Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGIONALNOM RAZVOJU (pojedinosti)
Jedno obaveštenje pre početka. Poslanička grupa manjina je za raspravu u pojedinostima o zakonu o regionalnom razvoju ovlastila narodnog poslanika Rizu Halimija, kao ovlašćenog predstavnika.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Stevanović, Aleksandar Martinović, Marina Raguš, Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Aleksandra Jerkov, Dragan Aćimović, Elena Božić-Talijan, Milan Veselinović, Lidija Vukićević, Jadranko Vuković, Slobodan Vuković, Nenad Popović, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Srboljub Živanović, Dragan Živkov, Nikola Žutić, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Radica Jocić, Ljubomir Kragović, Milorad Krstin, Tomislav Ljubenović, Vesna Marić, Dušan Marić, Momir Marković, Slađan Mijaljević, Vlada Milojković, Goran Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Bojan Mladenović, Paja Momčilov, Milan M. Nikolić, Gordana Paunović-Milosavljević, Ljubiša Petković, Dušanka Plećević, Vitomir Plužarević, Zoran Popović, Dobrislav Prelić, Milovan Radovanović, Nikola Savić, Sulejman Spaho, Nebojša Ranđelović, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Filip Stojanović, Dragan Todorović, Marina Toman, Milan Škrbić, Milorad Buha, Radovan Radovanović, Zlata Đerić, Boris Aleksić, Mićo Rogović, Jorgovanka Tabaković, Riza Halimi, Sreto Perić, Veroljub Arsić, Dejan Mirović, Vladan Jeremić, Milan Avramović, Vjerica Radeta, Olena Papuga, Miroslav Markićević, Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Marko Milenković, Radiša Ilić, Božidar Delić, Miletić Mihajlović, Zoran Antić, Mirko Munjić, Saša Maksimović, Lidija Dimitrijević, Jelena Budimirović i Ljiljana Miladinović, kao i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić, pisanim putem, povukli su amandman koji su zajedno podneli na član 44. Predloga zakona.
Podsećam narodne poslanike da je ukupno vreme koje nam je na raspolaganju za raspravu u pojedinostima pet časova za poslaničke grupe, sa po 15 minuta za predsednike poslaničkih grupa ili ovlašćene predstavnike i dva minuta je na raspolaganju svakom od podnosioca amandmana.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Trenutno, Narodnoj skupštini, odnosno vama, narodnim poslanicima, na klupe nije dostavljen štampani izveštaj Vlade, odnosno mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima na Predlog zakona je stiglo u Skupštinu, trenutno je u štampi. Informacija koju imam od službe koja štampa je da će ukupan tiraž biti na raspolaganju narodnim poslanicima do 17 časova.
Ako ne želite da raspravljamo o amandmanima do tog vremena, mogu da li odredim pauzu i da sednicu nastavimo u 17 časova? Da li smo saglasni? Da. U tom slučaju, određujem pauzu i sednicu nastavljamo u 17 časova, kada će narodnim poslanicima biti dostavljen štampani materijal, Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 17.00)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Obaveštenje koje je sekretaru Skupštine, gospodinu Veljko Odaloviću, uputio generalni sekretar RTS-a glasi: "Poštovani gospodine Odaloviću, obaveštavam Vas da u petak, 12. juna 2009. godine, od 17.28 časova, zbog ranije preuzetih programskih obaveza, prenosa košarke i odbojke, nećemo biti u mogućnosti da pratimo zasedanje Skupštine Srbije u direktnom prenosu na Drugom programu RTS-a. Snimak zasedanja Skupštine Srbije biće emitovan u zavisnosti od dužine i mogućnosti uklapanja u utvrđenu programsku šemu''.
Nastavljamo rad raspravom u pojedinostima, odnosno o amandmanima na Predlog zakona o regionalnom razvoju.
Dobili ste izveštaj, odnosno mišljenje Vlade.
Prelazimo na prvi amandman.
Na glavu iznad člana 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi sam na neki način predstavio i izneo stav SRS-a kada je ovaj zakon u pitanju i rekao sam da ćemo svojim amandmanima predvideti brisanje svih članova ovog zakona. To je, pre svega, naš politički stav u odnosu na ovaj koncept zakona i koncept koji ova vlada predlaže za ravnomerni, odnosno uravnoteženi regionalni razvoj.
