Grubo je povređen Poslovnik. Ovde je rečeno da smo uzeli u zakup kuću u Dalmatinskoj ulici za Opštinski odbor Palilula u Beogradu.
Ta kuća u Dalmatinskoj ulici bila je napuštena i ona je iz vremena kada se raspadala bivša Jugoslavija. Pripadala je nekoj slovenačkoj firmi, potom je Vlada dala na korišćenje "Hebi" iz Bujanovca, a onda ste vi prodali "Hebu" iz Bujanovca, oslonac privrede Srbije na jugu Srbije, nekom privatniku čija to nije imovina i počeli su da se skupljaju narkomani. Čovek koji tu ima neke kancelarije pitao je, da li neko može da dođe da se useli na bilo koji način, samo da ne bi gledao više narkomane po zgradi.
Dakle, mi smo u tu zgradu ušli kao u napuštenu zgradu. Pokušaćemo da plaćamo komunalije i sve ono što se tu troši, da ostanemo, a ako neko dođe da nas istera, i zaista ima pravo da nas istera, mi ćemo iz toga izaći. To nije naše, ali nije ni vaše. To je, na neki način, evo, još uvek nerešeno pitanje imovine bivših jugoslovenskih republika. Stajalo je prazno dve godine. "Heba" nije znala da je to njoj nekada dato na korišćenje. To vam je sva istina o tome.
U Kraljevu, naš član, koji ima novaca, zakupio je poslovni prostor i on ga plaća i izdržava. Tako je i u Čačku i u Gornjem Milanovcu. Naš novac za finansiranje stranke je ono što mi sami ovde uplatimo preko računa. To je sve. A šta će vama prostorije, vi nemate stranku? Gde su to vama potrebne prostorije, za koje to brojno članstvo?

Zahvaljujem.

Po Poslovniku, narodni poslanik Suzana Grubješić.

Čl. 101, 104. i 106.
Sve ste lepo rekli, ali kada pogledam izveštaj o finansiranju koji ste dostavili Odboru za finansije, vidim da vi iz svojih skromnih prihoda, vi i vaša porodica cela, vaši svi poslanici, uplatiste po 200 i nešto hiljada.
Naprosto, nije uobičajeno da neko ko živi od poslaničke plate, koja sada iznosi oko 80 hiljada dinara, može baš toliki novac da odvoji za političku stranku.
Nažalost, poslanici iz G17 plus to nisu uspeli da urade, pa smo našli donatore, snašli smo se i prijavili te iste donatore, a vama svaka čast, pošto ste bogata poslanička grupa i uspevate da finansirate svoju stranku.

Zahvaljujem.

(Tomislav Nikolić, s mesta: Imam pravo na repliku.)

Imali ste i repliku i povredu Poslovnika. Nije bilo ničeg uvredljivog. Molim vas, i vi ste davali objašnjenje, i gospođa Grubješić, i završili smo.

Gospodin Miletić Mihajlović ima reč.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas ceo dan razgovaramo o zakonu koji je od životnog značaja za Republiku Srbiju i za njene građane. SPS-JS smatra da je ovim pitanjima trebalo ranije da se pozabavimo. Složili bismo se s činjenicom da unazad više desetina godina imamo taj problem i da se taj problem iz godine u godinu uvećavao i eskalirao u negativnom pravcu, a da je drastične razmere dostigao u tranziciji, odnosno kroz privatizaciju, pa, konačno, imamo u mnogim delovima Srbije devastiranu privredu i sve proizvodne kapacitete koji su ranije, koliko-toliko, davali neke rezultate i doprinosili životnom standardu naših građana.
Suočeni smo sa procesom depopulacije. Imamo drastičan demografski pad, a, na drugoj strani, imamo proces tzv. metropolizacije, ili uvećanja, demografske ekspanzije, naročito Beograda, Novog Sada, a u nekim razmerama, i razvijenih gradova u Srbiji.
Složio bih se s kritikama o asimetriji u statusu predloženih sedam regiona u ovom zakonu, a reč je o Beogradu, o AP Vojvodina, pa i o Kosovu i Metohiji, formalno, jer su to administrativne teritorijalne jedinice koje imaju određeni vid pravnog subjektiviteta u odnosu na četiri regiona, a to su: istočna Srbija, ili istočni deo, zapadni, centralni i južni, koji u pravom smislu reči predstavljaju statističku funkcionalnu teritorijalnu celinu svaki za sebe.
Kada je reč o Beogradu i Vojvodini, te dve jedinice su funkcionalne teritorijalne celine; u stvari, to su administrativne i teritorijalne jedinice, sa svojim pravnim subjektivitetom, koje o ovim pitanjima koja su od značaja za Srbiju odlučuju preko svojih organa vlasti, dok će ostale teritorijalne jedinice, zapravo, celine, ili regioni odlučivati preko svojih regionalnih saveta.
Moram da kažem da je naš stav, stav našeg kluba, da podržavamo donošenje ovog zakona. Zaista je krajnje vreme bilo da krenemo s mrtve tačke. Sigurno je da sva zakonska rešenja nisu možda na najsrećniji način predložena, do nekog poboljšanja će doći kroz raspravu o amandmanima, ali, u svakom slučaju, valja krenuti u određenom pravcu.
Sam živim na teritoriji koja je nedovoljno razvijena i razumem taj problem, a da ne govorim o jugu Srbije i o nekim opštinama na istoku, gde zaista imamo pravu pustoš u pogledu onoga što je prisustvo stanovništva, u pogledu onoga što je bio ranije broj stanovnika, u pogledu onoga što je životni standard i ekonomska moć tih područja.
Naravno, postoje i određene manjkavosti na koje treba ukazati. Čini nam se da kroz ovaj zakon imamo još jedan ventil za uvećanje administracije, ili uvećanje troška, potrošnje, da tako kažem, i to je velika opasnost. Da li će mehanizam koji predviđa ovaj zakon u rešavanju ovih pitanja biti efikasan, to je znak pitanja.
Ukazujemo na član 24. i smatramo da stav 4. u članu 24. treba izbrisati. On govori o mandatu predsednika Nacionalnog saveta i 19 članova – da traje pet godina. Mislim da je taj stav u ovom članu nesprovodiv, iz razloga što mislim da svi članovi ovog saveta dolaze kao po funkciji u ovaj savet. Nijedan se ne bira na neki drugi način, niti se imenuje.
