Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospođa Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  stav SRS-a je jasan. To je jedina politička partija i poslanička grupa koja upozorava javnost, iako je to dosta nepopularno, na ono što će nam ovaj i slični zakoni doneti, a to je da nećemo ni u ekonomskom ni u političkom smislu imati koristi, nego suprotno, štetu kao država od ovog zakona.
Možda neće naići na odobravanje građana Srbije, jer svima je mnogo laške i lepše da prihvate lažna obećanja da će biti bolje, ili da će ovaj zakon doneti više novca pojedinim regionima, ali je činjenica da neće biti tako. Kao odgovorna politička partija, mi to moramo da kažemo, jer će jednog dana neki istoričar proučavati ono što smo radili kao savremenici ovog vremena i verovatno će tada doći do sledećeg zaključka – da je Vlada poslušala u ovom ili onom trenutku SRS, verovatno bi Srbija išla u ovom ili onom pravcu.
Želim da kažem da postoji način da se ojača Srbija, jer je nesporno da regionalni razvoj nije jednak, ali da ovo nije način. Dokaz za to jeste i činjenica da je sam predsednik Tadić, na Paliću, pre nekoliko dana, prilikom proslave godišnjice SVM-a, rekao da ćemo, ukoliko u najskorije vreme dođemo do potvrde statuta Vojvodine u Skupštini Srbije, pokrenuti proces decentralizacije zemlje u njegovoj suštini, što znači da je ovo samo jedan međukorak i zbog toga je strah SRS-a od donošenja ovog zakona.

Hvala.
Na član 19, amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s predlogom da se tačka 13. u članu 19. briše.
Amandmanom se predlaže brisanje tačke 13, koja se odnosi na oblasne asocijacije. U obrazloženju Vlade za odbijanje amandmana navodi se da je postojanje oblasnih asocijacija neophodno, kao institucionalnog mehanizma između republičkog, regionalnog i lokalnog nivoa i radi efikasnosti u obavljanju poslova.
Znači, vi prvo izmislite regione, stvorite ''statističke invalide'', i onda izmišljate oblasne asocijacije, da ti Dinkićevi statistički invalidi kobajagi funkcionišu.
Posle formiranja statističkih regiona, predstoji prestrojavanje, ili reorganizacija mnogih državnih institucija, uprava, saveta, komisija, agencija, kancelarija itd. Ovo će dovesti do jedne trapave transmisije vlasti, zbog koje će najveću štetu trpeti građani.
Kao što su do sada isticali poslanici SRS-a, ovaj zakon je izuzetno štetan, nepotreban i veoma opasan, jer najavljuje nešto što vodi u konačni raspad i cepanje države. To što se ovde govori o potrebi za ekonomskim ujednačavanjem oblasti u Srbiji, pa je Vladi, odnosno Mlađanu Dinkiću i njegovom ministarstvu palo na pamet da iscrtavaju granice tzv. fizičkih regiona, samo je prva faza u ostvarenju cilja koji su zapadne zemlje sebi postavile tokom 20. veka.
Na kraju, dovoljno je samo da pogledamo član 19. i da ponovo pitamo Vladu i predstavnike Vlade – gde je KiM u ovih 13 tačaka subjekata regionalnog razvoja? U tački 3. piše – AP Vojvodina, a od Kosova, koliko vidimo, nema ni traga ni glasa.

Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 20, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima mr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 20. se detaljno uređuje subjekt regionalnog razvoja, konkretno, AP Vojvodina. Već u članu 21. imate definiciju Glavnog grada kao subjekta regionalnog razvoja, u članu 22 – Agenciju za privredne registre, u članu 23 – Fond za razvoj Republike Srbije itd. Zanimljivo je da se nigde ne definiše da je AP KiM, takođe, subjekt regionalnog razvoja, što ide u prilog našoj tvrdnji da ste vi  KiM istisnuli, ne samo iz ovog predloga zakona, nego, praktično, iz pravnog sistema Republike Srbije uopšte, da to planski radite i da verovatno hoćete na taj način da legalizujete otimanje KiM-a od Srbije.
Postavlja se ovde jedno zanimljivo pitanje. Vi AP Vojvodinu u ovom predlogu zakona definišete kao region. Međutim, AP Vojvodina je po Ustavu Republike Srbije i autonomna pokrajina, ima taj status. Na koju Vojvodinu mislite kada upotrebljavate taj naziv u Predlogu zakona? Da li mislite na Vojvodinu kao autonomnu pokrajinu, ili Vojvodinu kao region?
Napisali ste u ovom predlogu zakona da Vojvodina ima dvostruku pravnu prirodu, dvostruki pravni status. Malo je pokrajina, malo je region. Pitam vas – kako ćemo znati na koju od te dve Vojvodine se odnosi član zakona, kada se odnosi na Vojvodinu kao pokrajinu, a kada na Vojvodinu kao region?
U članu 20. ste napisali – AP Vojvodina preko svojih organa donosi Strategiju regionalnog razvoja za teritoriju AP Vojvodine, u skladu sa Nacionalnim planom, i obavlja druge poslove u oblasti regionalnog razvoja, u skladu sa ovim zakonom.

Zahvaljujem.
Na član 20, amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić, kao i narodni poslanik Marina Raguš.
Reč ima gospodin Jovan Palalić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministre Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici,  DSS je u okviru izlaganja o amandmanu na član 19. jasno rekao da smo protiv toga kada se govori o statističkim regionima. Izneli smo naš koncept na koji način treba da se definišu, jer je nedostatak ovog zakona u tome što nije mogao da izađe iz čitavog tog koncepta anomalija koje su ovde stavljene.
Vojvodina kao region, kao subjekt regionalnog razvoja, apsolutno je neprihvatljiva. Smatramo da su lokalne samouprave najbolji subjekt regionalnog razvoja. Može govoriti i o regionalnom razvoju unutar Vojvodine, jer postoje velike i značajne razlike u razvoju pojedinih delova Vojvodine. Razvoj Južnobačkog okruga je drugačiji nego što je razvoj Severnobanatskog okruga i razlike u tom razvoju postoje. Nije isto u Subotici, Kikindi, Somboru, Pančevu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.
Sada govorimo o tome da sama Vojvodina, u odnosu na njene delove, koji su različiti, imaju različite potrebe, različite zahteve kada je u pitanju regionalni razvoj, treba da bude poseban subjekt.
U zakonu se kaže – mi ćemo definisati regione kao što je, npr., Vojvodina i onda ćemo da određujemo njihov stepen razvijenosti. Svakom u sali je jasno koliki je stepen razvijenosti. Sada smo izmislili toplu vodu da je Vojvodina najrazvijeniji region posle Beograda u Srbiji, ali ne znamo kakav je stepen razvijenosti Sombora ili Kikinde i kakve su razlike u tom razvoju, kakve su potrebe da se razvijaju ti regioni. Važno je da lokalne samouprave, gradovi, opštine, budu subjekti regionalnog razvoja, jer će se na taj način moći pravednije, jasnije, i sistematičnije voditi regionalni razvoj.

Hvala, gospodine Palaliću.
Na član 20, amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospođa Papuga.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, amandman sam podnela u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine, da se iznad člana 20. briše reč "Vojvodina" i da član 20 glasi: "Autonomna pokrajina preko svojih organa donosi strategiju regionalnog razvoja za teritoriju autonomne pokrajine, u skaldu sa Nacionalnim planom, i obavlja druge poslove u oblasti regionalnog razvoja, u skladu sa ovim zakonom".
Amandman je podnet iz razloga što Ustav Republike Srbije predviđa dve pokrajine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, i na ovaj način bi se omogućilo ravnopravno učešće obe te pokrajine u politici regionalnog razvoja.