Nažalost, vreme je isteklo. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Nastaviću priču o zakonu koga smatram najvažnijim zakonom koji uređuje ne samo budžet nego ukupno trošenje državnih sredstava. Nešto što je dugo bila primedba uopšte na način donošenja zakona i na budžet, pre svega, bilo je to da uz zakone ne dobijamo procenu finansijskih efekata koji će taj zakon imati na budžet i uopšte na trošenje javnih sredstava. Prosto na jedan, mogu da kažem, princip, ukazuje način kako je to gospođa ministar obuhvatila zakonom. Vi ste se izborili da vam svaki predlagač zakona, unutar Vlade i sa nižeg nivoa, uz predlog zakona ili drugog propisa dostavi i procenu finansijskih efekata koje će taj zakon imati na budžet. Ali niste to sada izveli dosledno, onako kako mi očekujemo, da vi uz predlog zakona ili drugog propisa koji usvajamo dostavite to i nama. Možda ste imali nameru, ali to u zakonu ne piše.
Potrudila sam se da amandmanom napišem da vi posle tog prvog stava gde se kaže procena finansijskih efekata dobijete jednu obavezu da se sastavni deo obrazloženja predloga zakona dostavi Narodnoj skupštini na usvajanje, kažem, da vi ne morate sve ono što od njih zahtevate kao procenu finansijskih efekata, koju doslovno i detaljno analizirate u članu 48, prosto očekujem, ne sve, ali jedan deo onog što se zove zaključak iz te analize, da dostavite i poslanicima pred kojima izlazite sa tim zakonom. Nema razloga da se taj deo informacija potpuno zadrži kod vas, nego ga filtriranog dostavite Narodnoj skupštini na usvajanje.
Ako postoji jedna generalna primedba koju treba da iznesem na ovaj zakon to je pokušaj da se Skupština drži u jednom podređenom, potpuno pasivnom stanju u odnosu na Vladu i po pitanju materije o donošenju budžeta i svega onog što tome prethodi u toku usvajanja i u toku izvršenja.
Da sam u pravu govori i rešenje da ste vi, gospođo ministre, predvideli kaznu za sve druge i niže nivoe, kada ne urade ono što im je definisano ovim zakonom kao obaveza i rok u kojem im budžetski kalendar nalaže da nešto dostave i urade, ali ne i za sebe.
Znači, Vlada je za sve predvidela šta će se desiti ako na vreme ne dostave predlog, ali nije rekla šta se dešava ako Vlada ne dostavi Narodnoj skupštini 1. novembra Predlog zakona o budžetu.
E, pa, mi nismo hteli da prepustimo da baš Vlada ne bude odgovorna ni za šta.
Podneli smo jedan amandman gde kažemo da se ako Vlada ne podnese Predlog zakona o budžetu sa 1. novembrom automatski ide na privremeno finansiranje, jer vi jeste zakonom predvideli tu kaznu, odnosno posledicu ako Skupština ne usvoji budžet u roku koji joj daje budžetski kalendar, ali Skupština ne može da usvoji ono što joj vi niste dostavili. Vi morate, i zaista očekujem da se jedan ovakav amandman uvaži. Zašto to za vas nije kazna? Za vas nije kazna privremeno finansiranje, jer vi u privremenom finansiranju ipak imate komotan okvir za ponašanje. To ću kasnije obrazlagati.
Zaista smatramo da ne može Vlada da se ponaša tako da sebe ne uvodi u red nekom vrstom sankcije i ne možete Skupštinu, s druge strane, smatrati organom koji treba samo obavestiti da ste vi doneli neku odluku od značaja za građane i primenu budžeta, kakva je na primer privremena obustava.
Vidim da je u mnogo delova javnog života, onoga što se zove politički, društveni život, Skupština skrajnuta u drugi plan, mnogo i svojom zaslugom, ali nepravedno mnogo i nedopustivo mnogo onima koji odlučuju o tome. Ne želim da i zakon o budžetskom sistemu na taj način tretira Skupštinu, jer to prosto nije moguće.
Ne možete vi uzeti za sebe pravo da procenite na primer ili, mislim da to zaista nije na čast, a nije samo vaša krivica, sebi dozvoliti da kažete Skupštini – mi smo u 2005. godini doneli Zakon o javnom dugu, prema tom zakonu smo imali obavezu da formiramo Upravu za javni dug. Priznajete iskreno, što cenimo da ta uprava još uvek nije otpočela sa radom, ali od nas tražite da poslove Uprave za javni dug radi Uprava za Trezor, dok se ne konstituiše Uprava za javni dug. I opet nema roka u kojem ste dužni da to uradite. Zašto biste se vi trudili da od jednog zakona napravite zakon koji živi, koji nekog obavezuje, nekog ograničava, kad to može bez kazne da ostane i mrtvo slovo na papiru, kojim ćemo se hvaliti kada neko dođe ili kada treba dati neki intervju i reći – usvojili smo 200 zakona?
Kako to radi Poslanički klub Napred Srbijo Srpske napredne stranke, reći ću vam, predvideli smo da ukoliko ne počne sa radom do 1. oktobra 2009. godine Uprava za javni dug, Narodna skupština neće donositi zakone i druge akte koji se odnose na zaduživanje i garancije posle navedenog roka.
Dakle, zašto da ja idem u krivični zakon, da zadirem u prekršaje? Prosto kažem – ja imam dobru nameru, mnoge su se agencije u međuvremenu osnovale, manje ili više potrebne, neću reći nepotrebne. Vaša većina je usvojila te zakone, ali za njih se nekako našao i prostor i materijalni uslovi za rad i ljudi stručni da rade taj posao, ali za Upravu za javni dug ne može.