Naravno, Vlada imenuje Savet, ali to imenovanje se vrši samo formalno, ne suštinski.
Drugo, ovo je nesprovodivo zato što članovi Vlade koji su u ovom savetu imaju mandat četiri godine, nemaju veći mandat, a pitanje je da li će jedna Vlada i četiri godine izdržati, to je posebno pitanje. Drugi članovi se imenuju od strane Vlade. Mislimo da je to nepotrebno i treba to izbrisati.
Postavlja se drugo pitanje – da li predloženi regioni, čije granice naziremo, jer ovde se to ne utvrđuje, predstavljaju zaista neku logičnu i suštinsku teritorijalnu celinu po mnogim elementima, kao što je privreda, ili kompatibilnost određenih delatnosti, i da li sever istočnog regiona ima iste probleme kao i jug istočnog regiona, ili su ove teritorijalne jedinice više napravljene po nekom geografskom principu?
Možda je prilika da se kroz razmatranje ovog zakona postavi i aktuelno pitanje umanjenja transfera, kao jedne od mera Republičke vlade za prevazilaženje krize. Izgleda da to umanjenje transfera kroz mere Vlade nije u duhu s odredbama ovog zakona i nije u skladu s onim što je predložena kategorizacija opština po određenim kriterijumima.
Mislim da je Vlada, pre svega, predlagač morao da vodi računa o tome, a, s druge strane, ministar finansija je morao da uvažava ovo što se predlaže kao zakonsko rešenje u ovom zakonu i da u skladu s verovatnim rešenjima iz ovog zakona predloži mere koje će unapred trajati do kraja godine, a možda i duže.
O tome bi vredelo razgovarati prilikom konačnog definisanja umanjenja transfera po kategorijama.
Postoji ta nejasnoća o pitanju asimetrije, o čemu sa govorilo, i o statusu jedinica teritorijalnih celina, mislim na Beograd, na Vojvodinu…
(Predsednik: Vreme.)
… ali, u svakom slučaju, ovo pitanje ne treba izbegavati kao opasnost od neke dalje regionalizacije ili federalizacije Srbije. Jednostavno, moramo da tragamo za rešenjima koja će učiniti efikasnim ono što zovemo ravnomerni razvoj pojedinih regiona Srbije i moramo naći rešenje. Inače, nema države Srbije bez onoga što jeste ravnomerni razvoj Srbije.

Zahvaljujem. Reč ima Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste došli malo kasnije. Ostao sam dužan neke odgovore vašem šefu, gospodinu Dinkiću. Iz obzira, zato što nije tu, to ćemo ostaviti za neku drugu priliku.
Uvažavam to što ste vi dama, ali ne smatram vas ništa manje odgovornom za haos u ekonomskom, socijalnom i političkom smislu koji u Srbiji vlada i koji je prisutan. Vas, kao jednog od rukovodilaca, ili ljudi nadležnih za sprovođenje NIP-a i ravnomernog regionalnog razvoja, ne smatram ništa manje odgovornom za to što su te kategorije apsolutno devalvirane danas u Srbiji i što je jako malo onih koji u Srbiji danas veruju u sve to, što malo koga danas u Srbiji i javnost, preko sredstava javnog informisanja, možete ubediti da ste zaista opredeljeni da Srbiju razvijate od Subotice do Trgovišta, odnosno do Preševa, ili od Zaječara do Užica.
Lepo je to što ovde pričate da ste obišli 28 opština, između ostalih, obišli ste i moju opštinu, spomenuli ste je sada, Surdulicu, i ne smatram sebe odgovornim da treba da reagujem, s obzirom na to da tamo ne činimo vlast, tamo sam u opoziciji.
Vaš hendikep, kada je u pitanju regionalni razvoj, ili koncept uravnoteženog razvoja, jeste taj što niste imali sreću da vas dočeka prethodno lokalno rukovodstvo u Surdulici, radikalsko rukovodstvo, koje je pokazalo i sklonost i opredeljenje, a vi to dobro znate, ka jednom ozbiljnom i održivom razvoju, definišući i realizujući niz projekata na tom okružnom nivou, ili na nivou ta dva upravna okruga, Pčinjskog i Jablaničkog. Imali ste, nažalost, ponavljam, nesreću da vas čekaju rukovodstva u kojima učestvuje i DS, s projektima koji prave tobogane na bazenima itd. i s ostalim besmislicama, koje odražavaju politički profil, opredeljenje i koncept DS-a i izvršne vlasti danas u Srbiji.
Možda vi imate najbolju volju i dobijate ne znam koliko sredstava iz ZIP fondova, iz budžeta Republike Srbije, ali Srbija nema problem samo sa vama, Srbija ima problem, i na terenu i u lokalnim samoupravama, s političkom svešću ljudi koji u svemu ovome treba da učestvuju. Tu činjenicu ste zloupotrebili, Vlada Republike Srbije, i pričajući priču o regionalnom ravnomernom razvoju, vi na mala vrata promovišete, tj. uvodite regionalizaciju u državu.
Neki su pokušali da kažu da ovo nije regionalizacija. Ovo jeste regionalizacija, jer je jedino u zakonu apsolutno jasno definisano ko su, odnosno šta će biti u budućnosti regioni u Srbiji. Sve ostalo je nedorečeno. Sve ostalo je jedan haos i sve ostalo će biti neprimenljivo, i vi to dobro znate. To sam rekao na početku današnje rasprave. Da su idealni uslovi u Srbiji, tek za pet godina bismo mogli da osetimo neke efekte jednog ovakvog zakona.
Ponavljam, praksa evropskih država, koje uzimate i na koje se pozivate, kod nas je neprihvatljiva i neprimenljiva i nije dobro sve što dolazi iz EU.
Nije dovoljna kvalifikacija da nešto bude evropski standard, pa da mi to oberučke prihvatimo i definišemo kao nešto što je u našem interesu, ili što nam je korisno.
Osećam potrebu da prokomentarišem nekoliko stvari koje su posle mog izlaganja bile izrečene, nevezano od toga s čije strane su došle, mislim da se gospodin zove Željko Ivanji.
