Zahvaljujem, gospodine ministre, i vama i vašim saradnicima.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Radojko Obradović, Nenad Popović, Milan Avramović, Boris Aleksić, Vladan Jeremić, Milorad Buha, Lidija Dimitrijević, Zoran Krasić, Srboljub Živanović, Nikola Žutić, Radiša Ilić, Branka Ljiljak, Veroljub Arsić, Dragan Aćimović, Elena Božić-Talijan, Jorgovanka Tabaković, Milan Veselinović, Lidija Vukićević, Jadranko Vuković, Slobodan Vuković, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Dragan Živkov, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Radica Jocić, Ljubomir Kragović, Milorad Krstin, Stefan Zankov, Tomislav Ljubenović, zajedno Miloš Radulović, Arsen Đurić, Miroslav Petković i Zoran Nikolić, Vesna Marić, Dušan Marić, Momir Marković, Aleksandar Martinović, Slađan Mijaljević, Marko Milenković, Vlada Milojković, Dejan Mirović, Goran Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Bojan Mladenović, Paja Momčilov, Mirko Munjić, Milan M. Nikolić, Zoran Popović, Gordana Paunović-Milosavljević, Sreto Perić, Oto Kišmarton, Dušanka Plećević, Vitomir Plužarević, Gordana Pop-Lazić, Dobrislav Prelić, Zoran Babić, Marina Raguš, Milovan Radovanović, Nikola Savić, Sulejman Spaho, Dragan Stevanović, Mićo Rogović, Filip Stojanović, Marina Toman, Ljubiša Petković, zajedno Nebojša Ranđelović, Judita Popović i Kenan Hajdarević, Milan Škrbić, Dragan Todorović i Zoran Antić.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.

