Zahvaljujem.
Na naslov iznad člana 21, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li ne ko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na ovo izlaganje koleginice Papuge.
Vi iz G 17 plus ste dočekali da su Ligaši veći Srbi od vas i da oni vide ono što vi nećete da primetite, a to je da ste svesno izbrisali jednu autonomnu pokrajinu, KiM, iz sastava Srbije. Ko nam garantuje da sutra, ili za nekoliko godina, to isto nećete da učinite i sa Vojvodinom? Postavlja se pitanje gde su za vas stvarne granice Srbije i u kom momentu taj proces razbijanja Srbije treba da se zaustavi?
Inače, moram ponovo da se osvrnem na svoje malopređašnje izlaganje. Vi ste napisali u članu 17. stav 4. ovog predloga zakona da organi Autonomne pokrajine Vojvodine daju mišljenje na program finansiranja razvoja regiona Vojvodine. Time ste, praktično, Vojvodini dali ekskluzivno pravo, koje nema nijedan drugi region u Srbiji, da daje mišljenje na program finansiranja razvoja regiona Vojvodine. Sad se postavlja jedno logično pitanje – šta će biti sa programom finansiranja ako Autonomna pokrajina Vojvodina da, recimo, negativno mišljenje? Da li će onda biti zaustavljen taj program finansiranja?
U članu 25. Predloga zakona napisali ste da je presednik Izvršnog veća AP Vojvodina ujedno i predstavnik regiona Vojvodine u Nacionalnom savetu. Ukoliko usvojite onaj protivustavni statut Vojvodine, onda će taj vaš predsednik Izvršnog veća biti predsednik vlade i moraćete da menjate vrlo brzo ovaj predlog zakona, odnosno zakon, pošto ćete ga verovatno izglasati, jer funkcija predsednika Izvršnog veća Vojvodine više neće postojati; Vojvodina će imati svoju vladu, a predstavljaće je predsednik vlade. Zamislite sad takav nonses da su nacionalnom ...

Hvala.
Na član 21, amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić, kao i narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Palalić.

Ovaj amandman se nastavlja na amandman na član 20, upravo iz razloga što nije potrebno više favorizovati Beograd u odnosu na ostatak Srbije.
Zaista je neverovatno da, kada se određuju subjekti regionalnog razvoja, Beograd ima poseban status, a taj status, kad je u pitanju donošenje strateških dokumenata i svega onog što je bitno za razvoj, nemaju ni Niš, ni Kragujevac, ni Kraljevo, ni Šabac, nijedan drugi grad u Srbiji. Prosto je neverovatno da se tolika ovlašćenja daju Beogradu, gde je, u stvari, ključna kontradiktornost, a nismo dobili nikakva objašnjenja od Vlade.
Kažu – ovaj amandman se odbija zato što je neophodno radi obezbeđenja i unapređenja razvoja Beogradskog regiona...
Ovde smo govorili da će postojati sedam regiona. Zašto? Ovu vrstu pozicije subjekta regionalnog razvoja nema, recimo, Kragujevac, o kome toliko pričate. Ovde ste na direktan način umanjili značaj Kragujevca. Zašto Kragujevac, ili, kako kažete, Centralni region, nije subjekt regionalnog razvoja, nego Beograd? Jednostavno, ne dajete nikakve odgovore, upadate iz kontradiktornosti u kontradiktornost.
U poslednje vreme se priča o privatizaciji Sajma u Beogradu, da će 50% sredstava ostvarenih od privatizacije Sajma ići u Beograd. Ponovo se koncentriše i moć, i kapital, i resursi, i ovlašćenja, u Beogradu.
Imali smo i u prethodnom amandmanu, kada je u pitanju Vojvodina, takođe, kao poseban region, slučaj da se zanemaruju gradovi u Vojvodini koji imaju i te kako posebna ovlašćenja, kao što je Novi Sad, kao što je Mitrovica, kao što je Zrenjanin.
Znači, stavili ste u neravnopravan položaj centralnu Srbiju, u odnosu na Beograd i Vojvodinu, a pričate o ravnomernom regionalnom razvoju. Nema "r" od ravnomernog regionalnog razvoja u ovom zakonu, po nekoj inerciji i po odsustvu snage da stvari postavite na pravo mesto, da kažete – biće više statističkih regiona u Vojvodini od samog jednog regiona.

