Zahvaljujem, gospodine ministre.

Zaključujem načelni pretres.

Gospodine Obradoviću, reklamirate Poslovnik?

Nije bilo ničeg uvredljivog, ni nejasnog i nemate osnov za repliku. Žao mi je, ne mogu da vam dam reč.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KOMUNALNOJ POLICIJI (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam da je, prema članu 94, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova i da je ono raspoređeno na sledeći način: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih za ovu tačku dnevnog reda predstavljaju narodni poslanici: Milica Petronijević – Poslaničku grupu SPS-JS, Jovan Palalić – Poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica, Milan Avramović – Poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč? (Da)

Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da sam u svaki zakon koji sam predlagao Narodnoj skupštini na neki način, odnosno u većoj ili manjoj meri verovao. Ne tvrdim da je svaka odredba zakona baš bila takva da bismo 100% stali iza nje, ali vam kažem da za svaki zakon koji sam predlagao u Narodnoj skupštini duboko verujem da je promenio Srbiju nabolje. To važi i za prethodni zakon, to važi i za one zakone pre njega, kao što je Zakon o političkim strankama, i za zakone koji se odnose na lokalne izbore, na lokalnu samoupravu, za niz drugih zakona koje sam branio u Narodnoj skupštini.
I za zakon koji je sada na dnevnom redu, zakon o komunalnoj policiji, verujem da u svakoj svojoj odredbi menja Srbiju nabolje. Dakle, to je zakon koji uvodi nešto novo u naše živote, nešto što ćemo sretati u našim gradovima svakodnevno, nešto što bi trebalo da reši ono što nas danas možda nervira na svakom koraku, bilo da je to što je neko prosuo šut tamo gde mu nije mesto, bilo da je to što neko neodgovoran šeta domaće životinje, pse, na mestima gde im nije mesto, ili na nepropisan način, pa se u pesku guraju dete od tri godine i pas, da li će dete da se igra ili će pas da vrši nuždu, bilo da je to nesavesni vozač koji parkira auto na sred neke staze kuda prolaze građani, bilo da je to kafić u kome grmi muzika do pet ujutru, umesto da se sve to završi u vreme kako odredi lokalna samouprava i da ljudi posle toga mogu mirno da spavaju.
Dakle, postoji jedan deo ukupnog reda, koji nazivamo komunalni red i taj komunalni red je, na neki način, u našoj državi bez adekvatne zaštite. Redovna policija ima svoja posla, ti poslovi su teški, složeni i opasni, s jedne strane, a, s druge strane, redovne policije ima toliko koliko je ima i ne mogu oni baš da stignu na svako mesto gde je to potrebno da bi se održao komunalni red.
Gradonačelnici, predsednici gradskih opština se trude da u svojim sredinama održe komunalni red. Žele da im parkovi budu čisti, žele da građani nemaju probleme s muzikom iz kafića, žele da nesavesni vozači budu sprečeni u tome da ometaju redovni protok saobraćaja i redovno funkcionisanje ljudi, ali oni nemaju instrument kojim bi mogli da ostvare te svoje želje i građani nemaju kome da se požale kada se suoče s takvom vrstom problema.
U zapadnim državama je odavno uvedeno nešto što se zove komunalna policija. Različite su varijante te komunalne policije. U nekim gradovima, ta komunalna policija ima i neka kriminalistička ovlašćenja, istraživanje, dakle, gonjenje učinilaca krivičnih dela, a u nekim, pak, državama nije ništa drugo do najobičnija komunalna redarska služba. Mi smo dosta razmišljali o tome šta je ono što je primereno našim uslovima i opredelili smo se za jedan koncept koji je bliži konceptu komunalne policije, u smislu da to bude posebna služba, s posebnim obeležjima i s jednim delom policijskih ovlašćenja.
Stoga smo predvideli da će u gradovima da se osnuje posebna uprava unutar gradske uprave, to je uprava komunalne policije, da u toj upravi može biti zaposlen jedan policajac na 5.000 stanovnika, da će ta komunalna policija imati svoje uniforme, da će o izgledu tih uniformi odlučivati gradovi, da bi kroz te uniforme, možda, izrazili neku svoju posebnost, ali će saglasnost na to davati Ministarstvo, kao što je to slučaj i sa nazivima ulica i sličnim simboličkim aktima koji mogu dovesti do određenih problema unutar lokalne samouprave, time što neka grupa misli da je uvređena tim simbolom.
Oni će imati svoja vozila. U Beogradu će, recimo, imati verovatno i neki svoj čamac kojim će regulisati pitanja obala, u skladu s mogućnostima gradova. Oni će se na određeni način organizovati. Oni će imati određena sredstva prinude, to je pendrek, to su lisice, kada je, u izuzetnim, nadam se, retkim slučajevima, potrebno i njih primeniti, ali isključivo na način kako je to regulisano odgovarajućim pozitivnim propisima, a s obzirom na to da se primenjuju policijska ovlašćenja, to su propisi koji važe za policiju, dakle, Zakon o policiji i podzakonska akta o primeni ovih sredstava.
