SNS je u poslednjih nekoliko meseci bila domaćin ambasadorima mnogih država koje su akreditovane u Beogradu. Ono što smo zapazili kod zapadnih diplomata bilo je da pitaju o Kosovu i Metohiji, Haškom tribunalu, regionalizaciji Srbije, i mi smo onda shvatili da se priprema nešto veoma ozbiljno, što nije u skladu s Ustavom Republike Srbije i što treba sakriti nekakvim zakonom. Sada nas terate da se ovde podelimo kao ličnosti, da prihvatimo da ovo nije regionalizacija, ubeđeni u to da vi, u stvari, pokušavate da prevarite fondove za regionalni razvoj pri EU, koje ubeđujete da je ovo regionalizacija, a nas, građane Srbije, da to nije regionalizacija, nego statistička funkcionalna teritorijalna celina. Umešao se i predsednik Srbije koji je rekao da time, u stvari, samo želimo da bolje podelimo bogatstvo.
Ako smo tako bogati, šta će nam onda ravnomerni regionalni razvoj? Što onda govorimo o teritorijama koje su potpuno nerazvijene, ispražnjene od stanovništva?
Mislim da je ovde, grubim prevođenjem reči ''regionalni razvoj'', došlo do stvaranja regiona. Da vas podsetim, SFRJ je bila država regiona. Nazivali su ih republikama, a bili su regioni. Danas su to države. Srbija i Crna Gora bila je država iz dva regiona, danas su to samostalne države. Ovde vršite jasnu razliku među građanima Srbije, ponižavate neke građane Srbije, time što Vojvodinu proglašavate statističkim regionom.
Izvinite, molim vas, po Ustavu Republike Srbije, Vojvodina je autonomna pokrajina. Po Ustavu Republike Srbije, da vam ne čitam član 176, koji pominje isključivo pokrajine i jedinice lokalne samouprave, član 183, koji kaže da autonomna pokrajina, u skladu sa zakonom, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti prostornog planiranja i razvoja, i to je njena ustavna nadležnost, član 184, koji kaže da budžet Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, s tim što tri četvrtine, čini mi se, mora da se uloži za finansiranje kapitalnih rashoda. U to ne smete da dirnete. Nemojte da mi pričate uopšte o tome da u to sme da se dirne, to su ustavne kategorije.
Kako sada Vojvodina nema neravnomerni regionalni razvoj? Hoćete li da kažete da je Banat jednako bogat kao Bačka, da tu ne postoje regioni kojima treba dodatno pomoći, da ne ode stanovništvo iz njih i da se dodatno razviju?
Da li vi uopšte znate koliko se siromašno živi u Vojvodini, u Banatu, posebno? Banat je najsiromašniji deo Vojvodine. Vi ga svrstavate u razvijeni deo Srbije, zato što u okviru regiona, region dobija novac kao razvijen ili kao nerazvijen. Da ste podelili drugačije te svoje statističke celine, da je Banat svrstan u nerazvijene, dobio bi više novca, da može malo bolje i ravnomernije da se razvije.
Kažete da je ovo zbog toga što su opustela mnoga sela i gradovi u Srbiji. Sada mi recite, kakve ste ovo programe pravili? Hoćete li vratiti stanovništvo? Ko je izvršio analizu koliko se stanovnika vraća ovom podelom i u Trgovište, i u Bosilegrad, i u sve gradove koje ste pominjali, za koje cela Srbija i mala deca znaju da više nisu zanimljivi za stanovanje? Koliko sada tamo ulažemo novca, prema broju stanovnika danas, prema broju stanovnika od pre 30 godina, ili prema očekivanom broju stanovnika?
Koji je očekivani broj stanovnika da bi ostala celovita teritorija Republike Srbije? Kako teku migracije? Vrlo dobro znate, nekada su ljudi iz sela silazili u prvi grad, a danas preskaču, danas stižu u Beograd ili u Vojvodinu.
Srbija se preseljava u Beograd ili u Vojvodinu, u ova dva regiona u koje ne smete da dirnete. Uzalud pričate o istoku i zapadu i jugu i o centralnoj Srbiji, to sam slušao dok su Albanci govorili o tome da su oni nešto posebno, pa je bila Srbija bez AP Kosovo i Metohija. Tako je nazivana ta centralna Srbija. Sada vi ponovo vratiste u nas bojazan da nam pripremate nešto tako.
Zašto Evropa odlučuje šta su regioni u Srbiji? Zašto je gospodin ministar u prvoj rečenici rekao da je ovo bitan korak ka decentralizaciji? Kojoj decentralizaciji? Teritorijalnoj?
Za mene je decentralizacija spuštanje vlasti sa republičke na lokalnu samoupravu, a ne na pet transmisija do lokalne samouprave, i sve to u okviru firme G17 plus. Da se odmah razumemo, zaposlićete, verovatno, mnogo svojih ljudi u svim ovim izmišljotinama. Ali, ti ljudi, treba da znaju – kako su dobili posao, tako će i da ga izgube. Svojim vezivanjem za stranku G17 plus, izmišljanjem birokratije i administracije, vezuju svoj životni interes za vašu stranku i niko nema nikakvih moralnih obzira prema njima onog časa kada vi odete sa vlasti, a otići ćete brzo, pošto sam čuo da nećete oprostiti DS-u ako ikada sa nama bude sarađivao.
Zanosio sam se i predložio našim organima u Zemunu da ponude koaliciju DSS-u, NS-u i SRS-u, naravno, ima ih koji vrše eutanaziju, neki se zatvaraju u samoizolaciju, nema veze, ali kada bih znao da će Srbija da bude spasena time da vi izađete iz Vlade, sada bih predložio DS-u da napravimo koaliciju u Zemunu, zato što, gospodine Dinkiću, na tribinama, kada pomenete sirotinju, čak KiM, Haški tribunal, narod negoduje, a kada pomenute Mlađana Dinkića, prolomi se i nebo i zemlja.
Protiv vas je cela Srbija. Koliko ste osvojili odborničkih mesta u Zemunu i na Voždovcu? Kada ćete to da se oprobate, vi, spasioče Srbije, vi koji raspolažete svim našim novcem iz budžeta, kada ćete negde da se oprobate u tom Beogradu, na republičkom nivou, samo da izađete na izbore? Dokle da nam stižete kao virus svinjskog gripa? Samo se pojavi posle formiranja Vlade G17 plus na vlasti.
Niko vas nije očekivao, niko za vas nije glasao, a vi nam sada predlažete i nekakvu regionalizaciju, koja za nas neće biti regionalizacija, a za EU će biti regionalizacija, pošto oni idu u ravnomerni razvoj regiona, a ne u ravnomerni regionalni razvoj. Vi sada nama naturate regione, smeta vam Ustav. Šta sve meni smeta u životu, ali, molim vas, pristupite promenama Ustava. Nemojte da nam brukate Ustav. Ustav nam je dobar, doneli su ga građani Srbije. Ko ima bolji, neka predloži građanima Srbije da proglase taj bolji ustav. Ako G17 plus ima 50% biračkog tela za promenu Ustava, predložite, molim vas, promene Ustava, nemojte ovde da nam izmišljate raznorazne priče i da nas dodatno delite.
Kako ću ja, kao građanin koji je vezan i za Kragujevac i za Beograd, za Kragujevac više, i korenom i poreklom, da prihvatim to da se moj region zove Centralna Srbija? Istorijski se to nikad nije tako zvalo, nikada. Da imam tamo neki region istočni, zapadni, šta smo to mi? Strane na stadionu, istok, zapad, sever, jug? Negde je karta skuplja, negde je jeftinija. Tako nas delite vi koji ništa o Srbiji ne znate. Vojvodina ne sme da se džarne, zato što Nenad Čanak neće da utvrdi kvorum. Juče umalo nisam završio na intenzivnoj nezi – potpisan Nenad Čanak kao predsednik Nacionalnog saveta za ravnomerni regionalni razvoj.
