Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Srđan Spasojević.

Na član 20. stav 1. Poslanički klub NS je podneo amandman da se reči „osnovnim“ zameni rečju „trgovinskim“.
Obrazloženje – u slučaju spora između članova društva, zasnovana je zakonska nadležnost trgovinskog suda. Analognim tumačenjem, trebalo bi utvrditi i ovde nadležnost trgovinskih sudova, pogotovo imajući u vidu činjenicu da će pretežni deo udruženja obavljati i privredne delatnosti. Iz tog razloga je logičnije da se ovom problematikom bave trgovinski, a ne osnovni sudovi.
Neprihvatljivo je, gospođo predsedavajuća, pošto ministra nema i nemam kome da se obratim, dakle, gospodine ministre, da u situaciji gde se pominju privredni prestupi u kaznenim odredbama osnovni sudovi budu nadležni za vođenje sporova. U takvoj situaciji moraju da budu nadležni trgovinski sudovi, jer kažnjavamo udruženja. Ne možemo sporove voditi pred osnovnim sudovima u situaciji kada imamo privredni prestup. Ne mogu da prihvatim da je predlagač ovako nešto mogao da ima u vidu. Neću ni da gledam obrazloženje, pravo da vam kažem, jer su ta obrazloženja toliko suvoparna da prosto iritiraju, ali osnovna stvar je da se kod privrednih prestupa pojavljuje trgovinski sud kao nadležni sud. Hvala.

Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Nikola Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo poslanici, prethodno izražavam žaljenje što ministar nije u sali jer se stiče utisak da ministra mnogo više zanima da vodi polemiku i da napada poslanike opozicije, nego da raspravlja o samoj suštini ovog zakonskog predloga. Mogu da razumem da je gospodin ministar nostalgičan za zakonskim predlozima koje su sačinjavali predstavnici Demokratske stranke Srbije, jer kad je Demokratska stranka Srbije vodila Vladu Srbija je išla napred.
Što se tiče samog amandmana na član 20. koji je podnela Demokratska stranka Srbije, on predviđa da pored samih članova udruženja i drugi građani mogu pokretati postupak za utvrđivanje ništavosti odluke udruženja ukoliko nije u skladu sa opštim aktom udruženja ili ništavosti samog opšteg akta ukoliko nije u skladu sa zakonom. Ovde pod pojmom građani DSS prvenstveno ima u vidu roditelje, staratelje maloletnih lica, kao i njihove nastavnike, s obzirom na to da maloletna lica mogu osnivati udruženja građana.
Kada se uzme u obzir činjenica da maloletnim licima zakonom nije omogućeno, na primer, da glasaju na opštim izborima, time se pokazuje da društvo smatra da oni ne poseduju pun stepen zrelosti da bi samostalno odlučivali. Tako određene odluke udruženja mogu biti u suprotnosti i neskladu sa interesima deteta definisanim opštim aktom udruženja ili npr. zakonom i zbog toga treba ostaviti mogućnost roditeljima, starateljima, nastavnicima da u tom smislu reaguju.
Da li možda Vlada očekuje da će deca sama reagovati i pokrenuti postupke ove vrste? Mislim da je to zaista malo verovatno.
Apelujem na gospodina ministra, kada se vrati u salu, da prihvati ovaj amandman Demokratske stranke Srbije. Hvala.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijatović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SNS podneo sam amandman na član 21. Predloga zakona o udruženjima, koji se odnosi na upravljanje udruženjem, da se posle reči „izabranih“ stavlja zapeta i dodaju reči „delegiranih ili ovlašćenih“.
Ukoliko ostavimo samo reč „izabranih“, to podrazumeva neminovno samo izbore za upravljanje udruženjem. Predloženim terminima, tj. „delegiranih ili ovlašćenih“, daje se mogućnost za određivanje predstavnika članova u organima udruženja. Na ovaj način može biti određeno statutom ili nekim drugim aktom da predstavnik udruženja u savezu u koji je udruženje udruženo bude predsednik udruženja. Ili, predsednika udruženja može imenovati izvršni organ udruženja, što ne uključuje izbore samim tim.
Žao mi je, takođe, što ministar nije tu, ne znam zašto na svakih pola sata izlazi pola sata, mislim da je to povreda Poslovnika ili kakav je već razlog. Mislim da ovaj amandman treba prihvatiti, jer daje mnogo šire mogućnosti za upravljanje udruženjima. Hvala lepo.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 22. zakona o udruženju građana koji reguliše nadležnosti skupštine.
Smatrao sam, podnoseći ovaj amandman, da ću uspeti na jedan tehnički način, na kvalitetniji, precizniji način da kažem šta je u nadležnosti skupštine, pa sam, između ostalog, predvideo da skupština, pored donošenja i izmena statuta, bira i razrešava članove drugih organa udruženja.
Međutim, za mene je vrlo interesantno obrazloženje, i to jedna rečenica iz obrazloženja Vlade kojim se ne prihvata amandman, kaže: „Naročito nevladine organizacije ne treba da traže dozvolu od strane javnih vlasti za izmenu svoje interne strukture i pravila.“ Tu zaključujem da se Vlada plaši nevladinih organizacija. Da je to tako, dokazaću kroz nekoliko citata izjava žena koje predvode neke nevladine organizacije.
Moram da kažem da je Srpska radikalna stranka očekivala mnogo više od zakona o udruženjima. Najveći broj razlika između Vlade, kao predlagača ovog zakona, i SRS prelama se u članu 10. To je na dobar način ili, ako hoćete, na perfektno dobar, ili, ako hoćete još preciznije, na evropski dobar način obrazložio narodni poslanik Zoran Krasić.
Mi smo mislili da će se ovim zakonom definisati neke aktivnosti državnih organa koje bi sprečavale ovakve izjave. Jedna nevladina organizacija, Fond za humanitarno pravo, predsednik Nataša Kandić, prisustvovala je proglašenju nezavisne države Kosovo i Metohija, i to kao lični gost Hašima Tačija i podržavala je pesme Mesićeve, ustaške pesme, ali on je nju pre toga odlikovao Ordenom Katarine Zrinske.
Sledeća nevladina organizacija, Helsinški odbor, predsednik Sonja Biserko izjavljuje: „Srbija mora da se suoči sa tim da je Kosovo izgubljeno. Vojvodina je dobrovoljno ušla u Srbiju i posle toga Jugoslaviju. Ona“, misli na Vojvodinu, „ima puno pravo da se izjasni kakav položaj želi.“ Zatim: „Međunarodna zajednica bi trebalo“, to ona takođe izjavljuje, „da podrži tužbu BiH protiv Srbije za genocid. To je jedan od uslova za pravilnu interpretaciju ratova na prostorima bivše Jugoslavije.“
Mi smo očekivali da ovaj zakon stane na kraj ovakvim nevladinim organizacijama, odnosno ovim udruženjima. Teško je kontrolisati oko 30.000 udruženja, od toga svako deseto udruženje otprilike radi one poslove koji se prepliću sa političkim idejama. Osnovni je problem što nevladine organizacije ne izlaze na izbore i ne mogu biti kažnjene od strane biračkog tela neuspehom na izborima, a umnogome odlučuju i trasiraju politiku koja će se voditi u Srbiji. Da je to politika koja koristi građanima Srbije, pa ni po jada, međutim, to je otvoreno razbijanje države Srbije.
Mislim da ovaj zakon, ovakav kakav je predložen, uopšte ne bi trebalo da bude usvojen i prihvaćen. Ne žalim zbog toga što ministar nije tu, jer on ionako ne želi da čuje ono što je suština amandmana koje predlažu poslanici SRS.
Mi ništa ne gubimo, sedeo on tu ili ne, ali to samo govori o predstavniku Vlade, odnosno Vladi u celini, kako poštuje izabrane narodne poslanike. Hvala vam.

