Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, moje uvažene kolege, kako iz SPO-a i Liste za evropsku Srbiju, tako i svih ostalih političkih stranaka, dale su svoje viđenje decentralizacije u Srbiji. Pri tom smo čuli dosta toga interesantnog, od toga da je decentralizacija opasna, pogubna, da ona dezintegriše državu, do sasvim suprotnih stanovišta.
Ovaj programski dokument, Deklaracija SPO-a je nastala pre nekoliko godina. Mi smo u vreme kada ova tema nije bila toliko aktuelna pričali o decentralizaciji i neophodnosti decentralizacije svega u Srbiji i čini nam se da tada politički establišment i javnost nisu bili zainteresovani za temu koja je, po našem mišljenju, možda i tema broj jedan, što se tiče budućnosti Srbije.
Činjenica je da su danas izneti podaci koji poražavaju i činjenica je da svi mi koji putujemo Srbijom svakodnevno viđamo opustošena sela, napuštena imanja, vidimo i nastavak demografskog pražnjenja, vidimo da su 60% seoskog stanovništva staračka domaćinstva, da se u mnogim gradovima, posebno mislim na južnu i istočnu Srbiju, Rašku oblast, a u velikoj meri, zbog onog tvrdokornog komunističkog nasleđa, i na Šumadiju, decenijama nije izgradila nijedna kapitalna investicija u smislu otvaranja neke fabrike, u kojoj bi šansu našli oni koji će posle fakulteta ili nekog drugog obrazovanja ostati da žive tamo gde su rođeni.
Da li je zakon koji je danas na dnevnom redu sve što želi SPO? Nije, ali je dobar početak. Dobar je početak i SPO se raduje što mi ovim zakonom danas otvaramo raspravu. Usvojićemo ovaj zakon i čini nam se da ovaj proces decentralizacije i otvaranja perspektive za krajeve koji to sada nemaju u Srbiji više nikada neće otići unazad.
Mnogi su razlozi izneti zbog čega je danas stanje u Srbiji takvo kakvo je, od ubrzane socijalističke industrijalizacije, odsustva institucionalnog okvira i jasne strategije decentralizacije vlasti u Srbiji, do onog komunističkog nasleđa, koje danas čujemo u ovom visokom domu (to je neka mešavina malo nacionalizma, malo komunizma, pa dobijete ništa), da je finansijska decentralizacija i mogućnost lokalnih samouprava i statističkih regiona da sami odlučuju o najbitnijim projektima od životnog značaja za te oblasti – opasna igra po državu.
Molio bih svakog narodnog poslanika, a svakog izuzetno poštujem, da malo ode na ekskurziju u zemlje EU. Prvo što će primetiti kada pređe iz opštine u opštinu, iz oblasti u oblast, iz regiona u region, jeste da neće videti razlike kakve postoje u Srbiji. Čini mi se da danas niko nije rekao – Srbija je po stepenu disproporcije, po regionalnom razvoju i razvoju opština na poslednjem mestu u Evropi. To je najveća disproporcija. Ovaj zakon pruža šansu da počnemo da uređujemo stanje u našoj državi. Naravno, ni u EU regulatorna uloga države nije sporna, ona je dominantna, dominantne su strategije, dominantni su ostali zakoni, a način na koji su zemlje EU izvršile decentralizaciju pokazao je da je ona veoma uspešna, veoma šarolika.