Dakle, komunalna policija treba da bude nešto što je na usluzi građanima za najbanalnije stvari, ali stvari koje nam zagorčavaju svakodnevni život, stvari koje mogu da nas iznerviraju od ranog jutra, kada izađemo iz zgrade, pa do stvari koje mogu da nam zagorčaju miran san uveče. Komunalni policajci će, zbog ovih ovlašćenja, proći posebnu obuku. Plan i program te obuke zajednički će utvrditi Ministarstvo policije i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Oni će biti podvrgnuti odgovarajućim testovima, psihičkim i fizičkim, oni će biti podložni redovnim i vanrednim ispitivanjima njihovih sposobnosti, i to onda kada se javi potreba za tim.
Veoma je važno da ova služba svoje početne korake doživi na taj način da se sama ideja ne kompromituje. Zbog toga nismo uvažili neke ideje iz nekih gradova da ovlašćenja komunalnih policajaca budu veća, pa čak i da oprema bude ozbiljnija. S druge strane, nismo uvažili ni stavove onih koji smatraju da to treba da budu komunalni redari, jer s komunalnim redarima već imamo iskustvo. Nažalost, autoritet komunalnih redara je poljuljan. Dešava se da komunalni redar dođe i pokuša da otkloni bilo šta i da pri tom doživi pretnje, pa čak i fizički napad.
Komunalni policajac će, ipak, imati uniformu, imaće određena sredstva prinude i uživaće posebnu krivično-pravnu zaštitu. Komunalni policajac o svom radu obaveštava svog načelnika uprave, ali, istovremeno, o svakoj upotrebi sredstava koje upotrebljava prema zakonu kojim se regulišu policijska ovlašćenja, on je dužan, i njegov šef, da odmah, bez odlaganja, obavesti i stanicu policije.
Komunalna policija je neka vrsta mlađeg brata redovne policije. Komunalna policija je tu da pomogne svima, da pomogne gradu u izvršavanju njegovih nadležnosti, da pomogne građanima u sitnim problemima, kakvi će se sigurno javljati, da pomogne kada deca iz škole treba da pređu ulicu, da pomogne, kada se održava neka manifestacija, da se ljudi u toj gužvi snađu, da ih uputi gde i kako treba da idu. Komunalni policajac će biti naš komšija, čovek koji će nam pomagati, koji će nas informisati i koji će istovremeno pomagati policiji i nju informisati i davati joj potrebna obaveštenja i, u slučajevima kada zajedno dejstvuju, biće pod direktnom komandom redovne policije.
Zaista verujem da je ovo zakon koji će bitno promeniti našu lokalnu samoupravu. Ovo je zakon koji će, kada stupi na snagu, biti svojevrstan ispit za naše gradove. Mi smo doneli Zakon o lokalnim samoupravama, Zakon o teritorijalnoj organizaciji, podelili smo naše opštine, sada imamo gradove i opštine. Rekli smo gradovima tada – nemojte mnogo težiti ka tome da dobijete status grada, gradovi će imati mnogo više obaveza i mnogo više odgovornosti. Prva od tih obaveza i odgovornosti jeste da gradovi uspostave službu komunalne policije.
Kako će se razvijati komunalna policija, videćemo. Prepustimo vremenu da vidimo koji će rezultati njenog rada biti. Mnogi predsednici opština su me kontaktirali i pitali zašto opštine nemaju komunalnu policiju. Razumem njihovu želju i potrebu, ali ovo je vrlo osetljiva tema, ovo je vrlo osetljiva služba, zbog toga što ima dodira s onim što su prava i slobode građana i bolje je da je prvo uvedemo tamo gde verujemo da će najbolje i najodgovornije biti ta ideja sprovedena, a to su naši gradovi.
Ukoliko ovo uspe u gradovima, videćemo dalji razvoj komunalne policije. Nesporno je da nešto slično u budućnosti treba proširiti i na opštine, ali, u krajnjem slučaju, treba videti budući ustavno-pravni razvitak naše države, eventualne promene Ustava u pravcu drugačije teritorijalne organizacije, pa, u skladu s tim, videti kako će se organizovati u budućnosti služba komunalne policije.
Zaista bih voleo da narodni poslanici podrže u što većem broju ovu ideju. Ne treba se plašiti novih stvari, pogotovo ne novih stvari koje su u uporednom iskustvu dale izuzetno dobre rezultate. Nadam se da ćemo imati kvalitetnu raspravu kao malopre, a ja ću se potruditi da odgovorim na svako pitanje koje se bude u raspravi postavilo. Hvala.