Prosto mislim da nemate pravo da ono što se dugo zateklo, pa traje kao problem ili uobičajilo kao izgovor za nešto što Vlada nije završila, da nastavite da to forsirate kao da je to prosto moguće i dozvoljeno. Jedna od najgorih mogućih stvari jeste ta da ste vi predvideli da se u izuzetnim slučajevima može produžiti privremeno finansiranje, koje ide u prva tri meseca fiskalne godine, na još tri meseca. Ako fiskalna godina traje 12 meseci, ako je to budžetska godina, ne može izuzetak biti 50% od nečega. Maksimalno dozvoljeni izuzetak je ta četvrtina, to prvo tromesečje o kojem govorite. Zaista, mislim da će to biti najkrupniji propust ovog zakona ako to rešenje ostane tako definisano.
Vi čak propisujete da u slučaju privremenih obustava, ako postoje neki razlozi, vi kažete da je smanjeni prihod ili ne znam šta, da možete da obustavite privremeno izvršenje budžeta, s tim da, bukvalno, nemate ograničenja koja se zovu – da po nameni idu isplate. Kažete samo imaćete ograničenje, govorim kada je reč o raspoređenim rashodima u prethodnoj godini u privremenom finansiranju, izuzev za isplatu prava i penzija, prava iz penzijskog i invalidskog ograničenja.
Zaista, mislim da to nije u redu, pogotovu što na jednom drugom mestu kažete ovako, ukoliko imate problem sa finansiranjem, odnosno privremenom obustavom, vi sebi dajete pravo da radite po prioritetima isplatu, odnosno ne znam čak na osnovu kojih kriterijuma kažete da ćete izvršavati obaveze tako da ne ugrozite neke druge Ustavom i zakonom definisane obaveze. Ali Ustavom se propisuje način donošenja budžeta, a zakoni, kao i zakon o budžetu, ustanovljavaju isključivo zakonom definisano finansiranje.
Da li može neko, ne jezički znalac, nego jedan vrsni ekonomista i doktor nauka da mi kaže, koji mora da poznaje i pravo u nekoj meri, da li postoji više i manje zakonita obaveza isplate budžetskih sredstava i da li je neki korisnik u budžetu preči, a po kom kriterijumu? Ostavimo na stranu kvote aproprijacije. Vi prosto jednom odredbom zakona kažete da se ne bi ugrozila neka druga prava, vi možete neka druga prava da uskratite.
Šta iza toga mogu da vidim?
Ne, nisam ni paranoična, niti smatram da dugove koje imamo i koje smo prihvatili ne treba da isplaćujemo. Treba, ali zaista mi se čini da vi u jednom trenutku možete pod pritiskom dospelih dugova, za koje nema para iz redovnih budžetskih prihoda, odlučiti da smanjite na primer socijalna davanja, ili čak da umanjite isplate plata budžetskim korisnicima iz budžeta, iako ste za vreme privremenog finansiranja rekli da nećete dirati samo penzije i ostala prava, ali to ne znači da u onom slučaju koji predviđate, takođe, zakonom, niste sebi ostavili pravo da čak i to dovodite u pitanje.
Propisali ste sebi, kako da kažem, uslove u kojima ne možete da visite u vazduhu, u smislu isplata, pa ste rekli, čak, ako na primer traje usvajanje rebalansa, mada baš izbegavate rebalans, tražite da imate sve vrste nekih zaobilaznih puteva za trošenje budžetskih para, ali kada već dođe do rebalansa vi kažete da možete da nastavite sa privremenom obustavom izvršenja pojedinih rashoda, a ne kažete koliko.
Mi vam dajemo rok najduže 15 dana. Jer, tražite da po privremenoj obustavi samo obavestite Skupštinu da ste doneli takvu odluku. To zaista nije dozvoljeno uraditi u podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Predviđamo amandmanom da vi Skupštini morate da dostavite razloge zbog kojih ste spremni da donesete odluku o privremenoj obustavi koja može trajati 45 dana i da Skupština o tome mora da se izjasni. Mi smo amandmanom dali rok od svega 10 dana, kao onaj krajnji i najduži rok da se Skupština o tome izjasni, ali vi ne možete, tek, kao drska i bahata osoba koju izdržavaju roditelji samo reći – evo, ne želim više da plaćam svoje obaveze, dragi moji roditelji, vi vidite šta ćete sa tim, primite to na znanje! Ja ću, od sada, vaš novac da trošim kako meni padne na pamet.
Ne mogu Skupštini da se, čak ne mislim da se ona ponižava time, uskraćuju ustavne i zakonske nadležnosti da odlučuje o onome što se zove trošenje javnih sredstava. Ne možete sebi uzimati odluke za kršenje osnovnih pravila isplate iz budžeta bez definisanja rokova, jer to, prosto, neće biti izuzetak, nego će postati pravilo, i biće predmet političkih zloupotreba, a jeste, već, u ovom trenutku, degradiranje autoriteta koji ima Skupština.
Ono na čemu insistiram jeste da dosledno izvedete kontrolu nad budžetskih sredstvima i nad svim javnim sredstvima kojima raspolaže bilo koji organ ili organizacija. Da bi to zaista bilo ostvarivo, ponoviću, vi morate da ustanovite u vašim pravilnicima: i budžetsko računovodstvo i evidenciju u tim organima, i budžetsku inspekciju i deponovanje i investiranje sredstava, ali i primenu Zakona o javnim nabavkama.
Možda se vama neće dopasti informacija koja se pojavila poslednjih dana u štampi, ali jeste plod rada ljudi koji se analitički bave ovim našim finansijama, koji kažu da je približna vrednost deficita koji imamo kao država sredstvima koja se kroz korupcione kanale i zloupotrebe sistema javnih nabavki odliju iz vidljivih kanala države i njenih nadzornih organa. Ne bih da pravim reklamu ni tom autoru, ali je vrlo interesantna analiza koja je izneta, ne mogu da tvrdim da je ona istinita, ali svi mi znamo da afere vredne po nekoliko miliona, u zbiru daju značajnu sumu sredstava nad kojima država mora, na kraju krajeva, i to je ovaj početak, to je ovaj trenutak, da krene i da vrši nadzor.
