Na član 46, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 46.  Predloga zakona o regionalnom razvoju odnosi se na korisnike podsticaja. Kao što je u ostalim amandmanima narodnih poslanika SRS-a predloženo da se briše sve što je predviđeno članom 46, tako se i moj amandman odnosi na brisanje tačke 6) stava 1.
Neću ponavljati razlog našeg neslaganja s ovim predlogom zakona, to smo ponovili više puta. Ne donosi se ovaj zakon da bi građanima Srbije bilo bolje. Nema Srbiji boljitka s ovakvom vlašću.
Sada ću se vratiti na jedan događaj iz 2006. godine, inače, dogodio se u Leskovcu. U toku predizborne kampanje za lokalne izbore 2006. godine, podršku zajedničkom kandidatu DS-a i G17 plus za predsednika, tada, opštine Leskovac došao je da svojom posetom pruži i ministar Mlađan Dinkić. More obećanja palo je tom prilikom. Između ostalog, ministar Dinkić je lično uručio ček na 14 miliona dinara za adaptaciju krova zgrade Narodnog pozorišta u Leskovcu. Ministar je tada rekao da je to samo početak i da će nove demokratski orijentisane lokalne vlasti značajan deo budžeta Leskovca usmeriti na programe Narodnog pozorišta.
To je bilo u drugoj polovini 2006. godine, mislim da je bio oktobar, a evo nas sada na sredini 2009. godine. Još malo pa pune tri godine.
Do dana današnjeg nije došlo do realizacije tog svečano uručenog čeka. Građani Leskovca, kao i na mnoga druga obećanja predstavnika DS-a, G17 plus, čekaju, ali nikako da dočekaju. Pitaju se da li je to ta predizborna briga za napredak kulture u Leskovcu.

Na član 46, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, danas sam u ime SRS-a, čini mi se, postavio dva pitanja na koja nisam dobio odgovor i, s obzirom na to da diskusiju polako privodimo kraju, ponoviću ih.
Gospođo Kalanović, malopre ste u svom izlaganju spomenuli 2000. godinu i šta ste zatekli. Za nas bi bilo mnogo korisnije, verujem da bi svi u ovoj sali bili spokojniji kada bi mogli da naslute šta ćemo posle vas da zateknemo u Srbiji sem podela, dugova i regiona. Moje pitanje bilo je vrlo prosto – zašto Kosovo nije subjekat regionalnog razvoja, odnosno KiM? To nam niste rekli.
Kada je u pitanju ovaj član 46, u njemu ste definisali ko su korisnici podsticaja. Iskustva s G17 plus, s Vladom Republike Srbije i, uopšte, s podsticajima, nisu baš prijatna. Nešto kasnije ću i o tome progovoriti nekoliko reči. Doći ću do jednog pitanja koje sam, takođe, jutros postavio.
Vi ste u 2. stavu predvideli da se korisnici podsticaja, kao i način dodele podsticaja, bliže određuju razvojnim dokumentima. Moje drugo pitanje, ko zna koji put ponovljeno je – koji je rok za izradu razvojnih dokumenata? Koliko ćemo, zbog neodređenosti u ovom zakonu i nemogućnosti njihove adekvatne izrade, čekati na podsticajna sredstva, što ona koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, što ona koja bi trebalo da dođu, kako vi kažete, iz fondova EU, koja samo čekaju da se ovaj zakon usvoji i da krenu da stižu u Srbiju?
To je još jednom dokaz da je ovo isključivo politički zakon, a ne zakon koji je u funkciji ekonomskog ravnomernog razvoja Republike Srbije. Hvala vam.

Na član 46, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam, pre svega, jednu sugestiju za vas, gospodine predsedavajući. Vi danas, tokom čitavog radnog dana, ne radite svoj posao kako valja; verovatno u nameri da dobijete u vremenu, ne izgovarate celokupne rečenice.
Praksa je, kada se vodi rasprava o amandmanima, da se kaže da je na član taj i taj amandman podneo narodni poslanik taj i taj i dužni ste da obavestite Narodnu skupštinu kakav je stav resornog odbora i kakav je stav Vlade.
Ne, vi tokom celog dana govorite – amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović, izvolite, ko se javlja za reč. Dakle, dužni ste da saopštite Narodnoj skupštini kakvo je mišljenje o podnetom amandmanu resornog odbora i kakvo je mišljenje Vlade. To je praksa koja postoji dugi niz godina u Narodnoj skupštini i ne znam što je vi danas ne poštujete.
Što se tiče samog predloga zakona, potpuno je jasno, evo, ceo dan danas gospođa ministar odbija da nam odgovori na pitanje – ko je taj ko, izgleda, svesno istiskuje KiM iz sastava Republike Srbije.
Vi to, očigledno, ne radite slučajno. Vrlo je verovatno da će ili ova, ili neka buduća koncentraciona, ili neka druga vlada priznati i formalno i faktički nezavisnost KiM-a. Zato je vama verovatno neprijatno da u Predlog zakona ubacite termin da postoji KiM, odnosno da razvojne projekte i razvojne programe planirate i na teritoriji AP KiM.
Inače, da je vama kao Vladi zaista stalo do regionalnog razvoja i do neke socijalne politike, onda bi ova vlada prodala razne vile, rezidencije, odmarališta, koje ima u svom vlasništvu...

Zahvaljujem, kolega Martinoviću. Vreme je prošlo.
Na naslov iznad člana 47, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Krasić.

Naslov iznad ovog člana glasi: "Nadzor i vrednovanje realizacije mera i podsticaja''. I u tri stava tog člana dovoljna je samo jedna reč, odnosno nekoliko reči – ministar Mlađan Dinkić. Ministar Mlađan Dinkić – 1. član, ministar Mlađan Dinkić –2. član, i tako redom, do kraja ovog predloga zakona.
On je na čelu najvažnijeg organa. Preko njega se utvrđuju programi, planovi, odobravaju sredstva, vrši nadzor, vrši kontrola. On je, čovek, nezamenljiv, dobra ''nona'' za sve, svuda ga ima. Pre neki dan beše dole gde je Rijeka, Pula, tamo drndao gitaru, ovde drnda celu Srbiju. Sve mu je to omogućio Boris Tadić, ili sponzori iz inostranstva.
Sada mi o najbesmislenijem propisu koji postoji tri dana gubimo ovde mlateći praznu slamu, pokušavajući da nekoga ubedimo u nešto što i vrapci u ovoj zemlji znaju, a vrapci u ovoj zemlji znaju da Mlađan Dinkić temeljno radi. Jeste da ima slab koalicioni kapacitet, ali drma finansijama i drma ovom zemljom i svako ko se nađe u kolu s njim vrlo rado bi dao dve banke da izađe iz tog kola.
Sada mi treba da saučestvujemo na svojevrstan način, tako što, navodno, ozbiljno kritikujemo nešto što je neko podneo iz najpodlijih namera, šireći jednu iluziju, najobičniju iluziju, najpokvareniju iluziju, u koju treba naivni da poveruju. Mi ne smemo da budemo naivni, zbog funkcije, i zbog godina, i zbog komšiluka, i zbog naše dece.

Hvala.

Molim i drugi put.