Vreme. Hoćete da koristite vreme poslaničke grupe?

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela Vlada.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Amandman kojim se posle člana 2. dodaje novi član 2a podneo je narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak.

Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Amandman kojim se posle člana 4. dodaje novi član 4a podneo je narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak.

Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Vlada nije prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman i tražio da se malo preciznije definiše šta je to državna pomoć i u kojim oblastima ona može da bude upotrebljena. Tražio sam da se veća sredstva, kada je u pitanju privreda, izdvajaju za one delatnosti koje obezbeđuju izvoz sa teritorije Republike Srbije od naše domaće industrije.
Obrazloženje koje je meni Vlada dala, zašto odbija moj amandman, glasi: „Amandman se ne prihvata jer se predloženo rešenje ograničava samo na delatnosti koje su strategijom izvoza označene kao prioritetne, što nije suština odredbe sadržane u članu 5. tačka 3) Predloga zakona, koja je šira od datog predloga u amandmanu.“
Voleo bih da mi vladin predstavnik objasni šta mi to u Srbiji hoćemo da razvijemo. Mnogi se ovde zaklinju u poljoprivredu, a poljoprivreda ima jedan hroničan nedostatak – nisku cenu poljoprivrednih proizvoda, koja guši domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Taj nedostatak može da se eliminiše samo ukoliko imamo poljoprivrednu prerađivačku industriju, koja će poljoprivredne proizvode da plasira van zemlje. Da li je država uradila nešto po tom pitanju? Cela stara SFRJ je živela od izvoza poljoprivrednih proizvoda, i to najviše sa ove teritorije. Jeste da je Srbija služila kao baza raznim preduzećima u Hrvatskoj i Sloveniji da odavde otkupljuju proizvode, prerađuju, pa izvoze van, ali me interesuje da li je ova vlada, koja…
(Predsednik: Oprostite, da li želite da koristite vreme…? Izvolite, nastavite.)
Da, želim da koristim vreme poslaničke grupe. Interesuje me da li je ova vlada, koja manje-više ima kontinuitet od deset godina, koja je navodno otvorila naše proizvodne kapacitete prema zapadnoj Evropi, nešto po tom pitanju uradila?
Doneli smo sada nekoliko zakonskih propisa koji regulišu oblast standardizacije. Čak smo počeli da zatvaramo poljoprivredno-prerađivačke kapacitete zato što ne ispunjavaju HASAP uslove. Da li je država omogućila, raznim subvencijama i državnom pomoći, da se ti kapaciteti modernizuju da bi mogli da izvrše standardizaciju svojih proizvoda i da svoje proizvode ne prodaju samo u Srbiju, nego i van?
Postoji neko mišljenje da imamo tržište koje nas jedva čeka, samo da mi nešto uradimo, pa ćemo tamo da prodamo robu. Nije tačno. Svako tržište, ma koliko da je liberalno, postavlja svoje uslove kakvu robu hoće da kupi. Mi smo, s jedne strane, dozvolili da se maltene svi poljoprivredno-prerađivački kapaciteti zatvore, prodaju u bescenje ili da rade isključivo na domaćem tržištu. Imamo problem i sa cenom žive stoke, imamo problem sa stočnim fondom, koji je već, pogotovo kada je krupna stoka u pitanju, u izumiranju.
Zato me čudi zašto Vlada samo ispunjava određene zakonske uslove, a ne prilagođava i ne sprema privredu Republike Srbije za izuzetno tešku utakmicu koja nas čeka sa proizvođačima sa teritorije EU i uvozničkim lobijem, koji je ipak uspeo da Sporazum o slobodnoj trgovini stupi na snagu, jednostrano od strane Republike Srbije, pa sada, gospođo ministre, imate problem da i dalje imate deficit, za koji ne znate kako ćete i iz kojih izvora da ga pokrijete, osim da još opteretite građane i poljoprivredu. Ali, nažalost, go se ne skida, pa imate i taj problem.
Razmislite o svemu tome, da ovo malo novca što planirate da odvojite za poljoprivredu odvojite za prave stvari: za modernizaciju poljoprivrednih kapaciteta, modernizaciju poljoprivredno-prerađivačke industrije, da bismo mogli da izvozimo. Nemojte da se desi da za neki mesec čujemo da je neki ministar iz Vlade Republike Srbije podigao kredit ili dobio neku određenu državnu pomoć, pa umesto farme ovaca otvorio kafić, kao što je to uradila vaša bivša koleginica iz iste stranke Marija Rašeta-Vukosavljević.