Pod Zakon o javnim nabavkama, moraju da potpadaju svi oni koji na bilo koji način raspolažu javnim sredstvima, jer oni do njih ne dolaze, do sredstava kojima raspolažu, ni posebnim umećem, ni izuzetnim znanjem, nego u 98 procenata političkom pripadnošću strankama koje ih predlažu ili direktno ili indirektno, ili kroz kadrovske komisije, ili kroz odbore kojima, opet rukovodi određena stranka, gde se određeni ljudi promovišu kao nezavisni, ali je sasvim jasno da oni jesu partijski ljudi, kojima partijska knjižica ne sme da bude metod napredovanja, diploma, najveća zaštita, i kada se dese propusti u trošenju sredstava.
Ne kažem da oni koji potpadaju pod Zakon o javnim nabavkama primenjuju taj zakon savršeno, da i tu nema propusta, ali je nužno da se u isti položaj stave svi oni koji troše javna sredstva.
Ponavljam, ne smete da ispustite da se investiranjem bave ni lokalni i svi ostali organi, i dosledno smo izveli kroz zakon isključivanje mogućnosti investiranja lokalnih organa. Ne mogu se opštine žaliti da ste im uskratili transferna sredstva, a jeste i treba da se žale, dokle god imaju viškove sredstava koja su investirana, i koje vam, čak, i krajem godine, ne prebacuju na račun Trezora kako su obavezni da to urade.
A zašto to rade? Kada bi se vama našla masa sredstva pod kontrolom i upravljanjem vi biste sa tim novcem, kao masom sredstava koja je vrlo značajna, mnogo korisnije stvari mogli da uradite, nego što će svaki od njih pojedinačno dobiti na primer povoljniji kredit od banke kod koje je deponovao sredstva ili imati neki sitan, lični, ćar na razlici u kamati koju dobije, zato što je deponovao sredstva kod te banke.
Generalno, morate da se složite sa mnom. Poslovne banke, strane ili domaće, treba da imaju depozitne poslove i štednju. Ali, to treba da ulažu građani i privreda, a ne budžetski korisnici, kojima, s mukom, ova iscrpljena privreda i građani napune kase i račune i podračune, za koje ste, takođe, dobili rok u kojem morate da ih kontrolišete.
Dakle, jedna ozbiljna država, za kakvu očekujem da postane Srbija, treba da omogući zaposlenost građanima, kao osnovni budžetski cilj, koji će imati pristojno plaćan posao, od kojeg će moći nešto i da uštede, pa da tim poslovnim bankama polože štednju, kao sigurnim kućama, gde će dobiti, ne enormnu, nego pristojnu kamatu i da privreda, koja inače ima problem sa likvidnošću, drži svoje račune kod tih poslovnih banaka, a ne da se država pojavljuje kao sveopšti vlasnik, poslodavac i ulagač.
Lično se zalažem, i stranka kojoj pripadam, da ulogu u državi ne preuzimaju ni multinacionalne kompanije, ni nadpolitički organi, ali svako mora da zna svoje mesto i da radi svoj posao.
Na vama je prilika da mnogima od korisnika državnih sredstava ili javnih sredstava ovoga puta pokažete, na autoritativan i nedvosmislen način, kako to treba da radite. Nadam se da vi tu šansu i priliku nećete propustiti. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč dajem gospodinu Miroslavu Markićeviću.

Hvala gospodine potpredsedniče, poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, Nova Srbija što se tiče Predloga zakona o budžetskom sistemu ima da izjavi sledeće:
Konsultujući ekonomske stručnjake iz naše stranke, a i ljude koji nisu u našoj stranci, možemo, u principu, da kažemo da je ovaj zakon o budžetskom sistemu dobro intoniran, tako da kažem, dobro napisan i dosta jasno. Dali smo nekoliko amandmana, za koje verujem da će gospođa ministarka, ako ih pažljivo razmotri i ako se njoj učine prihvatljivim, da ih prihvati.
Želim da kažem, a gledajući i sećajući se serije, za koju verujem da će ponovo početi da se prikazuje na RTS, "Selo gori, a baba se češlja", da smo mi do sada, gospođo ministarka, imali izvanredan zakon, a da smo ga preciznije i doslednije primenjivali mislim da bi bilo bolje i za Vladu Republike i za budžet naše države, a naravno, onda i za građane, pogotovu one koji su korisnici sredstava iz budžeta.
Ne bih da ponavljam ono što su rekli prethodnici, moje kolege, predstavnici poslaničkih grupa, ovde prisutni, u pogledu datuma, tajminga, vremena, kada se predlaže ovaj zakon o budžetu, da li je on u prošloj godini ispoštovan i zašto se ti rokovi ne poštuju, šta hoću da kažem? Mi možemo da donesemo izvanredan zakon. – kazaću vam najotvorenije, šta su meni rekli ekonomski stručnjaci, pošto ja, otvoreno vam kažem, nisam previše stručan za to, kao što i svi ovde poslanici, nisu za sve stručni, pa zato postoje i stranački odbori i nezavisni intelektualci, ekonomisti, oni kojima mi verujemo, koji će pošteno da kažu. Oni kažu, da je ovaj zakon poprilično dobar, neki kažu izvanredan, samo ako se bude primenjivao.
Imamo problem, ne samo sa ovim zakonom, nego i sa mnogim zakonima koji su od 2000. godine doneti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji su izvanredni, da su evropski, da puno obećavaju, da obećavaju socijalnu pravdu, ali kada treba da se primenjuju, oni se ili izvrdavaju, ili se objašnjava, sada trenutno ovom ekonomskom krizom ili ne znam kojim sve to razlozima.