Šta kod njega ima nacionalno? Šta kod njega ima srpsko, šta kod njega ima državno? On koji psuje majku Srbiju, on je predsednik Srpskog saveta za ravnomerni regionalni razvoj, on za koga postoji samo Vojvodina! Ovde dolazi u turizam, da vam da kvorum i da vam da glas. On koji nas ne ceni kao pišljiv bob. Kad ste ga to izabrali?
Sada hoćete da vam verujem da ste u stanju da odredite tačne granice tih svojih statističkih regiona. Kažete – ne znamo kako su već objavljene te karte, ali nauka stoji iza toga. Šta smo mi ovde? Nemamo pravo da vam vidimo tu nauku? Mi nemamo pravo da vidimo granice tih regiona, a imaju pravo da vide novinari. Prvo, pritisak u javnosti, pa tek onda dajte to poslanicima. Što to nije sastavni deo zakona?
Vlada će da odredi u kom će regionu da bude Valjevo, u kom će da bude Zaječar, u kom će da bude Vranje, Vlada će da odredi, sve će Vlada da odredi. Šta će nam onda zakon? U zakonu je moglo samo da se napiše – Vlada je dužna da brine o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, i gotovo, eto zakona. Koliko ste agencija novih izmislili, koliko novih saveta? Koliki je mandat članova saveta? Pet godina. Hoćete li vi da budete pet godina na vlasti, gospodine Dinkiću? Šta mislite, kada pobedimo sad, do jeseni, da ćete vi da ostanete na čelu tog saveta, da ćete da tužite nekom sudu da vam nismo ispunili mandat od pet godina? Što se igrate time?
Poslanicima je mandat četiri godine, a Dinkiću pet godina. Zar ne shvatate da više nema oblasti u kojoj možete da budete ministar? Sve ste upropastili, gospodine Dinkiću. Ovde postoji jedna velika izborna lista DS-a i večiti Dinkić. Kada ćete vi demokrate sami da idete na izbore? Kada ćete svoju snagu da procenite u odnosu na SNS? Šta skupljate ove male političke stranke da vam donesu još poneki glas?
Hajde da vidimo ko će da vodi Srbiju – Dinkić ili većina na izborima. Uvedete ga u Parlament, on odmah promeni zakon o Vladi, još pola budžeta prepiše sebi i svojim ministarstvima. Misli da to hoće narod da trpi. Krenuo od Narodne banke, završava s ravnomernim regionalnim razvojem. Koja će to razvojna banka da pomogne iz Srbije, gospodine Dinkiću? Koju to banku ostaviste, bar jednu da imamo od upisa, od zapisa? Koje osiguravajuće društvo, šta to ostade iza vas srpsko?
Kažete da imamo najbolji bankarski sistem, kažete – imamo zaradu na "puntu", dilersku zaradu. Najbolja je zarada na carini – samo platiš jednog carinika, on popuni formulare, naplati carinu 20%, to je više nego 700 evra, mnogo više. Vaše jedno radno mesto u "Zastavi" košta milion evra. Nađite mi industrijalca koji će da uloži milion evra u jedno radno mesto. Koliko je to milijardi za nekoliko hiljada radnika? Koliko smo dali tom "Fiatu" za jednog zaposlenog?
Sve ovo lepo izgleda, puna su vam usta hvale. Vi ćete da ravnomerno razvijate Srbiju, brinete o sirotinji. Kako brinete o sirotinji? Kad smo pokrenuli afere o vašim direktorima javnih preduzeća, vi ste pritisli ''žute'', objavili ponešto o njima, i ućuta se sve. Više niko ne sme da objavi kolike su plate vaših funkcionera, kako vi, kao sirotan, radite za 70 hiljada dinara mesečno, a imate direktora koji ima 18 hiljada evra mesečno iz vaše stanke. Pa, ko je tu predsednik stranke?
Kakav ste vi filantrop, uopšte nisam verovao da postoje tako dobri ljudi. Sve vam je dala Srbija, gospodine Dinkiću, zato što ste određenog dana, u određeno vreme, imali mašinsku pušku u ruci. Nije vam bila potrebna pamet da upadnete u Narodnu banku s mašinskom puškom. Prestrašili socijaliste, slikaju se s vama, grle vas i ljube. Ova je primopredaja bila sasvim korektna i fer; tako u Carinu, tako u Narodnu banku, tako u sve institucije.
Danas kritikujete neke svoje bivše koalicione partnere, ali kad sam čuo da niste čuli kako se prave projekti i putevi, onda sam shvatio da vas, u stvari, treba dati na neki test. Birajte koji god hoćete test, samo ga položite. Može i test fizičke izdržljivosti, ali bar neki test položite, gospodine Dinkiću, da znamo da ste nešto znali i da nešto možete da uradite. Vi niste znali kako se grade putevi. Imali ste preča posla, pa ste to sad naučili, shvatili – Bože, pa tu treba i projekti, tu treba i eksproprijacija, treba i mašine.
Ovaj zakon ne sme da bude usvojen. Ovo je nova podela Srbije i vi hoćete da nas pocepate. I vi učestvujete u tome, socijalist. Čuo sam da hvalite ovaj zakon. Neka vam je na čast. Vojislav Koštunica je odustao od regionalizacije kada je shvatio čemu to vodi. Sada su se pojavili novi regionalisti.
Kolika Srbija treba da bude da bismo bili mali? Vojvodina već ima i Vojvođane, i vojvođanski jezik, i vojvođanske kadrove, vojvođanski budžet. Ovde vas ucenjuju mesecima. Ne možete nijedan zakon da donesete bez onih koji uopšte ne brinu o Srbiji. Kako možete da jednu autonomnu pokrajinu izjednačite sa regionom? Da ima tri, četiri regiona u toj pokrajini, shvatio bih, ali vi ustavnu kategoriju pokrajine izjednačavate sa svojom statističkom funkcionalnom celinom. Kako je nađoste da je statistički funkcionalna?
Ovo je plod kompromisa. Beograd ne sme niko da pipne. Terazije i Besni Fok – na istom stepenu razvijenosti. Ne znate vi ni gde je Besni Fok. Kada ste vi išli u kampanju?
Ko brine o državi, ne može da bude za ovaj zakon. Može onaj ko brine o stranci, o svojoj političkoj karijeri u toj stanci, ali onaj ko brine o državi, ne može o ovom zakonu da se izjasni pozitivno. Ovo je nešto slično onome kada je Badenter proglasio da su republičke granice međudržavne. Jednog dana će granica ovih statističkih regiona biti granica novih regiona, a onda će regioni samostalno da ulaze u EU.
Delite nas na bogati sever i siromašni jug. Kažete – nema takve podele. Bilo je toga u Italiji, jedva je opstala Italija, ali su oni imali više razuma i više ljudi patriotski opredeljenih. Njima je Italija u srcu. Šta je vama u srcu? Gde su sada vaši kadrovi iz G17 koji su završili političku karijeru? U evropskim institucijama. Jel se neko od njih prihvatio posla u nekoj našoj firmi? Ne, nije niko, baš vas briga.
Zbog toga – pamet u glavu. Nemojte previše da nas izazivate. Ja sam za jednu mirnu, demokratsku, apsolutno razvijenu Srbiju, ali u njoj nema mesta za politiku DOS-a. Menjajte tu svoju politiku. Nema mesta za revoluciju, nema mesta za krizne štabove, nema mesta za ono što mi je rekla gospođa Gordana Čomić u jednoj TV emisiji – kada imaš 126, radi šta hoćeš. Šta, onaj ko nema 126 ne treba da živi? Nemojte da se čudite što gubite izbore.
