Hvala, gospodine Periću.
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Dejan Mirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet na član 19. stav 5. Predloga zakona i svrha amandmana je da se ukaže na neadekvatnost, ili na neprimerenost ovog zakona u sadašnjem trenutku, ili u trenutku kada su političke tenzije u Republici Srbiji velike.
Smatramo da nema potrebe da se donosi ovakav zakon, koji ne doprinosi smirivanju političke i društvene situacije, već povećava tenzije u društvu.
U tom kontekstu, mi iz SRS-a možemo samo da pretpostavljamo kakvi su bili stvarni motivi za donošenje ovog zakona, da li se radi o odlaganju pitanja u vezi sa statutom Vojvodine, ili o privlačenju sredstava iz pretpristupnih fondova EU.
Ako se radi samo o drugom razlogu, uostalom, to se i navodi u članu 49. ovog zakona, u okviru glave 8, kao i u nešto prikrivenijem vidu obrazloženja Predloga zakona gde se pominje hitnost postupka, onda se, kao i u prethodno podnetim amandmanima, postavlja sledeće pitanje: da li je tzv. pretpristupna pomoć EU iz IPA fonda toliko značajna za Republiku Srbiju da treba predložiti zakon koji podiže političke tenzije u Srbiji, a posebno potencijalno ugrožava celovitost Republike Srbije?
Povodom ovog zakona i amandmana koji smo podneli, postavlja se pitanje – da li je bilo moguće na drugi način naći ova sredstva iz IPA fonda, koji je toliko glorifikovan od strane vlasti?
Izjava bivšeg zamenika ministra finansija Srbije, Milice Bisić, po kojoj jednostrana primena Prelaznog sporazuma donosi gubitak od 15 milijardi dinara samo od carina i smanjenje prihoda PDV-a pri uvozu od dodatnih 2,7 milijardi dinara, pokazuje jasno i nedvosmisleno da je bilo moguće naći ta sredstva bez donošenja ovako štetnog zakona, samo da je postojala politička volja za povlačenje štetne odluke o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma s EU ili za dodatno oporezivanje kompanije "Delta". Zahvaljujem.

Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Reč ima Vladan Jeremić. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom je predviđeno da se tačka 6. u članu 19. briše, a reč je o subjektima regionalnog razvoja, konkretno, o Republičkoj agenciji za prostorno planiranje.
Amandman nije prihvaćen iz razloga što Republička agencija za prostorno planiranje, kako stoji u obrazloženju, predstavlja subjekt u uspostavljanju institucionalnog mehanizma između republičkog i lokalnog nivoa, koji je neophodan radi obezbeđivanja i unapređivanja regiona, kao i efektivnosti i efikasnosti u obavljanju poslova.
Ako se krene od činjenice da je i ovaj zakon o regionalnom razvoju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predložilo kao obavezu preuzetu po potpisivanju SSP-a, kao i od subjekata, delatnosti subjekata koji bi bili formirani novom teritorijalnom organizacijom i o njihovom međusobnom odnosu, jasno je da je potpuno nepotreban ovaj stav, jer bi svaki region imao nekakvu svoju javnu agenciju za regionalni razvoj i sprovođenje politike regionalnog razvoja, a ako se zna da iznad postoje još tri nivoa nacionalnih agencija koje bi kontrolisale, upravljale, sprovodile politiku regionalnog razvoja, jasno je da je tu samo reč o povećanju tog birokratskog aparata.
Inače, to je sam nacionalni savet za regionalni razvoj, kao telo na državnom nivou koje bi uticalo na sprovođenje politike regionalnog razvoja, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, opet kao institucija na državnom nivou za planiranje i sprovođenje politike regionalnog razvoja i, konačno, Nacionalna mreža asocijacija za regionalni razvoj, za koju se kaže da postoji u cilju sprovođenja politike regionalnog razvoja.
Ako i zanemarimo pravu pozadinu ovako predloženog zakona, imajući u vidu u kakvom se socijalno-ekonomskom položaju nalaze građani Srbije, smatramo da je on nepotreban. Hvala.

Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Izvolite, gospodine Avramoviću.