Podsetio bih vas na nekoliko stvari, kako reče gospođa Tabaković, čini mi se, u prethodnom obraćanju – ono što život znači.
Dakle, na papiru je sve lepo napisano, a kako se to posle primenjuje i kako se to odražava na građane, a ovoga puta, hoću da apostrofiram lokalne samouprave. Ovde sam već devetu godinu narodni poslanik, gospođo ministarka, i uvek je uz Predlog zakona o budžetu bio i Zakon o transfernim sredstvima.
Prošli put sam vam rekao, to je jedna knjižica, ovako podebela, gde je trebalo svaki narodni poslanik, koji treba da se vrati u svoju lokalnu sredinu, u gradove i opštine u kojima žive, da pokaže koji su kriterijumi. Znate, tu je pisalo broj đaka, broj škola, ovoga - onoga, na osnovu čega se pravi taj odnos transfernih sredstava, kako mi, odnosno kako vi, Beograđani, nas nazivate "provincijalci", volimo da kažemo, ono što nam vi otmete, pa nam posle dajete na kašičicu. To su, u stvari, ta transferna sredstva.
Moram da vas podsetim da već nekoliko sedmica, da ne kažem meseci, forumi gradova i opština, udruženi u konferencije gradova, upućuju apele i drže konferencije za štampu, hoću posebno da apostrofiram molbe i žalbe četrdeset takozvanih malih opština u Republici Srbiji, ali na sreću ili na njihovu žalost, svi treba da se pitamo, one zauzimaju, odnosno zahvataju trećinu teritorije Srbije, a ako se ovako bude primenjivao zakon o transfernim sredstvima i ako se ovako bude raspoređivao budžet oni neće moći da prežive.
Šta to znači – neće moći da prežive?! Dakle, lokalne samouprave neće imate sredstava za svoje osnovne delatnosti, nadgradnja, kulturna, socijalna, vrtići, zaposleni u vrtićima, oni neće moći da isplate te plate.
Prema tome, i prošli put kada sam vas pitao oko cene gasa, pa je ispalo da je zakon o transfernim sredstvima, zašto nije bio u Skupštini, neka sporedna tema. Sada vam dajem priliku da odgovorite i tim predsednicima opština i građanima koji žive u tim opštinama, a i meni, nadam se, do sada ste bili poprilično ljubazni.
Kada pominjem cenu gasa, zašto to vezujem za zakon o budžetskom sistemu. Čini mi se da je Vlada RS pre neki mesec donela uredbu, sa kojom se u principu slažem, da javna preduzeća svu svoju dobit moraju zakonski da uplate u budžet Republike Srbije. Mislio sam da se to odnosi na javna preduzeća koja će da izvrše racionalizaciju, koja će da naprave neke uštede da bolje posluju, pa onda da imaju dobit i da tu dobit uplate u budžet Republike Srbije.
Međutim, ne radi se o tome, neka javna preduzeća prave dobit na osnovu toga što pljačkaju građane. Samo ću da pročitam, zbog kratkoće vremena, poslednji pasus iz odgovora vašeg kolege, ministra za energetiku, gospodina Škundrića, šta mi je odgovorio kao narodnom poslaniku, a cena gasa je postala top-tema, čini mi se, bar što se tiče Nove Srbije i mene lično, već dva meseca.
''Dva parametra koji najviše utiču na cenu energetskog subjekta koji se bavi trgovinom prirodnog gasa radi snabdevanja tarifnih kupaca su: uvozna cena prirodnog gasa i kurs dolara.
Sadašnja cena prirodnog gasa i energetskog subjekta Javnog preduzeća "Srbijagas" formirana je u momentu kada su ove vrednosti iznosile,'' govorio sam o 450 dolara, a gospodin ministar me ispravlja i zahvaljujem mu, dakle, on kaže ''496 dolara za hiljadu metara kubnih i 51 dinar za dolar.
S obzirom na to da je već u oktobru mesecu 2008. kurs dolara porastao za više od 30%,'' što je tačno, i sada je taj kurs oko 67 dinara, nažalost direktor javnog preduzeća, moram da vas izvestim kao ministarku finansija, nije znao koliki je kurs dolara, mislio je da je 77, možda je bio lapsus, nije ništa problematično.
Šta je ovde problematično? Gospodin ministar ne kaže da je cena gasa na svetskom tržištu prepolovljena. Kada ovako izračunamo, vi ste finansijer prvi u ovoj Srbiji, molim vas, pošto vidim da pratite ovo što govorim, uzmete 496 dolara puta 51 dinar, izračunao sam da to košta 25.296 dinara. A sada 230 dolara puta 67 dinara, 30% je uvećan kurs dolara, to je 15.410. To znači da bi cena gasa morala pod hitno da se vrati na cenu iz oktobra meseca, govorim o domaćinstvima, ona su najugroženija. U Srbiji ih ima 220.000 koja se greju na gas. To znači da se oko milion građana greju na gas. Znate li kako se kaže, '' od Svetog Ilije – Sunce je sve milije.'' Bliži nam se grejna sezona.
Molim vas da vi, bar sam ja tako shvatio, kao jedna vrlo razumna i humana žena, intervenišete i da ovu dobit koju bude imalo Javno preduzeće "Srbijagas" definišete, da se cene vrate, da nemaju lažnu dobit, a to je u stvari pljačka građana. Znači, dranje građana!
Da ne pričam o ceni nafte i benzina. Ovde imam sajt Evropski energetski portal, gde se vide cene, tu postoji samo jedna zemlja u Evropi gde je skuplji benzin i nafta od zemlje Srbije – to je Nemačka. Jasno je svima, gospođo, evo ga sajt, ja ću vam dati. Na osnovu čega su nafta i benzin toliko porasli. Da li zbog te uredbe koju ste doneli da svu dobit koju imaju javna preduzeća usmere u budžet, da se tako puni budžet, ili to da sada treba svi građani da napune budžet imao neko ili nemao?
