Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Radiša Ilić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o komunalnoj policiji. Član 4. stav 3. menja se i glasi: „Ako zbog fizičkog otpora sprovođenje izvršenja ne bude moguće ili ne uspe i pored angažovanja komunalne policije, nadležni organ grada, odnosno opštine, odnosno ovlašćena organizacija podnosi zahtev policiji da pruži pomoć u sprovođenju izvršenja, u skladu sa Zakonom o policiji.“
Amandman na član 4. odnosi se na pomoć u izvršenjima. Konkretno, postojeći stav 3. odnosi se na to kako se postupa u slučaju potrebe za intervencijom komunalne policije, i to kada je potrebna pomoć policije radi pružanja pomoći u izvršenjima. Sve ovo je sadržano u stavu 4. i nepotrebno je da se ovaj član opterećuje suvišnim postojećim stavom 3. Već sada možemo da zaključimo da će policija uskoro početi da se bavi rešavanjem komunalnih pitanja i kad treba i kad ne treba, s obzirom na to da će potrebe komunalne policije za asistencijom policije biti velike.
Moramo da napomenemo da će ovaj zakon biti očigledan primer diskriminacije opština u odnosu na gradove. Gradovi mogu da osnuju komunalnu policiju koja će rešavati postojeće komunalne probleme, intervenisati na terenu itd. Međutim, opštinama to pravo nije dato, iako su neke opštine približno velike kao i pojedini gradovi i takođe imaju dosta komunalnih problema. Srpska radikalna stranka je ukazala na taj problem i vrlo brzo ćete shvatiti da morate menjati ovaj zakon, ukoliko ne prihvatite amandmane Srpske radikalne stranke. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? Gospodin Pejčić Aleksandar, a zatim se javio gospodin Krasić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, pred nama je Predlog zakona o komunalnoj policiji. Inače, poslanici Demokratske stranke Srbije su u raspravi u načelu kritikovali ovaj zakon i određene zakonske odredbe jer misle da nisu dobre.
Naime, ovaj zakon nije dovoljno razrađen. Mislimo da ovaj zakon ne definiše odnos između komunalne policije i raznih inspekcijskih stručnih službi. U prilog tome govori ovaj naš amandman na član 5. koji kaže da se briše stav 1: „Komunalna policija preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti grada“ itd.
Mišljenja smo da komunalna policija nije dovoljno edukovana i obučena da preduzima hitne mere, naročito što se tiče zaštite građana u vezi s protivpožarnom zaštitom i elementarnim nepogodama. Naime, ona se meša u delokrug poslova određenih stručnih službi, a naročito vatrogasne službe, službe za civilnu zaštitu, koja kroz formu štabova saziva određene subjekte koji se bave ovom problematikom.
Mišljenja smo da je ovaj amandman dobar i da ga i te kako treba prihvatiti, jer on na ovaj način razrešava dileme oko toga koje ingerencije ima komunalna policija, a koje ingerencije imaju ostale službe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodin Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Ovaj amandman, i svi oni prethodni i oni koji će da dođu pokazuju, u stvari, da poslanici čine veliki napor da ubede predlagača da povuče ovaj predlog zakona.
Jednostavno, predlagač je sve, ako mogu da kažem, ofirao, stavio na papir i priznao. Pogledajte obrazloženje: I Ustavni osnov, pa II Razlozi za donošenje zakona; tu vam je sve jasno, o čemu se radi. Ustavni osnov za ovakav predlog zakona ne postoji. Kada kažem „za ovakav predlog zakona“ ne mislim na predlog zakona u pogledu naziva, nego u pogledu poslova i nadležnosti koje treba da se obavljaju i koje se uređuju ovim predlogom zakona. Ne bih citirao to što je predlagač priznao, u suštini, da toga nema.