Naš stav je da ovo, po svojoj suštini, nije koncept za ravnomerni regionalni razvoj, nego upravo koncept regionalizacije Srbije. Ovo je koncept koji će stvoriti to da u vremenu koje je pred nama, a kroz ustavne promene koje Vlada najavljuje, Srbija dobije ne ekonomske, odnosno statističke regione, nego administrativne regione, koji će imati pravni i administrativni subjektivitet.
Smatramo da nijednim amandmanom ne možete da promenite suštinu ovog zakona i zato smo predložili da se i osnovne odredbe i sve što ovaj zakon podrazumeva briše. Rekli smo u načelnoj raspravi da suština i značaj zakona, kao i činjenica da SRS u potpunosti razume potrebu uravnoteženog razvoja cele teritorije, odnosno cele Srbije, podrazumeva definisanje tog koncepta na potpuno drugačijim ekonomskim i političkim principima.
Kada pogledate amandmane koje su podneli, odnosno podnosili poslanici koji će danas učestvovati u radu, a pripadaju opoziciji, zaista može da se prihvati, odnosno da se vidi određeni broj amandmana koji su objektivno korektni.

Dva minuta je. Da li koristite vreme ovlašćenog predstavnika? Izvolite.

Da, da, vreme kao predstavnik Poslaničke grupe.
Amandmani se odnose na neke stvari kojima treba da se posveti pažnja. To su, pre svega, amandmani koji se odnose na oblast kojima se, s aspekta razvoja, definiše i obuhvata zaštita životne sredine, eventualni ekološki rizici, ovlašćenja nacionalnog tela, njihova mogućnost da sklapaju ugovore, odnosno usluge po ugovoru, te takozvane, onda, recimo, status Agencije za privredne registre, način na koji to zakon predviđa.
Postoji i jedan broj amandmana koji bi bili prihvatljivi; prihvatiti te amandmane, na neki način, znači prihvatiti i opravdati učestvovanje u celoj ovoj priči.
Zaista smatramo da ovaj zakon ponajmanje ima ekonomsku nameru, ekonomske intencije, intencije da se Srbija uravnoteženo u perspektivi razvija. U principu, sve se svodi na političku poruku koja je definisana u članu 5. ovog zakona, a to je definisanje regiona, sedam regiona, koji će, ponavljam, kroz ustavne promene koje vi najavljujete, da se transformišu ne u statističke, odnosno administrativne regije, već u regione koji imaju pravni subjektivitet.
Ovde postoji niz članova i stvari koji, objektivno, mogu da se definišu kao prihvatljivi i kroz njih, način na koji se definišu, zaista može da se prepozna kako te stvari reguliše i definiše osnovni akt u ovoj državi, a to je Ustav. Ali, onda idete dalje, pa nailazite na članove i odredbe ovog zakona koji su apsolutno u suprotnosti s Ustavom. To smo rekli i u načelnoj raspravi, a reći ćemo i danas, u raspravi o pojedinostima, konkretno se osvrćući na pojedina rešenja, odnosno odredbe ovih članova, da ih Ustav Republike Srbije ne prepoznaje.
U članu 2. tačka 8), članu koji govori o ciljevima podsticanja regionalnog razvoja, kaže se: "efikasnije korišćenje domaćih prirodnih resursa i dobara, kao i stranih resursa, na republičkom, pokrajinskom, regionalnom i lokalnom nivou".
Ustav Republike Srbije kategoriju regije ne poznaje i tamo gde je pomenuo kategoriju regije, pomenuo je isključivo u geografskom smislu, ne u političkom smislu.
Nemoguće je ovo popraviti bilo kakvim amandmanom ili izmenom, zato što vi ne biste prihvatili sklanjanje ovoga iz zakona, a politička poruka i politička pozadina cele ove priče je vrlo jasna i o njoj danas svi pričaju, i u vlasti, i u opoziciji, i stručna javnost, i politička javnost, i ona neutralna javnost, ako mogu tako da je nazovem. U svemu ovome, neko prepoznaje neke namere u perspektivi. Nemoguće je da jednim zakonom najavite ustavne promene.