Ukazujem na još jednu stvar, a imao bih dosta toga da vam kažem, tiče se, čini mi se, budžeta, to je usvojen Zakon o regionalnom razvoju, odnosno statistički regioni. Da li će budžet da se poveća za ovih, po našim procenama iz Nove Srbije, novih nekoliko stotina, možda nekoliko hiljada ljudi koji će biti zaposleni u raznoraznim agencijama? Kako agencije rade svedočanstvo vam je odgovor od ministra, gde imate Agenciju za energetiku, koja se ne oglašava, a top-tema u Skupštini je, bar što se tiče Nove Srbije, već dva meseca – cena gasa.
Da li su te agencije u stvari nezavisna tela ili su to agencije tipa – nazove ministar finansija: digni cenu građana, opljačkajte građane, potrebne su nam pare u budžetu! Tako sam shvatio.
Evo rečenice iz poslednjeg pasusa u odgovoru ministra – radi obezbeđenja sigurnog snabdevanja tarifnih kupaca u Republici Srbiji prirodnim gasom neophodno je da se prilikom naredne korekcije cene prirodnog gasa, u skladu sa metodologijom za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena prirodnog gasa za tarifne kupce, uveća odobreni prihod energetskog subjekta kroz korekcioni element, kako bi se u realnom iznosu nadoknadili gubici izazvani uvećanim troškovima nabavke prirodnog gasa.
Upravo sam vam saopštio da je cena prirodnog gasa prepolovljena. Ovo, ovako malo, nerazumljivo rečeno želim da prevedem građanima. Čeka vas novo poskupljenje gasa od 30%! Da li je to moguće, u ovoj ekonomskoj krizi, tako nešto uraditi sa građanima i još biti drzak u Skupštini i odgovarati? Da li su vam ovi podaci dostupni i da li govorim istinu?
To govorim zbog direktora ''Javnog preduzeća'' koji je ovde, pre neki dan, rekao meni da nemam pojma. Moj je zadatak da zastupam građane, da se borim za njihova prava, za njihovu egzistenciju. Moja je želja bila da budem narodni poslanik, prema tome, dužan sam da trpim uvrede, ali nisu dužni da trpe uvrede građani Srbije.
Od vas lično očekujem, kao ministarke finansija, da mi odgovorite na ova pitanja koja sam vam postavio, a rekao sam unapred dobronamerno, konsultujući se sa ekonomskim stručnjacima, da je sam ovaj zakon o budžetskom sistemu relativno dobar. Možda treba neki amandmani da budu usvojeni da bi bio još bolji, ali samo napisan tekst ovog zakona život ne znači. Život znače računi koje dobijaju građani.
Pre neki dan sam rekao…
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Hvala i vama, gospodine potpredsedniče.

Zahvaljujem. Vreme je isteklo.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, ova četiri zakona koja su danas na dnevnom redu nisu baš previše bliski jedan drugom da bi ova rasprava išla objedinjeno i nije nam jasno zbog čega je vladajuća koalicija predložila da se u istoj raspravi priča o izmenama Zakona o radu i, recimo, o ovom zakonu o budžetskom sistemu ili o zajmu za puteve Srbije. Potrebno je da se razmatraju zbiljni zakoni u jako kratkom vremenu, što, priznaćete, nije baš tako jednostavno, a sigurno neće ni biti toliko kvalitetno koliko ovakvi zakoni zaslužuju da im se posveti pažnja.
U zakonu o budžetskom sistemu kao jednom od najvažnijih zakona koji planiraju prihode i rashode u Republici Srbiji, na osnovu kojih se puni budžet i on troši, definišu se budžetski i vanbudžetski korisnici, njihovi prihodi, na koji način se troše, indirektni korisnici itd. Mora se priznati da je ovaj zakon poprilično kompaktan i da ima puno odredbi.
Međutim, ima i puno nekih nelogičnosti koje smo pokušali kroz amandmane da popravimo.
Jedna od nelogičnosti je ta da je Ministarstvo, kao predlagač ovog zakona, predvidelo da za sve budžetske korisnike koji prekrše Zakon o budžetskom sistemu postoje određene sankcije i one se ogledaju bilo u skraćivanju transfera, bilo u nekim drugim kaznama, ali zato ne postoji nikakva sankcija za Ministarstvo i za Vladu ukoliko prekrše Zakon o budžetskom sistemu, recimo, kod donošenja memoranduma o budžetu, kod donošenje predloga budžeta, naročito kod uvećanih troškova na pojedinim pozicijama ministarstava, za takve prekršaje ne postoje sankcije koje su predviđene u zakonu.
Rečeno je ovde više puta da je ovo osnova budžeta koji je, to je i sam premijer izjavio, osnovni budžet, kao osnovni instrument ekonomske politike Vlade, kojim će se Vlada boriti protiv svetske ekonomske krize i protiv recesija koje vladaju u svetu, pa je, nažalost, došla i do Srbije. Iako smo imali novembar mesec i izjave najviših zvaničnika Srbije, predsednika Republike, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, da kriza Srbiju neće pogoditi i da će nas zaobići, i da ćemo još čak imati šansu da tu krizu iskoristimo kao našu mogućnost za veća ulaganja u našu zemlju.
Naravno da su to bile populističke izjave i da se od toga ništa nije desilo, već je kriza zašla duboko i u našu ekonomiju i u našu privredu i od prvo predviđenih 6,5% rasta BDP krajem prošle godine spali smo na prvobitnih 3,5, pa 0%, pa onda minus 2 procenta koji je aktuelan, a po predviđanjima ozbiljnih ekonomskih analitičara, taj pad BDP će biti možda i 5%, a možda čak i 7%, što nikome u Srbiji, pa ni u ovoj sali, nije prijatno.
