Dame i gospodo, amandman je podnet na član 26. Predloga zakona. Kao i u prethodno iznetim amandmanima, ponovo ukazujemo na primenu probriselske dogmatske ideologije, koja nas ubeđuje, uprkos realnosti, da je važnija tzv. pomoć iz IPA fonda, nego teritorijalna celovitost Republike Srbije i sigurnost njenih građana.
Koliko je to daleko od realnosti i realnog života pokazuje poređenje između IPA fonda i cifara iz budžeta Republike Srbije usvojenog krajem 2008. godine.
U tom kontekstu, ukupni prihodi budžeta koji je usvojen krajem prošle godine su bili negde oko 8 milijardi evra. To je, dame i gospodo, preko 40 puta veća suma od one koju ćemo navodno dobiti od Brisela, preko IPA fonda. Krajem 2008. godine, u vreme donošenja budžeta, bilo je predviđeno da će se upravo za Ministarstvo ekonomije izdvojiti oko 526 miliona evra. Dakle, opet nekoliko puta veća cifra od one koju navodno dobijamo od Brisela i preko IPA fonda.
Kada se sve ovo ima u vidu, jasno je svakome ko neutralno i bez ostrašćene probriselske ideologije analizira ovaj zakon, da je on nepotreban, neadekvatan i štetan, jer sredstva iz IPA fonda su se mogla naći dodatnom štednjom u radu državnih organa, a ne donošenjem zakona koji, treba otvoreno reći, razbija teritorijalnu celovitost Republike Srbije.

Na član 26, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji je podrazumevao da u članu 26. tačka 2. stav 1. Nacionalni savet javno promoviše ciljeve regionalnog razvoja Republike Srbije i podstiče njihovu realizaciju. U svom amandmanu sam tražio da se doda i tekst koji glasi – što ne podrazumeva plaćanje reklama i oglasa.
Vlada je dala poprilično zabrinjavajuće obrazloženje zašto moj amandman ne prihvata. Između ostalog, kaže se – i posle javne promocije ciljeva regionalnog razvoja Srbije i podsticanja njihove realizacije, ne definiše načine i mehanizme kako će se ovaj poseo obavljati.
U redu, slažem se da nešto ne može da definiše sve načine i mehanizme kako nešto može da se uradi, ali hajde da definišemo načine i mehanizme kako ne sme da se radi. Javno promovisanje ne podrazumeva bilborde. Javno promovisanje ne podrazumeva plaćanje termina; isključivo podrazumeva javne rasprave, tribine, saopštenja za javnost itd.
Postavljam pitanje, čim ovaj zakon stupi na snagu, čim Nacionalni savet bude imao sredstava, koliko će novca biti uplaćeno za bilborde na kojima će biti Mlađan Dinkić, G17, Boris Tadić, DS itd? Koliko će unapred biti plaćeno TV termina za izborne kampanje?
Do sada vam je bila takva praksa. I, još nešto, gospodo iz G17 i, kako vi to volite da kažete, ZES-a, prestanite više da se kao ministri slikate kad god vam se nešto otvara, kad god se završi neka deonica puta. Nisu to pare ni G17, ni Mlađana Dinkića, i Borisa Tadića, ni ZES-a, to su pare građana Srbije i oni su zaslužni što je to otvoreno, ne vi. Vi ste samo raspolagali tim sredstvima, kako, to ćemo da saznamo.
Bolje je da to otvori neki radnik koji se pentrao po skelama da bi napravio neki most, ili neki putar, ili neki poljoprivredni proizvođač. Neka otvaraju te puteve i objekte oni koji su ih stvarno i napravili. To su sugrađani Srbije.
Ovako, imate javnu raspravu koja vam nešto mnogo ni ne znači. Nema onih ljudi koje možete više da prevarite da ste sposobni i da ste dobri. Sve ih je manje i, kako to reče predsednik SNS-a, gospodin Tomislav Nikolić, Mlađana Dinkića i G17 treba negovati, da bismo vas na sledećim izborima što lakše pobedili. Za neke će to biti prelazak u opoziciju, neki će da odu u istoriju, a neke će, bogami, državni organi da pošalju na robiju.

Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Periću.

