Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.

Ja sam i ovlašćeni predstavnik.

Koristićete i to vreme?

Imam to ovlašćenje. Prema tome, mislim da građani Srbije nisu zaslužili da snose posledice toga da je potrebno da se pronađe radno mesto za sve veći i veći broj partijskih radnika koalicije na vlasti. Mislim da zaista nije vreme da povećavamo broj administrativnih radnika, a da ovim zakonom upravo to činimo. Opet teret krize, teret bilo koje promene, svaljujemo na građane, a problem je još i u tome da ovo nije promena, da je ovo, kao što sam već napomenula, u stvari, jedna politička priča.
Međutim, ova politička priča ima daleko ozbiljnije posledice od priče o besplatnim akcijama, koja je bila prilično aktuelna i mnogi su poverovali u nju.
Ova priča, faktički, samo zaustavlja razvoj Srbije, zaustavlja, kao što sam toliko puta već ponovila i ponoviću još hiljadu puta, decentralizaciju Srbije, a bez te decentralizacije, sa statističkom, sigurno nećemo dobiti ono za šta se deklarativno zalažemo. Nema evropskih vrednosti bez decentralizacije i to je jedan od bitnih uslova za ulazak u EU.
Prema tome, sve dotle dok se ne načne ova ozbiljna tema u Srbiji, mi možemo samo da pričamo, da odlažemo stvari i da stvaramo sve veće i veće troškove.

Vreme na raspolaganju, kao ovlašćenoj predstavnici Poslaničke grupe, jeste 13 minuta i 30 sekundi.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi je sedam minuta i 30 sekundi.

Hvala. Amandman gospođe Judite Popović i njenih kolega iz Poslaničkog kluba LDP-a je povod mom javljanju i to je vrlo zanimljiv povod. Ako pogledate sadržaj tog amandmana i uporedite ga sa sadržajem amandmana koji je podneo DSS, videćete neke sličnosti.
Sličnosti se sastoje u tome da se i u jednom i u drugom slučaju odbacuje vaša političko-pamfletska ideja da Narodnoj skupštini, bez ikakvih argumenata i bilo kakvih dokaza da te argumente posedujete, podnesete predlog da Skupština danas, u kontekstu ovog zakona, utvrđuje nekakvih sedam regiona, od čega su tri određena teritorijalno, četiri odrediva.
Naravno, kažete da je to posao Vlade. Tu sam vas uhvatio u nedoslednosti. Razlog zbog čega odbijate amandman gospođe Judite Popović je, između ostalog, sledeći. Ona i njene kolege su predložili da Narodna skupština Republike Srbije odredi regione nakon javne rasprave, nakon statističkog izveštaja itd., a vi njoj kažete u obrazloženju ovako – u skladu s nomenklaturom statističkih teritorijalnih jedinica i preporukama Zavoda za statistiku EU, određivanje statističkih regiona je u nadležnosti Vlade Republike Srbije, na osnovu stručnog predloga Republičkog zavoda za statistiku.
To je ono što vam pričamo sve vreme, to je u nadležnosti Vlade RS, gospođo Kalanović, prema ovim kriterijumima, a vi u zakonu kažete, u članu 5: " Za potrebe podsticanja regionalnog razvoja određuju se sledeći regioni".
Ko ih ovde određuje? Republika Srbija. Šta vam drugo kaže gospođa Judita Popović? Kaže da treba da ih utvrdi Narodna skupština Republike Srbije. Mi vam to nismo rekli u našem amandmanu. Mi smo rekli da to treba da učini Vlada RS, zato što smo pročitali ovo vaše svašta što piše u različitim obrazloženjima, čak i u obrazloženju vašeg zakona. Rekli smo – ako je već situacija kakva je, ako nas već vučete za nos i ako vučete građane Srbije za nos, praveći konfuziju sa raspravom o navodnoj teritorijalnoj organizaciji, koja uopšte nije na dnevnom redu, nego je vi namećete posebno, ne kroz ovaj zakon, nego kroz političku ujdurmu, onda se opredelite za neko od racionalnih, logičnih rešenja.
Jedno je rešenje, što smo mi predložili, da Vlada odredi regione, a da ovaj zakon da uputstva Vladi kako se to čini, i drugo rešenje je da Narodna skupština odredi regione, ali ne ovako pamfletski, kako ste vi uradili, nego kako su gospoda iz LDP-a predložili.
Vi dobijete i u ostatku izlaganja gospođe Judite Popović, što je bilo jasno, niz primedaba dve poslaničke grupe koje su na dva potpuno suprotna pola politike, gde se u nekim suštinskim stvarima ne možemo ni složiti, ni očima videti. Vi dobijete 75% gradiva koje je identično. Zašto? Zato što se polazi od zdravog razuma i neke stručnosti i racionalnosti.
Ako ništa od toga ne prihvatite, mi se nismo dogovorili šta ćemo da pričamo, znači da nešto nije u redu s vama, a ne sa nama, znači da vi treba da stavite prst na čelo, da se zamislite. Ako ovde postoji neki problem, a očigledno postoji, racionalno postupanje i poslednja nada za vas je bila da pre ove rasprave u pojedinostima, ili u toku rasprave u pojedinostima, zatražite od predsednika Narodne skupštine sazivanje resornog odbora, pa da se sedne i pogleda koje je amandmansko rešenje moguće, ako nije moguće rešenje Judite Popović i Miloša Aligrudića, koje je to amandmansko rešenje moguće da ne biste od ovog zakona pravili nešto u Srbiji što bi bila privatna prćija G17 plus.
Ne, nego ste vi napravili kompromis s vašim kolegama iz DS da vam se dopusti da divljate kako hoćete, da pravite cirkus od ove države, da se postignu oba taktička cilja, da dobije Mlađan Dinkić šta god mu se sviđa, da razgrana jednu čudovišnu administrativnu mrežu kroz ovaj zakon, koji će skupo da košta grbaču građana i onih građana koji žive teško u regionima koji su zaostali, a da, s druge strane, Boris Tadić, kao što je rekla Judita Popović, iz potpuno suprotne političke stranke, zamaže oči javnosti zbog toga što ova skupština, ili DS, nisu u stanju da dostave na razmatranje Skupštini statut Vojvodine. Iako smo mi protiv tog statuta, to ne govori o tome, nego govori o sposobnosti, odnosno nesposobnosti vladajuće koalicije da obavlja elementarne poslove države.
To je ono gde se vi nalazite i što je suštinski problem ovog zakona. Javljaćemo se i dalje, naravno, povodom amandmana, na svoja dva minuta, kako smo ih podneli.

