Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospođo ministarka, u obrazloženju ovog zakona piše da se ove izmene pre svega predlažu zbog svetske ekonomske krize. Kako svetske ekonomske krize, ako je nije bilo, ili ako vaš koalicioni partner ili vaš kolega ministar kaže da je najgore prošlo i da je kriza iza nas? Zašto menjamo zakon ako te krize nema?
Kada pogledamo podatke... Hajde prvo da se zadržimo na temi da li je kriza prošla i da li kriza još uvek traje. Imam intervju gospodina potpredsednika, tako da ako mislite da nije izjavio – jeste. Ako pogledate podatke, naravno da je mart bio ohrabrujući, april je nastavio po svome, ali kada pogledamo poslednje podatke koje ste objavili, u periodu od januara do maja ove godine prihodi su bili 231.000.000.000 dinara, a izdaci su 275.000.000.000, uz deficit 44.000.000.000.
Nije zgoreg da se podsetimo da smo pre malo više od mesec dana usvojili rebalans budžeta po kome su predviđeni prihodi 650.000.000.000, rashodi 220.000.000.000, a prijavljeni deficit je 70.000.000.000. Kažem prijavljeni, jer Direkcija za puteve, odnosno Preduzeće za puteve nikada neće vratiti dug pa je to, u stvari, deficit države, onih dvadeset milijardi.
Ako pažljivo pogledamo projekciju i ono što nas očekuje narednih meseci, ako situacija ne bi bila gora nego što je sada, onda bi, ako se nastavi ovakva dinamika, ukupni prihodi bili 550.000.000.000, fali još stotinak milijardi. Ono što posebno zabrinjava je struktura prihoda. Na primer, PDV – u maju je naplaćeno 21.800.000.000 milijardi, odnosno 18,3% realno manje nego u istom periodu prethodne godine. U periodu januar - maj naplaćeno je 125.000.000.000, odnosno realno 17,2% manje nego prethodne godine. Kada pogledamo strukturu poreskih prihoda, svi prihodi su u maju značajno manji nego u aprilu, iako smo doneli set zakona koji bi trebalo da to koriguju. Porez na dohodak je značajno manji. Akcize su, što je interesantno, značajno povećane onim izmenama zakona, a u maju su značajno manje nego u aprilu.
Sve u svemu, poprilično zabrinjavajući podaci. U svakom slučaju, teško da možemo da kažemo, na bazi podataka iz maja, da je kriza dotakla dno i da je kriza nešto što je prošlost. Pre bi se moglo reći da smo na dnu pa se batrgamo, pa je nekog meseca malo bolje, a nekog malo gore.
Očekujem da vidimo šta će biti rezultati sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom. Juče je bilo dosta priče ovde o tom sporazumu, ali mene pre svega interesuju neki drugi aspekti a ne oni o kojima je juče bilo reči. Naime, Srbija se obavezala na nešto što se zove strukturna uslovljenost, pa je pre sastanka odbora direktora MMF-a preuzeta obaveza da se dovrši prilog uz memorandum koji će detaljno predstaviti mere u slučaju nepredviđenih okolnosti, kao i uloga Narodne banke, Vlade i Agencije za osiguranje depozita.
Da li bismo mi kao Narodna skupština mogli da vidimo šta su to predviđene mere ili je to neka posebna tajna, koja ne treba da bude poznata nama, iz ovog sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom?
Druga stvar, posebno je interesantno, rok još nije istekao, ali do kraja juna Agencija za osiguranje depozita treba da usvoji detaljne akcione planove za preostale banke u državnom vlasništvu. Bilo bi posebno interesantno da u Skupštini dobijemo podatke o tome šta su to akcioni planovi.
Ova analiza je za nas vrlo interesantna, analiza koju treba da napravi Ministarstvo finansija, koje treba da napravi posebnu radnu grupu koja treba da ispita razloge za oštar rast PDV povraćaja i kredita u 2008. godini. Sa aspekta analize i ukupne ekonomske politike, ovo je za nas posebno važna stvar.
Ovog puta vas neću pitati kako je rešeno pitanje sopstvenih prihoda, onih 40% sopstvenih prihoda koji treba da se vrate u budžet. Ali, moram da vas upozorim na izuzetno visok deficit: u prvih pet meseci 44.000.000.000. Ne znam da li je tačan podatak da je samo u aprilu i maju povećan dug po pitanju državnih zapisa sa četiri i po na četrdeset milijardi dinara. Negde sam pronašao taj podatak. Kažem, vi imate tačan podatak i bilo bi dobro da ovo nije tačno. Pošto klimate glavom, pretpostavljam da nije tačno.
Moram da vas upozorim da ovako visok deficit nije održiv na kratak period. Pitanje je kada će banke prestati da budu zainteresovane za državne zapise. Na duži rok takođe nije održiv zato što je teško vraćati takve kredite.
Ovde smo otvorili pitanje zaduživanja Narodne banke kod MMF-a. Jeste javni dug, nije javni dug, kako god, po Zakonu o Narodnoj banci, ako Narodna banka ne bude mogla da ga vrati, vraćaće ga država. I Narodna banka je valjda deo države, tri milijarde evra je 10% BDP.
Kada se uzmu u obzir svi oni krediti o kojima se pregovara, za infrastrukturu, za budžetsku podršku i sve ostalo, onda dolazimo u situaciju da će već 2010, početkom 2011. godine ukupan dug, javni i privatni, biti 80% BDP. Sve su to stvari za brigu. Dobro je slati optimističke poruke, ali poruka da je kriza gotova na osnovu ovih podataka je sve drugo samo ne istina.