Dame i gospodo narodni poslanici, u više navrata su danas narodni poslanici ovde u parlamentu postavljali pitanje gde je ministar.
Postavljam i ja pitanje gde je. Sumnjam da je skoknuo časkom do Brisela, pa će se vratiti ovde, pa opet do Brisela, vratiće se ovde. Gospođo predsedavajuća, iz vašeg načina vođenja sednice vidi se da i vi žurite tamo, a pitanje je kada ćemo uopšte da stignemo.
Danas je ministar u par navrata, odgovarajući i replicirajući narodnim poslanicima, pre svega Velimiru Iliću i gospodinu Zoranu Šamiju, na neprimeren način obrazložio zašto se ne prihvataju amandmani Demokratske stranke Srbije. Mislim da su Ministarstvo i Vlada morali da uzmu u obzir upravo ove amandmane koje smo mi uložili, jer oni u nekim bitnim stvarima poboljšavaju ovaj zakon. Da otklonimo i tu sumnju, mi nismo imali nameru destruktivnosti, nego smo pokušali da poboljšamo ovaj zakon tako da bude primeren uslovima koji vladaju.
Osvrnuo bih se sada na ovaj amandman koji je uložila Poslanička grupa DSS, koji se odnosi na član 42. stav 1, gde smo predložili da se briše reč „nedobitno“. On je analogan amandmanu koji smo podneli na član 2. iz prostog razloga što je potpuno jasno da većina udruženja,…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… između ostalog, ostvaruje profit, tako da ova deklarativna definicija nema nikakve svrhe.
Članom 37. se jasno definiše: „Udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit“, podvlačim - dobit, „u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima: 1) da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima; 2) da je delatnost predviđena statutom; 3) da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja.“
Upravo iz ovog člana 37. jasno proističe naša namera da upravo brisanjem ove reči „nedobitno“ poboljšamo ovaj zakon, jer se već članom 37. daje mogućnost za dobit, za sticanje profita, te smatramo da je ova reč potpuno suvišna.
Vlada, inače, može da propiše i iznos za upis u registar udruženja. Međutim, čega se mi plašimo? Stavili smo, uostalom, i primedbu na to, da taj iznos bude maksimalno do visine prosečne zarade u Republici Srbiji.
Smatramo da se na ovaj način omogućava diskriminatorski odnos prema određenim licima koja žele da se registruju kao udruženje, da to bude isključivo u nadležnosti Vlade i da Vlada onda određuje ko će koliki iznos da plati, pa da onda onima koji imaju stvarno zdrave ciljeve, koji nisu u interesu Vlade u tom trenutku, propišu toliki iznos da oni ne mogu da se registruju.
Mislim da je to veliki problem, pogotovo zato što ova vlada i političke stranke koje čine vladajuću većinu, a pogotovo najveća stranka u vladajućoj većini, pokazuju jedan specifičan odnos upravo prema onim nevladinim organizacijama i udruženjima koja imaju nedobronameran odnos prema Srbiji i prema građanima Srbije. To je jedan veliki problem.
Uostalom, i time ću i da završim, stranka G 17 je nastala kao nevladina organizacija. Bili su prvo nevladina organizacija, pa su se registrovali kao politička stranka. Znamo koliko su za ovo vreme doprineli boljitku građana Srbije.
Što se tiče izlaganja gospodina Milivojevića, pa on je ekspert za nevladine organizacije.

Preostalo vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS je šest minuta i pedeset sekundi.
Na član 42. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

U ime Poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 42. st. 1. i 2. Predloga zakona o udruženjima, koji glasi – posle reči „prestanka“ dodaje se reč „rada“. Član 42. se odnosi na primaoca imovine udruženja. Udruženje ima pravo da raspolaže sopstvenom imovinom, a predviđeno je da svojim statutom određuje primaoca imovine za slučaj da udruženje prestane da postoji.
Poslanici SRS su nezadovoljni predloženim zakonom o udruženjima u potpunosti. Predlog zakona je konfuzan, nejasan i nedorečen, kao što je i član 42, na koji sam podnela amandman. Predloženo rešenje daje mogućnost da svako na svoj način tumači ovaj zakon.
Svaka odredba koja je neprecizna i nejasna može da stvori zabunu prilikom tumačenja zakona. Zato smatram da je predloženo amandmansko rešenje preciznije i da treba da prihvatite ovaj amandman.

Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, podneo sam amandman na član 45. da se posle stava 2. dodaje stav 3. koji glasi: „Statusne promene moguće je izvršiti ukoliko o njima odluku donese najmanje 51% članova udruženja ili 51% predstavnika u skupštini udruženja“.
Obrazloženje – potrebno je da zakon odredi kvalifikovanu većinu za donošenje ovakvih odluka udruženja da bi se izbegle mogućnosti različitog tumačenja ovih odredaba.
Član 45. govori o tome da je statusna promena promena pravnog položaja udruženja izvršena na osnovu odluke nadležnog organa u skladu sa statutom i ovim zakonom. Statusne promene su pripajanje, spajanje i podela udruženja.
Žao mi je što ministar nije ovde u sali, jer smo u jednoj neformalnoj diskusiji imali zajednički stav da ovaj amandman treba prihvatiti. Možda je zaboravio, ali jako mi je žao zato što sam mislio da će ovaj amandman sigurno biti prihvaćen.
Amandman koji je podnela Nova Srbija je dobar i uveo bi pravni red, praktično, kod svih udruženja, vezano za statusne promene. Otuda nije jasno zašto se dobri amandmani kada raspravljamo o pojedinostima ne razmatraju na pravi način. O amandmanima najčešće odlučuju ljudi koji nisu dovoljno kompetentni da raspravljaju o ovakvim stvarima i, naravno, najčešće je pred ministrom servirana stvar. To nije dobro, jer ukoliko na ovakav predlog zakona bude podneto ovoliko amandmana, mislim oko 165, a samo jedan ili dva su prihvaćena, to nije dobar signal…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… samo da završim, to nije dobar signal za rad ove skupštine. Hvala.

Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Antić i Oto Kišmarton.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Oto Kišmarton želi reč, da Vlada dva puta prihvati amandman.

Podneo sam na ovaj zakon dva amandmana – jedan je dobar, ovaj koji je Vlada prihvatila, a prvi, na član 2. je još bolji, ali ga Vlada nije prihvatila, ministar nije bio prisutan; da je bio prisutan, verovatno bi prihvatio i taj prvi amandman na član 2.
Samo bih ukratko da kažem na šta se odnosi taj amandman. Kao što se zakonom reguliše kako treba da se da pravni okvir za delovanje udruženja, tako ovim zakonom treba urediti i brisanje udruženja iz registra.
Ovim članom na koji sam podneo amandman reguliše se koji su to razlozi za brisanje udruženja iz registra. To su: volja samog udruženja; zatim, ako je udruženje osnovano sa ciljem da ostvari zajednički interes u nekom roku, po isteku tog roka udruženje se gasi; zatim, gasi se zbog statutarnih promena; ukoliko udruženje ne obavlja poslove za koje je osnovano, ukoliko se u datom roku ne održi skupština udruženja; u tački 5 – udruženje se gasi ukoliko se utvrdi da udruženje ne obavlja aktivnosti na ostvarivanju statutarnih ciljeva i da nije organizovano u skladu sa statutom duže od dve godine neprekidno ili ako je proteklo dvostruko više vremena od vremena utvrđenog statutom za održavanje sednice skupštine, a ona nije održana.
Amandman koji nije prihvaćen glasi, a postavlja se pitanje da nigde u članu ne stoji ko je taj ko će pokrenuti, odnosno obavestiti registratora o tome da udruženje ne obavlja aktivnosti u skladu sa ovim članom i statutom. Tu sam predložio da se doda novi stav, koji glasi: „Svako može obavestiti registratora o postojanju razloga za brisanje udruženja iz registra utvrđenih stavom 2. tačka 5) ovog člana.“
Sada ima preko 30.000 udruženja i teško da će registrator moći da prati da li se u svim tim udruženjima redovno održavaju skupštine, da li udruženja rade u skladu sa statusom.
Dakle, ovde je pružena mogućnost da svako ko ima saznanja o tome da to udruženje ne radi u skladu sa statutom, ne održava skupštinu u datom roku ili je na neki drugi način ispunilo uslov za prestanak, odnosno brisanje iz registra može da obavesti registratora o tome. Toliko. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je jedanaest minuta.
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospođo predsedavajuća, pre desetak minuta sam vam postavio jedno pitanje na koje vi niste imali odgovor.
Dužni ste, po Poslovniku, da obezbedite normalne uslove za rad parlamenta. Rekao sam vam da obezbedite prisustvo predstavnika predlagača. Vi to niste uradili. Dakle, mi pričamo, a nema predstavnika predlagača.
Kome mi pričamo i kome obrazlažemo ovaj zakon? Predstavniku predlagača, da usvoji amandmane i da da odgovor na neka pitanja. Vas to očigledno ne interesuje i to pokazuje kakav je odnos vladajuće koalicije prema ovoj skupštini.
No, da se vratim amandmanu. Ovaj amandman na član 49, koji rešava statusne promene, odnosi se na prestanak rada udruženja građana i nevladinih organizacija, s tim što smo mi predvideli da se doda i peti stav – da će udruženja građana po prestanku rada svoju dokumentaciju predati arhivi skupštine opštine na čijoj teritoriji su osnovana.
Dobili smo sledeći odgovor – da je to pitanje detaljno uređeno Zakonom o kulturnim dobrima. Gde je ministar da objasni kakav je ovo odgovor? Da li vi mislite da je kulturno dobro dokumentacija ribolovačkog udruženja, da to predstavlja kulturno dobro i da treba da se čuva u skladu s tim zakonom? Dokumentacija lovačkog udruženja je kulturno dobro? Ako se osnuje neko udruženje građana koje radi protiv interesa ove države, pa bude ukinuto i brisano iz registra, da li je to kulturno dobro koje treba da se čuva u ovoj državi?
Dakle, očigledno je da ministar nije ni pročitao ovaj zakon. (Predsedavajuća: Dva minuta.)
Da je pročitao, ne bismo dobijali ovakve odgovore na amandmane. Dakle, on je samo potpisnik ovog zakona, a bilo bi dobro da je zakon pročitao i dao smislene odgovore na ove amandmane.

Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić i Nataša Mićić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.
Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi LDP je četiri minuta i trideset sekundi.