SPO neće insistirati i uslovljavati glasanje za ovaj i sve buduće zakone koji će decentralizovati Srbiju time da se prihvati ono što SPO traži. Ono što nas interesuje, to je da se otvore perspektive za krajeve u Srbiji koji to nemaju, da se otvore perspektive i za prigradska naselja u Beogradu, koja žive u katastrofalnim uslovima, da se demografsko pražnjenje područja smanji, da nemamo više takav pritisak na gradove i na tržište za rad.
Čini nam se da jedno pitanje jeste, ovaj zakon to obrađuje, ali SPO će, čini nam se, imati u ovom momentu veoma realan stav, pitanje kako ćemo u ovom momentu, u sadašnjim okolnostima, kada međunarodni organi vlasti i kosovski Albanci imaju, u velikoj meri, upravu nad KiM-om, decentralizovati Kosovo i Metohiju?
Mi smo mišljenja da, nikada ne priznajući državu Kosovo, od EU, svih drugih međunarodnih organizacija i ustanova treba da zahtevamo punu i bezuslovnu zaštitu celokupnog srpskog istorijsko-kulturnog i religijskog nasleđa Pokrajine, kao i garancije da srpske enklave dobiju status srpskih opština po istim principima koji važe u Francuskoj ili Mađarskoj, gde status opštine imaju i mnoga naseljena mesta od 1000 ili, čak, manje od 1000 stanovnika.
Sve te opštine treba da upravljaju autonomno, da budu ekonomski i kulturno povezane sa Srbijom, bez prava vlasti u Prištini da ih u tome ograničava i da sprečava naseljavanje Srba u zaštićene zone oko svojih crkava i manastira, koje bi, takođe, postajale srpske opštine. Svakodnevna borba Srbije za opstanak Srba na svojoj kosovsko-metohijskoj zemlji i pomoć države tamošnjem narodu, prvorazredni je zadatak što se tiče decentralizacije KiM-a.
SPO ukazuje na još jednu činjenicu. Mi danas u Srbiji, računajući i KiM, imamo 160 i nešto opština. To je titoistički, prevaziđeni koncept lokalne samouprave. Ono što mi očekujemo od predlagača ovog zakona, biće verovatno potrebno izmeniti i Ustav i Zakon o teritorijalnoj organizaciji države, to je da treba formirati više opština po uzoru na okruženje; ne moramo da idemo dalje od Slovenije ili Hrvatske.
Proces regionalizacije i formiranje novih opština imali su svoje puno opravdanje i, recimo, u Sloveniji, imamo obrnut proces u odnosu na proces koji se dešava u Srbiji. Tamo se ljudi iseljavaju iz Ljubljane.
Ljubljana je izgubila 30.000 stanovnika u poslednjih 10 godina; idu u seoska područja, tamo vide svoju perspektivu, neki i rade u Ljubljani, ali hoće da žive u zdravoj sredini.
Tek onda kada normativnim delovanjem, institucionalnim okvirima, postojanjem jasne političke volje da, pre svega, finansijski decentralizujemo Srbiju, kada vidimo suprotno od onoga što sada vidimo u mnogim opštinama, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, o čemu je gospodin Čotrić pričao, da jedna škola ima jednog đaka, da 90% studenata iz tih krajeva koji studiraju na Beogradskom univerzitetu ne žele da se vrate u svoje opštine, jer tamo ne vide nikakvu perspektivu, tek kada budemo videli obrnut proces, SPO će u potpunosti biti zadovoljan.
Zbog toga ćemo glasati za ovaj zakon kao, još jednom napominjem, prvi korak u procesu totalne decentralizacije Srbije i stvaranje šansi za sve njene građane.
Hvala.