Rekli ste nekoliko stvari koje ne mogu da se ospore, od naših potreba u infrastrukturnom smislu, privrednom razvoju, i na kraju ste došli do grinfild investicija. To je sve dobro.
Onda ste rekli da ne može sve da se svede na očekivanja od države i da je država tu da da neki okvir. Ovo nije dobar okvir koji država nudi, samoj sebi, lokalnoj samoupravi i svima nama koji ćemo biti na neki način obuhvaćeni njime.
Evropska praksa, svetska praksa, zaista poznaje kategoriju regiona, od Ustava, pa do zakona, podzakonskih rešenja itd. Mi moramo prihvatiti činjenicu da živimo u jednom politički trusnom području i da se ovakve stvari ne definišu zbog ekonomskih perspektiva, nego, u svojoj suštini, u pozadini, imaju isključivo politički karakter, karakter koji će državu Srbiju dodatno destabilizovati i urušiti naše nacionalno biće i naše nacionalno tkivo.
Zbog te činjenice, SRS ima veliku rezervu prema ovom zakonu. Rekao sam, zakonska regulativa koja definiše teritorijalno uređenje ove države i sve ostalo što se tiče njenog organizovanja zaista daje šansu i davalo je šansu i do sada svim institucijama, od lokalnog nivoa, pa do najvišeg nacionalnog, odnosno republičkog, da se bave razvojem, i regionalnim, i ravnomernim, i uravnoteženim, kakvim god hoćete. Naš problem i suština problema jeste što se to sve nije koristilo i što izvršna vlast u Srbiji nije bila u funkciji toga, nego u funkciji nečega potpuno drugačijeg, opredeljenog ka nečemu što nema baš mnogo smisla.
Danas mi je zamereno da sam pričao političku priču. Ministar Dinkić pita – zašto nisam prošao kroz amandmane, pa da ukažem konkretno šta to ne valja?
Ima vremena, pričaćemo mi danas i u raspravi u pojedinostima, ali kako da komentarišemo i da se pozivamo na članove zakona na koje ne možemo da podnesemo amandman koji će suštinski izmeniti zakon? Mi suštinski i koncepcijski osporavamo ovaj zakon, a ne da li ste neki termin definisali kako treba itd. Ali, da ne biste imali iluziju da se nismo ozbiljno bavili nekim članovima, postoji, čućete u našoj raspravi u pojedinostima, ozbiljna kritika na neke stvari.
Vi ste banalizovali evropski prosek od 75% koji ste primenili u ovom zakonu, na osnovu kog će se definisati da li je opština razvijena ili nije razvijena, i to što ste uradili i što ste banalizovali omogućilo je da se razlike između Beograda i pojedinih, koji će biti beogradski region, neutrališu, odnosno ne da se smanje, već da se suštinske različitosti, odnosno te ogromne stratifikacije ne prepoznaju, ali o tome ćemo pričati u raspravi u pojedinostima.
Iako ne prihvatamo koncepcijski ovaj zakon, zaista smo se nekim stvarima i odrednicama u njemu bavili. U obrazloženju zakona kažete na koga će uticati. Donošenje zakona će imati pozitivan uticaj na zaposlenost i otvaranje novih radnih mesta. To su više izlizane fraze i priče. Mere podsticaja zaposlenosti komplementarno će se dopunjavati obimnim intervencijama u ekonomskoj infrastrukturi, kao i davanjem podsticaja za razvoj ljudskih resursa. Na taj način stimulišemo razvoj ponude i potražnje na regionalnom tržištu rada i pružamo veće šanse kod zapošljavanja.
Gospodin Dinkić malopre priča o silnim projektima, 70 i kusur projekata. U ovom mesecu, prihodi po osnovu PDV-a, zbog ''prezaposlenosti'' Srbije, 18 milijardi dinara su manji u odnosu na period prošle godine, a mi pričamo o projektima i upošljavanju. Niko ne osporava pravo vama da se bavite ekonomskim razvojem, uravnoteženim razvojem, ali vi morate da pokažete i dokažete na jednom konkretnom primeru, na dva, na pet konkretnih primera da ste zaista opredeljeni da to radite. Od toga da obilazite opštine, da ih posećujete, da im obećavate novac... Pa, zamislite ovo, u jednoj opštini na jugu Srbije, ne želeći da diskvalifikujem bilo koga, vaša stranka traži podršku zato što im je ministar iz G17 obećao pare, obećao novac, pretpostavljam da znate o kome se radi i na koju opštinu aludiram, traže podršku da bude predsednik opštine, zato što će dobiti podršku iz Ministarstva za NIP, za regionalni razvoj itd.
Dok god Srbija svoj politički i ekonomski život bude uređivala tako, a ljudi na lokalnom nivou se ne budu pustili da sami definišu i prepoznaju svoje ekonomske interese, vi možete samo da pričate o ekonomskom razvoju, o ravnomernom regionalnom razvoju, o radnim mestima, o ekonomiji itd. Za narednih devet godina, na svu sreću, toliko nećete ostati na vlasti, opet bismo došli u situaciju da konstatujemo poražavajuće statističke podatke kako su razlike između opština 15 puta veće, između okruga, sedam puta itd.
Nije moguće da za devet godina vaše vlasti u Trgovištu, u kom ste permanentno bili na vlasti, da li DS, da li G17, šta znam, sve stranke DOS-a, nije moglo ništa da se uradi, ali to je stvarnost. To je život u Srbiji i to je nešto što vi ne možete da prenebregnete. Možete da farbate, ali kad-tad ta rđa izađe na površinu.
Sada da se vratimo na evropsku praksu na koju se pozivate. Zaista ste u pravu da je to različito od jedne do druge države. Imate evropske države koje su regije definisale u svojim ustavima, opštine, pokrajine, regije, autonomne pokrajine i, na kraju, savezne države. U Švajcarskoj su to kantoni. Negde se zove ovako, negde se zove onako. Istina je da oni imaju statističke regije, ali to nisu ustavne kategorije. U nekim državama, čak, nisu ni zakonske kategorije statističke regije. Doći ćemo dotle, na primeru jedne države na koju se vi pozivate, da po njenom modalitetu pravite ovo, a nije istina. Postoje određene sličnosti, ali nije tačno, i doći ćemo na čitavu genezu nastajanja i statističkih regija i regionalnih razvojnih agencija, recimo, u Sloveniji, ali njih država nije regulisala ni ustavom, ni nekim posebnim zakonom koji će urušavati državno tkivo. Slovenija nema regije, ali doći ćemo dotle.