Amandman koji sam podneo na član 26. Predloga ovog zakona je logičan prethodnim amandmanima, od člana 24, gde smo predvideli da se Nacionalni savet za regionalni razvoj briše. U stavu 4. ovog člana stoji da Nacionalni savet daje mišljenja na predlog programa za finansiranje razvoja regiona iz sredstava budžeta Republike Srbije. Ljudi koji žive u određenim lokalnim sredinama najbolje znaju šta su potrebe tih građana. Da ste hteli da vodite računa o regionalnom razvoju, slika Srbije bi bila sasvim drugačija. Neko od narodnih poslanika je pozvao svoje kolege, nas narodne poslanike, da putujemo malo po zemljama Zapadne Evrope da bismo videli kako se živi.
Pozivam narodne poslanike koji to ne čine, poslanici SRS-a to čine i znaju da putuju po gradovima Srbije, da odu u neka sela Srbije, i to u ona koja se zovu selom i imaju svoju katastarsku površinu, a nemaju živih građana. Neka odu u ona sela gde osnovnu školu pohađa samo jedan učenik i u slična sela. Dok u nekim gradovima Srbije otvaramo razne vrtove, u drugim gradovima nema ni kanalizacije, ni vodovoda.
To bi bila briga za ravnomeran regionalni razvoj, a imali ste šansu devet, odnosno skoro deset godina. Prokockali ste je i propustili zabadava, a sada pokušavate kroz jedan zakon koji je više zastrašujući i potpuno nepotreban nego što će građanima Srbije doneti bilo kakvu korist. Odustanite od ovako zlih namera po građane Srbije.

Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Jeremiću.

Hvala. Amandman koji sam u ime Poslaničke grupe SRS-a podneo jeste da se u članu 26. tačka 5. briše, a reč je o poslovima koje bi trebalo da obavi Nacionalni savet. Tačka 5. se odnosi na analiziranje principa i efekata primene politike i mera Vlade za oblasti regionalnog razvoja.
Sigurno bi mi bilo potrebno više od dva minuta samo da iščitam ko su sve članovi Nacionalnog saveta. Njih je više nego što je to predviđeno članom 26, po tome šta bi trebalo da rade, ali sve što je izrečeno kao argumentacija poslanika SRS-a, vezano za amandmane na predloženi zakon o regionalnom razvoju, jasno ukazuje na činjenicu da je zakon napisan s jedinom namerom da se izvuku nekakva sredstva iz fondova za regionalni razvoj pri Evropskoj uniji, da bi se Srbija prikazala, navodno, kao regionalizovana država, s tendencijom ublažavanja regionalnih razlika, ali nijedan od tih uslova nije zadovoljen onim što se u datom dokumentu nudi.
Tu, pre svega, nema nikakvih regija, jasno je da je reč o pokušaju urušavanja države Srbije, i nije navedena nijedna nadležnost regionalnog karaktera, jer sve to obavljaju samo subjekti koji se bave tek sprovođenjem onog što ispostavi nadležno ministarstvo i ova centralna nacionalna agencija za regionalni razvoj.
Pošto se iz svega jasno zaključuje da u ovom zakonu nema govora o regionalizaciji, jasno je da je mnogo bolje povući ga iz skupštinske procedure, nego dozvoliti da se sve završi na ovako perfidnom centralizmu. Hvala.

Na član 26, amandman u istovetnom tekstu podneli su, zajedno, narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić, zajedno, narodni poslanici Nebojša Ranđelović, Judita Popović i Kenan Hajdarević, kao i narodni poslanik Milan Avramović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Zahvaljujem. Vrlo kratko. I ovaj amandman na član 26. je posledica svih amandmana koje smo podnosili na članove pre ovog. On je u vezi sa članom 19, kada se govori o subjektima regionalnog razvoja.
Mi smo Nacionalni savet stavili na više mesta nego što ste vi to predvideli svojim predlogom, a da ne govorim da ste, s obzirom na to da niste prihvatili taj amandman na član 19, odbili da Narodna skupština bude jedan od subjekata regionalnog razvoja, što govori o odnosu izvršne vlasti prema zakonodavnoj. Prosto je neverovatno da se poslanici, u jednoj mirnoj atmosferi, odriču svoje osnovne uloge, a to je da učestvuju u svim bitnim projektima za razvoj zemlje, pa i u ovom konkretnom slučaju, u regionalnom razvoju Srbije.
Što se tiče samog člana 26, koji govori o poslovima Nacionalnog saveta, amandmanom smo predložili da se izbriše tačka 6, koja glasi da on koordinira radom regionalnih saveta. Protiv smo toga jer smatramo da regionalni saveti ne treba da postoje. To je, zapravo, ono što je štetno u ovom zakonu, jer znači umnožavanje administrativnog aparata i pokušaj da, preko ovog zakona, stranka koja će biti zadužena za regionalni razvoj pokuša da obnovi svoju infrastrukturu.

Hvala. Reč ima gospođa Judita Popović.