Kako se interes za definisanje regija i regionalne podele Srbije u Ustavu Republike Srbije nije prepoznao 2006. godine?
Koliko znam, i G17 plus je učestvovao u toj referendumskoj kampanji. Jedna stranka nije učestvovala u donošenju tog ustava. Opšti politički konsenzus je bio ostvaren. Zaista nas interesuje – šta se to desilo u međuvremenu, pa da u najvećem delu skupštinske većine sazre mišljenje da Srbija mora i treba da se deli na regione?
Po svojoj suštini, ovo je zakon koji definiše regionalizaciju Srbije. Vrlo ste se paušalno bavili onim drugim delovima, koji bi trebalo da predstavljaju suštinu i meritum ovog zakona.
Za nas bi bilo prihvatljivo da ste regione definisali kao statističke regije, ali koje ne podrazumevaju zakonsku regulativu na ovakav način, a ponajmanje ustavne promene. O tome sam nešto i rekao u načelnoj raspravi. Zemlje na koje ste se pozvali kao primere nemaju regione u svom ustavu, ali imaju statističke regije, za koje su vezane regionalne razvojne agencije.
Za nas su regionalne razvojne agencije mogle da predstavljaju ono što ovde vi navodite da treba da budu oblasne asocijacije. To je moglo nekako da se nađe modalitet kako da se napravi, ali da država ima jako mali upliv u sve ovo, sem podrške. Vi na ovaj način, na nivou jedne regije koju Ustav ne poznaje, stvarate, tačno kako ste rekli, horizontalne i vertikalne preduslove, odnosno kapacitete da ovi regioni kroz ustavne promene dobiju potpuno drugačiji status. Spremate im potpuno drugačiju namenu, što je jako loše.
Tačno je da ustavna rešenja pojedinih država prepoznaju regione, ali mi nemamo političku klimu, ekonomsku klimu, niti bilo koju drugu klimu da te moduse i modele prihvatimo i pokušamo da realizujemo u Srbiji. Jako interesantno je da se ova priča otvara kada rastu tenzije na teritoriji AP Vojvodina.
Da li je ovo bio model da se prevaziđu i premoste razlike u odnosu na aspiracije i ambicije koje dolaze iz Vojvodine, u okviru skupštinske većine? Je li ovo model? Zašto niste prvo pokušali Ustav da promenite, da definišete šta su to regije, pa da onda otvorite priču o ravnomernom regionalnom razvoju?
U članu 2. kažete – razvoj ekonomije bazirane na znanju, inovativnosti, savremenim naučno-tehnološkim dostignućima i organizaciji upravljanja. Oslanjam se na rečenicu koju sam malopre rekao, koliki proces, kada su u pitanju stvari navedene u ovoj tački, Srbija, samo kroz vreme, treba da prođe da bi stvorila preduslove da se na ovakav način, poštujući i vodeći se ovim principima, bavi ravnomernim regionalnim razvojem? Sada ćemo kroz ove tačke 4. ili 8. ostavljati utisak da radimo neki ozbiljan posao.
Pre nekoliko meseci ste kroz rebalans budžeta uskratili Ministarstvu za nauku i tehnologiju, koliko novca? Koliko imate zaposlenih u Ministarstvu za regionalni razvoj? Preko 700. Da li sam u pravu? Nisam? Onda lažete, neko je slagao u rebalansu budžeta, kada je sa februarom zaključio da je broj 713. Neko je tu pogrešio. Ne znam, obmanuli ste i nas poslanike, a ja sada javnost. Neko nije bio odgovoran u Vladi, ali 55 imate u Ministarstvu za nauku i tehnologiju.
Ministar Dinkić onaj dan govori da smo u naučnom i u kontekstu ljudskih resursa dekapacitirani da bismo se na ozbiljan način bavili ravnomernim regionalnim razvojem. To ovde mora da stoji, kako bi se stekao utisak da radimo neki ozbiljan posao.