Znači, ustavi raznih država u Evropi na različit način tretiraju regije. Ima onih evropskih država koje su koncept regionalne podele, odnosno regionalizacije, iskoristile da pod evropskom kapom ostvare neke svoje namere. Recimo, tu imate primer katalonskog, baskijskog i valonskog regionalizma. One interese, kakve god da su prirode bili, koje nisu mogli da ostvare kroz nacionalni okvir u nacionalnim državama, dobijanjem statusa regija, uspeli su pod evropskim krovom, odnosno pod krovom evropskih institucija. Nama će zaista biti žao ako u ovom konceptu regionalnog razvoja, odnosno regionalizacije Srbije, možemo da nađemo analogije i sličnosti s tim.
Ako zaista smatrate da je pametno danas razgovarati o jednom ovakvom zakonu, kada se u Vojvodini otvoreno priča o Vojvodini kao o evropskoj regiji, kad nam političke prilike i život u Vojvodini uređuje Nenad Čanak i ljudi koji otvoreno pričaju o Vojvodini kao evropskoj regiji, ili koji danas otvoreno kažu da je ovo političko pitanje o kome treba da se razjasnimo – da li Vojvodini treba statut ili možda neki drugi tip osnovnog akta, definisati Vojvodinu kao regiju, to je van pameti.
Naravno, vama ništa nije sveto. Možda je ovo za podsmeh s vašeg aspekta, ali rezultati vaše vladavine u poslednjih devet godina su zaista poražavajući. Mi nemamo za šta da se uhvatimo, pa da prepoznamo neku dobru nameru s vaše strane u celoj ovoj priči.
Treba konstatovati i ovo, gospođo Kalanović, reakcija u Evropi na koncept regionalizacije je sve češća i sve veća i nisu retke ni studije, analize i komentari da je koncept regionalizacije po standardima EU, koji navodno vi ovde primenjujete, mehanizam slabljenja i uništavanja nacionalnih država i nacionalnih identiteta. Da sam u pravu, ili oni koji dele ovakvo mišljenje i stav, na najbolji način ilustruju izbori koji su održani za Evropski parlament, na kojima su dominantne bile političke strane desničarskog opredeljenja, nacionalnog opredeljenja.
Taj liberalni koncept polako gubi snagu, topi se, i to je dobro. Da li je prirodno ili ne, ne znam, ali je dobro što liberalni koncept državnog i svakog drugog oblika definisanja i uređenja odnosa u jednoj državi polako sahne, odnosno nestaje. Nadam se da će se taj proces na jedan ozbiljan način privesti kraju.
Da se na trenutak vratim na ono što sam započeo malopre. Ovde ste se pozvali na Sloveniju. Slovenija ima 13 statističkih regija, neka bude 12, nije velika greška, 12 ili 13, sasvim svejedno. Imala ih je 13, sigurno, to da znate. A znate kako su u Sloveniji definisane regionalne razvojne agencije i statističke regije? Nastale su kroz projekat jedne irske nevladine organizacije i za projekat implementacije regionalnog razvoja, odnosno regionalnih razvojnih agencija u Sloveniji, ta irska nevladina organizacija iz grada Balina dobila je novac iz Brisela, kroz jedan projekat. Oni su to tamo definisali, uspostavili, ne znam kroz koji vremenski period su to definisali. Onda su tim ili sličnim projektom konkurisali i dobili novac da to isto rade u Srbiji, i to rade, čini mi se, u pet okruga, već pet godina su prisutni.
Za ovu priču je jako je bitno da regije u Sloveniji nisu ustavna kategorija, da su još manje to u Irskoj i, što je najbitnije, država se tu pojavljuje samo kao podrška.
Vi ovde najavljujete da će regionalne razvojne agencije da osniva Vlada. Šta je to? Ima li centralizovanije kategorije od toga? Vlada će da formira agencije. Malopre su kolege poslanici govorili o nadležnostima Vlade, mislim da ni vi ne biste mogli da ih nabrojite sada, šta sve Vlada treba da radi kada je u pitanju regionalizacija Srbije. Namerno insistiram na regionalizaciji, jer ovo nije zakon koji se bavi uravnoteženim razvojem svih krajeva Srbije, nego regionalizacijom Srbije. Malopre je jedan kolega iz G17 rekao da je ovo samo prvi korak i ministar za državnu upravu najavljuje da će ovo definisati ustavne promene.
Mislim da smo mi jedina država u svetu koja usvaja zakon koji će inicirati ustavne promene. U državama koje su ozbiljne, ustavi se menjaju na 100 ili 200 godina, a mi ga menjamo svake druge-treće godine. Da ste smatrali da je pametno, bar biste predložili ovo u prethodnom, u Ustavu iz 2006. godine. Očigledno, to nije prepoznato kao interes i to nije moglo da obezbedi politički konsenzus, da se regije, kao potencijalna opasnost, definišu kroz Ustav, pa onda kroz zakon.
Mi se bavimo zakonodavstvom koje najavljuje ustavne promene, zaista, u skladu s evropskim standardima, to su evropski principi. Postoji i dosta stvari koje treba da se kritikuju u okviru člana 13. ovog zakona, koji definiše načela, od solidarnosti, planiranja, supsidijarnosti, racionalnosti i usklađenosti s pravilima EU. Ovo su principi ili načela koje ste vi obesmislili.
Ovom prilikom ću se osvrnuti samo na jedno, a to je planiranje. Ko zna koliko puta smo s ove govornice insistirali na planskoj i strateškoj dokumentaciji. Na osnovu čega ćete definisati strateške dokumente, razvojne dokumente, koje ovde predviđate? Na osnovu čega? Na osnovu strategija. Ova država je zasnovana, u poslednjih devet godina, na strategijama koje su deklarativni akti, a ne obavezujući i akti sa snagom zakona. Sada ćemo da izmišljamo vruću vodu, kako da definišemo strateške razvojne dokumente.
Imate prostorne planove. Šta je s prostornim planovima? Stotinu puta sam govorio u Skupštini o tome. Kada vam je poslednji prostorni plan Republike Srbije usvojen? Kada vam je usvojen i koliko opština u Srbiji ima prostornu i plansku dokumentaciju?