Podneo sam amandman na član 19, u ime SRS-a, u kome tražim da se Fond za razvoj Republike Srbije briše kao subjekt regionalnog razvoja.
Ako imamo u vidu činjenicu da su novci iz IPA, koji treba da budu suštinski od pomoći za regionalni razvoj, kao i termin regionalnog razvoja za korišćenje tog sistema potrošnje novca, možemo doći do zaključka da se sredstva dobijena od Evropske komisije moraju koristiti uz strogo poštovanje finansijskih pravila te institucije.
Sredstva moraju biti razdvojena od ostalih budžetskih sredstava, moraju biti stavljena na poseban račun i moraju se koristiti u skladu s propisima o javnim nabavaka koje Evropska komisija primenjuje za zemlje van EU, tzv. prag pravila.
Propusti se kažnjavaju, što ilustruje iskustvo susednih zemalja, primera radi, Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Pomenuću samo da je Rumuniji, u avgustu 2008. godine, privremeno obustavljeno 150 miliona evra za podizanje konkurentnosti poljoprivrede, zbog velikog stepena kriminala i korupcije. Takođe je, sredinom prošle godine, u Bugarskoj bilo, prvo, suspendovano, pa onda i trajno oduzeto više od 800 miliona evra dodeljene pomoći. Povučeni su i akreditivi dve vladine agencije zadužene za upravljanje sredstvima.
Ako hoćete koristiti IPA fondove s obrazloženjem regionalizacije Srbije, morate se prvo obračunati sa stepenom kriminala i korupcije, jer je jedan deo subjekta Fonda za razvoj Republike Srbije u najvećoj meri doprineo tome da su kriminal i korupcija u Srbiji na maksimalnom nivou. Hvala.

Hvala.
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Reč ima Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman u ime SRS-a na član 19. tačka 8, koji se odnosi na subjekte regionalnog razvoja, a u tački 8. je, kao jedan od subjekata, predviđena jedinica lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave može biti, u smislu ovog zakona, subjekt regionalnog razvoja, ali samo u pasivnom smislu, s obzirom na to da nema onaj okvir da bi mogla biti aktivan subjekt u ekonomsko-finansijskom smislu.
Ono što je bitno za lokalnu samoupravu, jeste mesto, pozicija koja je u lokalnoj samoupravi utvrđena Nacionalnom strategijom regionalnog razvoja. Nacionalnu strategiju regionalnog razvoja je donela Vlada RS u januaru 2007. godine i njom su utvrđeni osnovni postulati regionalnog razvoja, subjekti regionalnog razvoja i osnovne smernice, između ostalog, i obaveza donošenja ovog zakona.
Implementacija Nacionalne strategije nije ostvarena u pravom smislu, shodno odredbama ove nacionalne strategije. Vlada RS i nadležno ministarstvo su morali, pre nego što su došli s Predlogom ovog zakona, izvršiti analizu sprovođenja Nacionalne strategije regionalnog razvoja i, u okviru toga, utvrditi osnovne parametre regionalnog razvoja za svaku lokalnu samoupravu koja spada u kategoriju onih lokalnih samouprava koje spadaju u red regionalnog razvoja.
Ono što nikada ne dobijemo, to su prave informacije i prave analize od ministarstava i drugih državnih organa koje se odnose…

Vreme isteklo.
Na član 19, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Član 19, kao i tačka 9. ovog člana, u stvari, ceo Predlog zakona o regionalnom razvoju, u suprotnosti je s Ustavom Republike Srbije, konkretno, sa članom 8. stav 1. Ustava, koji garantuje da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva.
Ovo je, sama po sebi, veoma opasna ideja, kao što je opasna ideja predsednika države Borisa Tadića, koji je, nakon razgovora sa zamenikom američkog predsednika Džozefom Bajdenom, izašao u javnost s idejom o regionalizaciji Srbije, o promeni Ustava, bez konsultacija na nekom širom nivou i pribavljenog mišljenja javnog mnjenja, jer, na kraju krajeva, građani Srbije su ti koji bi, eventualno, odlučivali o takvoj promeni Ustava.
Član 19. i ono što je drugi razlog zbog čega srpski radikali insistiraju da ovaj zakon ne bude donet jeste nagomilavanje državne administracije i formiranje paradržavnih organa. O tome govorimo već devet godina svim vladama i svim skupštinskim većinama, koje su napravile haos od državnih organa; više se ne zna ko je za šta zadužen, ko šta radi.
Danas imamo slučajeve, recimo, da poskupi gorivo, i nema odgovornosti Vlade, to radi Agencija. Priča se o poskupljenju struje – nema Ministarstvo ništa s tim, to radi Agencija.
Potpuno ste svesno i namerno…