Međutim, ono što je interesantno i što daje pravu sliku o tome šta je pozadina ovoga, predlagač kaže da su lokalne sredine u problemima i da postoje neki izazovi za bezbednost lokalnih sredina, da postoje neke međunarodne organizacije koje su ovo pitanje razmatrale i da se pojavila ideja da se preventivnim programima bezbednosti neposredno pruža bezbednost svim stanovnicima.
Koji su to problemi i šta želi predlagač ovim zakonom da reši? Evo šta su oni naveli: problemi u lokalnom saobraćaju, vandalizam, nasilje mladih, nasilje u grupi, buka, upadi u stanove, garaže, javne objekte i poslovne prostorije, oštećenje javne i privatne imovine itd. Izvinite, molim vas, sve ovo je oblast gde treba da reaguje prava policija, a ne komunalna policija. Ne može komunalna policija da se bori protiv vandalizma, ne može protiv upada u poslovne prostorije ili u privatne stanove. Predlagač je sve priznao. Bukvalno rečeno, priznao.
Međutim, Milan Marković je predavač kod Dragišića na njegovom fakultetu, stručnjak za bezbednost, a ne za lokalnu samoupravu. On verovatno piše neki magistarski rad ili nešto na ovu temu, pa hajde da to provuče ovde, jer se to uklapa sa interesima Dragana Đilasa, pošto je nezadovoljan kako policija radi u Beogradu.
On je više puta rekao, kada bi grad imao nadležnosti u pogledu policijskih poslova, oni bi efikasno završili i sa šatorima ispred Predsedništva i sa prekidima saobraćaja zbog toga što ljudi štrajkuju jer žele da žive. To je cela poenta ove priče.
Inače, predlagač priznaje, on kaže da u postojećem Zakonu o policiji postoji institut, odnosno instrument koji rešava ova pitanja na relaciji lokalna samouprava – policija, a on kaže da je lokalna samouprava ovlašćena i dužna da podnosi policiji predloge o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine, i predviđa mogućnost osnivanja koordinacionih tela za saradnju, pa se čak navode članovi Zakona o policiji koji je donet 2005. godine.
Kada se kaže policija, možemo da tumačimo u smislu ovlašćenja. To je monopol fizičke prinude. Svaka država gleda, i ne samo što gleda, već ima obavezu, ne samo na osnovu Ustava, nego i na osnovu međunarodnih dokumenata, da taj monopol suzi na tačno određeni i kontrolisani broj službenih lica koja su ovlašćena za takve poslove. Tu se nalazi, pre svega, vojska i tu se nalazi policija. Izvan toga, monopol fizičke prinude je nasilje, bez obzira na to ko drugi to primenjuje, da li to radi opštinski službenik, pokrajinski službenik, zašto ne reći poslanik, predsednik Republike. Ne, ovlašćena službena lica za monopol fizičke prinude su, pre svega, policija i vojska.
U ovom obrazloženju se navode primeri kako je to rešeno u drugim državama. Postoje države gde postoje opštinske policije i gde postoje tzv. republičke, odnosno državne policije. Ovde se potpuno pogrešno uzima primer Velike Britanije. To što je u Velikoj Britaniji propisano i što je tamo tradicija, kod nas nije tako propisano Ustavom Republike Srbije. Policijski poslovi su u nadležnosti Republike. Mi još nemamo u propisima varijantu da su policijski poslovi u sklopu decentralizacije preneti na jedinice lokalne samouprave.
Kada se nekim zakonom u komunalnoj oblasti prenose neka ovlašćenja na jedinice lokalne samouprave, onda se prenose ovlašćenja iz komunalne delatnosti, ne mogu iz policijske. Ako bi se prihvatila logika Đilasa i Milana Markovića, onda bi trebalo da imamo opštinsku vojsku. To je neprimereno.
Veliki nedostatak i ono što nisu mogli da reše jeste što se ne zna ko vrši nadzor nad primenom ovog zakona.
