Dame i gospodo, amandman je podnet na član 82. Predloga zakona. Svrha ovog amandmana, kao i naših prethodnih amandmana, jeste da ukaže na realnu situaciju u Republici Srbiji. U tom kontekstu, mi ovde ne želimo da se takmičimo u izgovaranju fraza o istoku i zapadu, članstvu u EU i istovremenom očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, jer je više nego jasno da je to nerealan cilj, već ukazujemo konkretno na kontekst u kome se osniva ovaj garantni fond i upravni odbor, koji se reguliše članom 82.
Dakle, smatramo da nije dobro da se iz budžeta finansira garantni fond, jer to nije adekvatno u ovom trenutku. U tom smislu, poznato je da budžet Republike Srbije ima ogromne gubitke zbog jednostrane primene Prelaznog sporazuma sa EU, a poreski prihodi Republike Srbije padaju, dok, apsurdno, prihodi privatne kompanije „Delta“, koja se između ostalog bavi i osiguranjem, dostižu tri milijarde evra za ovu godinu. Takođe, sredstva iz glorifikovanog IPA fonda se ulažu u budžet, a ne u razvojne projekte, što takođe pokazuje pravo stanje budžeta.
Istovremeno, nekritički se glorifikuje u ovoj oblasti koncept dominacije austrijskog kapitala na našem finansijskom tržištu, iako je poznato, kako to piše poznati ekspert za osiguranje prof. Predrag Šulejić, da su upravo austrijske osiguravajuće kuće i banke izazvale veliku finansijsku krizu još u prvoj Jugoslaviji.
U smislu ovog zakonskog predloga, potpuno se nekritički analiziraju tzv. briselske integracije i u ovoj oblasti, iako je, kao što to verovatno zna uvažena gospođa Dragutinović, jedan od naših najvećih stručnjaka za međunarodne finansije dr Predrag Jovanović-Gavrilović, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, još 2007. godine upozorio, citiram, „da se u savremenom poslovanju javljaju finansijske kuće koje zapravo tragaju za poslovima koji podrazumevaju i suviše veliki rizik“. Mislim da u vezi sa pitanjem garantnog fonda treba imati u vidu ovu definiciju, jer sama reč „osiguranje“ na raznim jezicima u svom etimološkom smislu znači upravo sigurnost. Zahvaljujem.