Hvala, gospodine Palaliću.
Na naslov iznad člana 22, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojvodinu će u Nacionalnom savetu da predstavlja predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Sutra, kad usvojite statut, on će biti predsednik vlade, pa ćete vrlo brzo morati da menjate ovaj zakon o regionalnom razvoju, ali se sad ovde postavlja jedno drugo pitanje.
Vi ste napisali da predsednik Izvršnog veća Vojvodine, kao predstavnik Vojvodine kao autonomne pokrajine, predstavlja region Vojvodine u Nacionalnom savetu.
Ako ova vlada nema ozbiljnu nameru da da neki vid pseudodržavnosti Vojvodini, onda se postavlja logično pitanje – zašto Vojvodinu kao region ne predstavlja direktor ili član neke regionalne agencije iz Vojvodine? Zašto bi Vojvodinu kao region, kao statističku jedinicu, ne kao političku jedinicu, trebalo da predstavlja neko ko je par ekselans politička ličnost?
Složićete se sa mnom, ako je neko predsednik vlade, makar i vojvođanske, on je, pre svega, politička ličnost. Ako Vojvodinu tretirate isključivo kao statistički region, kao statističku jedinicu, bez namere da joj date bilo kakve atribute državnosti ili federalne jedinice, zašto Vojvodinu u Nacionalnom savetu ne predstavlja neko ko se zaista bavi regionalnim razvojem, nego je predstavlja predsednik Izvršnog veća, a za koji dan predstavljaće je predsednik vlade?
Sad zamislite, sve druge regione u Srbiji predstavljaće ljudi koji se bave regionalnim razvojem regiona kao statističkih jedinica, samo će Vojvodinu da predstavlja predsednik vlade Vojvodine, i to ne samo kao region, nego kao jednu izuzetno definisanu jedinicu, političku jedinicu, koja će imati i neke karakteristike federalne jedinice, pa, čak, i potpuno suverene države.
Vi ste napisali u statutu Vojvodine da Vojvodina ima svoju vladu...

Hvala.
Na član 22, amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22, amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22, amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Aleksiću.
BORIS ALEKSIĆ : Dakle, sad u ovim članovima dolazimo do razrade člana 19. koji je predvideo to štetno rešenje, gde se pominje isključivo AP Vojvodina, a namerno izostavlja AP KiM. Međutim, interesantno je da su, od svih opozicionih stranaka, amandmane na član 19. uložili samo predstavnici SRS-a, DSS-a i NS-a, tražeći da se promeni ovakvo jedno rešenje, koje je zaista protivustavno, jer je AP KiM u potpunosti izbačena iz pravnog sistema Republike Srbije.
Podsetio bih vas da je potpredsednik SAD-a, čiju je posetu najavio "Fajnenšl tajms", naveo izričito, njihov izveštač, da je njegov osnovni cilj da Srbi prihvate novu realnost i da prihvate nove granice na Balkanu.
Taj Džozef Bajden je, između ostalog, dao predlog da Srbija bude podeljena na pet regiona, a vi ovim predlogom zakona uvodite još dva, dakle, sedam regiona. Sličnost je neverovatna, što bi neki od vas rekli, frapantna.
Podsetiću vas, takođe, da je pokojni premijer Zoran Đinđić, u intervjuu "Novostima", 2003. godine, govoreći, između ostalog, o pristupanju EU i regionalizaciji KiM-a, izričito napomenuo da bi proces uspostavljanja dobrosusedskih odnosa, koje bi eventualno mogla da nametne EU, mogao da traje decenijama.
Približavajući se na ovaj način EU, vi upravo dovodite do toga, do podele Srbije i do uspostavljanja dobrosusedskih odnosa sa AP KiM. Zato i AP KiM izbacujete iz svih svojih predloga zakona, ne bi li građani to zaboravili, ne bi li poslanici to zaboravili. Pri tom, kada odbijate amandmane opozicionih stranaka, koje su zaista opozicione, a ne one koje s vama stvaraju dvopartijski sistem, dajete besmislena obrazloženja. Hvala.

Hvala.
Na naslov iznad člana 23, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23, amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da)

Ovo je grupa članova koji razrađuju onaj famozni član 19, kojim se isključuje Kosovo i Metohija iz pravnog poretka Republike Srbije.
Morao bih da podsetim opet na, kako biste vi rekli, jednu frapantnu činjenicu, a mislim da je to najavio gospodin Mićunović, koji, nažalost, nije tu, kada je postavio pitanja gospodinu ministru odbrane Šutanovcu vezano, takođe, za Kosovo i Metohiju. Postavio mu je pitanje vezano za ulogu Turske na Balkanu. Tada je, verovali ili ne, ministar Šutanovac tvrdio da Turska ima značajnu ulogu ne samo na Balkanu, već sve od Ankare, pa do Beča, znači, tamo gde je Turska poražena i sprečen njen prodor u Evropu. Između ostalog, i srpski narod je podneo velike žrtve da bi sprečio taj prodor Turske.
Dakle, sada određeni predstavnici DS-a promovišu oživljavanje turske ''mrtve ruke'', što je prosto neverovatno, a naravno, u tu tursku mrtvu ruku, barem prema onome što kažu stručnjaci američkog Kongresa, poput Džozefa Bodanskog, ulazi i Kosovo i Metohija. U izveštajima Kongresa to nazivaju ''zelenim autoputem'', ili ''zelenom transferzalom''. Prosto je neverovatno da jedna stranka u Srbiji, još vladajuća, promoviše projekat ''zelene transferzale'', koji, čak, kritikuju stručnjaci koji se bave borbom protiv terorizma, kao što je gospodin Bodanski, stručnjak američkog Kongresa. Hvala.

Na naslov iznad člana 24, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24, amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24, amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Periću.