Hvala, gospođo predsednice.
Evo, 20 minuta ste govorili, a ništa niste suštinski rekli. Zaista bih voleo da imate neke konkretne primedbe na ovaj zakon, da možemo na njih da odgovorimo.
Postavili ste neka, naizgled, mistična pitanja. Reći ću vam – veoma su jednostavni odgovori. Zašto baš ja da danas branim ovaj zakon? Zato što sam ministar ekonomije i regionalnog razvoja, zato što mi je to opisano u poslu koji radim u Vladi. Sigurno ne mogu da branim zakon iz oblasti ekologije ili iz oblasti zdravstva.
Drugo pitanje je – zašto Verica Kalanović? Zato što je Verica bila u prvoj godini mog mandata državni sekretar za regionalni razvoj i zato što je ona započela pisanje tog zakona, a završio ga je sadašnji državni sekretar Dejan Jovanović, zajedno sa konsultantima i stručnim saradnicima iz Ministarstva i van Ministarstva. To je ta tajna.
Drugo, radi javnosti, želim da kažem da je ovaj zakon jednoglasno usvojen na Vladi, da nijedan zakon, a posebno ovaj, ne može niti da se napiše, niti da se sprovede ukoliko nema jedinstva u okviru onih koji zajedno rade na njemu, a koji predviđa da u nacionalnim savetima budu ministri iz najrazličitijih resora, upravo zato što je ova oblast kompleksna. Kao što će u mandatu jedne Vlade to biti jedna imena, u nekim drugim mandatima biće neka druga imena, ali iz ovih multidisciplinarnih resora – od finansija, preko životne sredine, prostornog planiranja, do građevine, odnosno infrastrukture i, naravno, regionalnog razvoja.
Zašto do sada taj zakon nije rađen i zašto kažete da sam ja to nešto uradio marketinga radi? Isto se pitam, zašto nikome u prethodih 20, 30 godina nije palo na pamet da uopšte jednom ministarstvu dodeli i sektor regionalnog razvoja? Kad smo formirali onu prethodnu vladu, bio je slučaj da smo zaista smatrali da je potrebno da u Vladi imamo i sektor regionalnog razvoja.
Samo jedna kratka preporuka za vas. Stalno nešto pokušavate da pronađete u vladajućoj koaliciji – te da li smo se dogovorili o ovome, te da li smo se složili o onome. Moja preporuka, koja se odnosi na sve, a i na vas, uvek kada želite neki problem da rešite, oslonite se na sebe. Nemojte da gledate druge. Drugi neka rešava svoj problem, vi se oslonite na sebe. Kada budete tako radili, onda ćete sledeći put preći cenzus u Kosjeriću, kao što sada niste.

Gospodin Stevanović.

Gospodine ministre, razlika između vas i mene je, znate koja? Ja pričam 20 minuta i možda nisam rekao, vi ste danas pričali sat vremena, devet godina terorišete ovu državu, a ništa niste uradili. Zaista bi bilo dobro da nam pokažete,  demonstrirate šta ste za devet godina uradili u duhu ravnomernog regionalnog razvoja.
Kako je moguće da vi meni nešto zamerate, a razlika između Trgovišta i Beograda je 1:15%? U Trgovištu je vaš predsednik opštine samom sebi napravi ugovor i otkupio stan od 50 kvadrata za 55.000 dinara. To su principi i maniri G17 plus. Vi meni delite lekcije da li sam vam nešto rekao ili nisam. Objasnite i obrazložite suštinski – zbog čega Srbiji treba ravnomerni regionalni razvoj?
Posle ću vas pitati – ko je odgovoran za ''Zamber'' u Vranju? Jel i to vaš koncept ravnomernog regionalnog razvoja? Odakle vam hrabrost da govorite o "Jumku" posle devet godina zatvaranja očiju pred tom fabrikom i sudbinom deset ili koliko hiljada radnika koji tamo rade?
Vi prodajete maglu, gospodine ministre, javnosti srpskoj i ovom parlamentu i moje je kredibilno i kakvo god hoćete pravo da sumnjam u vaše pozitivne namere i u vaše odnose u Vladi, jer vi ceo dan pričate jedno, a gospodin Milan Marković danas govori drugo.