Držite vi Dinkića uz sebe, delimično ću da budem srećan, pobeđivaćemo vas svuda, ali zbog Srbije ne bih voleo da to predugo traje. Ako nije dovoljan test Zemun i Voždovac, raspišite izbore gde god hoćete. Raspišite na Terazijama neku vrstu izbora. Vidite li šta narod hoće? Reagujete li na to što građani Srbije hoće, ili vam je stalo samo da brojite svoja zvanja i svoja znanja? Jasno je da građani Srbije žele promenu, a vi se ne trudite da im date promenu. Možda bi verovali i vama kada biste se menjali, ali vi ste isti kao pre devet godina.
Pre 15 dana vas upozorim šta se dešava na administrativnoj granici sa KiM-om. Pravite se da se ništa ne dešava. Juče tek reaguje ministar za KiM, pa kaže – daćemo žestok demanti; imamo demante već devet godina, a KiM se kao makazama opkraja kao teritorija koja više neće biti u sastavu Srbije.
Pa ste to naumili za Vojvodinu, pa ne daj Bože, za nekakav deo regiona na zapadu. Mi ćemo biti protiv. Ulagali smo amandman na ovako besmislen zakon, ne znamo šta da obrišemo amandmanima. Osnovnu ideju treba uništiti, ideju o tome da postoji neka transmisija između Vlade i lokalne samouprave, ideju da postoje saveti i da postoje agencije, pa Nacionalna, pa Regionalna agencija, pa će i oblasti tu da se umešaju, ideju da zaposlite još 1.000, 2.000 činovnika, pa im treba dati platu, treba ih obezbediti.
Ako biste se vi, sa svojim ministarstvom, preselili, recimo, u Trgovište, i da shvatim. Baš vas briga, vi živite u Beogradu, za Beograd će uvek da ima, za druge neće.
Mi ćemo se u danu za glasanje…
(Predsednik: Vreme.)
… izvinjavam se, mi ćemo se u danu za glasanje pojaviti ovde, ako budete imali kvorum, i glasaćemo protiv.

Potpredsednik Vlade, gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Nisam bio tu da odgovorim na uvodno izlaganje predsednika Poslaničkog kluba LDP-a, evo, sada i Napredne stranke, koja ima jedan deo koji je stručan, a jedan deo je moralne prirode.
Što se tiče stručnog dela dilema, primedaba, dobronamernog ili nedobronamernog razumevanja, želeo bih još jednom da ponovim da Srbija nema u ovom trenutku punu administrativnu regionalizaciju, iz prostog razloga što naš ustav podrazumeva, odnosno definiše samo dva administrativna regiona, od kojih jedan ima punu funkcionalnu nadležnost, kao što je AP Vojvodina, a drugi je KiM, koji jeste u Ustavu definisan kao autonomija, ali znate i sami da, suštinski, ne donose svoj budžet i nemaju pravu nadležnost koju bi trebalo da ima jedna autonomija, u skladu sa našim ustavom.
Zbog toga, nije bilo jednostavno naći rešenja, kako nazvati ostale statističke regione, i mi smo namerno upotrebili imena koja su statistička, upravo zato što nismo želeli da prejudiciramo buduću teritorijalnu organizaciju Srbije. O teritorijalnoj organizaciji se raspravlja kada se raspravlja o ustavnim promenama. Neki ovde smatraju da su ustavne promene u tom delu nužne, ja spadam u njih, drugi smatraju da nisu, i o tome će se voditi široka javna rasprava, ubeđen sam, u narednim godinama.
Sasvim je sigurno da je teško održivo da samo jedan deo Srbije ima takva prava kakva danas ima Vojvodina. Vojvodina ta prava ima kao nasleđena i ona moraju ostati, međutim, drugi moraju da dobiju ta prava.
Neodrživa je situacija da jug Srbije, jugoistok, jugozapad Srbije nema nadležnosti, nema sopstvena sredstva, a da ih ima samo Vojvodina. Nisu Vojvođani za to krivi, naravno, oni to imaju nasleđeno, ali je neodrživo na dugi rok da ista, ili slična prava, jer mogući su i modeli asimetrične decentralizacije i regionalizacije, ne dobiju i ostali. Dakle, da se izjednače u pravima, jer građani u ma kom delu Srbije imaju pravo da koriste iste mogućnosti kao, recimo, sugrađani u drugom delu zemlje.
U tom smislu, siguran sam da će biti ozbiljne javne stručne debate, na kraju, političke debate o administrativnoj regionalizaciji.
Međutim, postavilo se pitanje, da li čekati da se ta debata završi, pa tek onda ići s Predlogom zakona o regionalnom razvoju, ili ići ispred te debate i ponuditi nešto što postoji i u svim drugim zemljama u EU, ponuditi zakon o regionalnom razvoju koji definiše statističke regione?
U zemljama EU postoje i statistički i administrativni regioni i uvek se može voditi debata o tome šta je bolje prvo da se napravi – administrativni ili statistički. Teorijski posmatrano, verovatno bi bilo bolje da smo prvo uradili administrativnu regionalizaciju, onda ne bismo imali tih dilema zašto Vojvodinu zovemo statističkim regionom. To nije zato da bismo nipodaštavali Vojvodinu, već, prosto, moramo da imamo jedan nomenklatorni okvir za saradnju sa EU, za povlačenje pretpristupnih fondova.
Imao sam ovu prezentaciju u Izvršnom veću Vojvodine, u Novom Sadu, oni su to podržali jednoglasno. Dakle, njima ne smeta, jer oni znaju šta ovo znači, kakva je korist od evropskih integracija, koju i sama Vojvodina, kao pokrajina, može da ima, ukoliko se ovaj zakon usvoji.
Što se tiče drugih, mislim da će ovo, u svakom slučaju, naterati ljude da razmišljaju o tome da li želimo da se Srbija teritorijalno uredi i organizuje po ugledu na druge evropske zemlje, i po ugledu na koju zemlju, jer su različiti primeri.
Sasvim sigurno, Srbiji ne odgovara sistem administrativne regionalizacije kakvu ima Nemačka. Nemačka je velika država, federalna država, i sigurno je da zemlja sa osam miliona stanovnika, poput Srbije, ne može da ide ka tom pravcu. Ako pogledate druge države, svaka je na svoj način uredila oblast administrativne regionalizacije, koja znači i prenošenje prava i odgovornosti na regione. Regioni ne isključuju opštinu, ali su, tačno je, jedan međukorak do centralnog nivoa vlasti. U nekim zemljama, koje su veće, ima čak četiri ta međukoraka, i to, verovatno, nije dobro. Italija, na primer, u Italiji imate i centralnu državu i lokalnu samoupravu i posebne autonomne oblasti i regione, i to je, zaista, sistem koji, što se mene tiče, komplikovan. Ali, u većini zemalja postoje makar tri nivoa, jedan je nivo opštine, drugi je nivo regiona i, naravno, centralne vlasti.
Administrativna regionalizacija značiće da se i prikupljanje određenih poreskih prihoda prepusti regionima, kao što je sada jedan deo poreskih prihoda prihod AP Vojvodine, bez obzira na to da li ćemo imati pokrajine, ili ćemo imati jednu pokrajinu, a ostale oblasti. Kako god da se to zove, suština regionalizacije jeste da se ovim ljudima koji žive u lokalu omogući da prikupljaju sredstva i da odgovaraju za razvoj sopstvenog kraja u kome žive i to je onda motiv za te građane da biraju svoje lokalne i regionalne vlasti, kako bi brže razvijali sopstveni region.
Još jedna nadležnost se, po pravilu, u administrativnoj decentralizaciji, prenosi regionima, to je nadležnost u donošenju određenih propisa. Propisi iz oblasti ekologije, iz oblasti koje su vezane za kulturu lokalnog karaktera, donose se u regionima, a ne u centralnim skupštinama. Centralne skupštine donose odluke vezane za mir, za bezbednost, za centralni budžet, za oblasti koje su od značaja za celu državu, dok regioni određuju neka za njih bitna pitanja, a relativno nebitna za centralni nivo, jer pitanja ekologije nisu ista, na primer, u južnoj Srbiji i na severu Vojvodine. Različiti su problemi i svaka uređuje svoje probleme sopstvenim propisima.