Na kraju ovog obrazloženja lepo je konstatovano da je ideja komunalne policije zaživela u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali se kaže – komunalni policajci obavljaju poslove komunalne inspekcije, sa odgovarajućim uniformama i svim ovlašćenjima iz Zakona o opštem upravnom postupku. Nema policijskih propisa. Nisu oni ovlašćena službena lica, u smislu policijskih propisa. A ovde kod nas samo što nemamo opštinske tenkove, neko reče i konje, zbog šerifa itd.
Ovaj predlog zakona je duboko neustavan, suprotan Ustavu, suprotan osnovnim principima. Ova „gimnastika“ na početku, sa ustavnim osnovom je pogrešna. Policijski poslovi monopola fizičke prinude ne mogu ni na koga da se prenesu. Oni su izvorni poslovi u nadležnosti policije i službenih lica ovlašćenih ispred policije. Ne mogu da se prenose na druge. To je činjenica. Tu je početak i tu je kraj.
Zato ovaj zakon šara. On šara, a zamislite situaciju: na pet hiljada stanovnika u gradu treba da se obezbedi jedan komunalni policajac. Izračunajte koliko ima Beograd, koliko će to biti komunalnih policajaca – više nego što postoji redovnih policajaca u Beogradu, u sklopu MUP-a, policijskih stanica i centra vezanog za Beograd.
Šta to želi Demokratska stranka? Svoju partijsku vojsku ili paravojne snage, paramilicijske snage želite? Šta to krijete pa vam je potreban komunalni policajac koji može da hapsi i privodi, upada u stanove itd? To je nedozvoljeno.
Prosto se čudim da neko iz predsedništva Narodne skupštine... Doduše, ne čudim se, Zakonodavni odbor jednostavno je trebalo da vrati predlagaču zakon i da kaže – ovako nešto ne može. Ustav ne daje te mogućnosti da se poslovi monopola fizičke prinude prenose na druge. Jer, kad bi to bila ta logika, onda bi i oni koji se kače na bandere bili ovlašćeni da hapse onoga koji se priključio na struju, a oni to ne mogu da urade, najviše što mogu da urade je da isključe i da podnesu krivičnu prijavu.
Neverovatne stvari vam padaju na pamet. Prva i osnovna stvar, loš Zakon o lokalnoj samoupravi. Znate kako deluje smešno kada se neko poziva na odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, član 24. gde je predviđena mogućnost postojanja komunalnih policajaca? Dali ste termin komunalni policajac, ali ne sa ovlašćenjima policajca, niti delom ovlašćenja policajca, nego sa ovlašćenjima komunalnog inspektora.
Drugo, komunalna inspekcija i taj budući komunalni policajac sa nadležnostima iz komunalnih delatnosti je veliki instrument pritiska pre svega na javna preduzeća od lokalnog značaja, da asfaltiraju, da poprave rupu, da se pridržavaju reda vožnje, da se pridržavaju u krajnjem slučaju toga kako treba autobus da izgleda, da obaveste gde je pukla voda da bi se intervenisalo itd. Ne, vi ste potpuno okrenuli, pa želite od komunalnih policajaca da napravite službu obezbeđenja Borisa Tadića dok je u gradu Beogradu.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li želi reč gospodin Jeremić? Da, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na osnovu današnje skupštinske rasprave povodom predloženog zakona o komunalnoj policiji i nekih argumentovanih stavova Poslaničke grupe SRS, vezano pre svega za nadležnosti i ovlašćenja komunalne policije, kao i sam naziv komunalna policija i neregulisanje u ovoj oblasti kada je reč o lokalnim sredinama, jasno je da bi najcelishodnije bilo da predlagač zakona povuče ovakav predlog, jer svakako neće doprineti rešavanju problema u ovoj oblasti.
Jedan od amandmana suštinske prirode, koji se odnosi na jednu od ove tri generalne zamerke koja Poslanička grupa SRS ima, podneo sam i ja.
