Apsolutno sam siguran da za dva minuta ne mogu da postignem taj uspeh da ubedim predlagača koliko je loš ovaj predlog zakona, jer, evo, devet godina nikako ne uspevam da ih ubedim, ali mislim da ću ubediti neke da shvate da je Mlađan Dinkić, u stvari, predsednik Vlade. On preko ovog regionalnog razvoja formira svoju vladu, a u okviru razvoja se nalazi sve, osim nekih prestacija koje država ima prema pojedincima; sve drugo je razvoj i sve drugo je pod kontrolom Mlađana Dinkića. Kontroliše banke, kontroliše Narodnu banku Srbije, osiguravajuća društva, kontroliše investicione fondove, kontroliše berze, gde su pare, sve kontroliše, svi novčani tokovi su u rukama G17 plus. Takođe, neću uspeti da ubedim DS da je on manjinski partner, u stvari, manjinski po količini moći.
Ono što moram da saopštim, to je da me ova godina podseća na 2003. godinu. Identična situacija je bila i 2003. godine, s tim što vas je tada rušio Mlađan Dinkić i znate kako ste prošli, a prošli ste samo zato što se bavite političkim progonom, što se bavite nečim što znači ispunjavanje tuđih interesa, a ovde vam je Mlađan Dinkić podvalio, koristeći neke termine, vezujući vas za EU.
To je još jedan u nizu bezuspešnih pokušaja, medijski će, verovatno, biti i to propraćeno kao neko očekivanje, kao neka nada, kao neka iluzija. Sve što je G17 plus radio, to je iluzija. Koliko ta iluzija može biti opasna, zamislite Miloljuba Albijanića, glavni je za knjige iz kojih treba da uče naša deca. Zar postoji veća bruka za ovu Srbiju?