Naravno da će Srbija jednoga dana doći do toga. Zašto? Ne zato što ja želim, nego zato što je to neminovno. Nije normalno da samo jedan deo Srbije, a to je u ovom trenutku Vojvodina, ima, da tako kažem, takvu privilegiju da njeni građani mogu da donose takve propise, da imaju sopstveni budžet i da suštinski koriste pare iz republičkog i pokrajinskog budžeta. Nije fer da na jugu Srbije, u zapadnoj Srbije, jugoistočnoj Srbiji nemaju slične mogućnosti.
Ne moraju te mogućnosti biti iste, ali mora da se da jednako pravo svima, ako želimo da nemamo tenzije u Srbiji, ako želimo da nam ne istupa gradonačelnik Niša s pitanjem – zašto u gradu Nišu ostaje samo 5% od privatizacije, a u Vojvodini 50%? Te će stvari, verujte mi, izazivati tenzije u budućnosti ako se na odgovarajući način, nakon jedne velike javne debate, to ne reši. Mi možemo da žmurimo pred tim, ali to se mora rešiti. Pri tom, sve zemlje EU imaju regione; to ne znači da se te zemlje cepaju.
Zemlje mogu da se pocepaju ako su unitarne, ako politička elita nije dorasla određenom istorijskom trenutku, i obrnuto, mogu biti krajnje decentralizovane i regionalizovane i da ne dođe do razjedinjavanja zemlje, ukoliko su političke elite dorasle nekom trenutku. Sve zavisi od nas političara, da budemo tu otvoreni. Ima onih koji imaju te osobine da žele nešto da grade, a ima i onih koji žele da razgrađuju. To se ne utvrdi u vremenu u kome živimo, nažalost, za naše građane, to se utvrdi tek u nekom istorijskom periodu.
Ponavljam još jednom, imena statističkih regiona su namerno data statistički i Centralni region ne obuhvata samo Šumadiju i Pomoravlje. Obuhvata šira područja. Zato nismo znali kako da ga nazovemo i, naravno, ako sutra većina građana na referendumu bude bila za neki od modela administrativne regionalizacije, onda bi usledila i promena ovog zakona, pa bi se imena promenila.
Ovde nisu bitna imena, bitna je suština. Bitno je da se napravi mehanizam koji će pomoći ravnomernijem regionalnom razvoju i koji će pomoći direktnoj saradnji statističkih regiona Srbije sa statističkim regionima EU, odnosno povlačenju pretpristupnih fondova.
Da li će ovo rešiti sve probleme Trgovišta, Bosilegrada, Bojnika i ostalih? Pa, važi isto kao i za sve druge zakone. Zakoni daju mogućnost, a oni koji sprovode zakon određuju da li će tu mogućnost u većoj ili manjoj meri iskoristiti. To je apsolutna istina za sve zakone koji se donesu, u ma kojoj zemlji.
Ovde nisam čuo nijednu irelevantnu primedbu s aspekta zakona, ovde se primedbe odnose na sumnju da li je ova ili ona garnitura sposobna da zakon primeni.
Moram da kažem da sam vrlo zadovoljan što nema suštinskih primedaba na sam zakon. Predlog da se zakon povuče radi povlačenja samog, radi kritike, nije ozbiljan predlog, to je politički predlog.
Ovaj zakon je pisan u stručnim krugovima i zbog toga sam uveren da će ga vlade, naravno, uz amandmane, kako vreme bude išlo, koristiti i da će pomoći građanima.
Sada da pređem na moralni deo onoga što je Tomislav Nikolić malopre govorio. Ne znam da li to radite svesno ili nesvesno, ali ne može se u jednom trenutku biti za evropsku ideju a protiv evropskih vrednosti, a onda kada je to pogodno za vaše birače – protiv evropske ideje i protiv evropskih vrednosti.
Ne može se biti u EU kada pokušavate da se približite nekim ambasadorima, pa idete po prijemima, već morate, ako ste zaista za EU, kao što ste počeli da pričate u poslednje vreme, morate da primenite evropske vrednosti. Jedna od evropskih vrednosti jeste regionalizacija i zakon o regionalnom razvoju.
Nemam ništa protiv kada, recimo, ova poslanička grupa kaže – mi smo protiv Evrope. To je pošteno. Nije pošteno ako se kaže – mi jesmo za Evropu, ali nam se ne sviđa, nećemo baš te vrednosti, a idete i na te prijeme i sve ostalo. To nije pošteno.
Šta još nije pošteno? Gospodine Nikoliću, nije pošteno da vi i vaše kolege mene prozivate za novac, a da ste vi stranka koja iza sebe ima sopstveni list, dok stranka na čijem sam čelu nikada nije imala nikakve veze ni sa jednim listom, a kamoli u vlasništvu. Kako možete da budete tako nemoralni, jer ono što, recimo, vaš list "Pravda" radi jeste nešto što prelazi granice svakog normalnog, profesionalnog, neću reći, dobrog ukusa.
Reći ćete, mi nemam veze s listom "Pravda".
(Tomislav Nikolić, s mesta: Neću.)
Ali, pitaću vas, ako nemate veze s listom "Pravda", zašto ovog glavnog urednika Aleksandar Vučić vodi svugde sa sobom, pa čak i kada ide da ispija vina u Goriškim brdima, u Sloveniji, da degustira? Znam da čovek voli vino, to je u redu. Znam da je patriota, i to je u redu. Zašto ga onda tajno vodi sa sobom po Goriškim brdima da piju zajedno vino i da se dive dobrim vinima Slovenije?
Što se mene tiče, volim i srpska vina, i dobra vina, ma odakle da su, ali vi se pretvarate da ste patriota i da vam je sve što je evropsko strano, kao što ste sada rekli. Pa, ne može i jedno i drugo, ili je jedno, ili je drugo. Znam da ponekad u politici ta dvostruka igra daje kratak efekat. Vi ste stariji od mene, imate više iskustva, ali mogu vam reći, kao neiskusan čovek, da se nikada ne može napraviti dugoročan uspeh na nemoralu, a ono što vi radite jeste težak oblik nemorala. Prozivate one koji ništa nemaju – da imaju, a vi imate toliko novca da čak i svoju dnevnu novinu imate, da ne govorim o imovini.
S druge strane, moram da vam kažem da zaista postoje neke granice koje ne vredi prelaziti da biste bili u politici, a vi ste ih odavno prešli. Ne govorim samo o ovim lažima koje ste izricali dok ste bili u Jedinstvenoj stranci, u vezi s upadima u Narodnu banku, zbog kojih je Vučić osuđen da plati kaznu od milion dinara nakon suđenja, već to i sada ponavljate.
Ono što ste juče uradili preko vašeg lista je dno dna, što bi rekao naš narod. Prizivate grob za mene. prizivate moje smaknuće.
Gospodine Nikoliću, ne mogu da verujem da ste spremni dotle da idete, jer vi možete mene da ne cenite, da smatrate da sam loš, da ne znam ništa, da sam pokvaren, onakav, ovakav, i da mi to lično kažete, ali da koristite sredstvo javnog informisanja da pozivate na smaknuće bilo koje osobe, to je ispod svake časti. Mogu samo da vam kažem, jer vi sebe zovete narodnim čovekom, da narodna poslovica kaže – ko drugome jamu kopa, sam u nju upadne. Ne želim vam to, ali prestanite da prelazite te granice koje ste odavno prešli.
Možete me prozvati za bilo šta. Prozivate – zar neko veruje ovom Dinkiću kada je on najnepošteniji čovek u zemlji? Pa, kako ne bi verovali ti vaši čitači, kada platite da napišu da je Dinkić kriv što je ovako toplo u Beogradu, da sam kriv za sve i svašta! Naravno, to je za vas politika i mogu da razumem granice politike, ali ugrožavanje života moje porodice, mojih saradnika, mislim da je to preterano. Ne treba vam to, šta će vam to?