Gospodin Dinkić. Izvolite, gospodine ministre.

Pa, evo, da odgovorim za "Zamber" koji ste pominjali. Naravno da je uvek ideja i namera Vlade da pomogne koliko je moguće da se u Srbiji zaposli što više ljudi. Upravo po tom osnovu je napravljen program za podsticanje onih koji žele da zaposle radnike, posebno u manje razvijenim područjima. Nekih 70 ugovora je do sada, u poslednje tri godine, odobreno po tom osnovu.
Jedan od tih je bio i taj, britanske firme u Vranju, koja je trebalo da izgradi fabriku i zaposli ljude. Trebalo je, krenulo je, nije uradila, međutim, država se tu zaštitila na sledeći način. Za to što je dato u obliku subvencije za izgradnju fabrike, radi zapošljavanja ljudi, kao participacija države, tražena je bankarska garancija. Onoga časa kada su oni prestali da izvršavaju ugovorne obaveze, tri miliona evra, koliko im je odobreno na ime subvencije, naplaćeno je u celosti. Budžet Srbije je vratio taj novac nazad, nije budžet pretrpeo štetu. Slažem se da ljudi u Vranju nisu dobili ono što je bilo obećavano, ali ne zato što je Vlada kriva, već zato što, prosto, taj investitor, očito, nije bio dovoljno ozbiljan da uradi taj projekat.
Međutim, ako vi gledate 70 projekata, jedan je samo tako prošao u Srbiji, a naša uloga je bila da zaštitimo budžet, a da damo priliku onima koji daju bankarsku garanciju da mogu to da rade. Od tih 70, 69 projekata je uspelo; zaposlili su ljude, dobili su subvencije. Način kako se daju te subvencije je takav da ne može niko unapred da dobije, nego dobija na kašičicu, što bi se reklo; tek kada zaposli sve ljude, dobije konačno, a do tada, daje bankarsku garanciju, tako da za slučaj da ne ispuni bankarsku obavezu, država mu povlači sredstva, pa ne može da propadne taj ulog.
Naravno, uvek se postavlja pitanje, da li je bolje pokušati, pa makar nekada i da ne uspete na jednom mestu, uspete na nekih 69, ili ne pokušavati ništa? Tu su različite filozofije. Neki su za to, plaše se da bilo šta pokušaju, da bilo šta pokrenu, i onda se apsolutno ništa ne dešava. To je odgovor vezan za "Zamber".
Što se tiče Trgovišta, Trgovište jeste najsiromašnija opština. Ovaj predsednik opštine nije tu ne znam koliko godina, već je svega godinu dana na čelu opštine. U međuvremenu je ta fabrika dečijih krevetića krenula da se rekonstruiše, dobila je kredit Fonda za razvoj, kupiće nove mašine, uposliće ljude, zaključili su ugovor o isporuci dečijih krevetića "Ikei".
Trudimo se, da koliko je moguće u ovim okolnostima, pomognemo manje razvijenim opštinama. Ovo što smo sada uradili, jeste da dve milijarde dinara, izvinjavam se, dve i po milijarde dinara, koliko imamo u Fondu za razvoj za ovih 40 najnerazvijenijih opština, odobravamo po kamatama koje su samo 0,5% godišnje, što nikada nije bilo tako, nikad tako niska kamatna stopa nije bila, s idejom da pomognemo manje razvijenim područjima da lakše zaposle ljude.
Da li to može da reši jedno ministarstvo i jedna vlada, problem višedecenijskog zaostajanja u razvoju? Ne može. Da li postoji neravnomernost u razvoju u drugim, mnogo bogatijim državama? Postoji. Ovo je oblast gde vlada koja je odgovorna mora da traga za rešenjima kako da pomogne da se razvoj uravnoteži.
Smatramo da su ova rešenja u zakonu adekvatna. Naravno, nikada nije jednostavno doći do potpunog uspeha, inače ne biste imali neravnomerni razvoj u Italiji, pa čak i u Nemačkoj. Vidite kako stoji istočna Nemačka u odnosu na razvijene delove Nemačke. Da je to jednostavno pitanje, ne bi bilo ni potrebe da se o tome donose neki posebni zakoni.
Ono što mislim da bi trebalo da bude objektivna kritika, jeste da se kaže – taj i taj član ne valja, zbog toga i toga, i mi predlažemo to i to. To je nešto što je konstruktivan pristup.
Već sam vam rekao da svako ima pravo na svoje stavove i na svoj način razmišljanja, a, u krajnjoj liniji, kad već pominjemo taj primer o kojem sam malopre govorio, ako se vi ne zalažete za regionalni ravnomerni razvoj, moje pitanje je – zašto vaša stranka nije prešla cenzus u Kosjeriću, a naša je išla samostalno i prešla ga je? Možete vi pričati šta god hoćete, na kraju krajeva, građani na izborima kažu svoje i za mene, i za vas, i za sve druge. Hvala.

