Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 47 minuta i 30 sekundi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miloš Radulović, Miroslav Petković i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Narodni poslaniče, moja je greška pri upravljanju elektronskim sistemom. Izvinite još jednom, zaista nije namerno.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, suština našeg amandmana na član 2. jeste da se jasno i precizno odredi pozicija komunalne policije u gradskoj upravi.
Naravno, u načelnoj raspravi smo jasno istakli da nije moguće zamisliti položaj komunalne policije u okviru jedne uprave sa tolikim ovlašćenjima i nadležnostima koje komunalna policija ima. Postoji nesrazmera između onoga što komunalna policija treba da radi, između ostalog, da podsetim građane, jer će se oni sa tim suočiti vrlo brzo, da primenjuje fizičku silu, a položaj komunalne policije unutar gradske uprave je zaista slab. Smatramo da treba da se formira jedna posebna uprava u okviru gradske uprave koja će biti isključivo nadležna za poslove komunalne policije.
Ono što je zanimljivo jeste obrazloženje koje smo dobili od Vlade, zašto se odbija ovaj amandman. Kaže se da koncept koji je predviđen Predlogom zakona, da je komunalna policija deo jedne od uprava, ima za cilj da obezbedi delotvoran i skladan rad organa gradske uprave. Šta to znači? To znači, po Vladi, ako se formira posebna uprava, ona će stvoriti probleme, nefunkcionisanje čitave gradske uprave.
Žao mi je što ministar Milan Marković nije ovde, želim da ukažem da će mnoge druge stvari da stvore probleme u delotvornom i skladnom funkcionisanju niza gradskih uprava u Srbiji. Nije formiranje jedne gradske uprave koja bi se bavila ovako važnim poslovima najveći problem za funkcionisanje gradskih uprava. Mnogo problema je ova Vlada Republike Srbije donela lokalnoj samoupravi. Mislim da nijedna vlada pre ove vlade nije imala ovakav odnos prema lokalnoj samoupravi.
Nije tu stvar samo u izgovoru, koji je izgovor za sve, izgovor za nesposobnost i za sve moguće probleme koji postoje u društvu – svetska ekonomska kriza. Ovde se sistemski radi na gušenju lokalnih samouprava. Ovo je jedan od niza zakona koji nameće dodatna finansijska sredstva lokalnim samoupravama. Pre neki dan smo raspravljali o Zakonu o regionalnom razvoju, koji je takođe nametnuo dodatna finansijska sredstva lokalnim samoupravama, iako se po tom zakonu lokalne samouprave ništa neće pitati, ali će izdvajati sredstva za neke oblasne asocijacije.
Sada se ponovo Vlada izmiče i kaže – vi, gospodo u gradovima, rešavajte problem komunalne policije. Koliko će biti komunalnih policajaca? Koliko bude para. Šta ako ne bude para? Nema komunalnih policajaca. Vlada Republike Srbije kaže – sredstava u budžetu nema, niti je u ovom zakonu predviđeno da Republika Srbija obezbeđuje sredstva u budžetu za komunalnu policiju.
U isto vreme Vlada Republike Srbije donosi odluku da se umanje transferna sredstva. Dodatni problem, sa kojim ćemo se tek suočiti i o njemu raspravljati, jeste kako su ta umanjena transferna sredstva raspoređena.
Veliki problemi će se pojaviti ovih dana u lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave su zbog ovakve politike Vlade Republike Srbije, koja se odnosi prvenstveno na finansiranje lokalnih samouprava, izgubile ovu godinu. Ovo je izgubljena godina za gradove i opštine u Srbiji. Oni ništa više ne mogu da planiraju i od onog što su planirali ne mogu da realizuju. Veliki problemi.
Sada, u takvoj atmosferi, mi donosimo jedan zakon koji nije jasno definisao poziciju komunalne policije; njene nadležnosti je krajnje uopšteno definisao, tako da ćemo imati velike sukobe nadležnosti između inspektora i same policije i, s druge strane, nametnuo je dodatne finansijske obaveze lokalnim samoupravama.