Delovali ste mi kao čovek koji ima makar takav integritet. Ići toliko daleko je nešto što je, prosto... ne znam šta da kažem. Neka vam služi za čast.

Gospodine Nikoliću, izvolite.

Gospodine Dinkiću, zaista nisam čitao list "Pravda" juče, zato što to nije stranački list, to je privatni list koji je privržen SNS-u, ali sada vam kažem, pred očima celokupne srpske javnosti, nikada nikome u životu nisam ništa loše poželeo, a vas bih negovao kao malo vode na dlanu samo da ostanete u politici, zajedno s Borisom Tadićem; to je jedini način da pobedim Borisa Tadića.
Izvinjavam se ako ste na bilo koji način mene povezali s tim, nikada vam u životu nisam poželeo zlo, osim političkog, za vas, zla, a za Srbiju spasa – da nestanete sa političke scene. Nemojte da mi prebacujete da želim vašu smrt. Ne mogu da se hladno ponašam prema tome, zato što ako ste u to zaista ubeđeni, a ne folirate se, onda me to boli kao čoveka, jer to nikom nisam poželeo, a meni su poželeli. Ako se tako osećate, znam kako se osećate, izvinite, molim vas, ja vama nikad nisam poželeo nikakvo zlo.

Gospođa Suzana Grubješić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.                 Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, baviću se Predlogom zakona, ne bih da nastavim ovu raspravu, mislim da je dosta rečeno na ovu temu.
Ustavom iz 2006. godine, Srbija je koncipirana kao centralizovana država, kako politički, tako i finansijski, s oskudnim nadležnostima pokrajina i vrlo malim nadležnostima lokalne samouprave.
Moderne države, obrnuto od toga, vrše decentralizaciju, jer su iskustvo a i teorija pokazali da se složenom državom ne može uspešno rukovoditi i upravljati iz jednog centra. Vojvodina je dobila određena ovlašćenja u odnosu na ostatak zemlje, tako da je Srbija danas centralizovano decentralizovana država, u kojoj je Vojvodina jedini definisani region, ili autonomna pokrajina, dok je druga pokrajina, Kosovo i Metohija, kao što znamo, pod međunarodnom upravom od 1999. godine, a na osnovu Rezolucije 1244 SB UN-a.
Ovakav sistem, svakako, ne može da opstane na duže staze, jer su decentralizacija, regionalizacija i ravnomerni regionalni razvoj preduslov budućeg razvoja svake zemlje, pa i Srbije.
Prvi konkretan korak u regionalizaciji, ali, nažalost, nedovoljan, jeste donošenje upravo ovog zakona o regionalnom razvoju, jer bi ciljevi stvaranja ovakvih regiona trebalo da budu uravnotežen regionalni razvoj, veći stepen konkurentnosti i funkcionalna integrisanost u okruženje.
Ovakva regionalizacija nema političke motive, jer su regioni statistički, a ne administrativni. Moram malo da razbijem jednu famu. Statistički regioni nisu uslov za dalje približavanje Srbije EU, ali se od zemalja koje žele da se priključe EU očekuje da u periodu od dve godine nakon potpisivanja SSP-a usklade unutrašnju podelu na regione s regionalizacijom EU.
Evropska unija ne primorava nijednu zemlju da to uradi, niti daje kriterijume i predloge kako to treba uraditi, već za takvu reformu nudi ''šargarepu'', a šargarepa su evropski fondovi.
Jedna od obaveza koje je Srbija preuzela potpisivanjem SSP-a jeste dostavljanje Evropskoj komisiji podataka o visini bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika, harmonizovanih na NUTS 2 nivou regiona, u periodu od četiri godine.
Postojanje NUTS podele u fazi pridruživanja omogućava efikasnije vođenje politike regionalnog razvoja, budući da pruža jasne pokazatelje stanja razvoja u državi i samim tim stvara prostor za odabir najadekvatnijih mera za rešavanje problema regionalne disproporcije i nerazvijenosti. Regioni nam nisu potrebni da bismo samo ispunili standarde i zahteve za dodelu sredstava iz EU, već da bi nam unutar jedne teritorije bili na raspolaganju neophodni preduslovi za sveukupan razvoj naše privrede.
Statistički regioni ne mogu nikako da budu politički regioni, jer zakon ne predviđa formiranje regionalnih vlasti. Ne vidite nigde da će regioni dobiti vladu, skupštinu, upravne organe.
Ovakva regionalizacija ne podrazumeva nikakve autonomije, već obeležavanje gradova i opština koji ulaze u okvire nadležnosti regionalnih agencija, koje će svoje projekte koordinirati sa Beogradom i sa fondovima EU. Evroregioni neće biti administrativne teritorije, neće imati pravni subjektivitet, već će svaki od njih imati svoju agenciju za regionalni razvoj, koja će biti zadužena za sprovođenje politike regionalnog razvoja.
Iznad regionalnih, predviđena su još tri nivoa nacionalnih agencija koje će sprovoditi i kontrolisati istu oblast. Nad nacionalnim agencijama, odnosno nad regionalnim agencijama, kompletan nadzor i kontrolu imaće Vlada Srbije, njene institucije, tako da statistički evroregioni neće imati autonomiju, čak, ni nad sredstvima koja budu odobrena iz evropskih fondova za regionalne projekte. Regioni bi trebalo da sami razvijaju regionalne programe i projekte koji se finansiraju novcem iz evropskih fondova, što podrazumeva razvoj odgovarajućih administrativnih kapaciteta, sposobnost za programiranje i finansijski menadžment.
Statistički regioni, već je nekoliko puta rečeno, formiraju se prema nomenklaturi teritorijalnih statističkih jedinica NUTS, što je novi statistički model EU, jer su statističke službe zemalja kandidata za prijem u EU još 1997. godine postigle saglasnost sa Eurostatom, a to je Statistički zavod Evropske zajednice u Luksemburgu, da se utvrdi nomenklatura NUTS 5, prema broju stanovnika, odnosno prema veličini teritorijalne zajednice. To je kasnije utvrđeno Uredbom Evropske komisije od maja 2003. godine. Prilagođenost zemlje NUTS sistemu olakšava prijem u EU, omogućava pristup strukturnim fondovima za finansiranje programa, što se pokazalo bitnim kod zemalja istočne i centralne Evrope.
Prema Predlogu zakona o kome danas razgovaramo, relevantni su nivoi 2, to je region, i 3, to je oblast nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica koju priprema Republički zavod za statistiku, a usvaja Vlada.
Dozvolite da kažem nešto i o regionalnoj politici EU, pošto je o tome malo reči bilo danas. Osnovna svrha regionalne politike je pomaganje manje razvijenim regionima, pomoć u funkciji njihovog razvoja, čime bi trebalo da se uskladi ukupan razvoj EU. Regionalna politika obuhvata i kohezivnu politiku, kao i delove socijalne i poljoprivredne politike i, u užem smislu, odnosi se na smanjivanje regionalnih razlika.
Regionalna politika je, kao zajednička politika EU, pokrenuta još 1975. godine. U vreme kada je pokrenuta, najveća razlika u dohotku između razvijenih i nerazvijenih regiona bila je upravo 7:1, kao što je slučaj sa Srbijom. Najrazvijeniji region bila je pokrajina Hamburg, a najnerazvijenija je bila Kalabrija. U današnje vreme, najniži dohodak od 271 NUTS 2 regiona, koliko ih postoji u EU, najmanji dohodak imaju regioni jugoistočne Rumunije, a najviši dohodak ima London.
Regionalna politika je zasnovana na nekoliko načela i ta načela se mogu primeniti bez ikakvih izmena i dopuna i na Srbiju. To je, pre svega, dodatnost, što znači da, pored sredstava koje daje Unija, nacionalne ili lokalne vlade, takođe, treba da osiguraju svoj deo sredstava.