Da li želite reč? (Da.) Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovlašćeni predstavnik Vlade je tu, nemojte zameriti, ali žao mi je što tu nije ministarka Dragutinović. Prosto mi je žao što ne mogu pred njom da iznesem argumentaciju za ovaj ovako važan zakon.
Govoriću o svom amandmanu, a preostalo vreme računajte od vremena mog poslaničkog kluba. Prvi put uvodimo jedan zakon o državnoj pomoći i prvi put ovakav zakon ulazi u našu pravnu praksu. Javnosti radi, treba istaći jedan više nego važan i interesantan detalj: ovaj zakon ima, uključujući one prelazne i završne odredbe, 25 članova; sama Vlada je predložila devet amandmana na svoj zakon od 25 članova, 36% zakona je promenjeno amandmanima Vlade, a vladajuća većina je predložila šest na različite članove, još šest amandmana koji su prihvaćeni; prihvaćen je jedan amandman opozicije na član 7, tako da je u ovom zakonu koji ima 25 članova promenjeno amandmanima ukupno 16 članova.
Mislim da se to nikada nije desilo. Bilo bi dobro da to govori u prilog radu parlamenta, nažalost, to nije tako. Zakon je toliko nejasan i nedefinisan da je morao da bude promenjen, praktično, u dve trećine svog teksta.
Smisao mog amandmana na član 1. je bio upravo da istakne i pojača dve najvažnije stvari koje ovaj zakon treba da definiše – pravila za odobravanje državne pomoći i način za sprovođenje i povraćaj državne pomoći. Šta sve može da bude državna pomoć, to definiše ovaj zakon. Kada samo pogledate šta spada u domen državne pomoći, jasno je sa koliko pažnje treba da se pristupi donošenju ovog zakona i sa koliko pažnje treba da se pristupi mehanizmu kontrole, a upravo su to dve najslabije karike u ovom zakonu.
Državna pomoć, u smislu ovog zakona, jesu: državne subvencije, garancije, poreske olakšice, krediti i zajmovi pod povoljnijim uslovima od tržišnih, prodaja zemljišta i nekretnina u državnom vlasništvu ispod tržišne cene, kupovina dobara i usluga od strane države po cenama višim od tržišnih, rizični kapital itd.
Kada pogledate, ovo pomalo liči na scenario i sadržaj emisije „Insajder“, ali kada pogledate šta sve spada u domen državne pomoći jasno je koliko je potreban ovaj zakon i, sa druge strane, koliko ovaj zakon može da bude opasan ako se ne primenjuje na pravi način.
Ovim zakonom treba da se reguliše i da se spreči narušavanje konkurencije na tržištu i to je prilično povezano sa zakonom koji je do malopre bio na dnevnom redu, zakonom koji se ticao monopola i monopolskog položaja.
Državna pomoć se, pre svega, dodeljuje radi unapređenja ekonomskog razvoja, radi uklanjanja ozbiljnih poremećaja u privredi, za unapređenje razvoja određenih privrednih delatnosti. Kada pogledate šta je sve državna pomoć i za šta se sve koristi, onda je osnovna stvar da vidimo ko će da donosi tu odluku i kako će se to kontrolisati. Koji je osnovni instrument kontrole, kako predviđa ovaj zakon? Formira se posebna komisija, prilično nejasna u svom smislu i svom funkcionisanju, a tu komisiju predstavljaju četiri člana koji su predstavnici ministarstava: Ministarstva finansija, Ministarstva infrastrukture, Ministarstva regionalnog razvoja i ekonomije i Ministarstva za zaštitu životne sredine. Tu je i jedan predstavnik Komisije za zaštitu konkurencije.
Zakon kaže da kompletnu logističku podršku obezbeđuje Ministarstvo finansija. Nigde se ne kaže da li su ovi ljudi zaposleni u Ministarstvu finansija ili ne, da li su na stalnom radu, samo se kaže da dobijaju naknadu. Gospodine ministre, vi ste ministar jednog ministarstva, recite mi koliko često se dešava da neki službenik iz ministarstva ukazuje na greške koje počini ministar. Ova komisija sastavljena od zaposlenih u ministarstvima treba da kontroliše ono što radi Vlada.
Pri tom, nije prihvaćen amandman jednog poslanika da se izveštaj podnosi Narodnoj skupštini, nego se izveštaj podnosi Vladi. Mi ne možemo da dobijemo izveštaj budžetske inspekcije, koji je obavezan po zakonu, a ne Komisija, koja će svoj izveštaj da sprovodi i dostavlja Vladi. Kaže se da je osnovni element transparentnost. Kakva je to transparentnost ako će taj izveštaj možda dolaziti do sednice Vlade, a možda i ne? Javnost i Skupština Srbije nikakav uvid u to nemaju.
Mi smo pre petnaestak dana, kad je ministarka bila ovde, kada smo govorili o transparentnosti, govorili o onom čuvenom zakonu o platama. Ministarka je rekla da se taj zakon sprovodi i da Vlada ima punu kontrolu nad platama zaposlenih u državnoj upravi. Stigli su statistički podaci za april mesec. Kada uporedite april i maj mesec, videćete da su značajno povećane plate u lokalnim javnim preduzećima, čak realno za 7%, da su povećane plate u javnim preduzećima na državnom nivou za 7%, da su povećane plate u administraciji za 7%. Šta se desilo? Čim je najavljen, za javnost popularan, zakon kojim će se smanjiti i dodatno oporezovati plate od 40.000 do 100.000 za 10%, plate iznad 100.000 za 15%, svi zaposleni u državnoj administraciji i javnim preduzećima su podigli plate taman da ova umanjenja nemaju nikakav efekat.
Vlada nije u stanju da kontroliše ni one koji su ispod nje, a državnu pomoć ćemo da kontrolišemo tako što ćemo imati četiri službenika iz ministarstava i jednog službenika iz Komisije za zaštitu konkurencije koji će da sprovodi pravilnu kontrolu svega toga. Kažem, ovaj zakon je izuzetno važan, ovaj zakon se prvi put pojavljuje kod nas i ovaj zakon je izuzetno opasan ako se ne sprovodi na pravi način. Imajući u vidu rešenja koja su u ovom zakonu predložena, potpuno je jasno da se ovaj zakon ne može sprovoditi na ovaj način.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li želite reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.

Da li želite reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.

Da li želite reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li želite reč? (Da.) Gospodine Jeremiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 1. stav 1. da se posle reči „opšti uslovi“ dodaju reči „pravila odobravanja“. Smatram da bi time ovaj član zakona bio jasnije definisan i regulisan.
U obrazloženju Vlade prilikom odbijanja ovog amandmana stoji nešto što bi apsolutno moglo da se prevaziđe, jer stoji da nedostaju ključne reči da bi bio pravno-tehnički ispravan i suštinski prihvatljiv. Ta ključna reč je samo nedostatak veznika „i“, i time bi apsolutno ovaj amandman imao smisla i mogao bi da bude prihvaćen kao sastavni deo stava 1. ovog prvog člana. Smatram da bi uz tu pravno-tehničku korekturu amandman mogao da se prihvati, jer bi dodatno doprineo popravljanju predloženog zakona o kontroli državne pomoći. Meni je žao što ministarka Dragutinović nije tu. Ne znam koliko je ministar Milosavljević u prilici da eventualno ovako nešto prihvati.

Zahvaljujem. Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč?

Izvinite, Vlada je amandman prihvatila.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Vlada nije prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Krasić. Izvolite.

