Dame i gospodo, struka i mesto sa kog vam se obraćam mi nalažu da na ove primedbe na zakon u načelu odgovorim činjenicama.
Godine 2007, u avgustu, formirana je grupa za izradu zakona o regionalnom razvoju, na čije čelo sam došla ja, kao državni sekretar, tada, u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, što mi je dalo za pravo da se samo činjenicama rukovodim kad je reč o Predlogu zakona o regionalnom razvoju.
Mogu da vam kažem da, pre nego što uzmemo ovaj zakon u ruke, treba da budemo svesni tri činjenice. Jedna je da je Srbija zemlja s najvećim regionalnim razlikama u Evropi, druga je da je Srbija jedna od dve zemlje, druga je Bosna, u Evropi koja nema donet zakon o regionalnom razvoju, i treća – da danas moderne, stabilne i teritorijalno i ekonomski razvijene zemlje u Evropi imaju definisane regione.
Sve ostalo predstavlja insinuacije, pretpostavke, teze, fraze, nazovite kako hoćete, i nema veze ni sa ciljem, ni sa činjenicama koje su iznete u ovom zakonu.
Želim da vam kažem da regionalni razvoj jeste breme koje ova država nosi desetine godina unazad i jeste jedan dugotrajan proces u kome moraju da učestvuju, ne jedna stranka, ne jedan čovek, ne jedna radna grupa, ne mnogo partnera, ne ovaj trenutak, to je nešto na čemu moramo dugo, dugo svi da radimo kako bismo postigli rezultate.
Tim ciljem sam se rukovodila kad sam došla na mesto državnog sekretara za regionalni razvoj. Pošla sam od činjenice da je bila usvojena Strategija regionalnog razvoja Srbije za pet godina, od 2007. do 2012. godine.
Tu strategiju je donela Vlada čiji je premijer bio Vojislav Koštunica, tehnička, u kojoj nije učestvovao G17 plus. Ta strategija je dobar, ozbiljan dokument, koji je podnela institucija koja se zove Zavod za razvoj Republike Srbije.
Kao jedan od najozbiljnijih partnera u izradi zakona, učestvovao je i gospodin Jakopin, direktor Zavoda za razvoj.
Kako se u tom trenutku DSS izjasnio o Strategiji? Gospodin Lončar, na pres-konferenciji 11. januara 2007. godine, rekao je da su ciljevi Strategije održivi razvoj, podizanje regionalne konkurentnosti, smanjenje siromaštva, zaustavljanje pada nataliteta, nastavak decentralizacije, ekonomska integracija srpskih zajednica na KiM-u, izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture. Ovaj dokument, koji je on nazvao epohalnim, podrazumeva i usvajanje novog zakona o regionalnom razvoju i nove regionalne politike i formiranje centralne i regionalnih finansijskih institucija za pomoć u sprovođenju mera za uravnotežen razvoj. To je rekao Lončar.
Ako pogledate Strategiju i zakon o regionalnom razvoju, videćete potpunu kompatibilnost. Ako okrenete Strategiju, videćete da su NUTS 2 i NUTS 3 metodologija na prvih nekoliko strana nacrtale karte Srbije.
To nije radio ni gospodin Dinkić, ni Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. To su radile institucije, na osnovu poznatih, statističkih kriterijuma, koje su usaglasili s Eurostatom, ali i na osnovu onih koje je pominjao gospodin Ilić, istorijskih, geografskih, kulturoloških, infrastrukturnih, privrednih i budućih razvojnih, komparativnih kriterijuma. Naravno, bilo je mnogo kriterijuma po kojima su institucije, koje u svojoj nadležnosti imaju za zadatak da to rade, radile.
Ova karta koja je iscrtana i koja se danas pojavljuje u novinama, nije ništa drugo nego predlog Republičkog zavoda za razvoj, Republičkog zavoda za statistiku, koji mora da usvoji Vlada. To nije karta koju crta jedno ministarstvo, to je karta koju crta struka.
Druga stvar o kojoj pričate, jeste da građani nisu predviđeni da učestvuju u institucijama.
Naprotiv, ako pročitate detaljno zakon, videćete da i u regionalnim razvojnim agencijama, i u oblasnim asocijacijama, upravo građani imaju najveću ulogu u odlučivanju i cilj ovog zakona jeste spuštanje nadležnosti na odlučivanje građanima, na odlučivanje onima čije se potrebe rešavaju ovim zakonom.
Kad govorite o NIP-u, želim da vam kažem da ste potpuno zloupotrebili ono što je izneo gospodin Dinkić. Dve milijarde dinara jesu predviđene iz NIP-a za 40 najugroženijih opština, kao državni program razvoju infrastrukture. Da vas podsetim, u 40 nerazvijenih opština, predsednici opština su iz svih partija. Najviše je para dobila opština Prijepolje, znam, jer ja vodim taj program, opština Prijepolje čiji je predsednik iz SNS-a. U 40 najnerazvijenijih opština, jedan jedini je iz G17 plus, i to je predsednik opštine Trgovište.
Mogu da vam kažem da nema politizacije ni u regionalnom razvoju, ni u projektima NIP-a, ni u merama i podrškama koje se moraju dati da bi se ublažile regionalne razlike u Srbiji. Mi danas govorimo o regionalnim razlikama kao o nečemu što je nasleđe gospodina Dinkića. Nije, to je nasleđe koje je staro nekoliko desetina godina i, ozbiljnim merama, podsticajima i instrumentima države, mora se uticati na smanjenje razlika. Jedna od njih jeste NIP, ali ima i mnogo onih koje će biti definisane programom godišnjeg finansiranja.