Pre nego što pitam da li žele reč izvestioci nadležnih odbora, obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa narodni poslanik Simo Vuković, Poslanička grupa G 17 plus i narodna poslanica Zlata Đerić, Poslanička grupa Nova Srbija.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
Odbor za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić? (Ne)
Zakonodavni odbor, narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? S obzirom na to da pravo na reč dobijaju poslaničke grupe, počevši od najmanje, odnosno od poslanika koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, pitam da li žele reč predstavnici PUPS-a? (Ne)
Da li žele reč predstavnik ili predsednik Poslaničke grupe manjina? (Ne)
Da li želi reč ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Nova Srbija, narodna poslanica Zlata Đerić? (Da)
Molim vas samo da se prijavite u elektronski sistem, da bih mogla da vam dam reč. Samo jednom pritisnite taster, molim vas. Izvolite.

Kako se stvari zaoštravaju, čini mi se da biste nama iz opozicije lakše uključili električnu stolicu nego mikrofon, ali, dobro je.

Nema kazne električnom stolicom, po krivičnom zakonodavstvu Srbije. Morali biste da načinite krivično delo na teritoriji SAD-a da biste dobili tu kaznu, a ovde se radi samo o elektronskom sistemu. Koristim vašu duhovitu opasku da zamolim sve poslanike, samo jednom pritisak na taster zadržava vas u elektronskom sistemu, sve drugo briše, pa ide iz početka.
Moje lično izvinjenje za svaku neugodnost koju poslanici imaju pri komunikaciji elektronskim sistemom. Izvolite.

Hvala lepo.
Što se tiče zakona o komunalnoj policiji, to je još jedan zakon koji će proći u ovom parlamentu i koji ima taj predznak da je proevropski, ili evropski, odnosno da postoji u nekim evropskim zemljama ili u zemljama u okruženju. Samo jednu stvar moramo ovde da kažemo javno. U tim zemljama, osim komunalne policije, postoji i privreda koja može da finansira budžet. Iz budžeta gradova, uprava, kantona, ili već kako se to tamo zove, finansira se i ta komunalna policija.
Sredstva građana su tamo svetinja i za svaku investiciju koja ide iz budžeta građani se pitaju, izjašnjavaju. Evo, imate konkretan primer u Švajcarskoj – u njihovim lokalnim samoupravama ne možete nijednu česmu koja je u vlasništvu kantona da prodate ako ne pitate građane da se o tome izjasne putem nekog od referenduma. To je kod njih vrlo česta, ustaljena praksa i odgovornost građana prema svom novcu koji odvajaju u budžet. Ono što u zakonu o komunalnoj policiji smeta jeste to što samo na jednom slučaju, slučaju Beograda, vidimo da su do sada političke stranke, uglavnom, radile u korist države i bile na neki način u službi države ako dođu na vlast, a da sada država polako prelazi u službu političkih stranaka.
Jer, vidite, u trenutku krize na koju se pozivamo, već danima nisam načisto s tim da li smo iz krize izašli ili smo još uvek u krizi, pošto me ministar Dinkić ubeđivao pre dve nedelje da smo iz krize izašli, a juče neki ministri potpredsednici kažu da smo mi u krizi još uvek. Želim da verujem u prvu izjavu – da smo izašli iz krize, jednostavno, prija mi, kao i građanima, očigledno. Neko ne govori istinu, a videćemo, na kraju, ko.
Što se tiče ovog zakona, on će, pre svega, da košta građane Republike Srbije, građane bilo kog grada. Da li su građani Republike Srbije spremni u ovom trenutku da to plaćaju? Da li, uopšte, Evropa vrši neke pritiske na Vladu Republike Srbije, a mislim da već odavno upozoravamo na to da smo u javnoj potrošnji prekardašili? To je narodski izraz, pa mislim da će to shvatiti svi u Srbiji.
Javna potrošnja je kod nas izgubila svaku meru. Mi svakodnevno, a i sad smo žurili, pre šest sati, da uđemo u još jedan zakon kojim ćemo omogućiti nova radna mesta, budžetska radna mesta. Ne treba u jednoj državi da budžet bude glavni poslodavac. Mora da bude privreda glavni poslodavac, da bi budžet bio bogat, da bi i ta komunalna policija, koja tamo na Zapadu ima posla, ima neke drugačije ingerencije, mogla da funkcioniše i bila zaista potrebna.
Samo jezikom brojki da vam kažem – kažu biće na pet hiljada građana predviđen jedan komunalni policajac. Po ovom zakonu, taj komunalni policajac će biti zaposlen celu godinu, primaće platu dok ne položi ispit za to. Na 350 policajaca, koliko u ovom trenutku treba da ima grad Beograd, ako uzmemo sve što prati tu službu, znači, i vozila, i njihove bruto plate, i sve ostalo što treba da se ta služba organizuje, to će biti osam miliona 856 hiljada i 500 evra.
Znate li koliko bi to u ovom trenutku značilo privredi Republike Srbije?
