Koristiću, između ostalog, i vreme Poslaničkog kluba.
Ovim amandmanom želimo samo da ukažemo na to da je centralna vlast preuzela previše ovlašćenja, tako da brisanjem ove tačke 6) želimo da, na neki način, promenimo taj odnos između centralne vlasti i onog koji se nalazi u neposrednoj primeni određenih odluka centralne vlasti.
Recimo, Nacionalni savet, koji po ovoj odredbi zakona ima ovlašćenje da koordinira radom regionalnih saveta, u svom sastavu ima političke predstavnike Vlade, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, a istovremeno je predsednik Nacionalnog saveta isti taj ministar, dok se među 19 članova nalazi još osam ministara i jedan državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Slušajući ovu političku diskusiju u Skupštini, jasno je to da je postignut cilj. Dok jedna grupacija poslanika govori o tome da je ovaj zakon uvod u neku vrstu regionalizacije Srbije, odnosno decentralizacije, druga grupa govori o tome da je ovo obična statistička regionalizacija i da nema reči ni o kakvoj decentralizaciji, da se samo želi skrenuti priča sa statuta Vojvodine i zakona o nadležnostima Vojvodine. Međutim, očigledno je, kada se suprotstave ove dve škole mišljenja, odnosno ove dve grupe rasprava, šta je bio cilj Vlade kada je ovaj zakon dala u proceduru – da se zadrži status kvo, a status kvo je da se ostane na jednom centralizovanom načinu vladanja Srbijom.
Kako to izgleda, može da se pokaže i na primeru NIP-a za 2009. godinu. Recimo, od 339 projekata, samo je sedam predviđeno za pokrajinu Vojvodinu, koja je, inače, po ovom predlogu zakona, svedena samo na statistički region.
Dakle, usvojen je svaki deseti projekat od onih koje je Vojvodina predložila, a to znači da je Vojvodina iz NIP-a za 2009. godinu mogla da dobije 201 milion dinara, a da je, recimo, Jagodina dobila 380 miliona, odnosno toliko je predvideo NIP.
Kada se uporede delovi Vojvodine što se stepena razvijenosti tiče, može da se uoči da je dve trećine Vojvodine ispod proseka razvoja. Ako se mislilo da je Vojvodina prešla u razvijene oblasti i da joj nisu potrebna sredstva za razvoj infrastrukture i za druge namene, te da je zbog toga predviđeno da se usvoji samo sedam projekata, šta reći na to da je dve trećine Vojvodine ispod proseka razvijenosti?
Mi prihvatamo da Jagodina jeste ispod proseka što se razvijenosti tiče, međutim, u istom statusu je i Inđija, o kojoj se puno priča da se razvija, besomučno.
Prema tome, ta infrastruktura koja se obnavlja, odnosno rekonstruiše iz sredstava NIP-a, predviđena je za nerazvijena područja, a samo su tri područja na teritoriji Vojvodine predviđena kao nerazvijena, to su Žitište, Nova Crnja i Plandište.
Dakle, od dve trećine Vojvodine, koja se nalazi, što se razvoja tiče, ispod proseka, smatra se da su samo tri naseljena mesta ona koja mogu da konkurišu za obnavljanje infrastrukture.
Tako to izgleda kada se na nacionalnom nivou, na centralnom nivou odlučuje ko je razvijen, ko nije razvijen i koji region treba da se pomaže a koji ne.