Ne govorim zlurado o ovim podacima, ali prosto su to činjenice i realnosti koje moraju da se iznesu i koje moraju da se prikažu građanima Srbije, jer je bilo dosta laži i prevara u prethodnom periodu koje su rezultirale jako teškom ekonomskom situacijom u Srbiji.
Vlada je borbu protiv krize najavila kroz smanjenje javne potrošnje i kroz podsticaje privredi. Smanjenje javne potrošnje se ogleda vrlo slikovito. Bila je čitava kampanja pri donošenju rebalansa budžeta o tome kako je ova kriza jako dobrodošla Srbiji jer je naterala vlast da smanji sopstvenu javnu potrošnju, da smanji broj zaposlenih i da realnije sagledava našu ekonomiju.
Da li se to što je Vlada tada obećavala i obistinilo? Naravno da nije.
Ne znam podatak, ako ga vi znate, recite mi – koliki je broj ljudi smanjen u javnoj administraciji, koliko to javna administracija troši manje nego prošle godine, koliki su prihodi u budžetu Republike Srbije u prvih šest meseci, koliki su rashodi, koliko dugujemo raznim korisnicima, što budžetskim, što vanbudžetskim, po raznim osnovama?
Prema podacima koje imam, realni prihodi u junu ove godine su manji za oko 3% nego u prethodnom periodu prošle godine, nominalno, a rashodi su za oko 4% veći, što je, takođe, tačno. Ako se taj podatak iznese, onda se jasno vidi se da nema smanjenja prihoda, već povećanja rashoda.
Takođe, obećano je da će privreda dobiti podsticaj kroz subvencionisane kredite i kroz smanjenja opterećenja. Naravno da to nije tačno.
Opterećenja za privredu su sve veća i veća, tako da je preko 70.000 preduzeća u Srbiji u blokadi, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje više od 80.000 ljudi je ostalo bez posla. Zaista mi deluje prilično simpatično izlaganje nekih kolega iz vladajuće koalicije koji kažu da se Vlada oštro bori protiv smanjenja broja zaposlenih, tako što će izmeniti Zakon o radu i omogućiti poslodavcima da šalju ljude na plaćena odsustva i preko 45 dana.
Zar nismo imali obećanje da će u Srbiji biti 200.000 novih radnih mesta, da će Srbija napredovati i da će biti bolji uslovi za život u njoj?
Naravno da su sve to predizborna obećanja i da od toga nema ništa, a realnost je takva da imamo povećanje cena usluga u svim sektorima.
Povećanje cene gasa je 60%, telefona preko 100 posto, cene komunalnih usluga su veće preko 50% i naravno da imamo štrajkove svuda u Srbiji, poput onih u Lapovu, poput onih u Nišu. Socijalna situacija je sve teža i teža, tako da su potrebne mnogo ozbiljnije mere Vlade kako bi se teška socijalna situacija u Srbiji, naročito na jesen, što bezbolnije prebrodila.
Hvala. (Aplauz.)

Hvala.
Reč ima narodni poslanik gospodin Milorad Buha.

Nastavljamo dalje priču oko zakona o budžetskom sistemu, kičmi ekonomsko-finansijskog sistema jedne države i govorimo o samom Predlogu zakona, manjkavosti ovog zakona i sugestijama u kom pravcu SRS smatra da bi trebalo doraditi, dograditi i usavršiti, osavremeniti ovaj zakon.
Osnovne primedbe sam već napomenuo. Ono što je bitno posebno naglasiti, nisam imao vremena, sada koristim ovo vreme, da ukažem, a to je da ovako kako je postavljena budžetska inspekcija u pravnom smislu, ona bi mogla zadovoljiti potrebe kontrole, ali smo svedoci da u praktičnom životu imamo politički voluntarizam, samovolju političara u određivanju koga treba kontrolisati, kada kontrolisati i svi zapisnici, negativni zapisnici, negativne kontrole se stavljaju u ladicu i ostaju bez sankcija. Ako i dalje vlast nastavi načinom na koji je to radila do sada, imamo na hiljade takvih primera, ukazivali smo na njih, govorili o njima, nažalost, ništa od toga nije ispravljeno. Plaši nas da će takva praksa političkog voluntarizma, samovolje političkih struktura biti nastavljena i dalje.
Što se tiče kaznenih odredbi, sankcija za kršenje zakona, takođe, imam ogromne primedbe, na nekoliko primera ja ću pokazati i ukazati koja je nesrazmera sankcija u odnosu na izvršeno delo. Ako neki ministar izvrši nenamensko prebacivanje sredstava i bude uhvaćen u tom delu, budžetska inspekcija izvrši kontrolu, podnese se prijava, biće kažnjen novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara. S druge strane, ako to slično delo učini direktor privatnog preduzeća, zaprećena je kazna i biće kažnjen u rasponu do 100.000 do 3.000.000 dinara.
Isto tako, ako Vlada ili ministar ne dostavi završni račun u rokovima koji su predviđeni, biće kažnjen novčanom kaznom do 50.000, a privatna firma će biti kažnjena novčanom kaznom do 3.000.000 dinara. Ogromna nesrazmera u odnosu na izvršeno delo i štetnu opasnost i u jednom slučaju i u drugom slučaju.
Ono što nas treba da zabrine jeste nesaradnja vrlo važnih državnih organa, Ministarstva finansija, Vlade i NBS. Najveći kritičar ove vlade je, posle opozicionih stranaka, guverner NBS. Ovde ću pročitati njegovu izjavu od subote, gde u "Presu" kaže, da Vlada Srbije povlači poteze koji ugrožavaju dobijanje druge tranše kredita od MMF. On objašnjava da u slučaju neuspeha pregovora sa MMF, ne samo da nećemo dobiti dodatnih 700 miliona evra za devizne rezerve, već nećemo dobiti ni 200 miliona dolara od Svetske banke, a ni 50 miliona evra od EU za budžetsku podršku.