Ne znam da li predstavnici Vlade znaju u kakvim se problemima nalaze lokalne samouprave. Očigledno ne postoji nikakva koordinacija. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu se bavi tehničkim poslovima racionalizacije radnih mesta, a sada, vidimo, izbornim zakonima. On verovatno nema kontakat sa ministarkom Dragutinović, koja seče budžete, seče transferna sredstava, bez ikakvih kriterijuma deli te pare. U isto vreme veliki ministar, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić donosi novi zakon o razvoju gde potpuno, bez ikakvog osnova isključuje lokalne samouprave, ali im zato daje druge nadležnosti i druge obaveze.
Znači, nikakva koordinacija po tom pitanju ne postoji. Da ne govorim o tome da nije donet zakon o svojini lokalnih samouprava. Kako će lokalne samouprave da vode razvojnu politiku? Em su im umanjili sredstva, em im nismo vratili svojinu. Građani upravo očekuju od lokalnih samouprava, oni su prvi kojima se obraćaju, iako je najveća odgovornost za stanje u društvu na Vladi, ali građani očekuju od lokalnih samouprava koje su neposredno birali, to su im komšije i prijatelji, da reše problem. Kako da reše?
Ovih dana imamo veliku kampanju rešavanja problema divljih deponija. Neće imati ko da odnosi to smeće koje se baca. Može komunalna policija da piše kazne koliko god hoće, neće raditi komunalna preduzeća, kojima se u velikom broju opština ne isplaćuju plate. To je stanje koje sada imamo u lokalnoj samoupravi.
Postavljam pitanje, da li iko u Vladi o tome razmišlja?
Da ne govorim o tome da lokalne samouprave još ne dižu svoj glas u onoj meri u kojoj bi trebalo, pogotovo kada je u pitanju raspodela sredstava koja postoje. Imamo primer grada Pančeva, gde ljudi s pravom kažu – gde su sredstva od prodaje NIS-a koja su prebačena, 90% tih sredstava, u Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine? Tamo je skupština grada donela odluku, s obzirom na postrojenja NIS-a koja tamo postoje, da ta sredstva treba da se ulože u razvoj tog grada. Naravno, nema nikakvog odgovora.
Nemamo kriterijume. Ne znamo gde se troše pare. Ta smo sredstva uzeli od lokalnih samouprava. Nažalost, nije ovde ministar Marković da razgovaramo ovde kao narodni poslanici, ne samo o ovom zakonu, nego o opštem stanju lokalne samouprave u gradovima i opštinama. Bojim se da će to biti prvi sistem u Srbiji koji će da padne za mesec dana, za dva-tri meseca, koliko neke opštine mogu da izdrže sa ovim umanjenim sredstvima. Tada ćemo se pitati svi zajedno šta treba raditi.
Kada su zakazivane sednice Odbora za lokalnu samoupravu ministri su bežali; ne žele da dođu i da se suoče sa tim problemima. Doći će ministarka Dragutinović da objasni po kojim kriterijumima su sada raspodeljena ova umanjena sredstva lokalnih samouprava.
Već imate najavu iz Vojvodine da će tražiti da se ta odluka Vlade menja. Oni su tamo, pošto je pokrajinska vlast, organizovani, ali će se vrlo brzo to desiti na nivou drugih lokalnih samouprava u Srbiji. Ovaj zakon je, u ovakvom finansijskom stanju, potpuno neprimenjiv. Vi kažete, iz budžeta Srbije nema para, a komunalnih policajaca će biti koliko para mogu da obezbede gradovi u Srbiji. To je veliki problem. Ne znam da li ste sagledali taj problem i tu situaciju.
Još nešto, na to se odnosi ovaj naš amandman, samu komunalnu policiju ste potpuno degradirali, svodeći je na neku poziciju u samoj upravi na nivou gradske uprave.
Molim Vladu Republike Srbije da ozbiljno promeni politiku, ako uopšte ima volju i ako ima ikakvu politiku prema lokalnoj samoupravi, i da nešto učinimo, jer će inače lokalne samouprave vrlo brzo da padnu na kolena i neće biti u stanju da vrše osnovne nadležnosti koje su im date Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, ovaj predlog zakona baziran je na dobroj ideji, ali se plašim da je realizacija te ideje Sizifov posao. Ovakve institucije postoje u nekim razvijenim zemljama, ali one podrazumevaju znatno viši standard od onog koji ima Srbija, velika sredstva i drugačije navike, drugačije stanje svesti. Ovo je pitanje naše svesti i naše savesti, naših navika, običaja i naravi, ali, s druge strane, i pitanje kolizije odredaba ovog zakona sa nekim drugim zakonima; ako hoćete, kolizije nadležnosti onoga što treba da predstavlja komunalna policija u odnosu na pojedine inspekcijske službe, s jedne strane, i u odnosu na redovnu policiju, s druge strane.
