Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je dvanaest minuta.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miloš Radulović, Miroslav Petković i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, naš koncept kako vidimo poziciju komunalne policije i načelnika komunalne policije u strukturi opštinske vlasti razlikuje se od onoga što je predložila Vlada. Kao što smo i izlagali kada je u pitanju bio amandman na član 2, mi želimo da ojačamo poziciju komunalne policije kada je u pitanju gradska uprava, da bude jedna od uprava u okviru gradskih uprava i, naravno, poziciju samog načelnika komunalne policije.
Mi vidimo da nekoliko poslednjih amandmana upravo i jesu na tom tragu, na koji način da osobu i službu koja će imati tako velika ovlašćenja da primenjuje silu, da privodi, da naređuje, da pregleda predmete i stvari, ojačamo da bi imala legitimitet i da bi pred građanima delovala ozbiljno sa stanovišta svoje pozicije u strukturi lokalne vlasti.
U tom smislu je podnet i ovaj amandman kada je u pitanju imenovanje načelnika komunalne policije. Prosto, mnoge stvari, kada su u pitanju pozicije pojedinih organa lokalne samouprave, moramo na ovaj način uozbiljiti.
Čitav ovaj zakon, kada smo diskutovali u načelnom delu, predstavljen je ne samo kao ispunjavanje obaveza iz Zakona o lokalnoj samoupravi, nego i kao dalji korak, kako Vlada želi da kaže, u postupku decentralizacije; prosto, niz zakona, niz odluka koje Vlada je donela, politika koju vodi jeste decentralizacija.
Zaista se postavlja pitanje, baš kada su u pitanju odluke Vlade Republike Srbije, da li smo mi na tom tragu da se u Srbiji izvrši suštinska decentralizacija? I naravno, ispunjavanje obaveza iz Ustava, jer sam Ustav o tome govori.
Danas smo govorili ovde, u periodu kada su postavljana pitanja predstavnicima Vlade, zašto nema na dnevnom redu statuta AP Vojvodine. Dobili smo odgovor – zato što nema zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodine.
Želim da podsetim Narodnu skupštinu i javnost Srbije da je Demokratska stranka Srbije uputila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o prenosu nadležnosti. Kako je rekla predsednica Skupštine, mi ne možemo da donesemo statut, damo saglasnost, koji je već u skupštinskoj proceduri, jer nema zakona. Evo zakona, stavite na dnevni red naš Predlog zakona i stavite na dnevni red, ako smete, Predlog statuta.
Ovde koristim priliku, s obzirom na to da je gospođa Snežana Malović, ministar pravde, član radne grupe ili koordinacionog tela za izradu zakona o nadležnosti, da pitam – u čemu je problem? Zašto taj zakon o nadležnosti, posle usvajanja statuta u Skupštini Vojvodine u februaru mesecu, nije još na dnevnom redu? Šta je toliki problem da se utvrde nadležnosti u skladu sa Ustavom?
Demokratska stranka je to uradila u relativno kratkom roku i sve te nadležnosti, proverite, direktno su u saglasnosti sa svim ustavnim odredbama. Ali, čitava Vlada, sa svim svojim aparatom, nije u stanju da takav jedan predlog zakona uradi. Imam utisak, i to je verovatno utisak cele javnosti, da se tu radi o jednom piljarskom odnosu trgovine između pokrajinske administracije i Vlade, ko će tu više nadležnosti da uzme da se ne bi stvorio konflikt unutar same vladajuće koalicije. Drugačije ne može da se objasni ova zaista neustavna pozicija.
Imate niz odluka koje je donosila pokrajinska administracija; troše sredstva, a nisu definisane nadležnosti koje ona treba, na osnovu tih sredstava, da realizuje. To je direktna odgovornost Vlade Republike Srbije. Jednostavno, ne može da se objasni javnosti zašto se to događa.
Prosto želim da ukažem na to da je to ne samo jedan od načina kako se ne ispunjavaju obaveze iz Ustava Republike Srbije, nego je jedan od načina kako se ne ide u proces decentralizacije. Pored svih ovih finansijskih problema koje ste napravili lokalnim samoupravama, sada ne možemo da ostvarimo ni autonomiju koju imamo po Ustavu.
Znači, veliki problemi... I, voleo bih da dobijem odgovor, pošto se špekuliše u javnosti već nekoliko dana, pogotovo posle posete predsednika Republike Borisa Tadića Novom Sadu, kada će biti statut. Mi i javnost Srbije od predstavnika Vlade, gospođe ministarke Malović, koja je kompetentna, radi na tom zakonu, treba da dobijemo konačno odgovor kada će u skupštinskoj proceduri biti zakon o nadležnosti. Mislim da treba da se uspostavi fer i korektan odnos između narodnih poslanika i izvršne vlasti. U čemu je problem? Voleli bismo, svi mi ovde, da čujemo u čemu je problem, šta je tu problem da se definišu nadležnosti u skladu sa Ustavom; prošlo je više od deset meseci. Hvala.