Sada ćemo administrativno da definišemo regionalne razvojne agencije. Na nivou regiona, mora da postoji samo jedna razvojna agencija, ne može da bude više. Kasnije ćemo govoriti o načinu, ko će ih činiti, ko će činiti regionalna tela itd. Ali, pre par meseci ste učinili sve da uništite komorski sistem. Posle ćemo o tome diskutovati. Koji će to članovi iz nekih drugih asocijacija biti u telima na nivou regiona, ako ste Zakonom o privrednim komorama definisali i naumili da može da se osnuje na nivou jednog upravnog odbora, pet ili deset, recimo, sasvim svejedno, stotinu privrednih komora?
Napravićete šumu od svega. Vama to uopšte nije bitno. Niste vi suštinski zainteresovani da se na ozbiljan način bavite ovim. Vama ovo ne treba za ravnomerni regionalni razvoj, ovo vam treba za regionalizaciju. Čini mi se da tako pokušavate da dva ključna problema, koja vam se nameću i stavljaju na leđa, rešite po evropskom modelu, koji će za nas, u političkom smislu biti jako bolan. To su problemi Vojvodine i KiM-a. To sam rekao i govorićemo i danas kroz zakone i kroz članove koji se na to odnose, kako ste, gde god ste mogli, ili gde god bi to nekom trebalo da predstavlja problem, KiM, kao subjekta regionalizacije, zaobišli.
Spominjete i fondove, budžete autonomnih pokrajina, predstavnike autonomnih pokrajina, ali u razradi, sve se svodi na AP Vojvodinu, ili grad Beograd, posle toga. Predstavnika KiM-a nema. To smo jasno rekli, tu se prepoznaju političke namere. Izopštili ste KiM institucionalno iz ovog zakona, jer planirate i namerate, pretpostavljam, ne bih voleo da je to strategija vladajuće većine, da se regionalnim razvojem KiM-a više ne bavi ova država. Načinom na koji definišete i podrazumevate Kosovo u celoj ovoj priči, objektivno, taj posao se poverava, u perspektivi, nekom drugom.
Ovo je model EU koji ste vi prihvatili, ali, ponavljam, kao jedno, u političkom smislu, još uvek nestabilno, trusno i nezdravo društvo i država. Vi dajete mogućnosti da regije koje planirate počnu u perspektivi da prave direktne poslove i kontakte s institucijama EU i, pod firmom decentralizacije države Srbije, ovo se potpuno uklapa u koncepte centralizacije evropskog kontinenta, centralizacije koju sprovodi evropska administracija.
Možda i to u nekim varijantama ne bi bilo prihvatljivo da ova država ima nacionalni koncept, da ova država zna šta hoće, da država zna i prepoznaje interese i gde sebe vidi. Mi putujemo kao brod bez kormilara, i kormilara i kapetana, nažalost, a posledice svega toga mi moramo da trpimo.
Treba prokomentarisati načela. Opet ponavljam, zaista ima i pozitivnih stvari, ali padaju u senku svega onog negativnog što predviđate kroz ovaj zakon, od načela celovitosti, koje ovde, po mom dubokom ubeđenju, na početku člana 3, predstavlja podsmeh.
Vi insistirate na načelu celovitosti kroz zakon kojim ćete, u teritorijalnom smislu, stvoriti preduslove za rastakanje države i urušavanje te iste celovitosti.
Onda, posle toga, stavljate načelo koje je zaista prihvatljivo – sihnorizaciju. Tim načelom i kroz to načelo, prepoznajete ustavne odredbe, odnosno kako Ustav definiše teritorijalnu organizaciju Republike Srbije. Smatrate da su to integracija, koordinacija i komplementarnost i usklađivanje regulative, institucija i aktivnosti Vlade i autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugih institucija i organizacija i međunarodnih partnera u planiranju i sprovođenju politike regionalnog razvoja. Ovo je rečeno u duhu Ustava i ne možemo mu naći zamerku, ali mnoge druge stvari, zaista, zaslužuju neprihvatanje i svaku osudu i našu sumnju u vaše namere, definisane kroz ovaj zakon.
Zamislite, Vlada Republike Srbije govori o načelu solidarnosti i jednakih mogućnosti za sve! Definišu načelo solidarnosti, a u obrazloženju nam insistiraju na razlikama od jedan prema sedam i jedan prema petnaest...

Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika, da li želite da koristite i vreme Poslaničke grupe?
Izvolite, imate pravo.

...evo, sad ću završiti, brzo ću.
Jedan prema sedam, odnosno jedan prema 15, za opštine. Da li je neko rekao ko je odgovoran za tako nešto? Mogu da razumem nasleđe iz devedesetih, evo, prihvatam, ali da li je neko, obrazlažući ovaj zakon, ili neko od predstavnika skupštinske većine rekao jednu rečenicu zašto je to tako, zbog čega je to tako?
Ovde su predstavnici skupštinske većine, hvaleći ovaj zakon, pričali o civilizacijskim tekovinama. Jako bih voleo da iste odvedem u Trgovište, u kome su, takođe, ovi na vlasti, ovi koji brane zakon i oni koji su tada branili zakon, pa da vide evropske i civilizacijske tekovine, da prepoznaju svest o ravnomernom regionalnom razvoju kod njihovog lokalnog rukovodstva, da vide kako se tamo jedan običan akt ili papir dobija, krštenica, odnosno izvod iz matične knjige rođenih.
Vi im prodajete maglu o civilizacijskim načelima i evropskim standardima, ali to nije samo na jugu Srbije. Idite u Sjenicu, u zaječarski kraj, gde god hoćete, u borski, i takve prilike ćete sresti gde god zavirite u Srbiju, ali za vas koji definišete sve ovo, Srbija je, nažalost, do Mladenovca, Srbija je beogradski region.
O tome ćemo pričati kada budemo govorili o procentima, kako se definišu razvijeni i nerazvijeni, i o banalizaciji koju ste napravili, kako ste drastične razlike sakrili kroz procente koje ste predvideli.
O tome ćemo pričati kasnije. SRS je sve amandmane podnela o tome i predvidela brisanje ovoga. Smatramo da bi najbolje bilo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se napravi novi zakon, usklađen s Ustavom koji postoji, jer smatramo da Ustav, u svakom smislu, definiše i administrativne i svake druge preduslove i norme da se Srbija i izvršna vlast u Srbiji bave na adekvatan način ravnomernim regionalnim razvojem. To su do sada pokazale mnoge opštine na nivou okruga, kroz svoje angažovanje u proteklom periodu, ne ulazeći u to kojoj političkoj opciji pripada rukovodstvo tih opština, ali su zaista pokazali da može da se radi i sa postojećom i zakonskom i svakom drugom regulativom.
Prema tome, još jednom kažem, svrsishodno bi bilo povući ovaj zakon iz procedure i napraviti jedan koji će nastati u atmosferi političkog konsenzusa. Zahvaljujem.

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 64 minuta.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na naslov iznad člana 1, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao moj kolega Dragan Stevanović, za SRS je ovaj predlog zakona neprihvatljiv, iz nacionalno-političkih i ekonomskih razloga.
Pre svega, jasno je, ma koliko se Mlađan Dinkić trudio da naglasi svu benignost ovog zakona, da je ovaj zakon samo uvod u nešto mnogo delikatnije što čeka Srbiju i građane Srbije, a to je njena podela na neke jedinice koje ne bi bile samo statistički regioni, kao što on to kaže, nego bi bile administrativno-teritorijalne i političke jedinice sa pravnim subjektivitetom. Drugim rečima, ovaj predlog zakona, ako ga izglasate, ostvariće uvod u celovitu promenu ustavnog, političkog i pravnog uređenja Srbije.
Ovaj predlog zakona je, sa stanovišta važećeg ustava Republike Srbije, potpuno neustavan, dakle, Ustav Republike Srbije ne poznaje bilo kakve regione, u bilo kom smislu, ni kao statističke, ni kao adminstrativno-teritorijalne, odnosno političke. Kada Ustav govori o regionalnom razvoju, onda samo hoće da kaže da svaki deo Republike Srbije, svaka opština, svaki grad, svaka oblast, ali u geografskom smislu, treba da bude ujednačeno ekonomski razvijen.
Što se tiče ekonomskih nedostataka ovog predloga zakona, dovoljno je samo da pogledate da se Vojvodina tretira kao jedan region.
