Na član 47, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Pop-Lazić.

Član 47. odnosi se na nadzor i vrednovanje realizacije mera i podsticaja i predviđa da to sprovodi Ministarstvo.
Nemamo ništa protiv – član 48. kaže da se finansiranje regionalnog razvoja vrši, između ostalog, pod tačkom 1), iz budžeta Republike Srbije. Pitamo vas – kako ćemo mi, a poslanička većina će verovatno ovaj zakon izglasati, ikada saznati kako se dalje troši novac i kakvi su rezultati tog regionalnog razvoja, barem u brojkama, kada završni račun i izveštaj o izvršenju budžeta nismo dobili već pet godina? Mislim da je to postala praksa i da ga i ubuduće nećemo dobijati.
Stoga, molim vas, prenesite predsedniku Vlade da tu praksu prekine, da smo mi ovde u ime građana ne samo da donosimo zakone, nemamo samo tu ulogu, nego i da proveravamo Vladu, a možemo da je proverimo jedino ako nam dostavi dokument na koji je, na kraju krajeva, i Ustav obavezuje.
To je ono što od vas očekujemo, uz puno nepoverenje prema Vladi koja je spremna da prihvati svaku ucenu i svaki zahtev Zapada i EU, dok sve ostale države u okruženju nemaju takve ultimatume.
Davali smo vam već primer federacije BiH, od koje se traži da postane unitarna, a od nas se traži da dobijemo nove paše i subaše, kao što imamo, recimo, u Kragujevcu Verka, koji svoju koaliciju više ne naziva ''Koalicija za Kragujevac'', nego ''Koalicija za Šumadiju''. Pa, sada vidite šta se tu priprema.

Na član 47, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 47. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s predlogom da se stav 3. u ovom članu briše. Konkretno, član 47. se odnosi na nadzor i vrednovanje realizacije mera i podsticaja. Stav 3. glasi: "Metodologiju iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na predlog Ministarstva".
Dakle, metodologiju vrednovanja mera i podsticaja regionalnog razvoja izrađuje Dinkićevo ministarstvo, koje će, takođe, po stranačkoj liniji postavljati i direktora u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, kao i direktore regionalnih agencija.
Da ponovimo ono što piše u zakonu, a zarad javnosti, Mlađan Dinkić je za sebe predvideo i mesto predsednika Nacionalnog saveta. Šta iz ovog treba da zaključimo?
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja će tako kontrolisati, malo je smešno, samo sebe. Sve su funkcije međusobno podelili u okviru svoje stranke, govorim o čelnim funkcijama, i još im se zakonom daje mogućnost da sami za sebe izgrađuju metodologiju vrednovanja mera podsticajnog razvoja i da, uz dodatna sredstva za realizaciju projekata za poboljšanje standarda građana u pojedinim regionima, nastave da ponovo rade nešto slično, danas sam pomenuo, kao sa skijalištima na Staroj planini.
Ova situacija, kada zakonom Mlađan Dinkić postavlja samog sebe na mesto predsednika Nacionalnog saveta, kada za sebe i za svoj partijski kadar sami grade metodologiju, može se definisati jednom rečenicom, poznatoj iz dela Duška Kovačevića – sve ostavljam samom sebi.

Na član 47, amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Budimirović.

U ime Poslaničke grupe Napred Srbijo – SNS, podnela sam amandman na član 47. stav 3, koji se odnosi na definisanje rokova za donošenje metodologije za nadzor i vrednovanje realizacije mera i podsticaja koje donosi Vlada.
Vlada je propisala rok od šest meseci za donošenje svih propisa koji su potrebni za sprovođenje zakona, što je neprimereno dug rok, te predlažem da rok za donošenje ove metodologije ne bude duži od 90 dana. SNS smatra da se usvajanjem ovog zakona neće postići ništa, bar kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju, dok će se, s druge strane, osnivanjem regionalnih agencija znatno uvećati broj budžetskih korisnika.
Srpski naprednjaci se, takođe, zalažu za ravnomeran regionalan razvoj, ali ne na ovakav način. Mi smatramo da su ravnomeran regionalan razvoj i decentralizacija Srbije uslov njenog napretka, te hitno treba preduzeti mere za razvoj sela, kako bismo sprečili migraciju stanovništva iz manjih sredina u Beograd i druge velike gradove. Pri tome, naglašavam – decentralizacija ne znači davanje bilo kakvih teritorijalnih autonomija, već samo široka prava i ovlašćenja lokalnim samoupravama.
Pošto sam ograničena vremenom, završiću izlaganje rečima Abrahama Linkolna: "Mogu svi ljudi lagati neko vreme i neki ljudi sve vreme, ali se ne mogu svi ljudi zaluđivati sve vreme". Građani Srbije su uvideli da su prevareni i neće vam ponovo ukazati poverenje, što je pokazao rezultat jučerašnjih izbora na Voždovcu. Hvala.

