Imam, za promenu, pitanje za ministra kulture Nebojšu Bradića. Svesno ću rizikovati da budem optužena za nedostatak sluha za filmsku umetnost, ali poučena mnogim prethodnim iskustvima kada je ovo ministarstvo u pitanju mislim da apsolutno ništa ne treba prepuštati slučaju.
Naime, o čemu se radi? Pre nekoliko dana na televiziji smo videli prilog o planovima za snimanje filma „Tuđa krv“. Nekoliko televizija je emitovalo prilog, a televizija „Panonija“ je tome posvetila značajno vreme.
Tema filma je stradanje folksdojčera u Vojvodini posle Drugog svetskog rata, a od koga drugog, ako ne od strane srpskog zločinačkog režima, partizana i komunista. Pomenuti film biće produkt zajedničke saradnje Srbije, Austrije, Nemačke, BiH, Hrvatske, s tim što je i Mađarska izrazila veliko interesovanje za učešće u ovom projektu. Sufinansijeri ovog projekta su Ministarstvo kulture Republike Srbije i, naravno, Izvršno veće Vojvodine.
Kako reče ministar Bradić, suština teme tog filmskog dela je pitanje da li smo mi dovoljno angažovano otvorili teme iz prošlosti, jer prošlost nije mrtva, ona je deo našeg života danas i naše budućnosti. Reditelj filma Pjer Žalica istakao je da je reč o projektu koji prvi put u istoriji kinematografije otvara pitanje sudbine folksdojčera na tlu Evrope, posebno u Vojvodini, uoči, za vreme i posle Drugog svetskog rata, sa osvrtom i na aktuelne teme na prostoru gde sada žive podunavske Švabe, njihovi potomci i drugi narodi.
Shodno tome, zanima me da li je jedna od tih današnjih aktuelnih tema i pitanje statuta Vojvodine, kojim se Vojvodini daje država kako bi se nedužna Vojvodina oprala od svih „zlodela genocidne Srbije“?
Predstavnik podunavskih Švaba Osvald Hartman ovim povodom rekao je kako je zaplakao kada je pročitao scenario za ovaj film i kako je neophodno da se jedan ovakav film snimi, da se pokaže istina, jer je posle Drugog svetskog rata proterano 350.000 folksdojčera sa njihovih ognjišta u Vojvodini.
Moram da napomenem da ću uvek glasati za istinu, ma kakva ona bila, ali je isto tako činjenica da ta istina ima još mnogo elemenata za koje sumnjam da će biti obuhvaćeni ovim projektom. Naime, jako je čudno i krajnje licemerno da u ovom projektu kojim Evropi treba da se pokaže istina o našim zločinima učestvuju Hrvatska i Mađarska, koje i te kako imaju materijala da snime svoje filmove kojima će se suočiti sa svojom zločinačkom prošlošću, i to na istom ovom prostoru, prostoru Vojvodine, ali su ti zločini verovatno manje bitni, s obzirom na to da su izvršeni nad Srbima.
Zašto revnosni Hrvati ne snime film o ustaškim zločinima nad Srbima i Jevrejima za vreme okupacije Vojvodine, kada je ubijeno oko 8.000 ljudi, ali se na spomen-obeležju u Sremu ni jednom jedinom rečju ne navodi da su to žrtve ustaškog terora, već žrtve okupatora? Naravno, zato na ulazu u Dubrovnik imate tablu na kojoj je na nekoliko jezika napisano kako je Dubrovnik granatiran od strane, ničim izazvane, srpske zločinačke armade.
Zašto se, recimo, ne snimi film o proterivanju desetina hiljada Italijana sa područja Istre od strane ustaša, pa da se i ta istina prikaže Evropi?
Zašto se Mađari, umesto da finansiraju „istinu“ o našim zločinima, ne vrate malo u svoju prošlost, u vreme kada je Bačka okupirana i pripojena Hortijevoj Mađarskoj, u vreme čuvene novosadske racije, koju su mađarski fašisti izvršili nad Srbima i Jevrejima u Novom Sadu od 21. do 23. januara 1942. godine, kada je za tri dana u vodama Dunava nestalo preko 1.300 Novosađana, kada su se 21. januara rano ujutru horde pod upravom „honved alomaš porančoka“, honvedskog komandanta mesta Jožefa Grašija, razmilele po celom gradu, blokirale ulice i počele vršiti pretres i pri tom izvršile takva zverstva nad nejakim življem, ženama i decom, da su ušli u istoriju kao primer nepojmljivog varvarstva?
Svedoci ovog događaja bili su i mornari sa broda „Korona“ koji je plovio od jedne do druge obale Dunava, koji su kasnije pričali da je masa leševa u Dunavu ometala plovidbu.
Kako je do sada utvrđeno, u raciji su učestvovale vojska, žandarmerija i mađarska državna kraljevska policija u Novom Sadu, kao i Mađari koji su živeli u Novom Sadu.
Za bezbroj ovakvih zločina ovi izvršioci i dželati su kasnije odlikovani Krstom narodne odbrane i Spomenicom južnih krajeva, kao da su bili na frontu i kao da je Novi Sad bio poprište na kome su se sukobile dve ravnopravne vojne snage.
Zašto naše Ministarstvo kulture…
(Predsednik: Gospođo Janković, vreme.)
...samo još da završim rečenicu, ne finansira barem jedan projekat čija bi tema bila stradanje Srba kroz istoriju, proterivanje Srba sa njihovih ognjišta u Hrvatskoj i sa Kosova.