Ovo je vaš kolega, ministar Dulić, od čijeg ministarstva će u velikoj meri zavisiti ova implementacija i sprovođenje tog regionalnog koncepta razvoja. Recite mi, na koje vreme ste oročili izradu razvojnih regionalnih dokumenata? Kažite mi. Na koje vreme? Kada će regionalne razvojne agencije imati rok da naprave razvojne dokumente, odnosno tela nadležna za njihovu izradu, koji je rok da se izrade? Nedorečenost.
Šta kaže vaš kolega Dulić? To je rekao još u januaru, obećavši da će zakon o planiranju i izgradnji, koji bi bio u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja, biti u martu u proceduri. Zašto nije u proceduri? To je pitanje za Vladu, možda za Dulića, ali sada ste tu vi. Kaže – Srbija je gotovo na poslednjem mestu u Evropi po brzini izdavanja građevinskih dozvola, nalazi se na 149. mestu na rang listi država pogodnih za investitore Svetske banke.
Govorite malopre o investicijama, o grinfild investicijama. Ovo je jedan od pokazatelja investicione klime u Srbiji, od koje će, takođe, zavisiti regionalni razvoj. U odnosu na prethodnu godinu, nazadovali smo za dvadeset i jedno mesto, uz svu vašu priču o implementaciji evropskih standarda u Srbiji. Najveći problemi u oblasti izgradnje, prema njegovim rečima, jesu nedostatak prostornih planova, nerešena svojina, o čemu je, takođe, malopre bilo reči, i svojina nad gradskim građevinskim zemljištem itd.
Ovo što je najbitnije, svega 20% opština u Srbiji ima prostorne urbanističke planove; to su preduslovi da rešavate razvojna dokumenta koja će biti mehanizmi sprovođenja tog regionalnog razvoja. U 20% opština to imate. Vi pokušavate da nas ubedite da ovaj zakon nije politički pamflet s političkom pozadinom, nego zaista okvir koji će definisati grinfild investicije, odnosno naš ravnomerni regionalni razvoj.
O značaju ovoga govori i činjenica da se zakonom predviđa da će opštine koje ne urade svoju razvojnu, odnosno plansku dokumentaciju, biti raspuštane, kao i u slučaju kada ne usvoje budžet.
Ovo je jedina intencija Vlade za koju može da se kaže da je racionalna i pametna, sve ostalo bilo je u ovoj Srbiji i u izvršnoj vlasti u Srbiji prepušteno stihiji i zato smo danas u situaciji u kakvoj jesmo.
Gospođo ministre, sada bih na par konkretnih primera da vam pokažem kako ideja i koncept afirmacije regionalnih i subregionalnih projekata može da se primenjuje, može da se razvija i da funkcioniše i bez ovog zakona, jer vi dobro znate da to može. Ali, ovo je politička obaveza.
Opština Surdulica je u prethodnom mandatu lokalne samouprave bila radikalska, ali smo u dva upravna okruga, Pčinjskom i Jablaničkom, proglašeni od evropskih i međunarodnih institucija za lidera održivog razvoja i bili smo opština koja je dobila najveći broj projekata od Evropske agencije za rekonstrukciju.
Znate li zašto? Zato što su to bili projekti regionalnog i subregionalnog karaktera. Dobili smo projekat koji se odnosi na Vlasinsko jezero, za zaštitu i očuvanje vodnog resursa, ali i zaštitu vodotokova, i to na jugu, za opštine Surdulica, Vladičin Han, Leskovac, a na severu – Crnu Travu i Vlasotince, bilo bi mi drago da ministar to čuje, i dalje, niz tok Južne Morave.
Osnovni infrastrukturni preduslov za razvoj turističkog centra Vlasina, kao jednog od desetak prioriteta i turističkih brendova Srbije, jedan od tri prioriteta u klasteru istočne Srbije, po strategiji razvoja turizma Srbije. Poštovali smo sve i strateške i planske akte, koji su nas obavezivali da to uradimo.
Znate li zašto smo dobijali novac? Samo zato što su projekti bili regionalnog, odnosno subregionalnog karaktera. Imali smo problem dole što u okruženju nismo imali rukovodstvo s takvom svešću, a da to dobije neki svoj smisao. Pokretali smo niz inicijativa. Znate vi, bili ste i prisutni, čuli ste i znate o svemu. Zaista, nije imao ko da nas prati dole, a za dosta inicijativa koje su na republičkom nivou bile predstavljene, nažalost, nije bilo sluha. Konkretno, u ovom programu nam niste bili partner vi niti bilo ko iz Vlade, ovo nema veze s Vladom.
Onda smo definisali, kroz program MIR, prostornu stratešku plansku dokumentaciju i sve su to programi, projekti regionalnog, subregionalnog karaktera, upravo onakvi na kakvima insistira EU, evropske institucije, ali se sve to nije podrazumevalo donošenjem jednog ovakvog zakona, i vi to dobro znate.
Vi ste, gospođo ministre, jednom uredbom Vlade mogli da stavite u funkciju koncept ravnomernog regionalnog razvoja i da kažete da nijedna lokalna samouprava neće dobiti podršku Vlade Republike Srbije ukoliko svoje projekte ne bude definisala kao subregionalne i regionalne, da šira zajednica na tom nivou upravnog okruga ima koristi od toga. Time ste mogli da rešite stvari.
Vama nije cilj regionalni razvoj, vama je cilj regionalizacija Srbije, iz koje će proisteći rasparčavanje Srbije. Čiji je to cilj? Mi zaista ne znamo da li je to vaš ili cilj nekog drugog, koji vi sprovodite, da li američke administracije ili evropske, sasvim je svejedno. Ovo nije zakon koji stimuliše regionalni razvoj.
Uradili smo, takođe, radili smo projekte koji se odnose i na opštine iz susedne Republike Bugarske, i to su projekti regionalnog karaktera. Njima nije smetalo, u Evropskoj su uniji, ali su prepoznali da ti projekti imaju smisao i da ih vredi podržati, da vredi u partnerski odnos ulaziti s opštinama u Srbiji koje pametno, racionalno i dobro razmišljaju. O tim projektima sam govorio pre nekoliko dana, kada je ovde bio gospodin Mrkonjić.
