Zahvaljujem. Gospodine ministre, izvolite, imate reč.

Zahvaljujem, gospodine Ostojiću na ovim intervencijama.
Zar i vi ne mislite da je svaki slučaj pojedinačan koji će se voditi pred Komisijom i da se za svaki pojedinačan slučaj, u zavisnosti od slučaja, definiše relevantno tržište? Jer, naprosto, jedna je stvar staviti to u zakon, i generalizovati, a druga je život i praksa koja Komisiji daje mogućnost da za konkretan slučaj definiše kakvo će biti relevantno tržište.
Inače, još jedna stvar vezana za amandmane Poslaničke grupe SPS – JS: mi smo prihvatili da stupanje na snagu zakona bude vezano za donošenje svih podzakonskih akata, uključujući i ove uredbe, upravo da bi pravila igre bila jasna, ali prosto je nemoguće generalizovati sve zakonom.
Svaki slučaj će biti poseban i tada će ovlašćenja koja ima Komisija biti iskorišćena.

Zahvaljujem. Gospodine Ostojiću, izvolite.

Gospodine ministre, nije jasno. Vi kažete – mi ćemo definisati podzakonskim aktima šta je relevantno tržište, pa ćemo onda primenjivati zakon.
Šta je sporno u definisanju zakona? Nećete valjda da od slučaja do slučaja menjate uredbe Vlade kojima se definiše bitan deo relevantnog tržišta? Upravo su kriterijumi bitni, koje mi predlažemo kao bitan deo tržišta; u slučaju firme A kad se primene ti kriterijumi obuhvataju jedno tržište, u slučaju firme B ti isti kriterijumi obuhvataju drugo, ali su kriterijumi isti i definisani zakonom, a ne menjaju se podzakonskim aktom. Ovo što mi predlažemo je čistije, jasnije i poštenije.

Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, podneo sam amandman u ime SRS i predložio rešenje za koje smatram da je apsolutno prihvatljivo, jer predložena norma nije prihvatljiva i nije delotvorna, a s druge strane, radi se o zakašnjenju u odnosu na ove odredbe koje se odnose na ove norme koje predviđa predlog ovog zakona.
Dame i gospodo, kada je u pitanju zaštita od konkurencije, koristiću priliku da se osvrnem, jer se odnosi na to, na izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta 2007, 2008. i 2009. godine.
Naime, ogromne površine državnog poljoprivrednog zemljišta nisu date u zakup u skladu sa zakonom i građanima Republike Srbije nije bilo omogućeno da istovremeno učestvuju na ovakvim tržištima. Ogromne površine poljoprivrednog zemljišta date su u zakup pojedincima, koji čak nisu ni platili zakup ili ne plaćaju redovno, a zaključe ugovor, ali ugovor ne izvršavaju.
Na teritoriji južnog Banata, kada su u pitanju opštine Pančevo, Kovin, Alibunar, Plandište, Opovo, Kovačica, Vršac i Bela Crkva, ima dosta nepravilnosti. U tom pravcu ogromna sredstva nisu ubrana da bi ušla u budžet Republike Srbije.
Kada je u pitanju konkurencija, radi se o tome da Vlada nije vodila računa o tome da li je građanima pružena prilika da učestvuju u zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta ili samo pojedincima, tajkunima, pa čak i iz Hrvatske i Slovenije, koji su na hiljade i hiljade hektara zemlje uzeli u zakup ili kupovali.
Koristiću vreme od stranke, ako mogu.
Gospodo, vidimo da je u Srbiji najveća pljačka bila u agraru. Zašto se poljoprivredna gazdinstva u velikim površinama nisu preparcelisala i omogućila od 10, 20, 30 ili 50 hektara da mogu da konkurišu i seljaci, paori naši, kojima je potrebno zemljište i mogu da ga kvalitetno obrade?
Kako je moguće da se, recimo, Nicoviću da 960 hektara u Banatskom Brestovcu, a da nije platio zakupninu, prema izveštaju opštine Pančevo? Zatim, Radovančev, Aleksa i drugi, milijarde dinara su u pitanju. Nema ovde zaštite od konkurencije, nego se štite tajkuni i oni koji nanose ogromnu štetu državi.
Ministar Dragin je krenuo kad smo mi iz SRS, gospodin Krstin, Plužarević i drugi poslanici, izneli i upoznali Narodnu skupštinu, i od Vlade tražili, da je u Vojvodini najezda tajkuna iz Hrvatske, kao što su Pevec, „Agrokor“ i drugi koji se bogate na teritoriji Republike Srbije, a da naši građani nemaju prava, niti mogu da ravnopravno učestvuju na licitacijama. Ministar Dragin je rekao da je Vlada bila prinuđena, kao i to ministarstvo, dakle, potvrdio je naše optužbe da je bilo brojnih zloupotreba, da je podneto oko 200 tužbi za raskid ugovora ili zbog zloupotrebe službenog položaja.
Kada imamo u vidu ovaj zakon i konkurenciju, postaviću još jedno pitanje. Tu je gospodin iz Vlade ministar Milosavljević, neka mi odgovori ako može; ako ne može, tražim odgovor od Vlade.
Kako je moguće da se donese pravilnik o naknadama i nagradama stečajnih upravnika, a da jedan stečajni upravnik, kao što je Moldovan Stevan, vodi veliki broj stečaja i treba da uzme ogromne pare? Kao takav stečajni upravnik, samo u predmetu „Agroživa“ u Pančevu on treba da dobije 580.000 evra.
Postavio sam pitanje Vladi i odgovarajućim resorima, ali konkretne odgovore ne dobijam – prvo, u koliko je stečajnih postupaka učestvovao Stevan Moldovan i pred kojim trgovinskim sudovima u Srbiji? Na ovo pitanje treba da odgovore Vlada, ministarstvo za privredu, ministarstvo za pravdu, ministarstvo za finansije i trgovinski sudovi i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Ko je potpisao rešenje o postavljanju Stevana Moldovana za stečajnog upravnika u svim postupcima? Otkud stečajni upravnik da se pojavi na 200 kilometara od Subotice do Pančeva, a na teritoriji Pančeva imamo više od stotinu ekonomista licenciranih za stečajne upravnike? Koje su firme, i odakle su, koje je Stevan Moldovan angažovao kao procenitelje da izvrše procenu kapitala stečajnih dužnika? Kod koliko je stečajnih dužnika izvršena reorganizacija, a kod koliko stečajnih dužnika je došlo do bankrotstva i prodaje imovine? Imena i nazivi fizičkih i pravnih lica koja se pojavljuju kao stečajni poverioci u predmetima u kojima je kao stečajni upravnik postupao Molodvan Stevan i kolika su priznata i isplaćena potraživanja stečajnog upravnika Moldovan Stevana?
Tog Moldovan Stevana mnogi štite. Iz koje stranke je, ne znam, ali pravilnik o naknadama i nagradama jeste potpisao ministar za regionalni razvoj i ekonomiju gospodin Dinkić. Ako pogledate odredbe tog pravilnika, to je pravilnik koji je omogućio novi vid kriminaliteta. Imate ovakvu situaciju: stečajna masa 1.200 evra; za stečajne poverioce ide 200 evra, a 1.000 evra ide stečajnom upravniku. Taj slučaj imate kod Trgovinskog suda u Pančevu. Šta tu da radimo?
Šta je sa stečajnim upravnicima kada su u pitanju, gospodo iz Vlade, Robne kuće Beograd? Da li je tačno da je stečajni upravnik uzeo četiri miliona evra za stečaj Robnih kuća Beograd?
Zašto su zaključivani štetni ugovori o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta? Zašto se zemljište ne parceliše i ne omogući na licitaciji da seljaci, paori naši, pod ravnopravnim uslovima koriste 10, 20, 30 hektara, nego se omogućava velikim tajkunima koji obrađuju velike površine zemljišta, a ne plaćaju zakup? S druge strane, seljacima je onemogućeno da pod jednakim uslovima konkurišu, dakle, oni su obespravljeni.
Dame i gospodo, tražim odgovore na ova pitanja. Prvo, hoćete li pravilnik da stavite van snage, gospodine ministre? Iznesite pred Vladu i izvestite predsednika Vlade da je pravilnik o naknadama i nagradama stečajnih upravnika pre svega omogućio da se pojedinci bogate na štetu građana, radnika i poverilaca.
Drugo, tražim izveštaj koliko je državnog zemljišta dato u zakup, u hektarima, pojedincima na teritoriji Republike Srbije. Po kojoj ceni?
Kako je moguće da se u jednoj opštini, selo do sela, parcela do parcele, za jednu plaća 50.000 zakup, a za drugu 8.000, a parcela do parcele? To je mogućnost da se pojedinci bogate.
Imate slučaj da čovek duguje milione i milione za zakup državnog zemljišta, a da mu je sada omogućeno da kupi 4.000 ha najplodnije zemlje u opštini Pančevo.
Dakle, pravite neku analizu. Preduzmite odgovarajuće mere. Ovde mora policija da se umeša, tužilaštvo, a Ministarstvo, što je gospodin Dragin najavio, mora da realizuje ovaj projekat i da se agrarna mafija suzbije, a da se građanima omogući da pod jednakim uslovima koriste državno poljoprivredno zemljište. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 57 minuta i 40 sekundi.
Reč ima ministar Slobodan Milosavljević.