Svako ko živi u Vojvodini, a složićete se sigurno sa mnom, gospođo Čomić, zna da nije svaki deo Vojvodine podjednako razvijen i da nema svaki deo Vojvodine iste probleme. Potpuno je drugačija situacija u opštinama u Sremu, koje gravitiraju Beogradu i, recimo, opština u srednjem Banatu, na severu Bačke itd.
Potpuno je nesuvislo, u ekonomskom smislu, celokupnu teritoriju AP Vojvodine tretirati kao jedan statistički region, kada svako zna da su razne oblasti u Vojvodini, Srem, Banat i Bačka, različito ekonomski razvijene, pa čak i da u okviru jedne oblasti imate različite stepene ekonomskog razvoja. Idite u opštinu Žitište ili u neke druge opštine u Vojvodine i videćete pravu pustoš, a Vojvodina se tretira kao jedan region. Ali, vi Vojvodinu ne tretirate kao jedan region slučajno, nego zato što Vojvodina treba sutra da postane nešto mnogo više od statističkog regiona, treba da postane jedinica koja treba da dobije status u okviru Republike Srbije.
Da je vama stalo da Vojvodina bude statistički region i da se svi delovi Vojvodine podjednako razvijaju, onda biste, dame i gospodo, podelili Vojvodinu na najmanje tri statistička regiona – na Srem, Banat i Bačku. Da ste zaista ozbiljno nameravali da se posvetite ekonomskom razvoju svakog dela Vojvodine, onda biste, recimo, i Banat mogli da podelite – na južni Banat, srednji Banat i na severni Banat. Bačku biste mogli da podelite na severnu Bačku, zapadnu Bačku, južnu Bačku. Srem biste, isto tako, mogli da podelite na dva dela – na istočni Srem i na zapadni Srem. Nisu podjednako razvijeni danas opština Šid, koja je na granici sa Hrvatskom, i, recimo, opština Pećinci.
Vi celokupnu Vojvodinu tretirate kao statistički region zato da biste sutra imali osnov da kažete – sada Vojvodina više nije samo obična autonomna pokrajina u sastavu Srbije, dobiće statut, a statut je drugo ime za ustav buduće Republike Vojvodine. To vaš koalicioni partner LSV i ne krije. Godine 2003, gospodin Nenad Čanak je u javnost izašao s jednim dokumentom koji se zove Nacrt osnovnog zakona Vojvodine. Čovek ne krije da je njegov krajnji cilj da Vojvodina dobije ustav, ne statut. Osnovni zakon je naziv koji se u Saveznoj Republici Nemačkoj koristi za ustav. Dakle, taj statut, koji se ovde najavljuje da će da uđe u skupštinsku proceduru Skupštine Srbije, jeste, u stvari, mini ustav nekakve poludržave Vojvodine, ali ko nam garantuje da sutra ili prekosutra vi nećete tu poludržavu da pretvorite u istinsku državu.
Već postojećim predlogom statuta, koji je prošao proceduru Skupštine Vojvodine, imate rešenja koja ne postoje nigde u Evropi, da jedna AP ima svoju Vladu, pa da onda ta vlada može da zaključuje ugovore, pa da Skupština Vojvodine može da ratifikuje međunarodne ugovore, pa da Skupština Vojvodine donosi nekakve odluke koje na teritoriji imaju snagu zakona.
Nađite mi jednu državu koja je regionalno uređena u Evropi a koja ima takva rešenja. Pronađite neki primer. Evo, u Italiji, u Španiji, u Belgiji, gde to ima da statut, kao normativni akt jedne autonomne pokrajine, ima preambulu, uvod, istorijski i politički uvod u normativni deo teksta? Pa, to ima samo u Ustavu. Samo onaj ko ne želi da vidi, ne vidi da iza svega ovoga stoji krajnja namera da se Srbija podeli, da Srbije više nema, da se pretvori u skup regiona i da onda, vremenom, veze između regiona slabe i da Srbije za nekih 50 ili 100 godina uopšte ne bude na političkoj karti Evrope.
Pošto volite da spočitavate SRS-u nekakvu teoriju zavere, nekakvu šizofreniju i paranoju, samo želim da vas podsetim na neke istorijske činjenice.
