Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Ne.

Na član 25. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Da li želite reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo primetili, ne samo u ovom zakonu, nego u mnogo zakona koje Vlada šalje parlamentu, da ste skloni prenormiranju – ili nam prepisujete odredbe Ustava ili u sam zakon unosite nešto što bi, po našem mišljenju, moglo da bude predmet nekih drugih akata, pre svega u okviru ovog saveta o kome govori član 25.
Naime, član 25. u stavu 1. precizira da Savet odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova, a onda dalje razrađuje i do detalja opisuje kako taj savet radi, što smatramo da je suvišno za jedan zakon i da bi to trebalo da bude predmet statuta, eventualno poslovnika ili nekih drugih akata Komisije. Nemamo ništa protiv da to bude na isti način rešeno, ali naprosto nije mesto ovakvim odredbama u jednom zakonu. Smatram da vaše obrazloženje da je ovo celishodnije ne stoji, nego bi upravo moje obrazloženje za prihvatanje amandmana bilo da je celishodniji predlog koji amandman nudi.
Na vama je da odlučite. Suština se ne menja. Nije toliko bitan sam član zakona, da bi to sada trebalo da predstavlja ovde predmet rasprave između vas i mene kao predlagača, ali naprosto, mislim da ga je vrlo lako prihvatiti i da ništa time ne gubite. Što se tiče samog organa, uvek je bilo da organ sam ustrojava svoj rad; naprosto, i ovde bi to moglo da bude isto ovako, mogu čak da budu i prepisane odredbe, ali niko od nas, niti učesnika, niti onih na koje se zakon odnosi, nema ništa od toga što to stoji u zakonu. To je bio naš razlog za podnošenje amandmana na ovaj zakon. Hvala.

Na naslov iznad člana 26. i na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Na početku bih se vratio na član 24. stav 2. tačka 3). Tu ste zaboravili da jedan od razloga za prestanak mandata može da bude i gubitak radne sposobnosti. Gde ste otišli odmah na poslovnu sposobnost? Kao da čovek koji krene da radi u toj komisiji mora da postane neuračunljiv. Može da izgubi i radnu sposobnost.
Samo da vam skrenem pažnju na jednu činjenicu. Pazite, u Americi Kongres i Senat razgovaraju sa budućim državnim funkcionerima, pa se tamo češlja njihova biografija, prošlost, stručnost itd. Ali, to je sve svojstveno predsedničkom sistemu; skupštinskom i parlamentarnom sistemu to uopšte nije svojstveno. Ne znam zašto ste ubacivali ovaj Odbor za trgovinu. Uopšte mi nije jasno zašto ste ga ubacivali.
Mi sada imamo situacije da je nekim zakonima propisano da neki državni organ podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Znate li kada ti izveštaji dolaze na Narodnu skupštinu? Retko ili nikad. Najdalje što dođu to je do nekog nadležnog odbora. Mi smo ovde političari, a ovi ljudi mogu da budu razrešeni samo ukoliko ne rade u skladu sa zakonom. Teoretski je moguće da se napiše fantastičan izveštaj i da ne prođe. Zašto? Ovi računaju na neku buduću koaliciju sa njima, a oni kažu – ako ne prođe izveštaj, sklonićemo predsednika da bi „Delta“ mogla još bolje da se širi. Izbacite politiku iz onoga što se zove struka. Politika se završava sa Vladom, ministrima, Narodnom skupštinom. Ispod ne sme da postoji politika. Kraj priče.
Član 26. Vi tu govorite o stručnoj službi, ali neko je napravio grešku. Na prava i obaveze zaposlenih u stručnoj službi primenjuju se opšti propisi o radu. Ma, ne primenjuju se opšti, nego oni koji važe za zaposlene u državnoj upravi. Opšti se primenjuju za sve supsidijarno, a to ste u poslednjem stavu lepo napisali, gde je i kancelarijsko poslovanje itd., završili ste tu rečenicu – propisi vezani za državnu upravu. Sasvim ispravno. Onaj ko radi u toj komisiji, a nije član Saveta, on je u položaju državnog službenika ili nameštenika, u zavisnosti od poslova koje radi. Ne znam kako ste mogli da vrlo prostu stvar pogrešno napravite. Pitanje je da li ćete tu službu nazivati stručnom službom, sa gledišta propisa o državnoj upravi. Ta komisija je državni organ, a unutrašnja struktura treba da se propiše, treba neko da uredi te međusobne odnose. Ovako ne dajete ni okvir za to rešavanje.
Mi smo ovim amandmanom samo hteli da obezbedimo prostor da bismo nešto rekli; naravno da ovaj tekst „briše se“ ne odgovara ovome što pričam, samo hoću da vam skrenem pažnju da nešto nije u redu sa tim članom. To je sve što smo imali povodom ovog amandmana.