Amandman kojim se posle člana 5. dodaje novi član 5a podneo je narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, opšta konstatacija što se tiče ovog zakona jeste da je predlagač promašio temu. Prva stvar koju je predlagač trebalo da napravi, to je da razluči šta je državna pomoć i šta je državna pomoć koja je dozvoljena po međunarodnom pravu, odnosno (vi se zaklinjete u EU) po pravilima EU, odnosno po ugovoru o formiranju EU, jer je Ugovorom o formiranju Evropske zajednice definisan sistem državne kontrole, ali su definisana i osnovna pravila, šta je državna pomoć, koje vrste državne pomoći imamo, način podele državne pomoći itd.
U prvih pet članova ovog predloga izmešali smo sve što smo mogli izmešati što se tiče osnova državne pomoći, šta ulazi u državnu pomoć, šta je nedozvoljena državna pomoć. Nejasno, potpuno je nejasno i neprihvatljivo sa aspekta pravnog sistema Republike Srbije.
Kada definišemo državnu pomoć predlagač mora definisati uslove dodele te državne pomoći, sve bitne elemente dodele te pomoći i način povrata državne pomoći u situacijama kad se ta državna pomoć deli.
Ono što ste napravili sa članom 1. jasno govori o karakteru predlagača. Rekli ste u stavu 2: „Odredbe ovog zakona se ne odnose na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo“, pa ste onda amandmanom Vlade korigovali ovo, ali niste potrefili temu. Ovde ste morali reći šta čini pomoć u oblasti poljoprivrede i ribarstva, način te pomoći, ko su korisnici; nadalje, povrat te pomoći u situacijama kada se ta pomoć vraća. Ovako ste ostavili toliko nedoumica i pravnih praznina da je to začuđujuće za predlagača koji se kune da želi da reši i razreši ovo.
(Predsednik: Trošite vreme poslaničke grupe.)
Nastaviću dalje. O kontroli državne pomoći moraju da postoje posebne i jasne odredbe.
Takođe, iz svega ovoga što ste ovde propisali vidi se da niste na adekvatan način rešili pitanje kontrole državne pomoći.
U predlogu (koji predlažem da se briše) ste rekli da je to komisija za kontrolu državne pomoći. Iz kasnijih odredaba se vidi da je to komisija koju čine uglavnom predstavnici ministarstava, predstavnici izvršne vlasti.
Znači, oni koji kreiraju celokupnu politiku u oblasti u koju se ulaže državna pomoć.
Isti oni koji kreiraju politiku, koji prebacuju sredstva, koji vrše namensku kontrolu u korišćenju tih sredstava državne pomoći, kasnije će vršiti kontrolu utroška državne pomoći.
Predlog Srpske radikalne stranke je da to bude organ koji je inače po svojoj funkciji, po Ustavu, definisan kontrolni organ, a to je Skupština. Naš je predlog da to bude odbor Narodne skupštine Republike Srbije, da on vrši kontrolu. Zanimljivo je da vi u članu 6. i kasnijim članovima koji definišu pitanje ove komisije niste ostavili prostor ni za jednog narodnog predstavnika. Time direktno kršite odredbe člana 98. Ustava Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije je kontrolni organ izvršne vlasti i nezamislivo je da nema nijednog predstavnika narodnog predstavništva, odnosno Narodne skupštine koji će vršiti tu kontrolu.
Naš je predlog, mislim na SRS, da to bude odbor Skupštine, koji će voditi računa o svim bitnim elementima utroška državne pomoći. Radi se o sredstvima koja plaćaju građani Srbije i primereno je da to bude organ, odnosno odbor narodnog predstavništva, odnosno Narodne skupštine. Predlog je da to bude sedam članova. Kako će se birati itd., to je druga stvar. To je suštinska primedba Srpske radikalne stranke. Hvala vam.

Zahvaljujem. Na naslov iznad člana 6. i na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Nije jasno kakva je uopšte koncepcija ovog predloga zakona. Malopre sam pokušao da objasnim da je ono što je navedeno u članu 4. Predloga zakona nešto što postoji kao obaveza ministarstava. Pomoć socijalnog karaktera od strane jedinica lokalne samouprave već postoji i zna se iz kojih sredstava i pod kojim uslovima može da se izvrši isplata. Što se tiče otklanjanja štetnih posledica, i jedinice lokalne samouprave i Republika Srbija raspolažu sredstvima za te namene.
Ovo što je pod članom 5, to je bilo predmet rasprave tri dana – regionalni razvoj. Identično je. Razlika je u tome što po zakonu o regionalnom razvoju Mlađa ima kontrolu, a po ovom zakonu imaće DS kontrolu. Da vam pročitam: „Državna pomoć koja može biti dozvoljena je pomoć koja se dodeljuje: 1) radi unapređenja ekonomskog razvoja područja Republike Srbije sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti...“.
Šest dana smo pričali o tome u Mlađinom zakonu. Mlađa je imao nacionalni savet od 15 ministara, 19 članova i on dvadeseti, kao predsednik, a Demokratska stranka sada hoće u okviru Ministarstva finansija, odnosno Vlade gde ona ima dominaciju, gde ima svoju komisiju od pet članova, da i ona kontroliše neku državnu pomoć.
Pa, zar sva sredstva koja se daju za regionalni razvoj nisu državna pomoć? Molim vas, povucite ovakve stvari. I, nemojte više da se pozivate na EU. Namrznućemo tu EU, pomislićemo - kakav je kvocijent inteligencije kod njih tamo.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.