Drugo načelo je proporcionalnost, što znači da se više sredstava daje za projekte koji se smatraju značajnijim. Treće načelo je partnerstvo, koje znači da se projekti sprovode pod rukovodstvom tela u koje, pored predstavnika Unije, ulaze predstavnici zainteresovane strane, bila to država, region ili opština.
Regionalne politike se sprovode uz pomoć sredstava koja su koncentrisana u dva fonda, i to su kohezioni i strukturni. Osim poljoprivrednog, to su najveći fondovi u Uniji, koji čine 36% ukupnih sredstava Unije, ali za zemlje kao što je Srbija, koja još nije dobila kandidaturu za članstvo, Unija je 2007. godine osnovala fond IPA – instrument za pretpristupnu pomoć, zamenivši tako, prethodno, nekoliko fondova koji su ukinuti, kao što su FAR, SEPARD, ISPA, KARC itd.
Pomoć IPA daje se za sledeće namene: prvo, za izgradnju ustanova i vladavinu prava, drugo, regionalnu saradnju, treće, prekograničnu saradnju, četvrto, ljudske resurse i, peto, za razvoj sela. Zemlje kandidati za članstvo, a to su Hrvatska, Makedonija i Turska, mogu da konkurišu za sredstva u okviru svih pet stavki, dok ostale zemlje zapadnog Balkana, Srbija, BiH, Albanija i Crna Gora, mogu da konkurišu samo za sredstva iz okvira prve dve stavke – izgradnja ustanova i vladavine prava i regionalna saradnja.
Statistički regioni bi trebalo da postepeno nauče da upravljaju sami sobom, da bi zatim mogli da posluže kao osnov za buduće političke regione. Sve se govori u kondicionalu – mogli bi da posluže i moglo bi da dođe i do političke regionalizacije. Ova regionalizacija Srbije je još uvek otvoreno pitanje, mada je sve prisutnije među pravnicima, posebno konstitucionalistima, politikolozima, sociolozima, a najviše među političarima. U stručnoj javnosti, ova ideja ima kako zagovornike, tako i protivnike.
Da regionalizacija vodi u federalizaciju, a federalizacija ka mogućem raspadu države, jedna je od osnovnih teza protivnika regionalizacije. Naravno, političari demagozi upotrebljavaju mnogo teže reči, pa se svaki pokušaj regionalizacije naziva razbijanjem države, izdajom nečega i nekoga, ali o tome neću puno da govorim, o tome smo dosta čuli iz izlaganja mojih prethodnika.
Ekonomisti izražavaju drugu vrstu rezerve, postavljaju pitanje – koliko će regionalizacija koštati? Složen sistem organizacije vlasti povlači za sobom veće troškove administriranja i finansiranja rada i organa službi na svim nivoima, ali i opasnost od ugrožavanja jedinstvenog tržišta. Dodaću da postoji opasnost i od feudalizacije, od provincijalizacije, od jačanja lokalizama svih vrsta i od toga da umnožite administraciju i birokratiju, ali se sve to rešava i sprečava dobrim zakonskim rešenjima, a još više sprovođenjem tih istih dobrih zakona.
Postoje unutrašnjepolitički i spoljnopolitički razlozi za regionalizaciju, ali se problemima u regionalizaciji Srbije može i mora prići samo sagledavajući celinu teritorije, nasleđeno iskustvo, iskustvo država koje su prošle, ili prolaze slične probleme, a posebno imajući u vidu proces integracije na evropskom kontinentu.
Postojeće društveno i teritorijalno uređenje ne omogućava ostvarenje fundamentalnog načela ravnopravnosti svih građana Srbije na regionalno organizovanje. Dosadašnja rešenja su to pravo davala samo nekim građanima, te je vertikalna podela vlasti privilegija jednih, u odnosu na druge. Srbija je od svog prvog ustava, odnosno prvog posleratnog Ustava, 1946. godine, do danas, asimetrična država, sa dve autonomne pokrajine, Vojvodinom i Kosovom i Metohijom, od kojih je ova druga, kao što znamo, pod protektoratom međunarodne zajednice. Teritorija između je nedefinisana, najčešće se naziva ostatkom Srbije, ili ostaje bez imena.
Bez obzira na činjenicu da taj tzv. ostatak Srbije nema tako izrazite istorijske, tradicionalne, kulturne, etničke osobenosti kao Vojvodina i Kosovo i Metohija, to ni na koji način ne sme da ospori legitimno pravo građana koji žive na toj teritoriji, a koje povezuje geografija, ekonomija, energetika, saobraćajnice, prirodni resursi i slično, na regionalno organizovanje.
Asimetrijom su nezadovoljni građani koji žive u pokrajinama i oni koji žive u tom tzv. ostatku Srbije, jer je takva neravnoteža neodrživa na duži rok.
Ovakav asimetrični status, koji je Ustavom unapred garantovan samo za delove teritorije, bio je, a i sad je, da se ne lažemo, potencijalni faktor dezintegracije državne teritorije. Ovakav neravnomeran ekonomski i društveni razvoj i ogromne razlike između bogatih i siromašnih područja, 7:1, razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština od 15:1, ne mogu se smanjiti bez regionalizacije i bez prenosa nadležnosti na niže nivoe vlasti. Lokalna i regionalna demokratija jesu osnova jednog demokratskog društva, kakvo Srbija želi da postane u najskorije vreme.
Od spoljnopolitičkih razloga, pomenuću sledeće. Proces evropskih integracija za koje se Srbija opredelila neodvojiv je od regionalizma. Evropska unija danas počiva na filozofiji evro-regionalizma kao oblika međugraničnog povezivanja susednih oblasti, okruga ili regiona.
Mnoge države su na putu prema EU prošle kroz proces strukturnih reformi i prilagođavanja, ostvarujući različite modele regionalizacije. Brisel podržava stvaranje regiona, jer su oni preduslov za korišćenje sredstava koje EU stavlja na raspolaganje, kako zemljama članicama, to su strukturni fondovi koje sam pomenula, tako i zemljama kandidatima, to su pretpristupni fondovi.
Skupština evropskih regiona osnovana je još davne 1985. godine i broji 250 regiona iz 26 država Evrope i 12 međuregionalnih organizacija. Savet Evrope, kome je Srbija pristupila 2003. godine, kao jedan od glavnih zadataka navodi decentralizaciju državne vlasti, unapređenje lokalnih i regionalnih autonomija. Jedan od najvažnijih organa Saveta Evrope, pored Parlamentarne skupštine, Saveta ministara, Evropskog suda za ljudska prava, jeste upravo Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope. Savet Evrope teži da preko ovog kongresa vrši uticaj na regionalizaciju evropskih država, a posebno novoprimljenih zemalja iz istočne Evrope i zapadnog Balkana.
Institucionalno povezivanje regiona kroz evropske institucije otvara mogućnost građanima tih regiona da preko svojih predstavnika utiču na vođenje evropske politike, ali takva mogućnost data je samo Vojvodini, kao članici Skupštine evropskih regija, dok taj tzv. ostatak Srbije mora prethodno da se teritorijalno i administrativno reorganizuje da bi stekao ovakva prava.
Znači, cilj regionalizacije je da obezbedi veću kontrolu predstavnika vlasti i lakšu smenjivost, a, u krajnjoj liniji, regionalizacija je i demokratski odgovor na separatističke težnje koje bi se mogle nekad, jednog dana, pojaviti u nekim krajevima Srbije.
Znači, da zaključimo, ova statistička regionalizacija, u stvari, ne podrazumeva nikakve regione u pravom smislu te reči, već obeležavanje opština i gradova koji ulaze u okvire nadležnosti regionalnih agencija, koje će koordinirati sa Beogradom i pristupnim fondovima EU. Sve dok region nije administrativni, dok nema sopstveni račun i sopstvenu upravu, on je samo geografska oblast, pod upravom centralistički orijentisane države.