Preostalo vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS je dva minuta.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, pred nama je Predlog zakona o komunalnoj policiji koji je predložila Vlada. Samo bih podsetio da je većina članova Vlade koja je predložila ovaj zakon do pre neku godinu, tačnije do pre desetak godina, ovu Srbiju nazivala policijskom državom, govorila kako je u Srbiji zaposleno preko 80.000 policajaca koji maltretiraju građane Srbije. Međutim, ispostavilo se da to nije tačno, a usvajanjem ovog zakona dobićemo, u pravom smislu, policijsku državu.
Usvajanjem ovog zakona više ćemo opteretiti lokalni budžet, a samim tim i građane. Opštinama su potrebne efikasne postojeće službe, komunalne inspekcije, koje u većini slučajeva ne obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom i po potrebama.
Moj amandman se odnosi na član 15. stav 2. koji se menja i glasi: „Šefa organizacione jedinice raspoređuje načelnik jedinstvenog organa gradske, odnosno opštinske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna policija, na predlog načelnika komunalne policije“.
Obrazloženje – komunalna i druga pitanja i problemi čije je rešavanje po ovom predlogu zakona u nadležnosti komunalne policije u podjednakoj meri postoje u svim lokalnim samoupravama, bez obzira na to da li oni imaju status grada ili opštine. Veličina i značaj tih pitanja i problema ne zavisi od veličine lokalne samouprave i broja njenih stanovnika ili od veličine samog gradskog područja, već i od niza drugih okolnosti i faktora.
U skladu s tim, postojanje komunalne policije samo u gradovima, odnosno uskraćivanje prava opštinama da i one imaju svoju komunalnu policiju, predstavljalo bi njihovu diskriminaciju i posredno diskriminaciju građana koji u njima žive, a to je suprotno Ustavu Republike Srbije.
Vlada nije prihvatila ovaj predlog. Želeo bih da naglasim da je u ovom setu zakona koji su na dnevnom redu predloženo mnogo komisija, kao što su komisija za zaštitu konkurencije, savet komisije, komisija za kontrolu državne pomoći, nacionalni savet za regionalni razvoj, pa nacionalna agencija za regionalni razvoj, pa regionalni razvojni savet, pa regionalna razvojna agencija, pa oblasna agencija, pa komunalna policija – sve je to namet na građane Srbije. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je šest minuta, a Poslanička grupa DSS, ovlašćeni predstavnik narodni poslanik Jovan Palalić ima, u okviru 15 minuta, na raspolaganju još sedam minuta, a poslanička grupa još osam minuta. Radi se o vremenu koje je koristio narodni poslanik kao ovlašćeni predstavnik, odnosno vreme koje je korišćeno u okviru poslaničke grupe.
Na član 16. amandman je podneo poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, svrha podnošenja ovog amandmana koji sam podneo u ime Poslaničke grupe SNS - Napred Srbijo na član 16. Predloga zakona o komunalnoj policiji jeste smanjenje represivnih ovlašćenja komunalne policije.
Ovim amandmanom se predviđa ukidanje mogućnosti komunalne policije da vrši proveru identiteta privatnih lica, pregledanje lica i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, kao i upotrebu sredstava prinude i to fizičke snage, službene palice i sredstava za vezivanje.
Zašto? Predlagač ovog zakona je u članu 32. stav 1. kao jedan od uslova za obavljanje poslova komunalnog policajca predvideo da komunalni policajac ne sme biti lice osuđivano na kaznu zatvora dužu od šest meseci. Na ovaj način vi predviđate da komunalni policajac može biti lice osuđivano na kaznu zatvora do šest meseci.
Šta to zapravo znači? Da će po ovom zakonu lice koje je, recimo, osuđivano za proneveru, krađu, pljačku, nanošenje telesnih povreda, i to ne jednom, već više puta, jer nije predviđeno ovim zakonom da ovih šest meseci bude kumulativna kazna, već parcijalna, imati široka ovlašćenja, široka represivna ovlašćenja i mogućnosti.
Gospođo ministre, na ovaj način postoji mogućnost da će odlukom gradonačelnika sitniji kriminalac, ali ipak kriminalac, imati pravo da zaustavlja ljude na ulici, legitimiše, privodi, oduzima dobra, ali i da upotrebljava sredstva prinude i fizičke snage. Da li to znači da je moguć scenario po kojem će tako osuđivani kriminalac, koji je sada postao komunalni policajac, sresti na ulici predstavnika MUP-a koji ga je uhvatio u vršenju krivičnog dela ili predstavnika vašeg ministarstva, sudiju koji ga je procesuirao, čijom kaznom verovatno nije zadovoljan, i upotrebom te iste fizičke snage i palice napraviti novo krivično delo i maltretirati nekoga ko je možda bacio papir pored kante za otpatke?
Da li je takav scenario moguć? Da li je tako nešto normalno? Mislim da nije. Da li je ovaj zakon dobar? Naravno da nije.
S druge strane, u članu 9. tački 5) predviđeno je da su poslovi komunalne policije i da daje podršku sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u gradu, očuvanje gradskih dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada.
