Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o kontroli državne pomoći, koji glasi: U članu 1. stav 2. reč „ne“ briše se.
Članom 1. se određuju opšti uslovi i postupak za kontrolu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu. Međutim, u stavu 2. naveli ste da se odredbe ovog zakona ne odnose na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo. Amandmanom SRS upravo intervenišem da se odredbe ovog zakona odnose i na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo.
Razlog za neprihvatanje amandmana je dat u obrazloženju Vlade, u kome se kaže da se amandman ne prihvata jer je postojeće rešenje u Predlogu zakona zasnovano na odredbi člana 38. stav 9a Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, čija je primena obaveza Republike Srbije.
Ono na šta je Srpska radikalna stranka ukazivala prilikom rasprave o usvajanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima sada je došlo do punog izražaja. Ovaj stav 2. se odnosi na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo, ali bez obzira na to o kojoj je poljoprivrednoj proizvodnji reč, Srbija zbog trgovinskog sporazuma trpi velike štete u smislu nepovoljnog i, rekao bih, nesrazmernog uvoza, odnosno izvoza poljoprivrednih proizvoda. Zato će prvi udar osetiti, mada već osećaju, naši poljoprivredni proizvođači.
Za naše proizvode, čak i sa subvencijom, neće biti mesta na evropskom tržištu, jer će čak i tada oni biti skuplji od proizvoda iz EU. Zbog toga u EU postoje kvote, pre svega, za pojedine poljoprivredne proizvode. To će prvi osetiti malinari, kvota koja će Srbiji biti određena za proizvodnju i izvoz kretaće se od 10 do 15.000…

Vreme. Hoćete da koristite vreme poslaničke grupe?

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela Vlada.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Amandman kojim se posle člana 2. dodaje novi član 2a podneo je narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak.

Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Amandman kojim se posle člana 4. dodaje novi član 4a podneo je narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak.

Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Vlada nije prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman i tražio da se malo preciznije definiše šta je to državna pomoć i u kojim oblastima ona može da bude upotrebljena. Tražio sam da se veća sredstva, kada je u pitanju privreda, izdvajaju za one delatnosti koje obezbeđuju izvoz sa teritorije Republike Srbije od naše domaće industrije.
Obrazloženje koje je meni Vlada dala, zašto odbija moj amandman, glasi: „Amandman se ne prihvata jer se predloženo rešenje ograničava samo na delatnosti koje su strategijom izvoza označene kao prioritetne, što nije suština odredbe sadržane u članu 5. tačka 3) Predloga zakona, koja je šira od datog predloga u amandmanu.“
Voleo bih da mi vladin predstavnik objasni šta mi to u Srbiji hoćemo da razvijemo. Mnogi se ovde zaklinju u poljoprivredu, a poljoprivreda ima jedan hroničan nedostatak – nisku cenu poljoprivrednih proizvoda, koja guši domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Taj nedostatak može da se eliminiše samo ukoliko imamo poljoprivrednu prerađivačku industriju, koja će poljoprivredne proizvode da plasira van zemlje. Da li je država uradila nešto po tom pitanju? Cela stara SFRJ je živela od izvoza poljoprivrednih proizvoda, i to najviše sa ove teritorije. Jeste da je Srbija služila kao baza raznim preduzećima u Hrvatskoj i Sloveniji da odavde otkupljuju proizvode, prerađuju, pa izvoze van, ali me interesuje da li je ova vlada, koja…
(Predsednik: Oprostite, da li želite da koristite vreme…? Izvolite, nastavite.)
Da, želim da koristim vreme poslaničke grupe. Interesuje me da li je ova vlada, koja manje-više ima kontinuitet od deset godina, koja je navodno otvorila naše proizvodne kapacitete prema zapadnoj Evropi, nešto po tom pitanju uradila?
Doneli smo sada nekoliko zakonskih propisa koji regulišu oblast standardizacije. Čak smo počeli da zatvaramo poljoprivredno-prerađivačke kapacitete zato što ne ispunjavaju HASAP uslove. Da li je država omogućila, raznim subvencijama i državnom pomoći, da se ti kapaciteti modernizuju da bi mogli da izvrše standardizaciju svojih proizvoda i da svoje proizvode ne prodaju samo u Srbiju, nego i van?
Postoji neko mišljenje da imamo tržište koje nas jedva čeka, samo da mi nešto uradimo, pa ćemo tamo da prodamo robu. Nije tačno. Svako tržište, ma koliko da je liberalno, postavlja svoje uslove kakvu robu hoće da kupi. Mi smo, s jedne strane, dozvolili da se maltene svi poljoprivredno-prerađivački kapaciteti zatvore, prodaju u bescenje ili da rade isključivo na domaćem tržištu. Imamo problem i sa cenom žive stoke, imamo problem sa stočnim fondom, koji je već, pogotovo kada je krupna stoka u pitanju, u izumiranju.
Zato me čudi zašto Vlada samo ispunjava određene zakonske uslove, a ne prilagođava i ne sprema privredu Republike Srbije za izuzetno tešku utakmicu koja nas čeka sa proizvođačima sa teritorije EU i uvozničkim lobijem, koji je ipak uspeo da Sporazum o slobodnoj trgovini stupi na snagu, jednostrano od strane Republike Srbije, pa sada, gospođo ministre, imate problem da i dalje imate deficit, za koji ne znate kako ćete i iz kojih izvora da ga pokrijete, osim da još opteretite građane i poljoprivredu. Ali, nažalost, go se ne skida, pa imate i taj problem.
Razmislite o svemu tome, da ovo malo novca što planirate da odvojite za poljoprivredu odvojite za prave stvari: za modernizaciju poljoprivrednih kapaciteta, modernizaciju poljoprivredno-prerađivačke industrije, da bismo mogli da izvozimo. Nemojte da se desi da za neki mesec čujemo da je neki ministar iz Vlade Republike Srbije podigao kredit ili dobio neku određenu državnu pomoć, pa umesto farme ovaca otvorio kafić, kao što je to uradila vaša bivša koleginica iz iste stranke Marija Rašeta-Vukosavljević.

