 metara, sa zelenom površinom sa svake strane ulice od po još četiri metra; svaka kuća je građena tačno na građevinskoj liniji četiri-pet metara od kapije, od početka parcele, u skladu sa svim najsavremenijim urbanističkim uslovima, ali problem je u tome što skupštinskoj većini u Skupštini grada nije palo na pamet da donese planove regulacije, iako je imala konkretne predloge od opštine Zemun. Vi ste taj narod maltretirali, da biste tim ljudima, na svoj način, objasnili da su oni u tim problemima zato što im je SRS, odnosno Vojislav Šešelj, kao predsednik opštine, omogućio da stvore krov nad glavom.
Sada, u toku ove izborne kampanje, Đilas je počeo da radi po Zemunu naprasno, počeo je da pravi trotoare, da se slika. Doduše, ispljuvaše ga građani, dva dana uoči izbora, na Keju i rekoše mu – dolazite ovde samo kada su izbori, što je tačno. Nikada nikom od vas iz vlasti nije palo na pamet da pitate kako se troše ta sredstva iz budžeta, iz NIP-a, da li taj Dragan Đilas za te svoje radove ima projekat, da li ima građevinsku dozvolu, da li za sve ulice koje se grade u toku izbornih kampanja imate građevinsku dozvolu? Nemate, naravno da nemate.
Da bi zaista bio ravnomeran regionalni razvoj u Srbiji, najbolje bi bilo za građane Srbije da na svaka dva meseca raspisujete lokalne izbore. U tom periodu, dok traje kampanja za lokalne izbore, ima sredstava, onda ne tražite građevinsku dozvolu, onda radite i gradite. Kada se završe izbori, mašine se sklanjaju i pare naprosto nestaju i više nema mogućnosti da se gradi.
To je vaše viđenje ravnomernog regionalnog razvoja. To je suština načina na koji vi vladate i na koji upravljate državom i lokalnim samoupravama. Ovaj zakon je samo šarena laža, koja je suprotna Ustavu Republike Srbije i ovo nije jedini zakon koji je suprotan Ustavu Republike Srbije. Prosto je neverovatno da se usudite, vi kao članovi Vlade, odnosno Vlada Republike Srbije...
(Predsednik: Vreme.)
Samo da završim rečenicu.
...da narodnim poslanicima nudite neustavne zakone i da u ovom zakonu opet predviđate razna nova paratela, paraministarstva, koja će građane Srbije koštati ko zna koliko, a u obrazloženju kažete da za ovaj zakon nisu potrebna nikakva dodatna sredstva. Još jedna velika laž i obmana građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa ministar ima reč. Izvolite, gospođo Kalanović.

Zaista je potrebno mnogo snage da se svakoj rečenici vezanoj za ekonomski razvoj nađe politička pozadina i da se sve stvari ispolitizuju.
Nisam htela malopre da se javljam kada je gospodin Stevanović govorio o Surdulici, iako Surdulica predstavlja jedan od klasičnih primera šta u narednom periodu znače regionalni saveti, regionalne agencije, šta znače komparativne prednosti regiona i koliki je udeo Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj u projektima koji su bili vezani za opštinu Surdulica.
Da biste vi bili sigurni koliki je, pitajte vašeg predsednika opštine, koji je s puno hvale govorio o naporima Ministarstva za regionalni razvoj, a posebno sektora za turizam, koliki je to napor koji se ulaže u jednu nerazvijenu opštinu, kako bi se opština Surdulica, koristeći sve ono što daje Vlasina, ekonomski podigla.
Pretpostavljam da građani Surdulice nisu prepoznali taj vaš napor, za koji, lično, smatram da je bio dobar, da je bio kvalitativni pomak u razmišljanju i podizanju onog čime u prirodnim resursima raspolaže ceo region.
Građani Surdulice to nisu prepoznali i vi niste izabrali vlast u ovom trenutku po meri po kojoj se sad trudite da mene ubedite da je radila besprekorno. Moguće i da jeste, ali građani smatraju da nije; na vlasti je druga politička opcija.
Odlazak u Surdulicu je meni, kao ministru za NIP, pokazao da građani Surdulice žive u uslovima u kojima je neophodna intervencija u infrastrukturnom razvoju opštine, u kanalizaciju. Kanalizacija u predgrađu opštine teče ulicom i Surdulica je dobila određena sredstva vezana za program podizanja lokalne infrastrukture iz programa podrške najugroženijim opštinama u Srbiji.
Bez obzira na to koliko se vi trudite da sve politizujete, nema u poreskim upravama gotovo nijednog direktora iz G17 plus. Valjda ste zaboravili da ministar Dinkić dosta dugo nije ministar finansija, a pretpostavljam da ste hteli da napravite tu vezu. I u vreme dok je bio, nije postavljao po partijskoj liniji direktore, a kamoli u trenutku kada već tri godine nije ministar finansija, u čijoj ingerenciji je poreska uprava i naplata poreza.
Takođe, svima nam je dobro poznato da domovi zdravlja nemaju apsolutno nikakvu institucionalnu vezu s postavljanjem direktora od strane Ministarstva za zdravlje, ali je potpuno jasno da takve stvari treba da znaju oni koji objektivno vrše lokalnu vlast. Evo, pošto je kolega iz Surdulice tu, da li je direktor, recimo, iz G17 plus ikada bio u Surdulici u nekoj od institucija vezanim za zdravstvo?
Na kraju krajeva, jako je dobro poznato da je prvi zakon, koji je potpuno po nezavisnim kriterijumima ugrađen u zakon, definisao transfere lokalnim samoupravama. Jako je dobro poznato da na taj zakon i na transfere s višeg nivoa vlasti ne mogu da utiči ni oni koji su sad na vlasti, ni oni koji su bili, mislim na lokalnu i na republičku, i da se transferi utvrđuju po zakonskim osnovama i zakonskim kriterijumima.
U ovoj skupštini je dovoljno da se pojavi bilo kakav reformski sistemski zakon koji će unaprediti stanje u Srbiji, koja objektivno jeste zemlja s velikim problemima, pa da se sve stvari do vulgarnosti politizuju, želeći da se u tome nađe nešto šta je neko mislio, u najintimnijim delovima svesti, kako da to veže za politiku, a nikako ne kako ćemo da unapredimo zakon tako što ćemo da ga implementiramo, kako ćemo lokalnim samoupravama da pomognemo da izađu iz ovog stanja u kom jesu, kako ćemo građane Srbije da uključimo što više u odlučivanje o prioritetima koje treba da definišemo i finansiramo.
Lično ću se uvek truditi ne samo da građanima Srbije pružim prioritete, nego da projekte ne delim na političke i nepolitičke, što sam dokazala kroz ovaj jedini program koji vodi moje ministarstvo, trudiću se da ih delim na one koji su uspešni i koji nisu uspešni. Stimulisaću one koji su uspešni u realizaciji projekata i upravljanju projektima, a vi se i dalje trudite da od svega pravite politiku.

