Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 29. stav 4, kao i moj prethodnik. Amandman se odnosi na terminološku odrednice „ministarstvo“ i „ministar“.
Naime, SRS već godinama ukazuje na terminološko određenje koje prihvataju ministarstva i Vlada, a odnosi se na ovlašćenje ministarstva ili ministra. Naime, SRS izvodi svoje pravno tumačenje na temelju odredaba člana 136. Ustava Republike Srbije, Zakona o ministarstvima, Zakona o državnoj upravi. Naš je stav ostao nepromenjen – ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata i drugih propisa ne pripada ministru, nego ministarstvu.
Međutim, ukazaću ovde na još jednu odredbu koja može da izazove nedoumice i stvori probleme građanima, nekada i pravnim licima, zbog nejasnih i nepotrebnih odredaba zakonskih propisa.
U članu 29. zakona o udruženjima predviđeno je da se uz prijavu podnosi osnivački akt, dva primerka statuta, kao i druge isprave koje se utvrđuju aktom koji donosi ministar. Gledajte, u praksi imamo situacije da ministar donese podzakonski akt kojim definiše podnošenje određenih isprava koje su nekada u suprotnosti i sa samim zakonom ili obaveže podnosioce zahteva da donose određeni broj isprava, tako da se broj isprava povećava dva, tri puta itd.
Zbog toga je predlog SRS da se, kao i u nekim drugim situacijama, ovo ovlašćenje prebaci na ministarstvo i da ono što je zakonom utvrđeno kao obaveza ...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Izvinite, samo da završim. U ovom slučaju to su: prijava, osnivački akt i statut, i ništa više. Sve ostalo se može rešiti u upravnom postupku, kada se pozove ovlašćeni predstavnik i zatraži dostavljanje određenih podataka, a ne da se kroz podzakonske akte traži veći broj akata koji se moraju dostaviti u upravnom postupku. Hvala vam.