Reč ima gospodin Milan Avramović.

Kao i moje kolege, podneo sam amandman da se u članu 6. stav 1. briše. Moram samo da vas podsetim na neke detalje, da je početkom 2009. godine Srpska radikalna stranka objavila svoj antikrizni program i da je taj program sastavljen od 1,3 milijarde evra, od kojih 84.000.000 evra ulaže država Srbija, a ostatak novca ide od stranih banaka. Strane banke treba da obezbede ostatak novca da bi se realizovao taj srpski antikrizni program. Prva mera predviđa da je prioritet pomaganje preduzećima koja moraju da vrate dugove ili da ih obezbede od njihove likvidnosti.
Vlada je za ovu svrhu predvidela 21.000.000 evra iz budžeta i te državne pare će biti uplaćene bankama, koje su u Srbiji uglavnom u stranom vlasništvu. Da ih ne nabrajam, postoji protokol od 18. 2. koje su to banke. Te banke treba da obezbede kredite u vrednosti od 422.000.000 evra srpskim privrednicima po povoljnim kamatama, 5,5% čini mi se da je bilo u pitanju, da bi na kraju srpski privrednici trebalo da vrate te kredite u krajnjem roku od 12 meseci.
Ono što je skandalozno jeste da je na sastanku, održanom 3. 2. 2009. godine, na kome je bio ministar trgovine Milosavljević i kome su prisustvovali, između ostalih, i predstavnici kompanija „Delta“, „Merkator“ i „Metro“, obelodanjeno da će se pomagati ovim monopolistima prilikom njihove isplate dobavljačima. Trgovinski monopolisti će moći da po dvostruko povoljnim uslovima dođu do jeftinog kapitala da bi platili dobavljače pre rokova za plaćanje.
Dakle, ovo je jedan vid kontrole državne pomoći, koja nije uspela da pomogne siromašnim slojevima srpskog društva ili fabrikama koje se gase jedna za drugom, nego će država pomoći najvećeg srpskog monopolistu i oligarha, koji je sve bogatiji, vlasnika kompanije „Delta“ Milorada Miškovića, koji je na osamnaestoj godišnjici kompanije „Delta“ čak najavio da će promet ove kompanije u 2009. godini porasti za 36%.
Predlažem u ime SRS da, umesto što je pomogla ovom oligarhu, srpska vlada napravi spisak najznačajnijih i najugroženijih fabrika, čija proizvodnja se ne sme zaustaviti, kao što je to uradila, recimo, ruska vlada, i da za taj spisak od 300 najznačajnijih fabrika opredele sva sredstva koja imaju. Tako će najbolje pomoći ovoj zemlji, bez nekakve dodatne kontrole i dodatnih institucija. Hvala.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podnela Jorgovanka Tabaković.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Tabaković.