Gospodin Martinović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ova vlada nastavlja sa preteranim i zaista neracionalnim administriranjem. Prosto je neverovatno da vi do sada niste izvukli zaključak iz osnivanja raznih komisija, agencija, uprava, službi, kako ih već nazivate. Upravo su te institucije legla kriminala i korupcije. Vi uporno od 2001. godine insistirate na jednom bukvalno paralelnom državnom aparatu. Na jednoj strani imamo ministarstva, a na drugoj strani neke paradržavne organizacije i institucije koje, pre svega, Ustav ne poznaje; drugo, praksa je pokazala da su upravo te institucije poprište kriminala, korupcije, raznih nezakonitih radnji, mahinacija, malverzacija itd.
Sada čovek postavlja jedno logično pitanje – šta će nama ministarstva, ako mi za svaku društvenu pojavu moramo pored tog ministarstva da izmišljamo neku dodatnu, paralelnu instituciju?
Te institucije su, gospodine ministre, daleko od očiju građana. Mi imamo problem, kao Narodna skupština, da ministre umilostivimo da dođu u Narodnu skupštinu, pa onda oni šalju nekad pomoćnike, nekad savetnike. Zamislite kada je ova Narodna skupština videla nekog direktora agencije! Kažite mi, molim vas. Sumnjam da vi kao ministar u Vladi znate, da vas sada čovek pita, koliko agencija ima u Republici Srbiji. Teško da zna i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kome je to posao. Vi koji niste resorni ministar, tek vi ne znate.
Kada je ova Narodna skupština videla nekog direktora agencije? Kada je videla direktora neke uprave? Kada je videla direktora neke službe? Nikad, niti će ga videti. Rad tih institucija je potpuno van kontrole javnosti. Mi o tim institucijama znamo samo onoliko koliko nas vi ministri o tome obavestite ili kada u medije procuri neka afera, ali onda je već kasno, onda je narodni novac već bačen u vetar.
Dakle, ako ova vlada ima glomazan državni aparat i ako ste već rešili da taj glomazni državni birokratski aparat ne smanjujete, onda barem nemojte da ga povećavate, neka tih 20 i kusur ministara, koliko ih ima, malo rade svoj posao.
Zašto uvek odgovornost i posao prebacujete na neke komisije? To su radili oni sa čijom ste praksom vi, barem deklarativno i makar verbalno, završili. To se radilo u Brozovo vreme – kad god imate neki problem i neku društvenu promenu, obrazujete neku komisiju a rezultat rada te komisije je nikakav. Ali, zato su potrošene velike pare, neko udomljen, uhlebljen itd.
Tako radite iz zakona u zakon. Nemojte to da radite. Ili smanjujte broj ministarstava ili nemojte da povećavate ionako glomaznu državnu administraciju. Kad je ne smanjujete, nemojte dodatno da je povećavate. Kad god je neki novi predlog zakona, evo agencije, evo komisije, evo nekog regulatornog tela. Koji je učinak dosadašnjih agencija?
Evropska komisija, gospodine ministre, ako čitate njihove izveštaje o stepenu reformi u Srbiji, dala je negativno mišljenje baš o tim vašim agencijama. Ništa nisu radile, neke nisu ni zaživele, ali zato su zaposlile određeni broj kadrova, primaju velike plate, rezultati rada nikakvi.
Šta će nam u državi Srbiji ministri ukoliko se tim društvenim problemima bavi neko ko niti je ministar, niti je državni funkcioner, niti javnost ima neku kontrolu nad njegovim radom, ali je zato korisnik budžetskih sredstava?
Vratite se malo, gospodo iz Vlade, na neke klasične političke koncepte. Nemojte da mislite da ovih problema sa kojima se Srbija danas suočava nije bilo i pre sto i pre dvesta godina.
Kako se država tada borila protiv kriminala i korupcije i bez komisija i bez agencija? Postojala su ministarstva, postoje sudovi, postoje tužilaštva, postoji policija. To su državni organi koji treba da rade svoj posao, a ne da vi, pored legalnog i ustavnog državnog aparata, obrazujete neki potpuno novi. Još malo pa ćemo imati agenciju za policiju, agenciju za sudove, agenciju za agencije. Ko zna šta vam neće pasti na pamet. Neka državni organi koji su Ustavom obrazovani rade svoj posao, ali neka ga rade savesno, pošteno, po Ustavu i zakonu, i problem će biti rešen.
Ovako, dodatno povećavate državnu administraciju u Srbiji i pružate realnu šansu da kriminala i korupcije i u ovoj oblasti zaštite konkurencije bude više nego što je bilo do sada.

Gospodine Martinoviću, upravo je isteklo vreme koje ste imali na raspolaganju kao poslanička grupa. Zahvaljujem.

Na član 26. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.