Taj projekat je urađen i odnosi se na mrežu puteva – 132 kilometra putne infrastrukture za područje koje je vaše ministarstvo definisalo kao turistički brend i regionalni turistički proizvod u Srbiji, za Vlasinsko jezero; i vi ste definisali taj klaster i definisali ste ga kao internacionalni brend. Mi definišemo i uradimo to, uradimo projektnu dokumentaciju, i to stane. Nema para, ne može da se investira u to.
To vam je primer. Započeli smo plansku i stratešku dokumentaciju i bili ste u obavezi da obezbedite još 60 miliona dinara iz budžeta RS da se dokumentacija regionalnog planskog karaktera završi. Te pare ste povukli, zato što nesposobna lokalna administracija, koju ste pre nekoliko dana posetili, nije svoje obaveze izmirila na vreme i pare ste dali u opštinu Vranje, da date podršku tamo jednom drugom projektu, koji je potpuno besmislen, koji ne bi bio besmislen kada bi se radio na osnovu planske i strateške dokumentacije. To je projekat skijališta na Besnoj kobili. Novac ste utrošili u projekte bez jednog jedinog strateškog dokumenta.
Sad nas ubeđujete, nas koji smo imali s vama dole, na terenu, iskustvo, da ste zaista opredeljeni da na osnovu razvojnih dokumenata definišete ravnomerni regionalni, odnosno uravnoteženi razvoj Republike Srbije.
Ima ovde niz projekata o kojima bismo mogli da pričamo do sutra, ali, znate, ponekad imam osećaj, kada je ova Vlada u pitanju, da to nailazi na jedan zid, ili – na jedno uvo uđe, na drugo izađe. Opet kažem – na svu sreću, zaista sam ubeđen da ovakvo političko definisanje političkog ekonomskog puta Srbije neće još dugo trajati, ali ostavićemo da me vreme potvrdi ili demantuje.
Ovaj zakon je, apsolutno, u suprotnosti s Ustavom. Malopre sam rekao da je u suprotnosti s onim članovima na koje ste se upravo pozvali i koje ste definisali kao ustavni osnov za usvajanje ovog zakona.
To je član 97. tačka 9) i tačka 12). U tački 9) se kaže da se uređuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštita i unapređenje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnja, promet itd. U ovom članu se spominje samo održivi razvoj, i to nije sporno. U tački 12) kažete da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike.
Kada je u pitanju regija i kategorija regije, ona se spominje jedino u članu 94, ali u geografskom smislu. Na taj član ste se, takođe, pozvali u obrazloženju, ali isključivo u geografskom kontekstu, a ne u političkom. Zbog toga smatramo da je zakon neustavan, a da smo u pravu, govorite i vi koji zbog istog najavljujete ustavne promene.
Ovde treba prokomentarisati i vaš odnos prema KiM-u kroz zakon. Kako je moguće, ako su vam dobre namere, da KiM definišete samo kao region, a ne kao subjekat regionalizacije? Kako je moguće da je Vojvodina subjekat regionalizacije a KiM nije? Kako je to moguće? Ako se pozivate na Ustav i ako kažete da je ovaj zakon, kako Vlatko Ratković kaže u ovom izveštaju Odbora, u skladu s Ustavom, kako je moguće da autonomne pokrajine budu definisane kao dva regiona, a subjekti regionalizacije su samo Vojvodina, grad Beograd i ostali, a KiM nije?
Možda smatrate, gospođo Kalanović, da vi ne možete da sprovodite regionalni razvoj na KiM-u, ili možda tu nadležnost i obavezu prepuštate nekom drugom, a Boris Tadić ide po svetu i traži da se Kosovo ne prima u regionalne institucije. On traži da ga ne primaju, a vi ga u zakonu zaobilazite.
Zašto u ovom zakonu za Kosovo i Metohiju niste definisali sve one nadležnosti koje ste definisali za Vojvodinu? Pa, član 20. ovoga zakona govori o Vojvodini kao subjektu regionalizacije. Posle člana 20. je Beograd, a nije AP Kosovo i Metohija. Pa, jasno je to meni, to je manifestacija odnosa Vlade Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Slažem se, gospođo ministre, ako delite mišljenje sa mnom, da je Kosovo i Metohija okupirano. Slažem se s vama, okupatoru ste blagoslov da dođe dali vi, kad ste prihvatili Euleks. Ali, znate, jako lošu poruku šaljemo, nije ništa smešno, to je žalosno. Kakvu poruku šaljete Međunarodnoj zajednici za perspektivu? S kojim pravom ćete raspolagati Kosovom i Metohijom u pregovorima, u razgovorima, u tim ''nadljudskim'' diplomatskim misijama vašim, kada ga sami izopštavate iz svojih zakona? Kakvo pravo mi imamo na to? Ili ćete, možda, u duhu ravnomernog regionalnog razvoja sutra, usloviti regionalni razvoj, odnosno partnerske odnose Kosova, tzv. Kosova, i južne Srbije. Borićete se za carinske olakšice itd. Vidim, insistira se da se stavlja carina na prelazima.
To je problem. Suprotno pričamo o ovom zakonu. To na najbolji način oslikava i ilustruje prirodu vlasti koju, između ostalih, i vi ovde predstavljate.
Bilo bi mi jako drago da mi objasnite šta je to oblast i da li, kao teritorijalnu kategoriju ili teritoriju, Ustav poznaje oblast? Čak i kad bismo prihvatili zakon, da kažemo, evo, dobar je, napravićemo regione, šta će oblast? Kakva oblast? Šta je to oblast? Onda kažete, ali poštovaćemo princip koji definiše Ustav, nećemo cepati okruge. Stalo vam do okruga, a cepate Srbiju.
Da li neko u Srbiji zna kakav je do sada bio smisao postojanja tih upravnih okruga, načelstva po okruzima? Da li neko zna za šta su oni služili? Služili su samo za vaša politička potkusurivanja i da u koalicionim podelama zadovoljite nečije sitne, ovakve ili onakve interese.