Zahvaljujem, gospođo ministar.

Replike, Stevanović Dragan i Radeta Vjerica.

Pretpostavljam, prvo, gospođa Radeta.

Gospođo Kalanović, lepo bi bilo to sve što ste ispričali da vas slučajno ne slušaju i građani Srbije,, pa i meni je drago, naravno, što slušaju mene, odnosno predstavnike SRS-a, koji najbolje znaju kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema lokalnim samoupravama i odlično znaju kakav je odnos kada su u pitanju ne samo postavljenja za direktore. Pa, lekar ne može da se zaposli, a kamoli da se postavi direktor doma zdravlja ili bolnice ako nema saglasnost Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja.
Smeškajte se vi koliko god hoćete, ali ovo je istina, koja je, nažalost, tužna istina, zato što ne vodite računa o tome da li je neko zaista kadar u pravom smislu reči, ili je samo kadar G17.
Pominjao je danas ministar Dinkić kako ste dobro prošli u Kosjeriću. Sedi ovde čovek koji je došao u tu kancelariju gde su delili kredite za poljoprivrednike. Došao je da popuni, da podnese zahtev za taj kredit, i žena koja je tamo sedela rekla mu je – da, evo vam obrasci, ali, znate, treba da se učlanite u stanku. U koju stranku? U G17. Čovek kaže – čekajte, ja sam mislio da te kredite deli država, da to dolazi iz Vlade Republike Srbije, a ne iz stranke G17. Kaže – naravno, država, ali to je gospodin Dinkić obezbedio za članove stranke. To je radila svojevremeno Ivana Dulić-Marković.
Znate, niste vi meni interesantni, ne pominjem vas zato što ste vi bitna stanka, ne mislim na vas lično, mi znamo da iza regionalizacije, da iza ovog predloga za promenu Ustava, za ono što čeka građane Srbije, a to je cepkanje Srbije, stoji Boris Tadić i DS. To je problem građana Srbije, što Boris Tadić igra po muzici koju mu svira Bajden. Bajden kaže – pet regiona, Boris Tadić nacrta, samo nije gospodin Dinkić objasnio.
Molim vas, evo, pokušajte vi, ko je zadao kriterijume Zavodu za statistiku i ko je dao nalog Zavodu za statistiku da priprema te regione, da deli opštine pre nego što je u ovom parlamentu usvojen ovaj zakon?
Danas je vaš predsednik stranke, ministar Dinkić, rekao, u repliciranju s gospodinom Velimirom Ilićem, da on mnogo toga nije znao kada je bio ministar na nekim drugim funkcijama, a danas zna.
Jadna je država, jadan je narod koji čeka da ministri uče posao na ministarskim funkcijama.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospođo ministre, što se tiče vaše stranke, u mojoj opštini, da li će vam se svideti ili neće, ne želim da budem maliciozan kao što je danas bio gospodin ministar, vi u političkom smislu ništa ne predstavljate. Nikada niste prešli cenzus. Ne znam da li još uvek postojite ili ne. Suština mog javljanja nije to.
Očigledno je da danas niste s pažnjom slušali sve što sam vam rekao, a tiče se projekata u mojoj opštini; bili ste posvećeni tom veselom društvu pored vas koje se sve vreme smeje. Upravo sam vama rekao da ste vi, kao predstavnici Vlade, oni se i sada smeju pored vas, gospođo ministre, vama iza leđa, taj kraj prepoznali kao strateški interes ove države, definisali ga; Vlada Republike Srbije definisala ga je kao strateški interes Republike i mi smo, sledeći odredbe Vlade, ne praveći ideološke sertifikacije, pravili razvojne dokumente i projekte koji će biti apsolutno u funkciji regionalnog razvoja celog tog kraja.
Ovi projekti o kojima pričate, o kanalizaciji, o ovome, o onome, nesposobnoj lokalnoj vlasti posle nas u Surdulici u nasleđe smo ostavili mi iz SRS-a i umesto da kapom i noktima grebu da ih sprovode, da se bave njima, jer su od javnog značaja i od javnog interesa, oni se bave kursadžijama, bave se bazenima, bave se nadgradnjom zgrade opštinske uprave, besmislenim projektima koji nikakvog ekonomskog efekta i smisla nemaju. To je bila suština moje priče i zaista mi je drago što ste i vi konstatovali da je jedna lokalna samouprava, koju su vodili srpski radikali, pokazala i prepoznala moderne i savremene ekonomske principe i standarde. Zahvaljujem.

Reč ima gospođa ministar Kalanović.