Pa, evo, da odgovorim za "Zamber" koji ste pominjali. Naravno da je uvek ideja i namera Vlade da pomogne koliko je moguće da se u Srbiji zaposli što više ljudi. Upravo po tom osnovu je napravljen program za podsticanje onih koji žele da zaposle radnike, posebno u manje razvijenim područjima. Nekih 70 ugovora je do sada, u poslednje tri godine, odobreno po tom osnovu.
Jedan od tih je bio i taj, britanske firme u Vranju, koja je trebalo da izgradi fabriku i zaposli ljude. Trebalo je, krenulo je, nije uradila, međutim, država se tu zaštitila na sledeći način. Za to što je dato u obliku subvencije za izgradnju fabrike, radi zapošljavanja ljudi, kao participacija države, tražena je bankarska garancija. Onoga časa kada su oni prestali da izvršavaju ugovorne obaveze, tri miliona evra, koliko im je odobreno na ime subvencije, naplaćeno je u celosti. Budžet Srbije je vratio taj novac nazad, nije budžet pretrpeo štetu. Slažem se da ljudi u Vranju nisu dobili ono što je bilo obećavano, ali ne zato što je Vlada kriva, već zato što, prosto, taj investitor, očito, nije bio dovoljno ozbiljan da uradi taj projekat.
Međutim, ako vi gledate 70 projekata, jedan je samo tako prošao u Srbiji, a naša uloga je bila da zaštitimo budžet, a da damo priliku onima koji daju bankarsku garanciju da mogu to da rade. Od tih 70, 69 projekata je uspelo; zaposlili su ljude, dobili su subvencije. Način kako se daju te subvencije je takav da ne može niko unapred da dobije, nego dobija na kašičicu, što bi se reklo; tek kada zaposli sve ljude, dobije konačno, a do tada, daje bankarsku garanciju, tako da za slučaj da ne ispuni bankarsku obavezu, država mu povlači sredstva, pa ne može da propadne taj ulog.
Naravno, uvek se postavlja pitanje, da li je bolje pokušati, pa makar nekada i da ne uspete na jednom mestu, uspete na nekih 69, ili ne pokušavati ništa? Tu su različite filozofije. Neki su za to, plaše se da bilo šta pokušaju, da bilo šta pokrenu, i onda se apsolutno ništa ne dešava. To je odgovor vezan za "Zamber".
Što se tiče Trgovišta, Trgovište jeste najsiromašnija opština. Ovaj predsednik opštine nije tu ne znam koliko godina, već je svega godinu dana na čelu opštine. U međuvremenu je ta fabrika dečijih krevetića krenula da se rekonstruiše, dobila je kredit Fonda za razvoj, kupiće nove mašine, uposliće ljude, zaključili su ugovor o isporuci dečijih krevetića "Ikei".
Trudimo se, da koliko je moguće u ovim okolnostima, pomognemo manje razvijenim opštinama. Ovo što smo sada uradili, jeste da dve milijarde dinara, izvinjavam se, dve i po milijarde dinara, koliko imamo u Fondu za razvoj za ovih 40 najnerazvijenijih opština, odobravamo po kamatama koje su samo 0,5% godišnje, što nikada nije bilo tako, nikad tako niska kamatna stopa nije bila, s idejom da pomognemo manje razvijenim područjima da lakše zaposle ljude.
Da li to može da reši jedno ministarstvo i jedna vlada, problem višedecenijskog zaostajanja u razvoju? Ne može. Da li postoji neravnomernost u razvoju u drugim, mnogo bogatijim državama? Postoji. Ovo je oblast gde vlada koja je odgovorna mora da traga za rešenjima kako da pomogne da se razvoj uravnoteži.
Smatramo da su ova rešenja u zakonu adekvatna. Naravno, nikada nije jednostavno doći do potpunog uspeha, inače ne biste imali neravnomerni razvoj u Italiji, pa čak i u Nemačkoj. Vidite kako stoji istočna Nemačka u odnosu na razvijene delove Nemačke. Da je to jednostavno pitanje, ne bi bilo ni potrebe da se o tome donose neki posebni zakoni.
Ono što mislim da bi trebalo da bude objektivna kritika, jeste da se kaže – taj i taj član ne valja, zbog toga i toga, i mi predlažemo to i to. To je nešto što je konstruktivan pristup.
Već sam vam rekao da svako ima pravo na svoje stavove i na svoj način razmišljanja, a, u krajnjoj liniji, kad već pominjemo taj primer o kojem sam malopre govorio, ako se vi ne zalažete za regionalni ravnomerni razvoj, moje pitanje je – zašto vaša stranka nije prešla cenzus u Kosjeriću, a naša je išla samostalno i prešla ga je? Možete vi pričati šta god hoćete, na kraju krajeva, građani na izborima kažu svoje i za mene, i za vas, i za sve druge. Hvala.