Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, moje uvažene kolege, kako iz SPO-a i Liste za evropsku Srbiju, tako i svih ostalih političkih stranaka, dale su svoje viđenje decentralizacije u Srbiji. Pri tom smo čuli dosta toga interesantnog, od toga da je decentralizacija opasna, pogubna, da ona dezintegriše državu, do sasvim suprotnih stanovišta.
Ovaj programski dokument, Deklaracija SPO-a je nastala pre nekoliko godina. Mi smo u vreme kada ova tema nije bila toliko aktuelna pričali o decentralizaciji i neophodnosti decentralizacije svega u Srbiji i čini nam se da tada politički establišment i javnost nisu bili zainteresovani za temu koja je, po našem mišljenju, možda i tema broj jedan, što se tiče budućnosti Srbije.
Činjenica je da su danas izneti podaci koji poražavaju i činjenica je da svi mi koji putujemo Srbijom svakodnevno viđamo opustošena sela, napuštena imanja, vidimo i nastavak demografskog pražnjenja, vidimo da su 60% seoskog stanovništva staračka domaćinstva, da se u mnogim gradovima, posebno mislim na južnu i istočnu Srbiju, Rašku oblast, a u velikoj meri, zbog onog tvrdokornog komunističkog nasleđa, i na Šumadiju, decenijama nije izgradila nijedna kapitalna investicija u smislu otvaranja neke fabrike, u kojoj bi šansu našli oni koji će posle fakulteta ili nekog drugog obrazovanja ostati da žive tamo gde su rođeni.
Da li je zakon koji je danas na dnevnom redu sve što želi SPO? Nije, ali je dobar početak. Dobar je početak i SPO se raduje što mi ovim zakonom danas otvaramo raspravu. Usvojićemo ovaj zakon i čini nam se da ovaj proces decentralizacije i otvaranja perspektive za krajeve koji to sada nemaju u Srbiji više nikada neće otići unazad.
Mnogi su razlozi izneti zbog čega je danas stanje u Srbiji takvo kakvo je, od ubrzane socijalističke industrijalizacije, odsustva institucionalnog okvira i jasne strategije decentralizacije vlasti u Srbiji, do onog komunističkog nasleđa, koje danas čujemo u ovom visokom domu (to je neka mešavina malo nacionalizma, malo komunizma, pa dobijete ništa), da je finansijska decentralizacija i mogućnost lokalnih samouprava i statističkih regiona da sami odlučuju o najbitnijim projektima od životnog značaja za te oblasti – opasna igra po državu.
Molio bih svakog narodnog poslanika, a svakog izuzetno poštujem, da malo ode na ekskurziju u zemlje EU. Prvo što će primetiti kada pređe iz opštine u opštinu, iz oblasti u oblast, iz regiona u region, jeste da neće videti razlike kakve postoje u Srbiji. Čini mi se da danas niko nije rekao – Srbija je po stepenu disproporcije, po regionalnom razvoju i razvoju opština na poslednjem mestu u Evropi. To je najveća disproporcija. Ovaj zakon pruža šansu da počnemo da uređujemo stanje u našoj državi. Naravno, ni u EU regulatorna uloga države nije sporna, ona je dominantna, dominantne su strategije, dominantni su ostali zakoni, a način na koji su zemlje EU izvršile decentralizaciju pokazao je da je ona veoma uspešna, veoma šarolika.
SPO neće insistirati i uslovljavati glasanje za ovaj i sve buduće zakone koji će decentralizovati Srbiju time da se prihvati ono što SPO traži. Ono što nas interesuje, to je da se otvore perspektive za krajeve u Srbiji koji to nemaju, da se otvore perspektive i za prigradska naselja u Beogradu, koja žive u katastrofalnim uslovima, da se demografsko pražnjenje područja smanji, da nemamo više takav pritisak na gradove i na tržište za rad.
Čini nam se da jedno pitanje jeste, ovaj zakon to obrađuje, ali SPO će, čini nam se, imati u ovom momentu veoma realan stav, pitanje kako ćemo u ovom momentu, u sadašnjim okolnostima, kada međunarodni organi vlasti i kosovski Albanci imaju, u velikoj meri, upravu nad KiM-om, decentralizovati Kosovo i Metohiju?
Mi smo mišljenja da, nikada ne priznajući državu Kosovo, od EU, svih drugih međunarodnih organizacija i ustanova treba da zahtevamo punu i bezuslovnu zaštitu celokupnog srpskog istorijsko-kulturnog i religijskog nasleđa Pokrajine, kao i garancije da srpske enklave dobiju status srpskih opština po istim principima koji važe u Francuskoj ili Mađarskoj, gde status opštine imaju i mnoga naseljena mesta od 1000 ili, čak, manje od 1000 stanovnika.
Sve te opštine treba da upravljaju autonomno, da budu ekonomski i kulturno povezane sa Srbijom, bez prava vlasti u Prištini da ih u tome ograničava i da sprečava naseljavanje Srba u zaštićene zone oko svojih crkava i manastira, koje bi, takođe, postajale srpske opštine. Svakodnevna borba Srbije za opstanak Srba na svojoj kosovsko-metohijskoj zemlji i pomoć države tamošnjem narodu, prvorazredni je zadatak što se tiče decentralizacije KiM-a.
SPO ukazuje na još jednu činjenicu. Mi danas u Srbiji, računajući i KiM, imamo 160 i nešto opština. To je titoistički, prevaziđeni koncept lokalne samouprave. Ono što mi očekujemo od predlagača ovog zakona, biće verovatno potrebno izmeniti i Ustav i Zakon o teritorijalnoj organizaciji države, to je da treba formirati više opština po uzoru na okruženje; ne moramo da idemo dalje od Slovenije ili Hrvatske.
Proces regionalizacije i formiranje novih opština imali su svoje puno opravdanje i, recimo, u Sloveniji, imamo obrnut proces u odnosu na proces koji se dešava u Srbiji. Tamo se ljudi iseljavaju iz Ljubljane.
Ljubljana je izgubila 30.000 stanovnika u poslednjih 10 godina; idu u seoska područja, tamo vide svoju perspektivu, neki i rade u Ljubljani, ali hoće da žive u zdravoj sredini.
Tek onda kada normativnim delovanjem, institucionalnim okvirima, postojanjem jasne političke volje da, pre svega, finansijski decentralizujemo Srbiju, kada vidimo suprotno od onoga što sada vidimo u mnogim opštinama, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, o čemu je gospodin Čotrić pričao, da jedna škola ima jednog đaka, da 90% studenata iz tih krajeva koji studiraju na Beogradskom univerzitetu ne žele da se vrate u svoje opštine, jer tamo ne vide nikakvu perspektivu, tek kada budemo videli obrnut proces, SPO će u potpunosti biti zadovoljan.
Zbog toga ćemo glasati za ovaj zakon kao, još jednom napominjem, prvi korak u procesu totalne decentralizacije Srbije i stvaranje šansi za sve njene građane.
Hvala.