Upravo je komunalna policija ili koncept komunalne policije kakav je predviđen ovim zakonom nešto između inspekcijskih službi i policije. Plašim se da će se ta nadležnost prelamati i plašim se da efekti mogu da budu ne pozitivni, nego veoma, veoma negativni.
Sada će u istu ravan u pogledu primene sile (ne mogu da verujem šta pojedine odredbe ovde sadrže) biti stavljeni profesionalni policajci i ljudi koji će na osnovu nekog kursa ili tečaja da postanu pripadnici komunalne policije. Imaćete, po principu partijske pripadnosti, angažman lokalnih kabadahija koji će postati komunalni policajci, obući se u uniforme i kao neki šerifi zavoditi red; doći će odmah u sukob sa profesionalnom policijom, jer će oni da kažu – ovo može, a ovo ne može, prema simpatijama ili prema antipatijama. To može da preraste u pravu anarhiju i u pravi haos, jer će biti – kadija te tuži, kadija ti sudi. Oni će gledati kroz prste onima koji su ih na te funkcije izabrali, postavili, dali im uniforme, dali im pendreke. Sve će to da se otme kontroli, živi bili, pa videli.
Šta je spektar tih nadležnosti? Putevi, saobraćaj, deponije; pomenuo sam malopre pse lutalice. Da bismo do tog nivoa stigli, trebaju nam ogromne pare, a ovde ispade da za primenu ovog zakona neće trebati nikakva finansijska sredstva. To je samo po sebi nonsens. Vi formirate jednu instituciju koja po tekstu ovog zakona ima široki spektar nadležnosti, ali je to, bio bih slobodan da kažem, potpuna improvizacija. Umesto da se rigorozno primenjuju kaznene odredbe pojedinih zakona, mi uvodimo komunalnu policiju koja će arbitrarno, ponavljam, kabadahijski, da nešto prelama i da te nagomilane komunalne probleme rešava.
Pre sam postavio pitanje ministru zaštite životne sredine povodom jednog akcidenta na deponiji pepela Termoelektrane Nikola Tesla B u Ušću. To je bilo kao pomračenje sunca; u po bela dana nastao je mrak, ljudi su bežali u kuće, zatvarali se. U zamrzivače je ušao pepeo, a tamo u glavicama kupusa ili glavicama luka imate pepeo. Stiže meni odgovor na poslaničko pitanje da je izašao inspektor ministarstva ekologije posle par sati i da je stepen zagađenja u granicama dozvoljenih vrednosti! To je šarena laža.
Mi imamo nerad i javašluk nadležnih inspekcijskih službi, neadekvatnu primenu kaznenih odredaba, a onda, da bismo sve to pokrili, uvodimo komunalnu policiju, koja bi u uslovima višeg standarda i reda trebalo da postoji, ali da se regrutuje iz redova profesionalne policije. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? Gospodin Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici, svakako da postoji potreba za komunalnim redom u našoj državi i u gradovima i u opštinama, odnosno u svim naseljima. Posebno taj red treba da se odslikava u čistoći u tim gradovima, da ne budu deponije na ulazu u svako naselje.
U nekim opštinama postoji veći komunalni red, u nekim manji, zavisno od toga koliko građani doživljavaju tu opštinu, tu lokalnu samoupravu kao svoju lokalnu samoupravu.
Danas u opštinama postoje komunalni kontrolori, komunalna inspekcija, koji svoj posao mogu, ukoliko imaju poverenja u građane, obavljati kako treba.
Postizanju nekog komunalnog reda, posebno na polju čistoće, najviše može doprineti, svakako, to poverenje između građana i lokalne samouprave.