Preostalo vreme za Poslaničku grupu SRS je 41 minut.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, podneli smo amandman na član 23. gde u drugom stavu u Predlogu zakona stoji da za zastupnike udruženja može biti određeno samo poslovno sposobno fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije.
Mi smo podneli amandman kojim se posle reči „ima“ dodaju reči „državljanstvo Republike Srbije i“. Drugim rečima, mi mislimo da je obavezno da zastupnik udruženja bude državljanin Republike Srbije. Odmah ću da obrazložim zašto. Nemamo mi nikakvo nepoverenje prema stranim državljanima, ali, dozvolićete, može se desiti da zastupnik udruženja dođe u sukob sa našim zakonom po nekom pitanju, a da, pošto je strani državljanin, ne bude dostupan našim organima koji su zaduženi za zaštitu zakona. Iz tog razloga smatramo da zastupnik udruženja koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije treba da bude državljanin Republike Srbije.
Nemamo ništa protiv toga da strani državljani budu članovi udruženja, mogu da budu čak i neki istaknuti članovi udruženja, ali zastupnik udruženja, dakle, lice koje zastupa udruženje pred državnim organima bi, po našem dubokom uverenju, moralo da bude državljanin Republike Srbije.
Moram da kažem da ni za ovaj amandman, kao i za sve druge amandmane DSS, uopšte ne razumem zašto je odbijen, jer mislimo da popravlja neke nepreciznosti u tekstu ovog zakona. Hvala.