Ne bih želeo da generalizujem stvari. Bilo je načelstava u okruzima koja su se zaista korektno u ovom kontekstu ponašala. Na nivou Pčinjskog i Jablaničkog okruga je postojalo razumevanje i napravili smo Razvojnu regionalnu agenciju, ali ta razvojna regionalna agencija nema nikakve veze s državom. Nastala je kao interes, prepoznat interes javnog i tog tzv. nepopularnog, po meni, nevladinog sektora, ali su zaista bili u funkciji nekih projekata dole na jugu Srbije.
Dok smo se mi bavili projektima, čime ste se bavili vi, gospođo? Ne vi lično, vaša vlada i vaš politički koncept.
Malopre sam spomenuo, a sada bih da prokomentarišem nekoliko eklatantnih primera ravnomernog regionalnog razvoja s juga Srbije.
Da li je vaša investicija ''Zamber'' u Vranju u duhu ravnomernog regionalnog razvoja? Vaš šef je bio da je otvori. Kamen-temeljac je položio zajedno s gospodinom Đilasom i ta investicija je bila u funkciji zapošljavanja 3.000 radnika u Vranju. Šta ste uradili s tim? Vi ste svoje finansijske obaveze izmirili. Onaj ko je obećao investiciju, nije, a ministar malopre kaže – država se zaštitila.
Kako da zaštitimo građane koje ste u predizbornoj kampanji obmanuli? Bili tu, država se zaštitila, sve je bilo u funkciji predizbornih obećanja. Danas, u srcu Vranja, taj objekat propada. Samo što se ne uruši to što je od njega napravljeno. Urastao je i u korov i u travu. To je spomenik ravnomernog regionalnog razvoja koji vi sprovodite devet godina.
Evo još jednog primera, gospođo ministar, iz Surdulice. Ovo je ugovor koji je Vlada, odnosno Ministarstvo potpisalo s javnim preduzećem – Direkcijom za građevinsko zemljište i puteve opštine Surdulica, a ugovor se odnosi, gospođo ministre, na sufinansiranje Programa upravljanja predelom izuzetnih odlika, Vlasina, za 2008. godinu.
Ovde je uredno direktor podneo zahtev za finansiranje, a Vlada dala saglasnost na Program upravljanja predelom izuzetnih odlika, pa su se onda obavezali po ovom ugovoru.
Znači, vaše učešće, pošto se malopre hvalite podrškom države, bilo je 1.600.000 dinara.
Dame se smeju, nije to puno, slažem se, ali za vas ovde u Beogradu. Za vas ovde nije puno ništa. Nije puno ni 38.000.000 za ''Ušće'', nije puno ni 40.000.000 za ''Luku''. Za vas su to sve sitnice. Znate? Ali, za područje o kom govorite da je 15 puta siromašnije od ovog ovde gde vi živite i podsmevate se Srbiji, 1.600.000 dinara je zaista puno.
U ugovoru stoji da ćete uplatu ugovorenih sredstava izvršiti u roku od 10 dana od dana zaključivanja ugovora. Onda ste prvu uplatu dali u januaru, polovinu novca, drugu polovinu novca niste dali. Svaki peti dan vas zovu odozdo, ne vas, Vladu RS, nadležno ministarstvo. Nismo tu, nismo tu, nismo tu. Sada ćete vi da nas ubeđujete u ravnomerni regionalni razvoj. Kada se tako odnosite prema 1.600.000 dinara, šta da očekujemo za nešto drugo?
Ovo je zaista smisleno. Ovo su stvari koje treba da naiđu na podršku Vlade, bez obzira na to o kome se radi, o G17 plus, o DS-u, SRS-u, sasvim je svejedno. Ovo su programi i poslovi koji su u funkciji regionalnog razvoja i podizanja i ekonomskog i svakog drugog nivoa življenja tih ljudi dole, na jugu Srbije.
Veći je efekat sve ovo, nego što je sva vaša priča danas o regionalnom razvoju, o uravnoteženosti, o vašem opredeljenju da smanjite siromaštvo, da napravite socijalnu koheziju itd. Danas govorite ovde o policentričnosti. Kakva policentričnost? Ne pravi se policentričnost tako što ćete napraviti pet Novih Beograda. Sada ćemo mi iz Surdulice da idemo u Niš da kukamo za pare, ili će onaj iz Kučeva da ide u Zaječar da kuka za pare, jer će tamo da ga razumeju. Ovaj ga u Beogradu nije razumeo, ovaj će da ga razume. Mi smo rasli na drveću, ne znamo ništa. Ubeđujete nas ovde da je ovo koncept ravnomernog regionalnog razvoja. Zaista nema smisla.
Rekao sam malopre, gospođo ministre, radi ravnomernog regionalnog razvoja, Srbiji treba, pre svega, jaka lokalna samouprava, ali ravnomerni regionalni razvoj ne sme da u celoj svojoj priči ima politički prizvuk.
Ponavljam, vi ste imali mehanizme i način da naterate lokalna rukovodstva, da im podignete svest u ovih devet godina o značaju i ravnomernog regionalnog razvoja, i regionalnih i subregionalnih projekata. To ste mogli, da ste zaista hteli, u poslednjih devet godina, koliko ste na vlasti. Vi ste jedini koji ste sve ovo vreme u Srbiji na vlasti, kojima, objektivno, niko nije smetao i svi su za vas bili prihvatljivi. Zaista ste mogli da uradite nešto u tom smislu.
Ono što treba reći, zaboravio sam malopre da kažem, gospođo ministre, odnosi se na razvojne dokumente. Zašto su i Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo ostali gluvi na insistiranje SRS-a da se planska dokumentacija uradi?
Sve se nekako uklopilo i izašlo na površinu kada je u pitanju regionalni razvoj, odnosno regionalizacija. Pravdali ste neusvajanje planskih dokumenata, odnosno prostornog plana kojim bi sve ovo bilo definisano, postojanjem Strategije prostornog razvoja Republike Srbije. U toj strategiji, Srbija bi bila definisana sa sedam regiona. Zato prostorni plan niste usvajali.
Sada ćete tu strategiju, kako volite da kažete, da ugradite u prostorni plan Republike i ona će biti deo novog prostornog plana Srbije, ali će činjenica da će biti ugrađena da obaveže one koji će se prostornim planovima Srbije baviti da ih definišu u duhu regionalizacije, odnosno ovih sedam regiona, najpre, statističkih regija, a kasnije, kako smo čuli, administrativnih, odnosno regija koje će imati pravni subjektivitet.