Imamo zakon kojim je uređena komunalna oblast, imamo izgrede kojima se on krši i imamo policiju za koju stalno tvrdimo da je prekobrojna i stalno se neke restrikcije vrše u policiji. Ako postoje komunalni izgredi s kojima policajci s onim ovlašćenjima, odnosno preuzimanjem ovlašćenja koja se stalno nešto koriguju, ne mogu da izađu na kraj, kako će da izađu na kraj komunalni policajci? Pa, tu su potrebni specijalci, a ne komunalni policajci, ali i njih ima.
Prema tome, postoji nešto što postoji na Zapadu, ali nije dovoljno samo to prepisati i imati dobru volju. To jako liči na onog pušača koji od pušačkog pribora ima samo usta. Tako i mi, formalno, ličimo na to.
Nije dovoljno imati dobru volju i nije dovoljno to što jeste u evropskim zemljama, taj zakon i to što se primenjuje. Postoje i brojni objektivni faktori, odnosno brojne objektivne okolnosti koje nas u ovom trenutku sprečavaju da donesemo zakone kojima svakodnevno otvaramo agencije, savete i druge komisije, komunalnu policiju, na stotine novih budžetskih radnih mesta.
Upošljavajući na ovaj način Srbiju, mi smo ovde, u Parlamentu, izgleda, postali menadžeri, nismo više narodni poslanici; mi smo menadžeri koji donose zakone i omogućavaju nova radna mesta, nova zapošljenja, novu budžetsku potrošnju, i to se otelo kontroli.
Zapošljavajući Srbiju i ovim zakonom, izgleda da ćemo, s jedne strane, imati izgrednike i, s druge, nekoliko vrsta policajaca koji će morati da drže sve to u redu. Zaista ne vidim kako je zamišljeno u zakonu da komunalni policajac godinu dana radi, ima pravo da primeni palicu, ima pravo da nas vezuje itd., ima prilično ovlašćenja, a da pri tom nije položio taj ispit? Ako ja kao građanin budem na udaru bilo kakve intervencije tog policajca, ili neki drugi građanin, na svakom sudskom sporu država će izgubiti taj spor i platiti popriličnu odštetu.
Postoje neke stvari koje u zakonu nisu do kraja dorađene i moraće, verovatno, da se znatan broj amandman usvoji, s obzirom na to da će zakon da prođe. To lepo vidim. Na kraju krajeva, svi zakoni koji ovde dođu, osim nekih ekscesnih, koji su bili onako, pogađački, prolaze.
Ovaj zakon ima dobru volju, pre svega, ima dobru volju prema onima koji su na vlasti. Razumem da postoje različiti načini da se očuva vlast, ali u ovom trenutku, kada privreda svakodnevno ide sve više ka svom nestajanju, moramo da uzmemo u obzir sve ono što u Srbiji radi, odnosno sve ono što u Srbiji u ovom trenutku stoji. Ne možemo više da pričamo o otvaranju novih radnih mesta kada otpustimo dve hiljade ljudi na jednom mestu da bismo zaposlili 160 drugih, i onda ovo pokazujemo u svim medijima kao poseban uspeh, a ne pokazujemo onih nekoliko hiljada koji tog momenta odlaze, bez ikakve šanse da budu ponovo zaposleni. Oni treba ovo da finansiraju, građani Srbije ovo treba da izdvoje iz svog džepa, iz svojih novčanika.
Da li su nam zaista nužni komunalni policajci u ovom trenutku kada i postojeći zakon nije na određeni način primenjivan? Mi nismo do sada imali nedovoljno dorečen ili loš zakon. Problem je bio, kao što je i u svakom zakonu, u primeni.
Dopustilo se, recimo, da ovoliko ovlada građevinska mafija, pa se stanovi prodaju po dva do tri puta, tako da ljudi više ne znaju kako da ostvare svoje vlasničko pravo i niko ne pokušava da to polje uredi; 25 hiljada ljudi u Srbiji u ovom trenutku je kupilo nekretninu koja je prodata nekom drugom. To je, ako pomnožite s brojem članova porodice, 100 hiljada oštećenih. To su ljudi koji nemaju šanse da ovde reše svoje pravo, to su očajni ljudi, koji će morati nešto da preduzmu, a niko od tih investitora nije u zatvoru, niko nije pod udarom nijednog zakona.
Ono što zaista očekujemo, to je da dođe jedan zakon koji neće ići u džep građana Srbije, da se jedna oblast uredi tako da građani Srbije ne moraju da plaćaju komisiju, službu, savet, agenciju. Sveli smo se na najznačajnije menadžere u Srbiji. Zbog toga je toliko ogorčenje kod građana Srbije kada se pomene Parlament. Donošenje zakona mora napokon da bude u korist građana Srbije, a ne da im donosi nove i nove namete. Govorimo o porezima, pa nisu samo porezi udar na građane Srbije. I ovo je, sigurno. Hvala.