Član 6. definiše izbor ljudi u komisiju za kontrolu državne pomoći. U stavu 4. osnovnog predloga zakona se kaže da za člana komisije može biti predloženo lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ima najmanje visok stepen stručne spreme i poseduje stručno znanje iz oblasti državne pomoći, konkurencije i/ili prava EU.
U ime SNS, Poslaničkog kluba Napred Srbijo, tražila sam da se u tom članu 6. stav 4. tačka na kraju teksta zameni zapetom i doda tekst: „način dokazivanja i procenjivanja ispunjenosti uslova će biti javno dostupan“.
To „javno dostupan“ znači da javnost može da se upozna sa onim što je zahtev iz člana 6. za članove ove komisije koja treba da radi kontrolu državne pomoći; da zaista možemo pre izbora u ovu komisiju da procenimo, kao javnost, da li ti ljudi imaju državljanstvo, da li imaju stručnu spremnu i potrebna znanja. Jer, ozbiljnost zadatka koji očekuje komisiju, kao i posledice odluka koje će donositi, jesu vrlo ozbiljne kako za trošenje javnih sredstava, tako i za privredu i građane, i zaista je potrebno da svi članovi komisije mogu da budu predstavljeni javnosti na način da su ispunili uslove koje zahteva zakon i da nam o tome daju dokaze.
Da li neko misli da je obrazloženje iz odbijanja Vlade, gde se kaže da se ne prihvata ta informacija jer informacija na koju se odnosi amandman može da se zatraži u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.... Ili mislite da je ovaj zahtev suvišan?
Imajući na umu loše iskustvo svih nas kao građana Srbije, gde smo imali problem sa dokazivanjem državljanstva za sada aktuelnog guvernera NBS, koji je prilikom predlaganja na mesto viceguvernera morao da donosi dokaz da je državljanin Republike Srbije, a nije bio u trenutku kada je predlagan na to visoko mesto... Da govorim istinu dokazuje dokument koji se, verujem, čuva u arhivi ovog doma, gde je na jedno poslaničko pitanje dobijen nedvosmislen odgovor da gospodin Jelašić prilikom predlaganja za to mesto nije imao uverenje o državljanstvu da je državljanin zemlje za čijeg je viceguvernera tada predlagan.
Imali smo slučajeve da su nam gospodin Jelašić, gospodin Đelić dolazili sa mesta konsultanata, da budem nežna u formulaciji, srednjeg ranga, a da ovde dolaze na „najvisočija“ moguća mesta u državnoj hijerarhiji. Nikoga od nas se to ne bi ticalo, niti bih ja ovakav uslov tražila, da postavljanje tih ljudi na ta mesta nije proizvodilo krupne posledice.
Gospodin Jelašić je, uz donošenje Zakona o Narodnoj banci, koji je formulisao nezavisnost monetarne politike od svih drugih politika, proizveo sebi takvu slobodu donošenja mera u monetarnoj politici da o njima dovoljno govore dva završna računa.
Završni račun NBS iz 2006. godine je težak 370.000.000 evra gubitka – dokument koji smo dobili kao poslanici u ovoj skupštini. Gubitak NBS od 170.000.000 evra u 2007. godini ne može biti opravdan skupim povlačenjem novca zato što je taj novac koji je bio u monetarnim tokovima u toj meri takođe proizvod ekonomske politike i uopšte politike na nivou Vlade i na nivou NB, koju čine predstavnici stranaka koje su dobile pravo da vrše vlast.
Zamrzavanje članstva gospodina Jelašića na mestu guvernera i priča da je reč o stručnjaku koji nije na konkursu izabran kao stručnjak govori o tome da izbor na ovakva mesta mora da podrazumeva unapred proveru stručnosti i kvalifikacija.
Iz frankfurtskog ogranka i iz francuskog ogranka kuće „Mek Kinsi“ su obojica došla posle petooktobarskih promena. Gospodin Đelić se hvalio da je radio svojevremeno za kuću „Kredi agrikol“ kao konsultant, a njegov put od konsultanta do vlasnika 10% akcija je vodio preko budžeta ove države i to ne može i ne sme da se zaboravi, nego mora da posluži kao dobro upozorenje.
Da bismo jasno i nedvosmisleno videli kako teče taj put od konsultanta do vlasnika 10% akcija, javnost mora da zna ko su predloženi kandidati. Javnost je to imala prilike da sazna tek pošto je jedan konsultant postao, preko firme „Sopar SAS“, vlasnik 9,9%, zato što su zakoni o pranju novca i ostali zakoni koji su tretirali tu materiju govorili da se ulagač ne mora legitimisati sa ličnom kartom (govorim uslovno ličnom kartom) i fotografijom. Ko je iza firme „Sopar SAS“ ako je ispod 10% vlasnik nekih akcija?
Znači, sasvim svesno nije bilo 10, nego 9,99%, da se ne vidi da iza firme „Sopar SAS“ u stvari stoji gospodin Božidar Đelić, danas vlasnik kapitala od prodatih akcija ili samih akcija, to niko više od nas ne zna, a nije uspeo da utvrdi ni Odbor za rešavanje sukoba interesa, jer su rekli da nama trebaju takvi ljudi koji znaju kako da vladaju novcem. Možda trebaju njima, gospodinu Dedijeru tada; ovim građanima i ovoj državi ne trebaju takvi kontrolori državne pomoći i takvi upravljači državnim novcem.
Iz tog razloga i mnogo razloga, koje neću navesti ovim povodom, već nekim drugim, o tome ko je vlasnik našeg duga, ko je o tome davao podatke i kako su mnogi postali vlasnici najvažnijih vrednosti u Srbiji i kako su urušili volju mladih ljudi da redovnim putem dostignu profesionalne visine i državničke visine govoriću nekom drugom prilikom. Ali, ovim amandmanom vas upozoravam da je u ime budućnosti svih nas vrlo važno da ne promovišemo bezrezervnu pohlepu i da je ne podstičemo, da je ne hvalimo na ovom mestu, nego da ljudi koji odlučuju o bitnim državnim poslovima moraju da nam se svojim predlozima, svojom biografijom legitimišu na javno dostupan način, da unapred kažemo da nisu dostojni da budu kontrolori. U tom smislu, mislim da je zaista bilo potrebno da ovaj amandman usvojimo.