Što se tiče stranke G17 plus, mi polazimo od toga da građani Srbije svoje realne potrebe i interese mogu da zadovolje kroz organe i institucije koje su njima najbliži, koji imaju najveći demokratski potencijal, ili čija je kontrola i smenjivost lakša. Svi građani Srbije moraju da imaju jednako pravo na regionalno organizovanje. Vertikalna podela vlasti u Srbiji ne može ostati privilegija jednih u odnosu na druge.
Da ponovim, to znači da istorijske, kulturne i etničke osobenosti koje su dovele do teritorijalne autonomije Vojvodine ne znače odricanje od prava na regionalizaciju ostalih delova Srbije. Stvaranje regiona bi trebalo da ima pragmatične ciljeve, koji bi doneli korist celokupnom društvu i državi, ali svi smo svesni činjenice da se odluka o regionalizaciji Srbije ne može i ne sme doneti na prečac, već uz što širi politički i društveni konsenzus, jer Srbija ne sme da bude država u kojoj se ljudi dele na građane prvog i drugog reda, jer svi mi koji živimo u Srbiji imamo pravo na dostojanstvo i na ravnopravne uslove. Za takvu Srbiju se G17 plus zalaže i zato podržavamo donošenje zakona o regionalnom razvoju, kao prvog, mada, ponavljam, nedovoljnog koraka da bi se Srbija regionalizovala. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u popodnevnoj raspravi, gospodine Dinkiću, vi ste rekli jednu  konstataciju koja predstavlja okosnicu našeg otpora prema ovom zakonu, a to je rečenica da politička elita nije dorasla da se bavi regionalizacijom Srbije na adekvatan i konstruktivan način.
Vi ste današnju raspravu o ovom zakonu, u prepodnevnom delu, iskoristili za svoju ličnu promociju. Govorili ste sat vremena i u prvih pola sata čitali ste ono što ste nam, uz Predlog zakona, poslali u obrazloženju. Niste morali, onaj koga je zakon interesovao, to je verovatno pročitao.
Drugih pola sata pričali ste o svemu, samo ne o suštini ovog zakona, o suštini zakona koja, u njegovoj strukturi, predstavlja njegov maligni deo. Kada ste govorili o zakonu, to se odnosilo na onaj drugi, benigni deo, koji, u principu, nije sporan i nije mnogo vredan pažnje.
SRS zaista zanima da li ste vi spremni, i kada ćete biti spremni, da kao predsednik G 17 plus i ministar u Vladi u ovaj parlament pošaljete jedan konstruktivan zakon, zakon koji neće izazvati polemike i svađe unutar skupštinske većine, a ne u najvišem zakonodavnom telu u Srbiji.
Gospodine ministre, kada bi u Srbiji ekonomski, socijalni, politički i svi drugi uslovi bili idealni, ili, da ne kažem idealni, na nivou Švajcarske, Nemačke, Italije, a ne bežite da se pozovete na njih, efekti ovog zakona, znači, apstrahujem političku bolest koju ovaj zakon nosi sa sobom, ne bi mogli da se osete ranije od pet godina. Ova država, daleko ispod evropskog proseka, daleko od evropskih standarda, apsolutno nema kapaciteta da se bavi regionalnim razvojem na način na koji vi predviđate kroz ovaj zakon.
Srpska radikalna stranka je i u prvih par rečenica izrazila izuzetno negativan stav prema ovom zakonu. Mi smatramo da ustavna rešenja iz 2006. godine, apsolutno, stvaraju sve administrativne, političke i svake druge uslove da se svi delovi, ili pojedini delovi Srbije razvijaju ravnomerno. Čak i kada se spominje oblast regiona i regionalnog razvoja, u Ustavu Republike Srbije, u članu 84, to se definiše, odnosno spominje samo u geografskom kontekstu, ponajmanje u političkom ili administrativnom.
U vašem odsustvu popodne, gospodine ministre, neki poslanici koji su diskutovali kao predstavnici poslaničkih grupa izrazili su, pre svega, bojazan da je ovo inicijacija u državnu destrukciju, to je moja interpretacija, i to su bili predstavnici Socijalističke partije, u principu, a poslanici DSS-a su želeli da čuju stav DS-a o ovom zakonu.
I o jednom i o drugom stavu, odnosno pitanju, posle današnjeg intervjua vašeg kolege Milana Markovića iz Vlade, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dileme niko ne treba da ima. On ih je otklonio sledećom rečenicom: "Zakon je okidač koji će nas brzo dovesti do ustavnih promena, do regionalizacije države u administrativnom smislu".
To je odgovor na sve, eventualne, dileme i u SPS-u i u DSS-u ili kod bilo koga ko je izrazio rezervu prema ovom zakonu.
Mi ćemo se oštro suprotstaviti u načelnoj raspravi, oštro ćemo se suprotstaviti u raspravi u pojedinostima. Smatramo da je zakon, u kontekstu podnošenja amandmana, nepopravljiv. Amandmanima se njegova suština i namera izmeniti ne može. Zato smo kroz naše amandmane predvideli brisanje svih članova.
Vi, gospodine ministre, predlažete jedan zakon koji je po svojoj suštini najmanje usredsređen na ekonomske aspekte, a ponajviše na političke aspekte.
Ali, danas, u ovoj raspravi i u obrazlaganju vas i onih koji ovaj zakon podržavaju, na perfidan način pokušavate da povučete analogije između regionalizacije, regionalnog razvoja, ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije.
Ako se suštinski bavite ovim pitanjem, ove četiri kategorije su četiri različite stvari, ali vi ste ih zloupotrebili, da li u vašem, političkom, ili nečijem tuđem interesu, to će vreme, a možda i ova rasprava, da pokažu, u svakom slučaju, ove kategorije jedna s drugom nemaju nikakve veze.
Naročito je besmisleno i apsurdno da govorite o decentralizaciji kroz jedan izuzetno centralizovan zakon. Kroz jedan novi model i administrativni koncept, vi svojoj stranci, ili Vladi kojoj pripadate, dajete apsolutnu mogućnost da jednu vrlo ozbiljnu i korisnu oblast ravnomernog regionalnog razvoja svih krajeva ove države zloupotrebite i iskoristite u neke vrlo loše, sa lošom pozadinom, političke ciljeve.
Mislim da ova inicijativa nije samo vaša, ona sledi jedan globalistički koncept institucija EU, koje na ovaj način hoće da centralizuju i onaj deo teritorije evropskog kontinenta koji ne kontrolišu u potpunosti.
Kasnije ćemo, u toku ove načelne rasprave, i to komentarisati kroz primere, kroz modele koji se u Evropi koriste, kroz primere i modele regionalnih razvojnih agencija država koje ovde spominjete, a koje nisu baš uređene onako kako vi predviđate da regionalne razvojne agencije u Srbiji definišete, od Slovenije, Češke i Irske, pa dalje. Time ćemo se baviti malo kasnije.
Naša politička poruka u ovom delu rasprave je jasna. Zakon je izuzetno destruktivan, predstavlja inicijaciju u destrukciju i urušavanje našeg državnog tkiva, nacionalnog bića, odnosno Srbije u celini. Osporavaćemo ga s aspekta Ustava.
Zakon je neustavan i osporavaju ga članovi Ustava na koje ste se vi u obrazloženju pozvali. Zakon o regionalnom razvoju u Ustavu opravdavate članovima u kojima se kategorija regije uopšte ne spominje. Prihvatamo i poštujemo održivi razvoj, to ima smisao, ali vi ovde zloupotrebljavate regionalni razvoj u politički pokvarene i destruktivne svrhe.
Zakon je nedorečen u nomotehničkom smislu i, ponavljam, izuzetno destruktivan. Možda je takav, kao i neki drugi koji su bili ovih dana na dnevnom redu, zato što je u takvoj atmosferi u Vladi usvojen. Da li je bila harmonična atmosfera na Vladi kada ste usvajali ovaj zakon?