Amandman kojim se posle člana 5. dodaje novi član 5a podneo je narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, opšta konstatacija što se tiče ovog zakona jeste da je predlagač promašio temu. Prva stvar koju je predlagač trebalo da napravi, to je da razluči šta je državna pomoć i šta je državna pomoć koja je dozvoljena po međunarodnom pravu, odnosno (vi se zaklinjete u EU) po pravilima EU, odnosno po ugovoru o formiranju EU, jer je Ugovorom o formiranju Evropske zajednice definisan sistem državne kontrole, ali su definisana i osnovna pravila, šta je državna pomoć, koje vrste državne pomoći imamo, način podele državne pomoći itd.
U prvih pet članova ovog predloga izmešali smo sve što smo mogli izmešati što se tiče osnova državne pomoći, šta ulazi u državnu pomoć, šta je nedozvoljena državna pomoć. Nejasno, potpuno je nejasno i neprihvatljivo sa aspekta pravnog sistema Republike Srbije.
Kada definišemo državnu pomoć predlagač mora definisati uslove dodele te državne pomoći, sve bitne elemente dodele te pomoći i način povrata državne pomoći u situacijama kad se ta državna pomoć deli.
Ono što ste napravili sa članom 1. jasno govori o karakteru predlagača. Rekli ste u stavu 2: „Odredbe ovog zakona se ne odnose na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo“, pa ste onda amandmanom Vlade korigovali ovo, ali niste potrefili temu. Ovde ste morali reći šta čini pomoć u oblasti poljoprivrede i ribarstva, način te pomoći, ko su korisnici; nadalje, povrat te pomoći u situacijama kada se ta pomoć vraća. Ovako ste ostavili toliko nedoumica i pravnih praznina da je to začuđujuće za predlagača koji se kune da želi da reši i razreši ovo.
(Predsednik: Trošite vreme poslaničke grupe.)
Nastaviću dalje. O kontroli državne pomoći moraju da postoje posebne i jasne odredbe.
Takođe, iz svega ovoga što ste ovde propisali vidi se da niste na adekvatan način rešili pitanje kontrole državne pomoći.
U predlogu (koji predlažem da se briše) ste rekli da je to komisija za kontrolu državne pomoći. Iz kasnijih odredaba se vidi da je to komisija koju čine uglavnom predstavnici ministarstava, predstavnici izvršne vlasti.
Znači, oni koji kreiraju celokupnu politiku u oblasti u koju se ulaže državna pomoć.
Isti oni koji kreiraju politiku, koji prebacuju sredstva, koji vrše namensku kontrolu u korišćenju tih sredstava državne pomoći, kasnije će vršiti kontrolu utroška državne pomoći.
Predlog Srpske radikalne stranke je da to bude organ koji je inače po svojoj funkciji, po Ustavu, definisan kontrolni organ, a to je Skupština. Naš je predlog da to bude odbor Narodne skupštine Republike Srbije, da on vrši kontrolu. Zanimljivo je da vi u članu 6. i kasnijim članovima koji definišu pitanje ove komisije niste ostavili prostor ni za jednog narodnog predstavnika. Time direktno kršite odredbe člana 98. Ustava Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije je kontrolni organ izvršne vlasti i nezamislivo je da nema nijednog predstavnika narodnog predstavništva, odnosno Narodne skupštine koji će vršiti tu kontrolu.
Naš je predlog, mislim na SRS, da to bude odbor Skupštine, koji će voditi računa o svim bitnim elementima utroška državne pomoći. Radi se o sredstvima koja plaćaju građani Srbije i primereno je da to bude organ, odnosno odbor narodnog predstavništva, odnosno Narodne skupštine. Predlog je da to bude sedam članova. Kako će se birati itd., to je druga stvar. To je suštinska primedba Srpske radikalne stranke. Hvala vam.