To je loše. To je dokaz da ste bili spremni da nauku zloupotrebite u političke svrhe i to nam daje pravo na svaku opasku i kritiku koju smo na vaš račun uputili danas i koju ćemo da uputimo u raspravi u pojedinostima, a očekujemo da i u raspravi u pojedinostima, s mnogo argumenata, osporimo ovu vašu nameru koju ste danas izneli pred poslanike Skupštine Republike Srbije.
Jako je bitno, kada je regionalni razvoj u pitanju, postaviti pitanje da li će ustavne promene koje najavljujete definisati da sve ostale regije imaju iz budžeta Republike Srbije, kao i Vojvodina, sedam posto, ili nešto drugo predviđate u tom smislu? Kako će to da se rešava?
Da li će ovaj zakon, gospođo ministre, predstavljati uvertiru, da li će dati okvire, osnov da se kroz dokumentaciju, stratešku, plansku, definiše mreža naših naselja u Srbiji? Da li je ona sporna? Da li će biti menjana? Kako ćete uklopiti ovaj koncept regionalnog razvoja?
Postoji niz pitanja koje ćemo, takođe, da otvorimo. Još jednu stvar želim samo da istaknem. Insistirali ste danas da ovaj zakon obezbeđuje Srbiji pretpristupne fondove i da je ovo neki novi uslov za ulazak Srbije u EU.
SRS smatra da je osnovni uslov ulaska Srbije ne u EU, nego u društvo bogatih i razvijenijih, pre svega, definisanje i razvijanje evropskih suštinskih standarda u Srbiji, a to ne podrazumeva samo zakon o regionalizaciji. To podrazumeva mnogo toga, borbu protiv korupcije, borbu protiv kriminala, borbu za koju ova vlada, očigledno, nema kapaciteta da je povede. To podrazumeva standarde u oblasti ekonomije, u oblasti privrede, socijalne politike, demografske politike itd.
Vi ste u periodu koji je iza nas pokazali da nemate političkog kapaciteta kao Vlada da se time bavite, nemate političko opredeljenje da se time bavite i sve to što kao evropske zakone u ovom parlamentu predstavljate, zaista predstavlja jednu farsu, besmisleno je i na neki način je podsmeh građanima. Zaista se nadamo da nećete još dugo imati priliku da se na takav način bavite razvojem i perspektivom Srbije, jer Srbiji treba drugačiji razvoj, bolja perspektiva, treba joj budućnost, ali to ne možete da joj obezbedite vi.
Ovaj i svi drugi zakoni koje donosite samo služe da promenite statistiku koja govori o tome da ste određeni broj zakona usvojili. Suštinski, mnogi zakoni koje ste pred nas izneli Srbiji ništa nisu doneli, neprimenljivi su, čekaju 2010, 2011. ili 2015. godinu, a ovaj koji je danas pred nama ne samo da neće biti primenljiv, već je osnovni i najveći njegov problem što je po svojoj suštini destruktivan i što znači inicijaciju u političko cepanje Srbije, uništavanje našeg nacionalnog državnog tkiva, našeg nacionalnog bića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Stevanoviću.
Reč ima narodni poslanik, gospođa Zlata Đerić. Preostalo vreme Poslaničke grupe Nova Srbija je dva i po minuta. Izvolite.

Nova Srbija smatra da je ovaj zakon o regionalnom razvoju neprihvatljiv. Pre svega, ne nudi suštinu rešenja onako kako se deklariše, a to je blagodet, ili blagostanje građana Srbije, i deli postojeće tkivo Srbije na regione, od kojih su konkretni samo Vojvodina i Beograd, a ostali regioni u Srbiji, po nekim neobjašnjivim kriterijumima, izdeljeni su prema stranama sveta.
Da je to poštovano do kraja, onda bismo mi u Vojvodini bili najseverniji sever u ovoj podeli. Pre svega, da je zaista izvršena regionalizacija na način na koji treba da se izvrši, u Vojvodini bi trebalo da bude najmanje tri regiona, jer je Vojvodina različito i regionalno i interesno i ekonomski ustrojena, danas je to vrlo jasno rečeno. A i sama gospođa ministar je pomenula nekoliko najnerazvijenijih opština, pa i imena dve opštine koje su u Banatu, za razliku od nekih razvijenih opština koje su na 100 kilometara u istoj toj Vojvodini.
Dakle, regionalizaciji se obično pristupa kada su države toliko velike da je to jedan od načina da se uspostavi kontrola nad prirodnim resursima, ili kada su njihove granice takve da regionalizacija omogućava bolju organizaciju.
Dosadašnji primeri koji su navedeni u Evropi, koji su dali zaista dobre rezultate, jesu Španija, Irska, Portugalija i Grčka, ali zaboravljamo jednu stvar, to su države koje imaju i istorijsko drugačije nasleđe i drugačije društveno kretanje u svojoj istoriji, u odnosu na Srbiju.
Zemlje koje imaju sličnu sudbinu, zemlje postkomunističkog sistema, jesu Poljska, koja ima debakl što se tiče regionalizacije i njihovi nerazvijeni krajevi su sada još nerazvijeniji, Rumunija i Bugarska, koje, takođe, nemaju neke sjajne rezultate, a kakve ćemo rezultate imati u Srbiji, to će vreme da pokaže. Ono što u Srbiji moramo da znamo, to da unazad ništa nećemo moći da popravimo. Kada se ti rezultati budu očitavali na životu građana Srbije, biće nepopravljivi u onoj stvarnosti u kojoj tada budu živeli.
Pošto Nova Srbija nema mnogo vremena, o jednoj stvari koja se tiče Evrope i ulaska u EU, jednom od uslova ulaska u EU koji je nama postavljen ovim zakonom. Interesuje me – da li se neko upitao zašto Hrvatska nema taj uslov, a ima vrlo jasna četiri regiona, a Srbija ima? Koji je cilj i koja namera EU?
Sada nije prilika, ali sutra, kada budemo govorili u raspravi o pojedinostima, pomenuću jedan bitan dokumenat, koji se stalno prećutkuje i u ovom domu i u javnosti Srbije, s kojim je stranka G17 plus dobro upoznata, uopšte o istini o ulasku u EU. Hvala vam lepo.

 Hvala vam, gospođo Đerić.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.