Mnogo toga što se dešavalo ovih dana upućuje na sumnje kada je ovaj zakon u pitanju.
Prvo je ''veliki predsednik'' otvorio priču o potrebi ustavnih promena, o navodnom smanjenju broja poslanika, pa smo onda počeli da dovodimo u kontekst autonomiju Vojvodine s regionalizacijom Srbije, pa vas je onda posetio vaš prijatelj, potpredsednik SAD-a, a onda ste održali i jedni i drugi sednice glavnih odbora. Onda ste, verovatno, na tim glavnim odborima zakopali sekire oko ovog zakona.
Mislim da su vam glavni odbori jedine institucije gde ste vodili javnu raspravu, ozbiljnu javnu raspravu i polemiku o ovom zakonu. U nekim drugim javnim raspravama, ozbiljno angažovani ljudi, u kontekstu regionalnog razvoja, definisanja realizacije regionalnih i subregionalnih projekata, zaista nisu imali šansu da daju svoj sud, svoje mišljenje. Kasnije ćete, kroz priču, gospodine Dinkiću, prepoznati o čemu pričam. Postoje ljudi koji vaš politički koncept uređenja i regionalnog razvoja i države nikada neće prihvatiti i podržati, ali su bili lideri regionalnog održivog razvoja na lokalnom, regionalnom, odnosno na nivou dva ili tri upravna okruga, upravo onako kako to Ustav Republike Srbije, kroz svoje odredbe i članove, definiše.
Ovo sve podseća na atmosferu u kojoj je usvajan Zakon o privrednim komorama, apsolutno je slično, identično. I tu je bilo problema, evo, i sada ovde ima problema.
Danas je neko rekao da je ovo trijumf Mlađana Dinkića i G17 plus. SRS smatra da je ovo poraz ostatka Vlade i apsolutno ukazivanje na sve slabosti koalicionih partnera Mlađana Dinkića, odnosno G17 plus. Ali, ovo je poraz i svih nas čijim životima vi upravljate, dok donosite ovakve zakone i dok sprovodite izvršnu vlast u Srbiji. I vi koji činite Vladu i skupštinsku većinu ne možete da se sakrijete za ovo iza Mlađana Dinkića, i vaša je politička odgovornost što se niste suprotstavili i što ovaj zakon niste povukli iz procedure, pa ga u nekom potpunom drugačijem formatu izneli pred narodne poslanike.
Biće dobro ako vreme pokaže, daj Bože, da se sve svede na političku odgovornost. Zapamtite, sve što se dešava ukazuje da ćete zbog ovoga snositi i istorijsku odgovornost, ali neka vreme o tome sudi, mi, kao savremenici, još uvek ne možemo.
Sada ću biti zaista grub u političkom smislu. Mislim da je još jednom demonstrirano političko beskičmenjaštvo koalicionih partnera Mlađana Dinkića.
Zaista me interesuje ima li ono meru, ima li ono kraj? Šta su to Mlađan Dinkić i G17 plus, pa da ostatak vladajuće većine, predvođen DS-om, ne može da se suprotstavi lošim zakonima?
Više od pola vas koji sedite tu ne podržavate ovakav koncept regionalnog razvoja, koncept stvaranja lokalnih i regionalnih paša. Sada će onaj u Zaječaru da razume potrebe onog gospodina iz Dimitrovgrada, ili onog čoveka iz Kučeva. Kako da ne.
Ovo je dokaz da vi zaista ne želite da se bavite regionalnim razvojem, nego sve ono što bi to trebalo da predstavlja želite da ispolitizujete i da primerite svojim jeftinim političkim interesima, ili interesima onih koji, definitivno i konačno, mora se reći, upravljaju vama, a preko vas i sudbinama svih nas koji u Srbiji živimo.
Kada je u pitanju činjenica da ovaj zakon predstavlja G17 plus, Mlađan Dinkić, malopre gospođa Kalanović, mi smatramo da je to i očekivano, s jedne strane, a, s druge strane je ironija.
Zašto je očekivano? Kad god su bili destruktivni zakonski projekti slati u Skupštinu ili je o njima trebalo da se na bilo kom forumu raspravlja, tu je bio Mlađan Dinkić i G17 plus, od Narodne banke, osiguravajućih društva, srpskih banaka, privrednih komora. Evo, danas, regionalizacija Srbije i tu je G17 plus i Mlađan Dinkić.
Opet, ponavljam, nema volje i snage da se suprotstavite svemu tome, ali je mnogo interesantnije za ovaj deo priče ironija. Zašto je ironija ovo što ovaj zakon zastupa i kojeg u ime Vlade predstavlja Mlađan Dinkić?
Gospodine Dinkiću, devet godina ste u Vladi i, u duhu današnjih priča, za sve vlade ste bili prihvatljivi, a, bogami, i sve vlade su za vas bile prihvatljive. Sada se pita kolika je cena svega toga?
Vama i vašoj stranci su devet godina usta puna ravnomernog regionalnog razvoja, evropskih vrednosti, evropskih standarda, pretpristupnih fondova itd. Vi ste, eksploatišući tu temu, za devet godina nju potpuno devalvirali i obesmislili, a o spomenicima vašeg insistiranja na ravnomernom regionalnom razvoju ćemo pričati kasnije u načelnoj raspravi – podsetićemo vas kako u vašoj režiji izgleda ravnomerni razvoj Srbije.
Vi danas, i posle devet godina vlasti u Srbiji, dajete sebi za pravo da nam ukazujete na drastične razlike između urbanog i bogatog severa i ruralnog i nerazvijenog juga. Ovde nas podsećate na razlike i disparitete u opštinama, 1:15, i 1:7 na nivou upravnih okruga, što je zaista licemerno i neukusno, ne mislim samo za vas lično, nego za celu Vladu.
Hajde, recite – ko je zbog toga kriv, da li opozicija ili vi koji vršite vlast? Zbog čega mi danas koncept ravnomernog regionalnog razvoja imamo samo u obrisima u Srbiji? I to su bile više inicijative koje su dolazile iz lokalnih samouprava i upravnih okruga, ili iz institucija spolja, a ponajmanje iz Vlade Republike Srbije i onih koji su u Vladi bili najodgovorniji za koncept uravnoteženog ekonomskog ili, kako god hoćete, ali u duhu Ustava nazvanog razvoja. To je ironija, to je licemerje, ponavljam, niti u ovom parlamentu možete nekoga da ubedite u iskrenost kada je u pitanju regionalni razvoj. Naravno, ovo govorim apstraktno, nezavisno od političkog problema koji ovaj zakon sobom nosi.
Na kraju ovog mog prvog izlaganja, ukazaću vam samo na još nekoliko stvari. SRS nema ništa protiv koncepta uravnoteženog i ravnomernog razvoja, ali smatra da on može i treba da se sprovodi na nekim potpuno drugačijim, pre svega, političkim, a onda ekonomskim ili drugim principima. Vi morate, ukoliko želite da se bavite regionalnim razvojem, uravnoteženim razvojem, politiku da isključite iz svega ovoga, da se to prepusti lokalnim samoupravama, upravnim okruzima i ostalim institucijama koje deluju, a koje nemaju destruktivni karakter, odnosno onima koji hoće, žele i mogu da kao svoj ekonomski interes prepoznaju partnerstva na lokalnom nivou, okružnom nivou ili na tom nekom subregionalnom nivou.
Ovo je potpuno promašen koncept. Naš predlog i naša sugestija vam je da povučete ovaj zakon i da u jednoj opštoj javnoj raspravi, obezbeđujući politički konsenzus, potpuno drugačiji zakon o ravnomernom razvoju doneste pred Skupštinu, zakon koji će biti definisan i postavljen isključivo na ekonomskim principima i interesima, a ne na političkim interesima i politički destruktivnim projektima. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, izvolite. Imate reč.