Šta to traži MMF od Vlade Republike Srbije i nadležnih finansijskih institucija Republike Srbije? Traži zaustavljanje zaduživanja u inostranstvu, smanjenje javne potrošnje, povećanje izvoza, smanjenje uvoza, smanjenje zaduživanja privatnih lica u inostranstvu, čvršću fiskalnu politiku, smanjenje deficita u budžetu Republike Srbije, a i deficita u pokrajinskim budžetima, u budžetima gradova itd. i restriktivnu budžetsku politiku – gotovo ništa od onoga što MMF traži aktuelna vlast ne čini da otkloni.
Šta je učinjeno u smislu smanjenja javne potrošnje? To su marginalne mere koje ne daju efekte. Jedina mera za koju se zalaže MMF, a odnosi se na smanjenje uvoza, možemo reći da Vlada to čini. Ne zato što ona to čini merama ekonomske i finansijske politike, nego to čini na indirektan način. Uvozni lobiji, zbog obilja robe na domaćem tržištu, ali opet ne domaćeg karaktera, nego strane, nisu u mogućnosti da izvrše određeni obrt i zbog toga se zaustavlja uvoz.
Da li imamo mere izvoznog karaktera? Da li izvoznike stimulišemo određenim merama? Da li imamo kreditnu politiku za poboljšanje izvoza? Nemamo! Da li imamo zaustavljanje zaduživanja u inostranstvu? Nemamo! Evo, mi svake nedelje razmatramo poneki od zakona – ili zakona o zajmu ili zakona o potvrđivanju i davanju garancije na određene kreditne obaveze i na taj način iz dana u dan naše obaveze po osnovu zaduživanja su sve veće i veće.
Mi smo u budžetsku 2009. godinu ušli sa projekcijama deficita od 1,5%, a sada imamo situaciju, to nam zvanično predstavnici finansijskih institucija kažu, da je oko 4,5% – ja sam u jednom poslaničkom pitanju, pre dva meseca, rekao da ne može da bude ispod 6%. Mi ćemo najverovatnije imati rebalans budžeta za mesec dana posle dogovora sa MMF, ako nam odobre 4,5%, uz određene nove uslove koje će nam postaviti, pa ćemo krajem godine sigurno imati, na osnovu monetarno-ekonomskih i finansijskih pokazatelja u proizvodnji, uslugama, u prometu, po mojoj proceni ne može se završiti ispod 6%.
Šta se dešava sa bruto društvenim proizvodom? Zvanična vlast nas uverava da se kreće u nivou 3,5% i hvali se da je to značajno u odnosu na EU koja ima 4,5%. Međutim, ako napravimo analizu koju rade pojedine nezavisne institucije, istaknuti ekonomski stručnjaci, onda dolazimo do podataka da mi praktično imamo smanjenje inputa koji se odnose na bruto društveni proizvod – pad industrijske proizvodnje od 18,1%. Udruženje poslodavaca kaže da je to sada preko 25%. Znači da to neko sada frizira, a ne Unija poslodavaca, zato što oni imaju kompetentnije podatke i daleko bolje prate situaciju i zabrinuti su situacijom.
Nadalje, imamo smanjenje uvoza za 35%, smanjenje prometa u oblasti trgovine od 30%, smanjenje usluga za 12%, smanjenje u oblasti građevinarstva 27% itd, to ne može na kraju dati smanjenje bruto društvenog proizvoda od 3,5%, već to mora biti, daleko, daleko iznad toga.
Na jednom naučnom skupu koji je nedavno održan na Megatrend univerzitetu, procena nezavisnih ekonomskih stručnjaka je da će se bruto društveni proizvod smanjiti za otprilike 10% u toku ove godine. To treba da zabrine aktuelnu vlast i sve nas zajedno.
Takođe, ono što treba da nas zabrine jeste i oblast bankarstva i politika koju vode bankarske kuće, bankarske institucije. Naime, u poslednjih šest meseci privredi su plasirali 450 miliona evra, a u hartijama od vrednosti ili u zapise Trezora Narodne banke uložili su 750 miliona evra, ili od početka krize 120 milijardi dinara u hartijama od vrednosti i u blagajničke zapise Trezora oko 50, što znači oko 180 ili dve milijarde evra – to treba da nas zabrine.
U privredi je kolaps, ogromna nelikvidnost. Banke su likvidne ovog trenutka, ali ne žele da ulažu u privredu. Zašto? Daleko je lakše okamatiti, sa kamatnim stopama od 12, 13, 14%, odnosno ta sredstva dobiti i ostvariti od NBS, odnosno od države Srbije, nego uložiti u nerentabilna preduzeća ili oblasti koje ovoga trenutka, zbog svetske ekonomske krize, unutrašnje krize i ogromnih unutrašnjih problema, ne mogu plasirati svoj proizvod i ostvariti određenu dobit iz koje se može servisirati kamata, koja je ovog trenutka za privredu preko 25%.
Za građanstvo nećemo govoriti, jer su to kamatne stope koje nas treba da zabrinu.
Ono na šta moramo ukazati jeste i nedavna izjava premijera Vlade Republike Srbije na sastanku u OUN, koji se odnosio na efekte svetske ekonomske krize na privredu i društvo, gde je između ostalog izjavio – da su marže u Srbiji do sedam puta veće nego u matičnim državama. To jasno govori o kompetentnosti premijera i kompetentnosti finansijskih institucija, i nerada, nekontrole i neuvažavanja ekonomskih tokova.
Opozicija vam je ovde u Parlamentu, a posebno SRS, ukazivala na te probleme – na ogromne kamate i na ogromne marže. Šta je učinjeno? Ništa! Čak vam je to i guverner NB, evo iz iste koalicione grupe, ukazivao i iznosio u javnosti određene stvari. On je kompetentan, on je nosilac nadležnosti ovde i on to mora ispravljati. On nije imao hrabrosti da to kaže i da na to ukaže.