Smatram da komunalna policija koja će biti naoružana i moći da primeni silu svakako neće na taj način, putem sile, steći poverenje građana i svoj posao neće obavljati onako kako je to potrebno, odnosno kako bi se postigao veći komunalni red.
Moj kolega Mićo Rogović je podneo amandman na član 3, stav 3, koji glasi: „Načelnik komunalne policije i komunalni policajci u obavljanju poslova iz delokruga komunalne policije imaju posebna ovlašćenja utvrđena ovim zakonom...“. Kolega Mićo Rogović kaže da ovde treba staviti tačku, a ostali deo teksta: „uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude“ treba da se briše.
U obrazloženju Vlade zbog čega ne prihvata amandman kaže se: „Amandman se ne prihvata, jer bez ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude nije moguće postići svrhu komunalne policije iz člana 1, niti delotvorno obavljati poslove iz čl. 4, 5. i 9. Predloga zakona. Priroda i karakter tih poslova zahtevaju primenu ovih ovlašćenja. Nema smetnji da njima raspolaže komunalna policija, kao ni da se njeni pripadnici prethodno obuče za njihovu primenu i ta obučenost proveri na ispitu za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalne policije u roku od člana 48. Predloga zakona.“
Da ne čitam taj član 48, u tom članu kaže se da pripadnici komunalne policije posle godinu dana polažu ispit. Za tih godinu dana pripadnici komunalne policije imaju pravo primene sile i da uče kako se obavlja taj posao koji treba da obavlja samo policija, a ne komunalna policija. Mislim da je ovaj predlog, tj. ovaj amandman Miće Rogovića sasvim na mestu i Vlada je trebalo da ga prihvati. Hvala.

Hvala. Reč ima gospodin Milan Avramović.

Član 3. posle reči „zakonom“ kaže – uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude; ako uzmemo i član 16. koji kaže šta sve može da uradi komunalni policajac – može izreći mandatnu kaznu, podneti prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i obavestiti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti, ovo je jedan od članova koji se kose sa nadležnostima redovne policije.
Šta znači „određena sredstva prinude“? Određena sredstva prinude u ovom članu mogu da budu vezana za fizičku snagu, palicu ili lisice, tačnije, plastične zatege koje služe za vezivanje lica; odnosno, član 24. govori o posebnoj opremi za obavljanje policijskih poslova.
Koje to sve vrste opreme koristi policija za obavljanje svojih poslova? Ova nedorečenost u ovom zakonu daje mogućnost da komunalni inspektor koristi suzavac, štit, kacigu, sve ono što koristi redovna policija.
Ne možete ovim neubacivanjem i nečistim predlozima zakona i članova davati mogućnost komunalnoj policiji da u praksi izgleda faktički jedno, a da na samom terenu bude apsolutno drugo. Kako će komunalni policajac ako oseti potrebu da fizički reaguje, a nema je, da dokaže da nije imao tu potrebu? Kako će on da garantuje da je imao potrebu, kako će da opravda da njega neko nije napao, a napao ga je, ili obrnuto? Time što će da uzme zategu i da veže nekoga? Koga?
Ovaj zakon ne predviđa ono što bi trebalo da predviđaju zakoni o komunalnoj policiji u zemljama regiona, u Evropi i svetu. Apsolutno se kose nadležnosti. To će biti kao u filmu, kada dođe onaj agent CIA i kaže nekom lokalnom šerifu – gotovo je sad, slučaj preuzimamo mi. Nad kim preuzimaju slučaj i zbog čega, ovde se još ne zna.
Sredstava prinude su termin za zloupotrebu. Sredstvo zloupotrebe može da bude i gumeni metak, i svetleća raketa i bilo šta drugo. Sredstva prinude sa kojima raspolaže redovna policija ne može da koristi komunalna policija.
Zato je član 3. ostao nedorečen i ne treba ga praktikovati. To je u prilog činjenici, onome što smo mi govorili – ako date veća ovlašćenja komunalnim inspektorima da zavedu komunalni red, 50% ovlašćenja koja bi imao komunalni policajac, za manje od mesec dana imali bismo komunalni red u zemlji, računajući da nema kriminala i korupcije. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nebojša Ranđelović, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? Gospodin Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Vlade, naši amandmani, odnosno predlaganje amandmana i doterivanje zakona po meni je samo vrh ledenog brega opštih problema koji se zovu neregulisano pitanje lokalne samouprave.