Da li želi reč predsednik ili ovlašćeni predstavnik LDP-a? (Ne)
Da li želi reč ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS-JS, narodni poslanik Milisav Petronijević? Da, izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPS-JS će podržati Predlog zakona o komunalnoj policiji koji je sada na dnevnom redu. U svom izlaganju ću izneti stav Poslaničke grupe.
Vrlo je pohvalna ideja o uvođenju komunalne policije i treba joj dati punu podršku.
U drugom delu, imajući u vidu da je ovo nešto novo, zatražiću od ministra još detaljnija razjašnjenja, da bi građani shvatili suštinu i značaj ovoga, jer smatram da ovo nije dovoljno da razumeju priču. Bitno je da građani razumeju suštinu ovog zakona.
Na kraju ću, u svom izlaganju, zatražiti da se još jednom detaljnije sagleda, razjasni pitanje vremena donošenja svih ovih akata, odnosno, osnivanja komunalne policije.
Vraćam se na početak. Podsećam, krajem 2007. godine, u proceduri je bio paket zakona – o lokalnim samoupravama, teritorijalizaciji, lokalnim izborima u glavnom gradu. Podsećam, takođe, da je taj paket donet priličnom većinom u Skupštini Srbije. Već tada je bila prisutna priča, zahtev, potreba stvaranja uslova za uvođenje komunalne policije.
Tada su, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, posebno u Zakonu o glavnom gradu, obavezani gradovi, odnosno glavni grad, doduše, u skladu sa zakonom, a to je sada ovaj zakon, da obrazuju komunalnu policiju. Ovo je, pre svega, obaveza koja proističe iz usvajanja ta četiri zakona. To je jedna stvar.
Druga stvar, svi veliki gradovi, veći, glavni grad, i to ne samo kod nas, suočeni su s velikim problemima održavanja komunalnog reda, suočeni su s problemima nepoštovanja komunalnih propisa, tako da često ima, pogotovo u velikim gradovima, dosta problema u toj oblasti. Bez obzira na volju lokalnih vlasti da rešavaju ta pitanja, oni do ovog zakona nisu imali ni dovoljno instrumenata da mogu da ih rešavaju.
Kada se tome doda da kršenjem komunalnog reda, nepoštovanjem komunalnih propisa, nastaje veliki problem u gradu, kada se ima u vidu da kapaciteti policije nisu dovoljni da bi mogli da reše sva ta pitanja i kada se, pre svega, ima u vidu posledica toga, a to je gubljenje poverenja građana u institucije, izazivanje nesigurnosti, straha kod građana, onda se nameće potreba da mora nešto da se uradi, da se u tom delu uvede red.
Mislim da su problemi s kojima se suočavaju gradovi toliki da iziskuju potrebu da se rešavaju.
Oni se, pre svega, odnose na održavanje komunalnog reda, obezbeđenje efikasnog izvršenja zakona i drugih propisa iz oblasti komunalnih delatnosti u nadležnosti grada, kao i obavljanja drugih poslova, kao što su ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad, i da ne nabrajam dalje. Čitav niz propisa je potreban da neko nadzire, vrši kontrolu i ovo je pokušaj Ministarstva, odnosno Vlade, da na ovaj način stvori zakonski osnov da se u gradovima i gradu Beogradu, osnivanjem komunalne policije, učini napredak u rešavanju tih problema, da se oni smanje i da se ispoštuje komunalni red.
Kada je u pitanju struktura zakona, zakon govori da je osnovna uloga komunalne policije da obavlja komunalno-policijske poslove u nadležnosti grada i grada Beograda.
Gospodine ministre, već na tom pitanju, koje je nesporno, ima potrebe da se javnosti da precizniji odgovor, kao i onima koji će to izvršavati, da li se to odnosi samo na izvorne poslove gradova i grada, ili i na poverene poslove iz te oblasti, iz tih delatnosti? Ovo pitanje nije nevažno, mada zakon stalno priča o gradskim nadležnostima, i bilo bi vrlo bitno razjasniti i javnosti i onima koji će to sprovoditi, jer od toga zavisi i kakva će biti finansijska konstrukcija, finansijsko obezbeđenje, kakav će biti status itd. itd.
Vlada se opredelila da komunalnu policiju obrazuje kao posebnu službu, u okviru jedinstvene organizacije uprave grada, odnosno grada Beograda. Naravno, postojale su i druge mogućnosti, da to bude komunalna inspekcija s proširenim ovlašćenjima, postojala je mogućnost da bude komunalna policija koja je u ingerenciji policije itd., ali opredeljenje za ovaj način mislim da nije sporno.