Zahvaljujem. Na naslov iznad člana 6. i na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Nije jasno kakva je uopšte koncepcija ovog predloga zakona. Malopre sam pokušao da objasnim da je ono što je navedeno u članu 4. Predloga zakona nešto što postoji kao obaveza ministarstava. Pomoć socijalnog karaktera od strane jedinica lokalne samouprave već postoji i zna se iz kojih sredstava i pod kojim uslovima može da se izvrši isplata. Što se tiče otklanjanja štetnih posledica, i jedinice lokalne samouprave i Republika Srbija raspolažu sredstvima za te namene.
Ovo što je pod članom 5, to je bilo predmet rasprave tri dana – regionalni razvoj. Identično je. Razlika je u tome što po zakonu o regionalnom razvoju Mlađa ima kontrolu, a po ovom zakonu imaće DS kontrolu. Da vam pročitam: „Državna pomoć koja može biti dozvoljena je pomoć koja se dodeljuje: 1) radi unapređenja ekonomskog razvoja područja Republike Srbije sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti...“.
Šest dana smo pričali o tome u Mlađinom zakonu. Mlađa je imao nacionalni savet od 15 ministara, 19 članova i on dvadeseti, kao predsednik, a Demokratska stranka sada hoće u okviru Ministarstva finansija, odnosno Vlade gde ona ima dominaciju, gde ima svoju komisiju od pet članova, da i ona kontroliše neku državnu pomoć.
Pa, zar sva sredstva koja se daju za regionalni razvoj nisu državna pomoć? Molim vas, povucite ovakve stvari. I, nemojte više da se pozivate na EU. Namrznućemo tu EU, pomislićemo - kakav je kvocijent inteligencije kod njih tamo.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.

Reč ima gospodin Milan Avramović.

Kao i moje kolege, podneo sam amandman da se u članu 6. stav 1. briše. Moram samo da vas podsetim na neke detalje, da je početkom 2009. godine Srpska radikalna stranka objavila svoj antikrizni program i da je taj program sastavljen od 1,3 milijarde evra, od kojih 84.000.000 evra ulaže država Srbija, a ostatak novca ide od stranih banaka. Strane banke treba da obezbede ostatak novca da bi se realizovao taj srpski antikrizni program. Prva mera predviđa da je prioritet pomaganje preduzećima koja moraju da vrate dugove ili da ih obezbede od njihove likvidnosti.
Vlada je za ovu svrhu predvidela 21.000.000 evra iz budžeta i te državne pare će biti uplaćene bankama, koje su u Srbiji uglavnom u stranom vlasništvu. Da ih ne nabrajam, postoji protokol od 18. 2. koje su to banke. Te banke treba da obezbede kredite u vrednosti od 422.000.000 evra srpskim privrednicima po povoljnim kamatama, 5,5% čini mi se da je bilo u pitanju, da bi na kraju srpski privrednici trebalo da vrate te kredite u krajnjem roku od 12 meseci.
Ono što je skandalozno jeste da je na sastanku, održanom 3. 2. 2009. godine, na kome je bio ministar trgovine Milosavljević i kome su prisustvovali, između ostalih, i predstavnici kompanija „Delta“, „Merkator“ i „Metro“, obelodanjeno da će se pomagati ovim monopolistima prilikom njihove isplate dobavljačima. Trgovinski monopolisti će moći da po dvostruko povoljnim uslovima dođu do jeftinog kapitala da bi platili dobavljače pre rokova za plaćanje.
Dakle, ovo je jedan vid kontrole državne pomoći, koja nije uspela da pomogne siromašnim slojevima srpskog društva ili fabrikama koje se gase jedna za drugom, nego će država pomoći najvećeg srpskog monopolistu i oligarha, koji je sve bogatiji, vlasnika kompanije „Delta“ Milorada Miškovića, koji je na osamnaestoj godišnjici kompanije „Delta“ čak najavio da će promet ove kompanije u 2009. godini porasti za 36%.
Predlažem u ime SRS da, umesto što je pomogla ovom oligarhu, srpska vlada napravi spisak najznačajnijih i najugroženijih fabrika, čija proizvodnja se ne sme zaustaviti, kao što je to uradila, recimo, ruska vlada, i da za taj spisak od 300 najznačajnijih fabrika opredele sva sredstva koja imaju. Tako će najbolje pomoći ovoj zemlji, bez nekakve dodatne kontrole i dodatnih institucija. Hvala.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podnela Jorgovanka Tabaković.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Tabaković.