Kakav je naš odnos prema postojanju komunalne policije i prema postojanju ovakvog zakona? Naravno da je to potrebno i naravno da je naš odnos pozitivan, ali takođe smatramo, kako već rekoh, da je to samo vrh ledenog brega jednog velikog problema čije se rešenje zbog odnosa prema tom problemu u perspektivi ne nazire.
Napraviću jednu digresiju i zamoliću da mi se uračuna vreme koje ima naša poslanička grupa. Shodno našem odnosu prema ovakvom zakonu, postavlja se pitanje nadležnosti, kapaciteta i sredstava. Pitanje nadležnosti – lako ćemo ih podeliti, neke odredbe pratećeg zakonodavstva i ovog zakona su nedvosmislene i takve kakve jesu. Međutim, kako će se one izvršavati predstavlja veliki znak pitanja, jer imamo iskustva da su prethodni zakoni, o nekima smo razgovarali, a tiču se i komunalnih pitanja i pojedinih segmenata lokalne samouprave, zbog neregulisanog stanja po pitanju nadležnosti bili neprimenljivi.
Dalje, kapaciteti. Koji su kapaciteti? Da li lokalna samouprava ovakva kakva jeste ima kapacitete za izvršavanje, odnosno za primenu jednog ovakvog zakona? Da li prateće zakonodavstvo i podzakonski akti daju mogućnosti lokalnoj samoupravi da se snađe u izvršavanju ovih zakona i da ih primenjuje na pravi način? To pitanje je otvoreno i za zakon o komunalnoj policiji.
Na kraju, najozbiljnije pitanje je pitanje sredstava. Kako će lokalna samouprava omogućiti da jedan ovakav važan problem koji je sublimiran ovim zakonom bude izvršavan kada je sav teret izvršavanja ovog zakona spao na sredstva lokalne samouprave?
Napraviću, po pitanju sredstava, malu digresiju, tiče se uopšte funkcionisanja lokalne samouprave, u čiji kontekst ulazi i pitanje sprovođenja ovog zakona.
Naravno, iskoristiću priliku da se u ovom parlamentu obratim kao Nišlija, i da se obratim svim poslanicima, nevezano za pripadnost pojedinim partijama, koji su iz mog grada – kakav odnos imaju prema ovako važnom pitanju? Da li ćutanje ili rajinski odnos prema onome što može Vlada i što može Republika daje sliku lojalnosti mojih kolega, ali i sliku neodgovornosti prema građanima Niša koji su ih delegirali?
Tu se otvara i pitanje sredstava koja je Niš dobio od NIP-a. Da podsetim, Jagodina je dobila više sredstava nego što je dobio Niš. Naravno, to ne znači da Jagodina treba da dobije manje sredstava, treba da ih dobije onoliko koliko joj je dato, ali Niš, kao grad sa 300.000 stanovnika i kao univerzitetski centar, zaista treba da ima drugačiji status.
Poštovane kolege, molio bih vas da razmišljate i o ovom pitanju. Da ne govorim o pitanju Aerodroma i maćehinskom odnosu prestonice i Republičke vlade prema svim ovim pitanjima. U tom kontekstu je i pitanje primene zakona o komunalnoj policiji i pitanje sredstava koja treba obezbediti za primenu ovog zakona.
Sada bih se vratio konkretno na amandman naše poslaničke grupe koji se odnosi na član 4. i na stav 1. a tiče se uloge opština u primenjivanju ovoga zakona.
Da podsetim, uz Beograd, i teritorija grada Niša je podeljena na opštine. Niš ima pet opština. Od kada one postoje nije regulisana i nije definisana u potpunosti njihova uloga kao nosilaca lokalne samouprave. To je pitanje i ovog zakona i primene ovog zakona. Shodno tome je dat naš amandman koji se tiče nadležnosti opština u primenjivanju ovog zakona. Naš amandman je odbijen jednim polunemuštim obrazloženjem Vlade. Postavio bih pitanje, zbog čega je Vlada imala takav odnos prema konkretnim problemima koji su izneti u našem amandmanu? Hvala.