Gospođo Kalanović, lepo bi bilo to sve što ste ispričali da vas slučajno ne slušaju i građani Srbije,, pa i meni je drago, naravno, što slušaju mene, odnosno predstavnike SRS-a, koji najbolje znaju kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema lokalnim samoupravama i odlično znaju kakav je odnos kada su u pitanju ne samo postavljenja za direktore. Pa, lekar ne može da se zaposli, a kamoli da se postavi direktor doma zdravlja ili bolnice ako nema saglasnost Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja.
Smeškajte se vi koliko god hoćete, ali ovo je istina, koja je, nažalost, tužna istina, zato što ne vodite računa o tome da li je neko zaista kadar u pravom smislu reči, ili je samo kadar G17.
Pominjao je danas ministar Dinkić kako ste dobro prošli u Kosjeriću. Sedi ovde čovek koji je došao u tu kancelariju gde su delili kredite za poljoprivrednike. Došao je da popuni, da podnese zahtev za taj kredit, i žena koja je tamo sedela rekla mu je – da, evo vam obrasci, ali, znate, treba da se učlanite u stanku. U koju stranku? U G17. Čovek kaže – čekajte, ja sam mislio da te kredite deli država, da to dolazi iz Vlade Republike Srbije, a ne iz stranke G17. Kaže – naravno, država, ali to je gospodin Dinkić obezbedio za članove stranke. To je radila svojevremeno Ivana Dulić-Marković.
Znate, niste vi meni interesantni, ne pominjem vas zato što ste vi bitna stanka, ne mislim na vas lično, mi znamo da iza regionalizacije, da iza ovog predloga za promenu Ustava, za ono što čeka građane Srbije, a to je cepkanje Srbije, stoji Boris Tadić i DS. To je problem građana Srbije, što Boris Tadić igra po muzici koju mu svira Bajden. Bajden kaže – pet regiona, Boris Tadić nacrta, samo nije gospodin Dinkić objasnio.
Molim vas, evo, pokušajte vi, ko je zadao kriterijume Zavodu za statistiku i ko je dao nalog Zavodu za statistiku da priprema te regione, da deli opštine pre nego što je u ovom parlamentu usvojen ovaj zakon?
Danas je vaš predsednik stranke, ministar Dinkić, rekao, u repliciranju s gospodinom Velimirom Ilićem, da on mnogo toga nije znao kada je bio ministar na nekim drugim funkcijama, a danas zna.
Jadna je država, jadan je narod koji čeka da ministri uče posao na ministarskim funkcijama.