Hvala, gospodine Čikiriz.

Reč ima Jovan Nešović.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, kolege i koleginice narodni poslanici, odavno jedan predlog zakona nije izazvao veću raspravu u Parlamentu Republike Srbije i moja želja je da, u ovom preostalom vremenu koliko naša poslanička grupa ima, kažem neko svoje mišljenje o zakonu o regionalnom razvoju.
Prvo pitanje koje je važno jeste – da li je Srbiji u ovom trenutku potreban zakon o regionalnom razvoju?
Sagledavajući stanje koja sada imamo u Srbiji, gde imate, na jednoj strani, potpunu depopulaciju, privrednu stagnaciju određenog područja, a, na drugoj strani, koncentraciju stanovništva, privrede i velike ekonomske moći, koja je prvenstveno vezana za glavni grad Beograd i nekoliko gradova u Srbiji, onda je na dugi rok to stanje neodrživo.
Iz tog razloga i jeste važno da donesemo zakon o regionalnom razvoju, zakon koji će imati dva cilja. Prvi cilj je stvaranje pravnih i institucionalnih preduslova da se smanje regionalne i unutarregionalne razlike. Drugi cilj je da se preduprede uslovi da se, ne daj bože, ponovo u Srbiji stvaraju uslovi za povećanje siromaštva određenih područja.
S druge strane, zakon o regionalnom razvoju je prvi korak za primenu i sprovođenje određenih strateških dokumenata koje je donela Vlada, i to ranije vlade Republike Srbije, kao što su Strategija regionalnog razvoja Srbije od 2007. do 2012. godine, Strategija smanjenja siromaštva, Nacionalna strategija pristupanja Srbije EU, Strategija podsticanja stranih ulaganja, Nacionalni plan integracije RS u EU i, na kraju, ako pogledamo SSP koji je usvojila ova Narodna skupština, u 113. članu, obaveza EU i Republike Srbije je da nastoje da jačaju regionalnu saradnju i saradnju lokalnih nivoa vlasti.
Potpuno je jasno da je ravnomerni regionalni razvoj dugoročni i zahtevan posao i da traži jaku, efikasnu, stabilnu pravno-institucionalnu infrastrukturu, a to ovaj zakon mora da omogući. Zemlje u okruženju, zemlje u EU, Slovačka, Poljska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, imaju slične zakone kao što je ovaj zakon i tim državama su ti zakoni stvorili preduslove da izbrišu, na određeni način, svoje regionalne razlike u razvoju. Potpuno sam uveren da će ovaj zakon u Srbiji omogućiti istu stvar.
Danas se vodila polemika da li je ovaj zakon bio na javnoj raspravi? U obrazloženju piše, 100 dana je ovaj zakon bio na javnoj raspravi. U javnoj raspravi su učestvovali stručni ljudi, ljudi iz javnog sektora, civilnog sektora, održano je nekoliko velikih ''okruglih stolova'' u gradovima Srbije. Prema tome, svi oni koji su želeli da kažu svoje mišljenje o ovom zakonu, imali su tu priliku.
Čini mi se da treba podvući još nekoliko stvari. Ovaj zakon govori da je region definisan kao statistička funkcionalna i teritorijalna celina, koju čini više oblasti, uspostavljenih radi planiranja i sprovođenja politike regionalnog razvoja. Ovaj zakon ne govori ništa o pravnom subjektivitetu regiona.
Ako politička volja u Srbiji, u jednom trenutku, bude bila takva da regioni dobiju pravni subjektivitet, onda će se to desiti i to će Narodna skupština potvrditi. Ne može niko drugi, nego ova narodna skupština.
S druge strane, čl. 8, 9. i 10. definisan je stepen razvijenosti regiona i kako će se on određivati, a čl. 11, 12. i 13. definisali ste istu stvar. Jeste važno da imamo kriterijume kojima će Vlada, nacionalne agencije i regionalne agencije određivati koliko će sredstava kao pomoć dobijati svaka opština. Ne može se više politički prozivati ministar ili neki drugi činovnik. Jednostavno, ovo su jasno definisani kriterijumi, pa argumenti da neko deli pare po partijskoj pripadnosti više neće biti mogući.
Važno je i donošenje razvojnih dokumenata. Važno je doneti nacionalnu strategiju regionalnog razvoja. Ona se donosi na 10 godina i nju potvrđuje Skupština RS, na predlog Vlade. Svaki poslanik u ovoj skupštini će dati svoje mišljenje o nacionalnoj strategiji regionalnog razvoja. Iz te nacionalne strategije, proizaći će i regionalne strategije regionalnog razvoja, koje se donose na pet godina. Ko će ih praviti? Praviće ih Nacionalna agencija za regionalni razvoj, u saradnji sa regionalnim agencijama, a sve uključujući i lokalne samouprave.
Na taj način se pokušava obezbediti da oni koji su birali, a to su građani, svoje političke predstavnike, mogu učestvovati u donošenju kako nacionalne, tako i regionalne strategije, a naročito programa finansiranja razvoja pojedinih regiona.
Nosioci regionalnog razvoja su institucije koje sada postoje. To su resorna ministarstva, Fond za razvoj, agencije za privredne registre, ali stvaraju se i nove institucije. To su Nacionalni savet za regionalni razvoj, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, regionalni razvojni saveti, regionalne razvojne agencije i oblasne asocijacije.
Nacionalni savet i regionalni savet donose politiku regionalnog razvoja, ove dve agencije izvršavaju naređenja.
Ono što na kraju hoću da kažem – od ovog zakona imaće koristi stanovnici najugroženijih opština u Srbiji, imaće koristi Agencija za mala i srednja preduzeća Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, jer će se stvoriti jedna moćna agencija, koja se zove Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Potpuno sam ubeđen da će primena ovog zakona smanjiti regionalne razlike u Srbiji, poboljšati kvalitet života, naročito u siromašnim područjima u Srbiji i povećati uposlenost.
(Predsednik: Vreme.)
G17 plus će podržati ovaj zakon i poziva sve ostale poslaničke grupe da, za dobrobit Srbije, podrže ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodin Srđan Milivojević ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je izneto sasvim dovoljno argumenata, 22 časa je i mislim da je dovoljno, da prekinemo ovu raspravu.
Ostaviću vreme ovlašćenim predlagačima da se oni izjasne o ovom zakonu. Danas smo imali jako dugu raspravu, s argumentima za i protiv. Mislim da su i građani i poslanici imali dovoljno vremena da se upoznaju s razlozima zašto treba da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodin Radovan Radovanović ima reč. Nije tu.