Da li predlagač zakona, Vlada Republike Srbije na ovaj način formira korpus obučenih lica kriminogene prošlosti, naoružanih palicama, koja će pod formom obezbeđivanja nesmetanog odvijanja života u gradu razbijati proteste sve većeg broja nezadovoljnih građana Srbije koji svoja prava traže u Nemanjinoj ulici ispred Vlade Republike Srbije ili ispred zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu?
Da li vi na svaki način pokušavate da odbranite neodbranjivo, pokušavate da odbranite Vladu Republike Srbije koju predvode Mlađan Dinkić i G17 plus? To je nemoguće i zbog toga će poslanici SNS u danu za glasanje glasati protiv ovog zakona.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je deset minuta.
Na član 16. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, na predlog SRS, a na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o komunalnoj policiji podnosim amandman – U članu 16. stav 1. tačka 6) posle reči „oduzimanje“ dodaju se reči „i čuvanje“. Član 16. predloženog zakona glasi: „U obavljanju poslova komunalne policije, komunalni policajac ima sledeća ovlašćenja...“. Ovaj član ima osam tačaka, a tačka 6) glasi: „privremeno oduzimanje predmeta“. Moj predlog je – privremeno oduzimanje i čuvanje predmeta.
Da bi se izbeglo nesavesno postupanje komunalnog policajca, komunalne policije i nadležnog organa sa oduzetim predmetima, koje bi moglo dovesti do njihovog oštećenja, što bi za posledice moglo da ima ne samo nanošenje štete onome od koga je predmet oduzet i plaćanje iste, nego i uništenje dokaza, neophodno je da postoji obaveza komunalnog policajca, komunalne policije i nadležnog organa da privremeno oduzete predmete čuvaju od oštećenja.
Ne vidim nikakvog razloga da se ovaj moj amandman u danu za glasanje ne prihvati.
Gospodo iz vladajuće koalicije, vi koji predlažete ove zakone, mi iz SRS nismo za ovaj zakon o komunalnoj policiji jer je izuzetno loš. Ako ga već donosite, nemojte razdvajati gradove od opština, nemojte da delite građane na građane prvog i drugog reda. Svi znamo da više komunalnih problema imamo u opštinama, i to u onim malim opštinama, nego u gradovima.
Ko su vam ovde komunalni policajci, sa kursom od šest meseci, sa pendrecima, lisicama i ostalim? Imaćemo haos na ulicama i po gradovima. Odakle će se finansirati komunalna policija? Oni gradovi koji imaju novac imaće komunalnu policiju, a oni koji nemaju neće. Ovaj zakon je sigurno nemoguće primeniti u praksi. Hvala.

Na član 17. amandman su zajedno podneli poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Milutin Jeličić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe NS podneli smo amandman na član 17. gde smo tražili da se posle stava 2. doda stav 3. koji glasi: „Periodično, putem sredstava javnog informisanja građani se upozoravaju na delovanja koja će biti sankcionisana od strane komunalne policije“.
S obzirom na to da se uvodi, kako smo svi već ovde konstatovali, jedan parapolicijski aparat u državi koji će funkcionisati na jedan veoma specifičan način, a svakako u direktnom, pre svega konfliktnom, odnosu sa građanima, onda građanima mora biti jasno šta će sve biti predmet sankcionisanja.
Vrlo često treba napominjati, proveravati i podsećati šta će sve biti predmet sankcionisanja od strane komunalnih policajaca i šta će uopšte građani moći da čine u svom svakodnevnom korišćenju svojih gradskih potreba.
Ono što je inače evropski standard, kako se ovo promoviše... Nije dovoljno da bude evropski standard, moraju svi drugi standardi da budu usklađeni sa evropskim standardima da bi jedan evropski standard ove vrste mogao da zaživi, pre svega jer ga direktno finansiraju građani Republike Srbije iz budžeta.
Upravo u obrazloženju za donošenje ovog zakona, da bi građani znali šta to za njih znači, kaže: „Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. U budžetima gradova i grada Beograda potrebno je, međutim, obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje i početak rada komunalne policije, uključujući i sredstava za nabavku uniformi, oznaka i opreme za rad, kao i za osposobljavanje i usavršavanje komunalnih policajaca. Iznos tih sredstava zavisiće prvenstveno od opredeljenja gradova i grada Beograda u pogledu broja ljudstva komunalne policije.“
S obzirom na to da se zakonom precizira da na pet hiljada građana dolazi jedan komunalni policajac, uzgred treba napomenuti, u Beogradu će to građane dodatno stajati oko devet miliona evra, a u gradu odakle dolazim, u Somboru takva jedna služba će koštati oko četiristo miliona dinara na godišnjem nivou. S obzirom na to da je godišnji budžet mog grada 1.493.000.000, to znači da će trećinu sredstava iz svog budžeta građani morati da izdvoje za finansiranje komunalne policije, što apsolutno smatram nemogućim, jer to znači da će sve drugo u tom slučaju da zamre. Mislim da su neka nova, dodatna naplaćivanja od građana neizvodljiva, nerešiva, nesprovodiva.
Ovaj zakon ima krupan nedostatak, pre svega u primeni u realnom životu. Hvala.