Na Glavu VII, iznad člana 48, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Krasić.

Mislim da je svako morao da podnese amandman na ovaj član i ovo što je napisano. Kaže se – finansiranje regionalnog razvoja, a to u prevodu znači – Mlađan Dinkić će imati kontrolu nad sredstvima budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine, budžeta grada Beograda, budžeta jedinica lokalne samouprave, a zamislite – to mu je tesno, pa se širi na pretpristupne fondove EU, i EU je nastradala, bespovratne razvojne pomoći međunarodne zajednice i ostalih programa evropske zajednice, razvojne kredite, donacije, priloge i poklone pravnih i fizičkih lica i drugih izvora.
Znači, gde su pare, tu je Mlađa. To je poruka. Zato je i predložen ovakav zakon, da se vidi koliko može DS da trpi.
Samo da vas podsetim, dok je bio ministar finansija, sve je grabio za Ministarstvo finansija; kad je dohvatio ovo za ekonomiju i regionalni razvoj, sve je svrstao tamo. Evo, vidite, njemu je tesna i Srbija, računa i na sredstva iz inostranstva, iz EU. Morao je nešto da izmisli, moraćete da ga trpite. Šta da vam radim, to je vaš izbor, ali nije izbor građana Republike Srbije.
Ako vidite Mlađana Dinkića s gitarom, ili bez gitare, obavestite ga da je izgubio onaj spor u sudu, što me je tužio za klevetu, i da je dužan da mi plati troškove sudskog postupka. Podsetite ga da se pomeri od ovih medija, pre svega, novina, da ne gasi te medije, šaljući raznorazne kontrole i podižući neke tužbe, jer danas je svima jasno – šta god da se napiše o Mlađanu Dinkiću u novinama, ne može da se pogreši.
To su valjda svi shvatili, osim DS-a i zajedničkog gazde. E, zbog tog zajedničkog gazde, ovo što preživljavamo u Srbiji je trajno i ...

Zahvaljujem. Jedino vas molim da pričate o temi koja je na dnevnom redu.
Na član 48, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Izvolite.

Gospođo Kalanović, molim vas da imate u vidu da je sva kritika koja je išla od strane Poslaničke grupe SRS-a, vezana za ovaj zakon, kritika zbog brige za državu Srbiju i za građane Srbije, a ne zbog sitnih političkih poena, kao što su neke druge političke partije pokušale danas da raspravu uvedu u taj tok.
Dakle, smatramo da ste zaista poklekli pred zahtevima EU, da su vas zaveli dobro za našu državu. Možda u nekim drugim prilikama, da smo bogata država, da smo Nemačka, to ne bi bio problem. U Nemačkoj, prvo, žive samo Nemci, drugo, BDP je mnogo, mnogo veći nego naš; oni mogu da brinu o ravnomernom regionalnom razvoju na taj način. Mi smo toliko siromašni i državu gledam kao jednu porodicu, pa ako nešto imamo, to moramo da skupimo na jednu gomilu i da vrlo pažljivo tim raspolažemo i raspoređujemo, da sve mogućnosti za korupciju i kriminal, ako je ikako moguće, podsečemo još u korenu.
Ovaj zakon to neće da vam omogući, upravo suprotno, daće priliku, a kontrola je slaba, nekima da iskoriste sve ove mogućnosti koje im dajete da čine štetu, prvo, opštu štetu, a drugo, da se lično okoriste. To je nešto što nije ovim zakonom do kraja rečeno i zbog toga smo mi veoma zabrinuti za rešenja koja ste predložili.