Ono što bi bilo potrebno još naznačiti, to je još odgovora na nekoliko pitanja. Najvažnije pitanje kada se govori o komunalnoj policiji jeste – šta je njena nadležnost, šta je njen delokrug i kako će to da deluje? Kada je u pitanju nadležnost, zakon se time pozabavio u članu 9. koji govori o poslovima komunalne policije. Nema veze kako će je zvati, ali da bi opravdao potrebu za formiranjem takve jedne službe, navešću primer Beograda, i to ne svih poslova. Vas, gospodine ministre, molim da, kada budete komentarisali, kratko kažete da li član 9. obuhvata sve te oblasti.
Prvo – održavanje i zaštita komunalnih objekata u opštoj upotrebi. Pod komunalnim objektima smatraju se: građevinski objekti s uređajima i instalacijama, opremom, samopostrojenja, uređaji itd., i drugi objekti koji služe za proizvodnju komunalnih proizvoda i komunalnih usluga korisnicima; uređeno građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi.
Drugo – vršenje komunalnih delatnosti u delu zajedničkih komunalnih usluga, održavanje javne čistoće na javnim površinama, uklanjanje snega i leda s javnih površina, prevoz i deponovanje komunalnog i drugog otpada, održavanje i zaštita javnih zelenih površina, objekata javne rasvete, rasvete javnih česama i fontana, parkovskog zelenila, spomenika, skulpturnih dela od prljanja, oštećivanja, uništavanja, održavanje otvorenih pijaca, grobalja, parkirališta, zauzeća javnih površina, ostavljenih stvari, predmeta i vozila i postavljanje privrednih objekata – kiosaka, tezgi, letnjih bašta, reklamnih objekata, što uključuje i objekte za nelegalnu prodaju na javnim površinama, kao i privređivanje uličnih muzičkih i sličnih nastupa itd.
Tu je i zaštita i bezbednost korišćenja javnih površina i spoljno obezbeđivanje i vidno obeležavanje gradilišta, dakle, zauzimanje javne površine, postavljanje skela i drugih naprava, imate situaciju da se često ne može proći kroz te lavirinte koji se naprave, održavanje spoljnih delova zgrada, fasada, da nekom ne bi palo na glavu, balkona, izloga, postavljanje klima uređaja, svi znamo kakav je to haos koji je nastao itd., ograda, dvorišta, kućni red u stambenim zgradama, bezbednost na području oko školskih dvorišta, upotreba zapaljivih sredstava, petardi, zaštita od buke, zaštita vazduha, linijski i vanlinijski prevoz, auto-taksi prevoz. Veoma važno pitanje za Beograd, koje je dobio u nadležnost kroz Zakon o glavnom gradu, jeste postavljanje plovećih postrojenja i održavanje reda na priobalju, radno vreme ugostiteljskih objekata i da ne nabrajam dalje.
Mislim da je suština ovog zakona – nadležnost, a glavni deo zakona treba da bude koji su to poslovi koje komunalna policija treba da obavlja. Član 9. je regulisao to pitanje, pa pitam da li je to dovoljno? Da li obuhvata sve ovo? Ne dovodim to u pitanje, ali želim da istaknem da je to najvažnije pitanje. Tek kad vidite s kojim se poslovima suočava grad, onda znate i koji problemi mogu u svakodnevnom životu da iskrsnu. Zato je potrebno da se formira komunalna policija.
Dakle, sve vreme govorim o ideji, o podršci ideji i, naravno, ovom zakonu koji je predložen. Mislim da treba videti još preciznije, zbog javnosti, kada je u pitanju delokrug, ovo o čemu sam pričao, poslove gde samostalno deluje kao organ. Možda bi trebalo precizirati kako pruža asistenciju na zahtev organa ne samo grada, nego i gradskih opština, kad treba da se sprovede neka funkcija. Možda treba videti preciznije kako ide treća funkcija koju ste dali ovde, a to je preduzimanje hitnih mera i spasilačka funkcija, kako preduzima hitne mere, koje to hitne mere preduzima, na koji način se uključuje u spasilačke poslove koji slede.
Ideja je dobra, ali da bi bila i sprovodiva mora da bude do kraja jasna i razjašnjena i građanima i onima koji će da je sprovode.
Da ne bih zadržavao vašu pažnju, želim samo da na jednom primeru zatražim detaljnije objašnjenje, a to je kada se govori o saradnji. Veoma je važno pitanje saradnje, i s inspekcijskom službom, s jedne strane, i s policijom, s druge strane, a u svemu tome ističem kao najvažnije, ne pretendujem da je baš to, da mora da se izbegne paralelizam. Ne sme da bude paralelizma u radu. Mislim da to, takođe, treba da se razjasni.
To je naše viđenje, naša podrška ovom zakonu, naše opravdanje da je to potrebno uraditi, uz zahtev da, kada se ovakav zakon donosi, svaki detalj mora da se objasni, da bude jasno svakom građaninu, u fazi donošenja, da bi se zaštitila imovina ljudi, bezbednost građana, da bi se građani osećali onako kako to dolikuje jednom velikom gradu. Što se tiče načela, mi ćemo to podržati.
