Gospođo ministre, kada sam malopre govorio o svom prvom amandmanu rekao sam da će zaista kroz ovaj amandman i priču o njemu na jedan eklatantan način da se predstavi površnost u pisanju ovog zakona.
Inače, ovaj član 23. odnosi se na obaveštenje o saobraćajnoj nezgodi i kaže: „Vlasnik motornog vozila, odnosno učesnik u saobraćajnoj nezgodi, dužan je da odgovorno društvo za osiguranje obavesti o saobraćajnoj nezgodi u roku od tri dana.“
Srpska radikalna stranka je amandmanom na ovaj član predložila da se taj rok produži na sedam dana. Kakva god da je saobraćajna nezgoda, čovek ne može da dođe sebi ne posle tri, neka bude i pet dana, i smatrali smo da je to potpuno iracionalno.
Predložili smo rok od sedam dana, a onda ste nas vi obavestili u ovom obrazloženju da amandman ne prihvatate jer ste prihvatili drugi amandman koji predlaže rok od 15 dana. Ko je tu bio iracionalan? Vi kao predlagač, koji ste predložili tri dana, ili ovi koji su predložili 15 dana?
Smatramo da je rok od sedam dana, koji je Srpska radikalna stranka predložila kroz svoj amandman, apsolutno prihvatljiv i da je trebalo da prihvatite ovaj amandman. Slažem se sa vama da fleksibilnost nekad zaista može da bude u funkciji kvalitetne primene zakona, odnosno odredaba zakona koje predviđate, ali to treba da ima meru. Nekada će ta fleksibilnost proizvesti ono što je potpuno suprotno nameri i zato predlažemo da prihvatite amandman SRS, koji ovde definiše rok od sedam dana. Zahvaljujem.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je prihvatila moj amandman, ali hteo bih da ga obrazložim svakako, pošto ne znam da li su nadležni odbori, pa još nije postao sastavni deo Predloga zakona.
Član 23, onakav kakav jeste i kakav je predložen, upravo potvrđuje da je zakon koncipiran tako da bude u svrhu zaštite osiguravajućih društava.
Znači, predlagač je predvideo da rok za prijavu štete bude tri dana. Ako neko doživi neki saobraćajni udes, dužan je da u roku od tri dana od dana saobraćajne nezgode obavesti osiguravajuće društvo. Kao da je reč o razbijenim prozorima, saksijama ili poderanim cipelama, a ne o saobraćaju. Hoće li vlasnik motornog vozila uopšte biti u situaciji, zdravstveno sposoban, da u roku od tri dana prijavi osiguravajućem društvu nastalu štetu na vozilu? Ili će imati mnogo drugih, većih, zdravstvenih problema u svemu ovome?
Koliko je zakon površan i koliko je u svrhu osiguravajućih društava, to već vidimo u sledećem članu, u članu 24, gde se kaže – ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete u roku od 90 dana... Pazite, osiguravajuće društvo ima 90 dana da raspravi i odlučuje hoće li nadoknaditi štetu i ako hoće, koliko će, a osiguranik ima tri dana, kako je to po Predlogu zakona.
Neki razumljivi rokovi su čak i 30 dana, ali sam se prilikom pisanja ovog amandmana plašio da će to za osiguravajuća društva, koja očigledno imaju lobi u Vladi Republike Srbije, da bude previše dugo, pa sam se odlučio za rok od 15 dana.
U svakom slučaju, Vlada, osim što je prihvatila ovaj amandman, treba da prihvati i sve sledeće amandmane koji se odnose na prava koja osiguravajuća društva imaju kada su u pitanju rokovi i kada oni treba da postupe. Ti rokovi treba da budu znatno kraći nego što je zakonom predviđeno.