Plan lorda Karingtona iz 1991. godine, koji je usvojen na Haškoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji u jesen 1991. godine, imao je dva aneksa. Jedan aneks se odnosio na KiM, a drugi aneks se odnosio na Vojvodinu. Ako pogledate razvoj događaja na prostorima bivše Jugoslavije od 1991. godine pa do danas, možete da dođete do prostog zaključka – da li to SRS i Vojislav Šešelj izmišljaju kada kažu da Zapad zaista želi da upropasti i podeli Srbiju, ili je to jedna bolna, tužna, tragična i neprijatna, ali činjenica, istorijska činjenica?
Kako je moguće da 2006. godine niko nije govorio o tome da u Ustavu Srbije treba da stoje regioni, da Srbija treba da se podeli na sedam regiona? Kako to da nikom 2006. godine nije palo na pamet da regioni treba da budu ne samo statističke, nego i administrativno-političke jedinice, i onda, tri godine posle donošenja Ustava, vi izmislite rupu na saksiji i kažete – pa znate, to je dostignuće EU.
Ako je to dostignuće EU, valjda ste za to dostignuće znali i 2006. godine. Kada ste saznali da je regionalizacija i podela Srbije na sedam regiona uslov za ulazak Srbije u EU? Jeste li saznali pre dva meseca, tri meseca, šest meseci? Kada ste saznali da Srbija treba da se podeli na sedam regiona i da bez te podele nema ulaska Srbije u EU?
Ono što je kod vas smešno, kao vladajuće koalicije, jeste jedna prosta stvar. Svaki dan izmišljate neke nove uslove koji su neophodni da bi Srbija ušla u EU. Kako osvane neki novi dan, Srbija treba da uradi još nešto da bi ušla u EU, a nećete da priznate prostu stvar – vi ste prepreka za bilo kakve integracije na međunarodnom nivou, i sa EU i sa Rusijom. Neće vas, zato što vas znaju.
Pre nekoliko dana imali ste zvanično saopštenje Saveta ministara EU i Evropske komisije da Srbija ne može u dogledno vreme da računa na ulazak u EU, zato što je izuzetno visok stepen produkcije u svim državnim strukturama i da po stepenu korupcije Srbija zauzima jedno od najviših mesta u Evropi, te dok ne rešite pitanje korupcije, nemojte da razmišljate o bilo kakvom ulasku u EU.
Vi to nećete da priznate. Kažete – Srbija je talac Ratka Mladića, Srbija je talac Gorana Hadžića, Srbija je talac SRS-a. Ne, Srbija je talac vas koji vršite vlast u Srbiji, u raznim vidovima, u raznim varijantama, od 2000. godine.
Krenuli ste potpuno naopakim putem. Umesto da napravite snažnu, institucionalno jaku državu, pravno uređenu, u kojoj neće biti kriminala i korupcije, u kojoj neće biti slučajeva da su pune novine raznih afera u koje su upetljani ministri iz stranke koja nam predlaže ovaj zakon, u kojoj neće biti moguće da kad ste na vlasti pričate jedno, a kad vas uhapse zbog kriminala, onda pričate nešto sasvim drugo. Goran Knežević, dok je bio predsednik opštine Zrenjanin, dok je bio visoki funkcioner DS-a, sve je bilo sjajno u DS-u, pošteni, sposobni, zalažu se za evropske vrednosti. Kada je čovek dopao zatvora, sve suprotno priča.
Kaže, kakve firme iz Crne Trave pomagale kampanju Borisa Tadića? Kakvi privatnici dali 15.000 i 20.000 dinara? NIS i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kada je trebalo, u džakovima se izvlačile pare. Kaže – u sefu kod Borisa Tadića stoji gotov novac. Kome treba? Jel treba da se kupi neki odbornik u Srbiji? Hajde da ga kupimo? Da li treba neko da se kidnapuje u Srbiji da bi DS došla na vlast? Hajde da ga kidnapujemo. Da li treba neko da se podmaže?

Narodni poslaniče, dovedite u vezu sve ovo što izlažete sa sadržajem vašeg amandmana, da ne bismo morali da citiramo član 106. koji obavezuje i mene i vas. Izvolite.