Radi se o 1. stavu 6. člana predloženog zakona, koji bi, po našem mišljenju, trebalo da se menja i da glasi da „komunalna policija u obavljanju poslova sarađuje sa građanima u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje obavljanje komunalnih i drugih poslova iz nadležnosti grada“, tu je pridodato „odnosno opštine“.
Opština Mladenovac, iz koje inače dolazim, jedna je od prigradskih opština grada Beograda i znam koliko problema ima u ovoj oblasti, ali ne mogu da prihvatim obrazloženje predlagača povodom odbijanja ovog amandmana i svih ostalih amandmana koji se odnose na nepostojanje ove službe u lokalnim samoupravama, jer taj principijelni prilaz je zapravo pokušaj da se ova oblast na pravi način reguliše i u lokalnim sredinama, lokalnim samoupravama, ne samo u gradu.
Uostalom, svaka stavka koja je navedena u predloženom zakonu o komunalnoj policiji, kada je reč o obavljanju poslova, apsolutno ima svoju potporu i u lokalnim sredinama.
Smatram da čak postoje veće potrebe za postojanjem jedne ovakve službe – mada bi to bilo prilagođenije kada je reč o komunalnoj inspekciji, a ne o policiji sa ovakvim ovlašćenjima i nadležnostima – u lokalnim sredinama, nego u glavnom gradu. Jasno je da veličina i značaj pitanja i problema ne zavise isključivo od broja stanovnika, nego i od drugih okolnosti i faktora. Smatramo da predloženo zakonsko rešenje apsolutno neće doprineti sređivanju ove oblasti, pogotovo kada je reč o lokalnim samoupravama.
Još jednom ću ponoviti da bi najcelishodnije bilo povlačenje ovakvog Predloga zakona o komunalnoj policiji. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 16 minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, podnetim amandmanom sam predložio da se ozakoni obaveza  komunalnog policajca koji primi usmenu prijavu od određenog građanina da o istoj prijavi sačini službenu pismenu belešku. Prihvatanjem amandmana smanjila bi se mogućnost da komunalni policajac koji prijavu primi istu zaboravi ili da je namerno ignoriše.
Međutim, da bi svrha ovog amandmana bila u potpunosti ostvarena neophodno je da Vlada prihvati amandman na član 29. ovog zakona, suštinski isti amandman, koji je podneo moj kolega prof. Goran Mihajlović. U članu 29. predviđa se da komunalnoj policiji svako može podneti pritužbu. Ne kaže se kakvu, proizilazi da pritužba može biti i usmena. U skladu sa tim, kolega Mihajlović je podneo sledeći amandman – ako je pritužba podneta usmeno, komunalna policija je dužna da odmah o istoj sačini službenu zabelešku.
Potpuno je nelogično da Vlada prihvati moj amandman na član 6. a da ne prihvati ovaj amandman na član 29. Ovo je posebno nelogično ako se ima u vidu sadržaj stava 3. ovog člana, koji glasi: „Načelnik komunalne policije, odnosno ovlašćeno lice, o svom stavu i eventualnim merama koje je preduzeo mora podnosioca pritužbe da obavesti dostavljanjem pisanog odgovora u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.“
Šta ovo znači? Načelnik komunalne policije dužan je da licu koje je podnelo prijavu napiše pismeni izveštaj. Nelogično je da načelnik piše izveštaj, ako ne postoji pismena prijava. Neko može sutra da postavi pitanje – izvinite, gospodine načelniče, na osnovu čega i kome ste vi pisali ovaj pismeni izveštaj. Ne može čovek da kaže – na osnovu toga što me je na ulici sreo Janko ili Marko i usmeno mi se požalio na rad komunalne policije. Mora da se prihvati ovaj amandman. Logično je da se napravi jedna službena beleška o tome da je neko podneo pritužbu na rad komunalne policije.