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS-a je dva minuta i 15 sekundi.
Narodni poslanik Milan Avramović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, zamolio bih vas samo da iskoristite neke odredbe članova Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, da se pozovete na član 27, da pročitate član 60. Ustava Srbije, koji kaže da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti, na bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmori itd.
Moram da vam skrenem pažnju, na svom ličnom primeru, da smo sada upravo na 48. amandmanu, da je moj amandman na 320. mestu. Dakle, još 272 amandmana moram da sačekam, puta dva minuta, a to je poprilično dugačko vreme. Zato vas molim da iskoristite odredbu člana 98. stava 4, koji kaže da predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima. Jer, ako mislite da u petak, u ovo kasno doba, imamo kvalitetnu raspravu o za vas ovako važnom zakonu, varate se. Morate prekinuti ovu sednicu, prvo, zbog prenosa, a drugo, zbog psihičke i fizičke sposobnosti narodnih poslanika da u ovoj raspravi učestvuju. Hvala.

Narodni poslaniče, zloupotrebljavate pravo na reč koje se dobija na osnovu člana 100, citatom odredaba Ustava i željom da, verovatno, kažete da je vama teško da radite, što ja razumem, naravno.
Narodni poslanik dobacuje. Ne, nije mi teško da radim i mogu da radim onoliko koliko poslovi sednice Narodne skupštine zahtevaju da se radi, sada i tokom ove večeri i duže, zato što mislim da u Srbiji treba mnogo više da se radi, svi treba mnogo više da rade. Molim vas da ne zloupotrebljavate pravo.
Narodni poslanici Milan Avramović i Zoran Popović dobacuju i krše odredbe Poslovnika. Dopustila sam da, na ivici pristojnosti, narodni poslanici iz dve, odnosno tri poslaničke grupe prozivaju druge narodne poslanike i opisuju ih epitetima koji su nedopustivi po odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, niti imate pravo da pitate gde je bilo koji narodni poslanik iz bilo koje poslaničke grupe, niti imate pravo da iskazujete svoj stav o tome šta bilo koji drugi poslanik misli, i to svi mi u ovoj sali dobro znamo, pa vas molim da to ne činite. Ako ste umorni, imate vremena da napravite pauzu, odmorite se, osvežite i vratite koncentrisani na rad i odbranu svog amandmana.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Narodni poslanik Jovan Palalić, jeste, imate dva minuta na raspolaganju Poslaničkoj grupi.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Vi želite da govorite o povredi Poslovnika. Još jedna povreda Poslovnika. Izvolite.

Izvinjavam se kolegi Palaliću. Sasvim kratko, gospođo Čomić, da ne biste baš uvek ostali da ste u pravu, iako vi smatrate da jeste, ipak se pridržavam ovog poslovnika koji, nažalost, nije aktuelan, barem ne od kada smo se preselili u ovu salu, ali što se tiče ovoga što je moj kolega reklamirao.
Član 85. vam ne daje za pravo da dajete takva objašnjenja.