Želim da podelim jednu dilemu, gospodine ministre, s mojom vladom. Da li su ovi rokovi koji su dati u prelaznim i završnim odredbama realni? Molim vas, odvojimo pitanje ideje, potrebe svega toga. Ne govorim o detaljima, ali da li je dobro da se organ policije organizuje do kraja godine, a da se strateški plan donese za dve godine, ako bi strateški plan trebalo da bude osnova za godišnji plan delovanja komunalne policije?
Da li je realno da se u ovim uslovima, opet ponavljam, ne dovodeći u pitanje nijednog trenutka potrebu i ideju, za koju mislim da je sjajna, to primeni od Nove godine?
Opet ću uzeti primer Beograda. Ako bismo se držali kriterijuma, čak, najmanjih kriterijuma, verujem da treba da bude između 300 i 400 komunalnih policajaca. To je velika kvota. Toliko budžet mora da obezbedi za sledeću godinu. Ako imamo restrikciju u budžetu i prema lokalnim samoupravama, ako imamo i jednu kampanju koju vi, gospodine ministre, vodite, za smanjenje broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, da li je realno da to profunkcioniše od Nove godine, imajući u vidu da će da bude popriličan namet? Mislim da nije.
Pozivam vas da još jedanput razmislite. Neka se do kraja godine urede sva ta pitanja, neka se donesu sva potrebna zakonska akta, svi potrebni pravilnici, akti o osnivanju i organizovanju, ali dajmo još vremena i prostora, uz obavezu lokalnih organa da se u okviru unutrašnje preraspodele obezbedi ljudstvo, pa čak i ako ima viška u policiji, da se na taj način to nadomesti, da bi ovaj zakon, koji je dobronameran, koji nosi dobre poruke, bio i realno sprovodiv. Jer, ako ga samo budemo hvalili, doneli, što je nesporno, a ne bude mogao da se sprovede, mislim da će pasti sumnja na namere prilikom donošenja zakona.
Podržavamo zakon, podržavamo potrebu za njegovim donošenjem, bez obzira na neka rešenja, da li mogu levo ili desno. Ima vremena da se kroz raspravu isprave ti sitni detalji. Puna podrška, što se toga tiče. Podržavamo i da lokalna samouprava preuzme odgovornost za to stanje komunalnog reda u svojoj sredini. Molim opet moju vladu da još jednom pogleda da li je previše, u ovim uslovima budžetskih sredstava i restrikcija, da on počne da se primenjuje od Nove godine. Hvala lepo.

Reč ima ministar Milan Marković.

Zahvaljujem kolegi Miši Petronijeviću na ovom izlaganju. Postavio je neka pitanja koja smo postavljali sebi poslednjih osam meseci.
Nije bilo lako doći do ovog teksta. Prazan je papir, od belog papira smo krenuli. Sve druge zakone imamo, kroz istoriju, Srbija je stara država, imamo dosta propisa, dosta zakona. Ovde smo krenuli od belog papira. Prvo smo se opredelili za ideju, šta želimo, gledali uporedna iskustva. Odmah smo odustali od ideje koja je u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, gde su to komunalni redari. Išli smo na ozbiljniju ideju.
Kada je nešto novo, onda imate i dileme. Imam i danas dileme, kada branim zakon, ne mogu da kažem da ih nemam.
Prvo, želim da vam zahvalim što ste delimično rekli nešto što je bilo jako bitno nakon izlaganja koleginice Zlate. Dakle, ovu ideju komunalne policije smo skoro svi ovde zajedno utvrdili prilikom donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi, gde smo rekli da grad obavlja poslove koje obavlja i opština, pored toga, da će grad obrazovati službu komunalne policije. Čak smo se tada obavezali da će u roku od godinu dana biti ovaj zakon. Nažalost, po našem dobrom običaju, izbori se dešavaju često i ovaj zakon dolazi nakon godinu i po dana, a ne nakon godinu dana.
Dobro je ovo pitanje finansiranja. Znao sam da to može da se pojavi kao tema. Znate, kao i ja, opet je to finansiranje jedinica lokalne samouprave iz finansiranja gradova. Oni dobijaju onoliko para koliko dobiju po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Kako će oni organizovati taj novac, da li će ga organizovati na ovaj ili onaj način, to opet zavisi od njih samih.
Nesporno je zapošljavanje 10, 15, 20, 30 ljudi, kako gde, Beograd je ekstreman slučaj; recimo, 12 ljudi ima u Jagodini, kao najmanji broj. To nosi određena finansijska sredstva. Neka grad Jagodina vidi da li će zaposliti 12, ili će zaposliti šestoro ljudi. Mi nismo stavili to pod moranje, rekli smo da će doneti akt o organizaciji, a kada će zaista organizovati službu, o tom potom.