Zahvaljujem. Poštovani gospodine Jojiću, 99,99% onoga što ste ispričali nema direktne veze sa zakonom o zaštiti konkurencije, ali uvažavajući značaj agrara za Srbiju i srpsku privredu i za sve nas daću nekoliko kratkih komentara.
Tačno je da je bilo problema i da ima problema po pitanju davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. To je nešto što traje.
U vreme dok sam bio ministar poljoprivrede, to je oko godinu dana, mi smo radili po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, pri čemu su opštine, organi opštine sprovodili javne licitacije, uvek i u svakom slučaju, za davanje zemljišta u zakup. Mi smo davali saglasnost na ono što su opštine ili opštinska rukovodstva ili nadležne komisije sprovodile.
Slažem se sa vama jedino u tome da je bilo problema. Slažem se sa vama u tome da mnogi nisu plaćali cenu, kao što se slažem sa vama i da je bilo različitih cena koje su licitirane za vrlo slične parcele i vrlo slična zemljišta. Ali, naprosto, ako je neko na nekom mestu ponudio višu cenu u odnosu na sličnu parcelu, to je njegov problem.
Isto tako, to je predmet, kao i svaki ugovor, poštovanja ili nepoštovanja ugovornih obaveza. Ako je zaključen ugovor, a jedna strana ne plati, zna se ko je nadležan i ko treba da ugovor realizuje – to su nadležni sudski organi.
Još jedna stvar, što se tiče stečajnih upravnika i naknada stečajnih upravnika, to je zaista aktuelno pitanje, ali ne vidim nikakvu ličnu vezu sa tim, to je pitanje pre svega za trgovinske sudove i mislim da ovo pitanje u vezi s postavljanjem stečajnih upravnika i naknadama treba njima da postavite. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Posedujem, gospodine ministre, ugovore koje ste vi potpisali, i to: za Dolovo, Jabuku, dva u naseljenom mestu Jabuka, Dolovo drugi, Omoljica treći, Jermenovci četvrti, Banatski Brestovac peti itd., da ne nabrajam.
Ovo je potpisao gospodin Milosavljević. Izvolite, hoćete li doći da pogledate? Molim vas, dođite da vidite da li je ovo vaš potpis, da ga ne dajemo na veštačenje grafologu. Hoćete li da kažete da ga vi niste potpisali?
Da li su ovi ugovori bili štetni ili nisu? Izvolite, ostvarite uvid u blagajnu, da li je na žiro račun budžeta Republike Srbije ipak pristigao novac od ovog zakupa.
Ovo su štetni ugovori. Zloupotreba čista. Ogromna sredstva nisu plaćena u budžet. Sada je na potezu gospodin Dragin, koji zaista preduzima, po našem saznanju, određene mere. Ovde je šteta nastupila za državu. Za tu štetu neko mora da odgovara.
Vi kažete da ovo nema veze sa konkurencijom. Kako nema? Kako nema stečajni upravnik, kada imamo preko 500 licenciranih stečajnih upravnika?
To je konkurencija na tržištu kod trgovinskih sudova. Vi ste predstavnik Vlade ovde, gospodine ministre; kad čujete ovo pitanje od narodnog poslanika ne treba da se smejete, već da dođete ovde i da klečite, da molite narodne poslanike da vam kažu koji su problemi seljaka na selu, da država ne trpi štetu.
Vi se razlikujete od sadašnjeg ministra bitno. Vi ste bili godinu dana. Izvolite vaše ugovore, koje ste vi potpisali za godinu dana, izvršite analizu i dajte matematiku, da vidite koliko je plaćeno. Moja namera je da novac dođe u blagajnu. Tu nema neke mudrolije.
Ne možete mi reći da ovo ne ulazi u oblast konkurencije. Sve ulazi u oblast konkurencije: i zakup državnog zemljišta, i licenciranje upravnika, i davanje u zakup građevinskog zemljišta, davanje u zakup poslovnih prostorija i poslovnog prostora. Sve to, gospodine ministre, pre svega jeste konkurencija. Mi moramo da se borimo protiv takvih koji zloupotrebljavaju određene situacije i okolnosti da bi iskoristili priliku na tržištu da povoljnije prođu, a na štetu naših građana.