Gospodin Dragan Todorović, reklamira Poslovnik.

Reklamiram član 101.
I sad, i u prethodnom izlaganju, Mlađan Dinkić se na uvredljiv način izrazio o SRS-u, prema tome, mislim da imam pravo na repliku. A ako imam, vratite mi onda vreme, pošto ste me pitali za objašnjenje.

Ponovo se registrujte.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, kažete da niste prepoznali u izlaganju poslanika SRS-a Dragana Stevanovića šta je hteo da kaže. Niste prepoznali, zato što niste hteli, a stvar je vrlo jednostavna – šta se krije iza ovog zakona o regionalizaciji Srbije?
Pre dvadesetak dana, u Srbiju je dolazio potpredsednik SAD Džozef Bajden i on je pomenuo pet regiona. Vi ste naveli ovde sedam. Jedan od tih regiona je svakim danom sve dalje i dalje od Srbije, a to je KiM. Već odavno funkcionišu carine na prelazima i uspostavlja se nova država. Vojvodina, kojoj ste jedino dali ime, takođe, gazi u tom pravcu i verovatno ćete, pod pritiskom, usvojiti Statut Vojvodine u Skupštini Republike Srbije i to će biti nova federalna jedinica, a mi ćemo se zaustaviti na ovih pet regiona koje ste ovde definisali.
Zašto vam to pominjemo? Zato što imamo vrlo gorko iskustvo kada je u pitanju Srbija i kada su u pitanju interesi Srbije. Vi kažete da ste mladi, da ne pamtite mnoge stvari, da ne znate mnoge stvari.
Kao Mlađan Dinkić, vi imate na to pravo, ali nemate to pravo kao ministar.
Podsetio bih vas na 1971. godinu, kada su donošeni amandmani, na 1974. godinu, kada je donet Ustav i kada je, zahvaljujući tom Ustavu, Srbija dobila dva tutora na sopstvenoj teritoriji – Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
Tada je mali broj ljudi bio protiv toga, ali ljudi od integriteta jesu.
Podsetio bih vas na profesora Pravnog fakulteta Mihajla Đurića, koji je morao i da robija i da izgubi posao zato što je shvatio kakav je to korak za Srbiju i šta će značiti. Ne odmah, ali, evo, imamo sada prilike da vidimo kako je to bilo sudbonosno i koliko je imalo štete.
Što se tiče izbora u Kosjeriću, gospodine Dinkiću, ili bilo gde, pre svega, ne pamtim kada ste izašli samostalno, kao stranka, na parlamentarne izbore, a na ove lokalne izbore kada izađete, izađete samo s jednim jedinim argumentom, a to su krediti koje obećavate ...
(Predsednik: Vreme.)
... dajete i na taj način kupujete duše ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Todoroviću, molim vas završite.)
... građana Srbije, da bi glasali za vas. Kada budete izašli samostalno na parlamentarne izbore, razgovaraćemo, do tada, pokrijte se ušima.

Zahvaljujem. Gospođa Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

U ime Poslaničke grupe, repliku je imao gospodin Todorović, vi direktno niste bili ni uvređeni, ni pogrešno shvaćeni. Nema osnova za repliku. Izvolite, gospođo Kolundžija.