Dakle, vaša primedba, a to je koleginica Đerić istakla, potpuno je ispravna, što se tiče finansija, ali taj okvir koji opština ima, ona ga ima po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Ona ima svoj okvir – 100 dinara.
Raspored tog okvira će sama da vidi, neka se protegne koliki je guber. Mnogi su se i sada opekli, pa 60% budžeta daju na platu, ali imamo sjajne opštine gde na platu ide po 7%, 8%, 9%. Dakle, to je ta tema, ali opet kažem, nismo stavili ograničenje, same će opštine videti kolike su im mogućnosti i tako će se organizovati. Samo smo stavili reč – nadležnosti, kao što ste dobro primetili. Reći ću vam i zašto. Nije sporno kada su u pitanju izvorne nadležnosti, uopšte, u pitanju komunalnog reda jesu izvorne nadležnosti, odnosno obavljanje komunalnih poslova, a, s druge strane, u taj neki delokrug može da dođe nešto i od poverenih poslova, ponekad. Ako je komunalna policija neko sredstvo, s poverenim poslovima dolazi i novac, da se razumemo, pa ako se desi, recimo, kod matičnih knjiga nema potrebe, kao kod poverenog posla, da asistira komunalna policija, ali kod izvršavanja poverenih poslova grad će, po prirodi posla, videti da li je neophodan rad komunalne policije. Mi smo u okviru tih sredstava, pa kad se nekim zakonom poveravaju poslovi, to sad sektorski zakoni imaju, neka se vidi koliko sredstava se s tim poslovima prenosi. Ali, to je razlog zašto smo stavili reč ''nadležnosti''. Dakle, nismo precizirali.
Nadležnost, delokrug, dakle, član 9, to ste lepo primetili na primeru Beograda. Kod nekih drugih gradova je malo drugačije, mnogo drugačije, da budemo precizni. Ja ću iskoristiti to što ste rekli, zbog javnosti – ipak ste u pravu, treba, ipak, malo i pojasniti, pa da pročitam deo onoga što će raditi komunalna policija. ''Održavanje komunalnog reda i drugog zakonom uređenog reda reda od značaja za komunalnu delatnost; vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti grada; ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima grada; zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad; podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u gradu, očuvanje gradskih dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada.''
Sada tema koju je Miša Petronijević pomenuo – komunalni red. ''Održavanjem komunalnog reda smatra se održavanje reda u oblastima, odnosno pitanjima: snabdevanja vodom; odvođenja otpadnih i atmosferskih voda; javne čistoće; prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada; lokalnih puteva i ulica; saobraćajnih oznaka i signalizacije; parkiranja; prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju; auto-taksi prevoz; postavljanja privremenih poslovnih objekata; protivpožarne zaštite; zaštite od buke u životnoj sredini; kontrole radnog vremena subjekata nadzora; održavanja komunalnih objekata, pijaca, grobalja, parkova, zelenih i drugih javnih površina, javne rasvete, stambenih i drugih objekata.''
Mera preciznosti je takva. Da li je dovoljna? Nadam se da je u nekoj svojoj ukupnoj masi to – to. Kroz praksu ćemo videti kako će se precizirati, ali ste tu rekli pravu stvar, a to je pitanje usaglašenosti rada, kako sa drugim službama grada, tako i s policijom. Tu ste rekli ono što je bitno, a to je član 12. Mnogo je važnije to usklađivanje rada s policijom. Što se tiče usklađivanja rada s ostalim službama grada, tu je načelnik, on će uskladiti rad, da li će ići ta akcija – komunalni inspektor, zajedno s policajcem, građevinski inspektor, o tome će brinuti grad i mislim da tu neće biti problema.
Ovaj strateški plan, godišnji plan je nešto što koincidira s odgovarajućim dokumentima u regularnoj policiji i u članu 12. smo naveli da se strateški plan i godišnji plan rada komunalne policije usklađuju pre donošenja s propisima i odgovarajućim planskim aktima policije, kao i sa stavovima o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u gradu. Stručnu pomoć u pripremi ovoga pruža policija, uz podršku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Komunalna policija nikako ne sme da bude van ukupnog sistema. Namereno smo komunalnu policiju postavili u jedan ovako podređeni položaj u odnosu na redovnu policiju. Osam meseci je trajalo. Zaista treba sagledati sve aspekte pri donošenju ovakovog zakona, posebno imajući u vidu da on ima odredbe koje mogu dirati u prava i slobode građana. Verujem da će to ići dobro.
Što se tiče rokova, već smo razgovarali. Dobili smo amandmane, razmislićemo, videćemo, potpuno ste u pravu, bilo bi pogrešno da zbog rokova devalviramo dobru ideju. Videćemo još jednom u raspravi o amandmanima, ako budemo sigurni da su rokovi u redu, to ćemo i da kažemo, ako ne budemo sigurni, prihvatićemo ono što ste predložili u amandmanu. Hvala.