Gospodine poslaniče, sadržaj vašeg amandmana je bio dovoljan da ubedite Vladu, Vlada je prihvatila amandman.
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli zajedno narodni poslanici Zoran Šami i Milica Radović, i narodni poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? Gospodine Šami.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, molim i poslanike iz vladajuće većine, oni izgleda uopšte ne računaju da će ikad u životu imati, ne daj bože, neku saobraćajnu nesreću, pa će morati da naplaćuju svoja osiguranja. Malo mi je čudno.
U članu 24. stav 3. kaže: „Ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete“, i tako dalje, „u roku od 90 dana...“. Dakle, potrebno je da prođe tri meseca da se osiguravajući zavod, uslovno rečeno, pravi lud, a praviće se sigurno lud svaki put 90 dana, ako je to dozvoljeno zakonom. Onda sledi šta sledi, možemo da tužimo osiguravajuće društvo i o tome obavestimo NBS. Zašto 90 dana?
Pre 15 godina bio sam u Nemačkoj kod jednog prijatelja koji je imao jednu manju saobraćajnu nesreću, za koju nije bio kriv. Njemu je osiguravajuće društvo dovezlo kola, pošto su njegova na popravci tri dana, da ih koristi ta tri dana. To je stanje stvari u Nemačkoj pre 15 godina. Kod nas, onaj ko je, ni kriv ni dužan, pretrpeo štetu treba da čeka 90 dana, tri meseca, da se osiguravajuće društvo smilostivi da odgovori da li ima ili nema osnova za naknadu štete.
Šta vi nama predlažete? Kakav to zakon predlažete? Hoćete li ikad sesti u kola? Ja ne razumem ni vladajuću većinu koja će 'ladno u danu za glasanje sve ovo da odbaci, kao da se ne radi o najširem interesu građana. Vi štitite nesposobna polupropala i totalno propala osiguravajuća društva. U kakvoj Evropi, ni u Africi ne bi mogli da rade sa takvim manirima!
Mi smo, Demokratska stranka Srbije i u njeno ime gospođa Radović i ja, podneli amandman gde broj 90 menjamo brojem 30, mada ja intimno mislim da ne treba ni 30, ali hajde, možda je nešto komplikovano, pa hajde 30.
Ovim tempom vi možete da naplatite osiguranje za dve godine. Oni vas odbace, vi ih tužite, pa dobijete na sudu, pa onda se žali, pa onda opet sud rešava, pa za tri godine, bože zdravlja, možda naplatite neku štetu. Ja vas molim, aman, 'ladno ste odbacili ove amandmane. Kako vas nije sramota? Hvala.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Da li neko želi reč?
Izvinite, najpre gospodin Saša Maksimović. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo ministre, amandman koji sam podneo na član 24. glasi: „U članu 24. stav 3. broj 90 menja se brojem 30.“ Potpuno je identičan, znači, u zarez, amandman koji sam podneo u ime Poslaničke grupe SNS sa amandmanom koji su podnele kolege iz DSS-a, iako bez konsultacija, što bi trebalo da vam znači da je ovaj amandman ipak dobar, smislen.
Obrazloženje Vlade govori da ste se više vodili interesima osiguravajućih društava, nego građana. To se, čini mi se, upravo vidi na ovom članu, s obzirom na to da obrazloženje Vlade glasi: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženi rok u skladu sa razvijenošću tržišta osiguranja, odnosno rokom u kojem društva za osiguranja moraju da izvrše sve potrebne radnje kako bi se na pravi način odgovorilo oštećenom po pitanju njegovog zahteva.“
Koja je to procedura, koje su to potrebne radnje, tako silne i velike, koje treba osiguravajuće društvo da učini? Hajde da se podsetimo šta je procedura, u stvari, za potraživanje osiguranja od autoodgovornosti: dakle, nakon udesa koji se desio, dva sata čekanja policije i nije toliko strašno; čekanje policijskog zapisnika od dve do tri nedelje, zatim popravka vozila, pa zatim ovaj vremenski period koji ste vi predvideli od 90 dana i nakon svega toga još i potencijalno suđenje. Dakle, oštećeno lice može da se oprosti od svog vozila na pet-šest meseci, sigurno, ili da u međuvremenu kupi drugo da bi moglo da vozi dok ovo ne bude rešeno i popravljeno.
Neophodno je, i mislim da ćete se tu složiti, da se što više pojednostavi procedura i smanje rokovi da bismo građanima olakšali postupak nadoknade štete. U svakom slučaju, sa ovim predlogom zakona to neće biti slučaj, a ja se iskreno nadam da ćete ovaj amandman, kao i ostale amandmane poslanika SNS, a i kolega iz DSS, prihvatiti. Hvala.

Gospodin Čikiriz, po amandmanu.

Izuzetno uvažavam razloge koje su poštovane kolege iznele, vezano za skraćenje ovog roka, ali čini mi se da je rok od 90 dana primeren i izneću sledeću argumentaciju.
Po zakonu o vojsci, bivšem zakonu o vojsci Jugoslavije, sada Zakonu o Vojsci Srbije, takođe je rok za odgovor Vojske po zahtevima za naknadu štete 90 dana. Ova odredba je dobra iz više razloga. Ja sam to rekao i u raspravi u načelu. Prvo, izbegavaju se sudski postupci. Verujte da su advokati primoravali stranke i ubeđivali ih da podnesu tužbe sudu i da su u mnogim slučajevima sudski troškovi bili po nekoliko puta veći od same štete.
Ova odredba je izvanredna i zbog činjenice da nije u pitanju samo materijalna šteta. Često imate kapitaliziranu rentu, kada je potrebno aktuarsko veštačenje. Često u saobraćajnim nezgodama imate po deset učesnika nezgode, pa je pored materijalne štete povreda i na licima, pa je potrebno prikupiti dokumentaciju o svim povređenim licima, izvršiti mašinska veštačenja, saobraćajna veštačenja, utvrditi često procenat podeljene odgovornosti, prikupiti dokumentaciju.
Verujte da su osiguravajuća društva, s obzirom na veliki broj šteta, što smo videli i u raspravi o Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, zatrpana odštetnim zahtevima i sada kada ne postoji obaveza i kada se manji broj ljudi u tzv. redovnom, a ne sudskom postupku, javlja osiguravajućim društvima sa zahtevima za naknadu štete.
Prema tome, ova odredba od 30 dana bi apsolutno bila nesprovodiva, jer ako jedno prosečno društvo za osiguranje dnevno ima nekoliko desetina zahteva za naknadu štete, a sa ovom odredbom će imati dva ili tri puta više, onda tu komplikovanu proceduru utvrđivanja pravnog osnova i visine štete društva za osiguranje sigurno u ovom roku od 30 dana neće moći da ispune.
Drugo, što je veoma bitno, mislim da je ona odredba da su društva za osiguranje obavezna da isplate nesporne iznose šteta oštećenim licima, kao da su oštećena lica obavezna da prime nesporne iznose štete, nešto što je zaista dobro. Kažem, rok od 30 dana je neprimereno kratak. Hvala.

Na član  25. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.