Mi smo podneli više amandmana na član 1. sa različitim vrstama intervencija da se promeni ovaj tekst 1. stava. Međutim, posle svega ovoga, kako je počelo i kako je koncipiran ovaj zakon, skrećem pažnju da se pod državnom pomoći podrazumevaju i davanja za otklanjanje štetnih posledica. Ako su ta davanja socijalnog karaktera, bez diskriminacije da se ta sredstva mogu upotrebiti samo za određenu robu, već za neodređenu robu, i ukoliko je u pitanju otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, onda je zakon promašio temu.
Svrha ovog koncepta koji je naveden u članu 1. jeste da država, ako da pomoć, ne povredi principe tržišne ekonomije, da ne naruši konkurenciju. Ako je davanje socijalnog karaktera, po definiciji nije narušena konkurencija, jer se kao korisnici javljaju fizička lica. To je klasična prestacija države. Ako je u pitanju otklanjanje štetnih posledica, onda se radi o nečemu drugom; postoji komisija koja je zadužena za otklanjanje štetnih posledica, i to je neka druga procedura.
Mislim da je ovde izvršena gruba zamena teza. Državna pomoć koja bi se pružila i mogla da ugrozi konkurenciju... To je upravo ono o čemu smo pre nekoliko dana razgovarali – ako neko pod povoljnijim uslovima iz Fonda za razvoj obezbedi kredit za, recimo, obrtna sredstva za svoj proizvod, a konkurent koji pravi sličan proizvod ne može da obezbedi već obrtna sredstva obezbeđuje zaduženjem kod poslovne banke, gde je kamata potpuno drugačija, onda je država izvršila akt mešanja i narušavanja jednakog položaja učesnika na tržištu.
Ovde se jednostavno u nazivu zakona nalazi jedno, u tekstu zakona nešto drugo, a kao državna pomoć uzima se bez obzira na to koji nivo vlasti daje nešto što je pomoć. Mislim da ovaj zakon ne ispunjava nijedan uslov da bude usvojen u Narodnoj skupštini.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.

Da li neko želi reč? (Ne.) Želite? Hoćete samo da se prijavite, molim vas. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 8. stav 1. da se briše. Ovde je u obrazloženju dato da je potrebno formirati komisiju za kontrolu državne pomoći, ali se ja, dame i gospodo, pitam koliko je za ovih osam-devet godina komisija formirano, da li je formirana komisija za kontrolu donacija koje su stigle, od 6,5 milijardi dolara? Gde se taj novac slio?
Šta je sa donacijama koje su stizale u energentima? Dobro se sećate, 2000. godine je stizalo dole, na jug Srbije, naročito u Niš, a bivši predsednik Vlade Zoran Živković nikada nije javno rekao gde su se ti energenti slili; verovatno su se slivali u kupovinu ove zemlje na Fruškoj gori, koju on sad koristi kao privatni preduzetnik.
Pitam se, dame i gospodo, ko je gradio vojnu bazu Bondstil na Kosovu i Metohiji? Verovatno nisu Amerikanci doveli svoju mehanizaciju i svoje preduzetnike. Da li je to kontrola, da li je komisija kontrolisala gde se slivao taj novac, ko je plaćao porez, da li se slivao novac u državni budžet? Ne verujem.
Dame i gospodo, šta je sa mnogim aferama ili sa najvećom aferom što se tiče šećera? Da li je komisija utvrdila, da li su organi utvrdili ko je najveći krivac za tu aferu, a dobro se sećamo da su tu bili umešani Pitić, Đelić…
(Predsednik: Oprostite, dva minuta, hoćete od vremena koje je predviđeno za vašu…)
Ne, završavam. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podnela Vlada.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o kontroli državne pomoći, koji glasi: U članu 1. stav 2. reč „ne“ briše se.
Članom 1. se određuju opšti uslovi i postupak za kontrolu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu. Međutim, u stavu 2. naveli ste da se odredbe ovog zakona ne odnose na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo. Amandmanom SRS upravo intervenišem da se odredbe ovog zakona odnose i na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo.
Razlog za neprihvatanje amandmana je dat u obrazloženju Vlade, u kome se kaže da se amandman ne prihvata jer je postojeće rešenje u Predlogu zakona zasnovano na odredbi člana 38. stav 9a Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, čija je primena obaveza Republike Srbije.
Ono na šta je Srpska radikalna stranka ukazivala prilikom rasprave o usvajanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima sada je došlo do punog izražaja. Ovaj stav 2. se odnosi na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo, ali bez obzira na to o kojoj je poljoprivrednoj proizvodnji reč, Srbija zbog trgovinskog sporazuma trpi velike štete u smislu nepovoljnog i, rekao bih, nesrazmernog uvoza, odnosno izvoza poljoprivrednih proizvoda. Zato će prvi udar osetiti, mada već osećaju, naši poljoprivredni proizvođači.
Za naše proizvode, čak i sa subvencijom, neće biti mesta na evropskom tržištu, jer će čak i tada oni biti skuplji od proizvoda iz EU. Zbog toga u EU postoje kvote, pre svega, za pojedine poljoprivredne proizvode. To će prvi osetiti malinari, kvota koja će Srbiji biti određena za proizvodnju i izvoz kretaće se od 10 do 15.000…