Da li želi još neko od prijavljenih da govori? (Ne)

Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam, da li žele reč predsednik ili predstavnik poslaničke grupe, ako nije iskoristio pravo iz člana 93. Poslovnika?

Gospodine Nikoliću, izvolite, imate još pet minuta.

Slažem se s prethodnikom da se dosta već raspravljalo danas i da smo svi pomalo umorni. Mislim da je bolje da smo radili do 18 časova i da smo sutra nastavili raspravu o ovom zakonu, ali dobro, šta je, tu je. Ponoviću ono što sam rekao i na početku ove rasprave – da je zaključak Poslaničke grupe DSS-a da je ovo loš pokušaj donošenja jednog dobrog i potrebnog zakona koji bi, da je zaista afirmisan princip regionalizacije i ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije, bio na dobro Srbiji i građanima Srbije.
Ovakav predlog, pre svega, urušava princip decentralizacije i faktički, ali zakon se može okarakterisati kao centralistički. Pre svega, u sferi finansiranja programa, jer svi putevi, kao što kaže ona poslovica, vode u Rim, a ovde svi finansijski putevi vode u Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Kada svi putevi vode na jedno mesto i kada to zavisi od političke volje, onda tu nema realne decentralizacije, već, upravo, političke kontrole trošenja sredstava.
Ovaj zakon je, pre svega, plod političke trgovine unutar vladajuće koalicije, gde ovde prisutni predlagač dobija mogućnost da formiranjem silnih agencija, oblasnih asocijacija, umreži veliki broj ljudi i na taj način pokuša da obnovi svoju stranačku infrastrukturu. To je katastrofalna činjenica, ali je to manje zlo od onoga što u toj političkoj nagodbi i trgovini pokušava da dobije DS i predsednik Republike Boris Tadić.
On želi da na ovaj način izbegne odgovornost DS-a povodom izglasavanja statuta Vojvodine. Želi da na ovaj način izbegne da taj predlog statuta dođe u Narodnu skupštinu na usvajanje. To je razlog zašto je ovaj zakon ovako loš. Zato što njegova namera nije ni bila da se stara o regionalnom ravnomernom razvoju, već da prikrije ovu činjenicu i neslogu i problem, koji je, pre svega, problem DS-a, jer ga je ona i napravila, pa je ovo dobra podloga da se građanima priča o evropskim vrednostima i evropskim dometima kada je u pitanju regionalizacija.
Vrlo je interesantno kada u raspravi poslanici vladajuće koalicije, naravno, predstavnici proevropskih stranaka, ili koje, bar, tvrde da to jesu, ovaj problem svode na to da ako nismo za ovaj zakon, onda smo protiv evropskih vrednosti.
DSS jeste za regionalizaciju Srbije, ali se ona mora uraditi u skladu s Ustavom, mora se Ustav poštovati, što ovaj zakon ne čini. Moramo dobiti jasan odgovor od onih koji se zalažu za ovaj zakon i koji su unapred najavili, a mislim da se kod mnogih poslanika radi o lakovernosti i idealizmu i da, zapravo, ne znaju šta im rukovodstva spremaju, da jasno kažu najodgovorniji ljudi, predstavnici najjačih stranaka u ovoj koaliciji, da ova statistička podela na regione neće biti pokušaj da oni prerastu u administrativne granice i da ova podela Srbije, koja se na mala vrata uvodi kroz ovaj zakon, zapravo, neće biti temelj da se Srbija administrativno podeli na ovih sedam regiona.
Naš predlog je, kada dođe vreme za amandmane, da se lokalne samouprave, ako je zaista stalo poslanicima do ove decentralizacije, same organizuju, pokrenu inicijative i formiraju regione po jedino logičnim principima, a to su ekonomski, privredni, istorijski, kulturni, saobraćajni, infrastrukturni, da tu inicijativu saopšte Vladi i da Vlada, na bazi tih informacija, donese odluku.
Da li je to bolje rešenje i da li je to istinsko vraćanje prava lokalnim samoupravama da se organizuju, samim tim i građanima, ili je demokratsko rešenje da se …
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. ... jednim administrativnim činom, odnosno jednim predlogom zakona, odjednom pojavi nekakvih sedam regiona, kao što sam rekao, politički spornih, sa stanovišta tumačenja Ustava, takođe, spornih. Četrdeset i četiri su amandmana, objasnićemo vam svaki i dokazaćemo vam da DSS ima neuporedivo bolji program za regionalizaciju Srbije, jer je naš motiv – interes građana i pravo građana na regionalizaciju i decentralizaciju vlasti.