Vlada je prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 27. amandman je podnela poslanik Zlata Đerić.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

U ime Poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandmana član 27. stav 3. gde tražimo da se reč „organa“ briše. Radi javnosti Srbije, moram da kažem da taj stav člana 27. glasi: „Predsednik Komisije i članovi Saveta ne mogu biti članovi organa političkih stranaka, niti mogu u javnosti da zastupaju program ili stavove političkih stranaka“. Ako bi se izbrisala reč „organa“ onda bi taj član glasio ovako: „Predsednik Komisije i članovi Saveta ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti mogu u javnosti da zastupaju program ili stavove političkih stranaka.“
Ta jedna reč bi bitno izmenila suštinu, pre svega, Komisije i njenog rada, učinila je istinski nezavisnom, pre svega, od političkih stranaka i svega onoga što političke stranke svojim uticajem nose. Jer, ne smemo zaboraviti kolika je tajkunizacija Srbije, koliko je ona izvršena upravo preko pojedinačnog uticaja tajkuna na političke stranke i do kojih je posledica to dovelo, između ostalog i do one čuvene krilatice: „Samo Kosovo je Srbija, sve ostalo je Delta“. Ali, da ne pričamo da se ipak broj tih, osim „Delte“, u Srbiji poprilično uvećao.
Nejasno mi je zašto ovaj amandman nije prihvaćen i zašto se toliko beskrupulozno želi sve politički identifikovati.
Najbolji stručnjaci, najsamosvesniji ljudi, svesni svoje visoke stručne sposobnosti i intelektualne snage, upravo će težiti da ne budu ni u jednoj političkoj stranci, da mogu nezavisno svu svoju sposobnost da stave na raspolaganje. Možda će oni, i verovatno je, imati simpatije prema ovom ili onom.
Na kraju krajeva, oni su građani i imaju obavezu i dužnost da se na nekim izborima opredele za neku političku opciju ako u njoj prepoznaju ono što oni kao građani žele.
Ali, nije dobro da sve komisije i sva tela, a već sam govorila i o primanjima ove komisije i šta ona može da predstavlja i znači, budu stranački obeležena.
Nije dobro u ime političke stranke baš sve beskrupulozno ostvarivati. Pre pola veka smo na političkoj sceni komunističkih zemalja imali jednu ideološku borbu, gde je u ime puta u jednu dobru ideju bilo dopušteno sve: i montirati procese, i zatvarati ljude i ubijati ih bez ikakve odgovornosti. Ta ideja je odumrla zauvek. Sve takve ideje, gde je u ime ideje dopušteno činiti baš sve i nameštati baš sve, obavezno završavaju na zgarištu istorije.
Onda, ako sve ovo proglašavamo putem u Evropu, što je sad postao modni trend i modna floskula... Evo, jutros je u vestima objavljeno da taj put u Evropu, odnosno bele šengen vize, u ime kojih sve i svašta radimo, koje je trebalo da budu nešto pre godišnjih odmora, rekoše, biće do kraja godine... Naravno, posle toga ide uslovni veznik „ako“. Iza tog uslovnog veznika „ako“, koji vezuje mnogo uslova, a tvrdim vam da većinu od tih uslova nikada nećemo dosegnuti, kako stvari stoje, jer već dugo vremena ih ne uspevamo uopšte dosegnuti, ako taj uslovni veznik „ako“ ne bude vezao sve ono što mi možemo, a ne možemo većinu toga, mi u tu Evropu u dogledno vreme nećemo stići.
Neki dan sam pomenula Vimerov izveštaj, koji se stalno zataškava, ali mi ćemo morati da se upitamo da li ćemo zaista i kada ući u Evropu, da li je interes Evrope da mi budemo članovi EU, da li je ovo sve jedna šarena laža i propaganda, ili će Amerika u jednom momentu reći da pravni sistem Evrope čak i ne odgovara i da je u Evropi mnogo primenljiviji američki pravni sistem. Da ne pričamo o tome da Amerika Srbiju uopšte ne vidi u EU, jer joj je Srbija potrebna za nešto potpuno drugo, između ostalog da ispravi svoju, odnosno Ajzenhauerovu grešku iz 1945. godine.
Zašto da se ne insistira na tome da članovi sa ovakvim ovlašćenjima, da ova komisija o kojoj smo mnogo diskutovali i koja će učiniti mnogo dobrog ili lošeg na tržištu Srbije pre svega ne treba da ima duži mandat nego što će imati neki privredni subjekti na tržištu Srbije, čiji će privredni vek biti kraći od njihovog mandata, i da ne bude nikako stranački obeležena? Ne smemo više stranačke interese namirivati visokim platama kroz javnu potrošnju, oduživati se svojim stranačkim istomišljenicima na taj način.
Jednostavno, krediti više to ne mogu da pokriju, a privredu na ovaj način destimulišemo. Hvala.

Zahvaljujem. Nastavićemo rad u 15.00 časova. Samo da vas obavestim da ćemo raditi i posle 18.00 časova, u skladu sa članom 85. Preći ćemo na član 28, odnosno amandman Dragana Živkova, nakon pauze.

(Posle pauze – 15.05)

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Miloš Radulović i Milan Lapčević.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Radulović.