Zahvaljujem. Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Gospođo predsednice, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, zaista neću dugo, ovo dugo traje, ali želim samo da kažem da ovo nije zakon o regionalizaciji, iako se DS zalaže za regionalizaciju Srbije, ovo nije zakon o decentralizaciji, iako se DS zalaže za decentralizaciju vlasti, duboko uverena da to jeste pretpostavka za brži, ravnomerniji razvoj, za veće učešće građana Srbije u odlučivanju o sopstvenoj sudbini.
Vrlo je neobično da neko, za sve što predlaže, tvrdi da radi u ime građana, osporavajući bilo kome drugom da ono što radi, takođe, radi u interesu građana.
Mi možemo da se razlikujemo u tome kako vidimo najbolje rešenje za građane, ali mislim da nije politički korektno, osim što nije tačno, osporavati drugima pravo da nešto rade u interesu građana.
Demokratskoj stranci nije potrebno da neko daje naloge, pošto duboko verujemo u evropsku ideju, duboko verujemo u sve razloge zbog kojih Srbija treba da ide užurbano ka EU, duboko verujemo u unutrašnje potrebe Srbije da usaglašava sopstvene zakone sa EU, čak i kada je to, kao što tvrde neki, preuranjeno u odnosu na sadašnji status Srbije u evropskim integracijama.
Zbog toga je za nas od posebne važnosti da se Srbija transformiše u skladu s razvijenim svetom, a taj razvijeni svet ne dokazuje da je u pravu ničim drugim sem činjenicom da tamo ljudi žive bolje. Jedini interes zbog kojeg mi to, takođe, radimo jesu građani Srbije i naša istinska želja da i građani Srbije žive kvalitetno kao što žive građani Evrope.
Ovaj zakon nije zakon o decentralizaciji. Ovaj zakon, takođe, nije odustajanje od ustavne obaveze i spremnosti DS-a da sav ustavni kapacitet i sadržaj autonomije Vojvodine bude iscrpen u statutu i zakonu o nadležnostima.
Ovaj zakon je, po našem dubokom uverenju, nešto sasvim drugo, o tome smo dosta govorili, i to je razlog zbog čega ćemo ga podržati, verujući da će Vlada imati sluha i razumevanja za neke amandmane. Ne kažem da neki od amandmana ne mogu da poprave tekst ovog zakona i verujem da će Vlada pažljivo, primenjujući koncept zakona, razmatrati sve amandmane i prihvatiti sve one koji će doprineti da tekst zakona bude bolji. Hvala vam.

Zahvaljujem. Gospođa ministar. Izvolite.

(Zoran Ostojić: Pogrešno sam protumačen, tražim repliku.)

Nema elemenata za repliku. Izvolite, gospođo ministar.

Zaista, nema mesta. Znate šta, ne mogu da vam dozvolim, jer kršim princip. Ništa nije bilo uvredljivo, ni nejasno, niti ste pogrešno protumačeni. Niste pogrešno protumačeni, nije uopšte o vama govorila, nije vas spomenula. Gledala je i u mene i u vas. Ne može.

Gospođa Kalanović ima reč. Izvolite.