Međutim, nema hrabrosti u Vladi. Ova vlada ne vodi adekvatnu finansijsku politiku i to treba da nas zabrine, sve zajedno, a posebno narod koji plaća tako visoke kamate i visoke marže.
Ovog trenutka imamo oko 61.000 blokiranih preduzeća, a to je više od 50% preduzeća koja rade. Šta je Vlada učinila da se deblokiraju ta preduzeća? Ništa! Takođe i ovi pokazatelji, a hvalili ste se u sredstvima informisanja, između ostalog i na sednicama Skupštine, da ćete kroz subvencionisane kredite pomoći privredi. Evo vam podatak – 450.000 evra je ukupno plasirano, a to su kratkoročna sredstva. Odobrena su svega su tri projekta, dugoročna investiciona.
Dvadesetak ili 22 miliona evra su dugoročni krediti. Ovo su sve kratkoročni krediti. Od toga nema pomoći, to morate da znate. Ministarstvo finansija snosi odgovornost ovde.
Ministarstvo finansija nema program! Vlada nema program! Tražili smo i insistirali za skupštinskom govornicom – Vlada mora izaći sa nacionalnom strategijom za ublažavanje negativnih efekata svetske krize, ali i domaće krize koja je rezultirala zbog negativnih tokova i ekonomskih i finansijskih u državi.
Da li ste sa tim izašli? Niste! Da li imate kompetentnu politiku sprečavanje negativnih ekonomskih i finansijskih tokova? Nemate! Nemamo o čemu da razgovaramo! Ova vlada mora otići!! Jesen treba sve da nas zabrine, a posebno vas. Imate još mesec-dva dok ne dođe septembar, a posle toga vidite šta ćete i kako ćete. Pripremajte, jer niste pripremali, nacionalnu strategiju. Sve normalne države sveta su pripremile nacionalnu strategiju, imaju program mera i drže se tog programa mera.
Vaš program mera i tri aktivnosti, tri programa mera za sprečavanje negativnih tokova su otišle u nepovrat. Izgubili smo vreme, nismo dobili rezultate, jer da smo imali rezultate, vi biste se velikodušno hvalili, izašli ovde i u medijima govorili o pozitivnim stvarima i pozitivnim tokovima koji proizilaze iz vaših mera.
Nemamo te mere. Pripremite se, jer u protivnom izaći će narod na ulice.
Hvala. (Aplauz.)

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS ovaj zakon o budžetskom sistemu je od izuzetnog značaja, od izuzetnog značaja je i za sve građane Srbije. Činjenica je da se radi o jednom od najznačajnijih sistemskih zakona, zakona koji uređuje oblast javnih finansija, koji uređuje budžetski sistem i kao što reče jedan moj kolega, uređuje planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta. Uz niz dobrih stvari koje možemo da nađemo u ovom zakonu, čini mi se da je osnovni motiv za donošenje ovog zakona u ovom trenutku pat-pozicija, nažalost, u kojoj se nalazi srpska ekonomija danas. Činjenica  je da, zbog loše ekonomske politike koja je vođena od 2000. godine na ovamo, smo došli u situaciju da se javni sektor, pre svega finansira iz potrošnje, a danas nismo u situaciji da održimo taj nivo potrošnje, pa je neminovnost da imamo smanjenje prihoda u budžetu.
Osnovni problem srpske privrede danas je problem ponude roba. Imamo jako lošu privredu, malu i ne konkurentnu koja ne može da se takmiči sa stranom ponudom, sa jedne strane. Činjenica je da imamo odsustvo strukturnih reformi i da iza nas stoji jedan kriminalizovan proces privatizacije koji je uništio mnoga preduzeća, kao jedan od bitnih razloga za ovako lošu ponude robe.
S druge strane, imamo velikih problema i sa uvozom. Činjenica je da ne možemo da finansiramo ovoliki uvoz, kao što smo to mogli u prethodnom periodu, da nam očigledno fali devizni priliv, da taj devizni priliv bitno utiče na kurs dinara i preti kolapsom srpske privrede. Balon od sapunice koji se naziva srpska ekonomija i koji se zasnivao na zaduživanju u inostranstvu, na prodaji preduzeća, danas očigledno puca.
Imamo izuzetno loše stanje u privredi, alarmantno stanje u privredi i naša Vlada, nažalost, za razliku od drugih vlada u svetu povlači poteze koji ne vode oporavku te privrede. Ceo svet danas podstiče potrošnju, podstiče investicije, nastoji da smanji kamatne stope, da oživi finansijski sektor, a naša vlada nastavlja sa ovom propalom ekonomskom politika, politikom gušenja proizvodnje i privrede, politikom, koja za razliku od sveta, ide ka smanjenju potrošnje.
Naša vlada nastoji da nas zatvori u četiri zida, da nam isprazni novčanike kroz inflaciju, kroz smanjenje plata, kroz povećanje cena komunalnih usluga i da stavi šapu na sve ono što je ostalo i preostalo od budžetskih prihoda.
I to je osnovni razlog zbog čega danas na dnevnom redu imamo ovaj zakon o budžetskom sistemu, bez obzira na sva ona unapređenja koja ovaj zakon ima u odnosu na prethodni.
Zakon o budžetskom sistemu pre svega ima za cilj da uvede potpunu kontrolu nad fiskalnim prihodima kroz pojačanu disciplinu, kroz internu reviziju, kroz budžetsku inspekciju, to je ono što je dobro u ovom zakonu i što pozdravlja SNS Tomislava Nikolića, ali ima i za cilj da zaštiti republičku kasu od kolapsa, pre svega uređujući odnose između različitih nivoa vlasti i to u korist Republike i republičkih kasa.
Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića podnela je niz amandmana na tekst ovog zakona, mislim da ih ima četrdesetak. Ja bih, ono što nama najviše smeta, izdvojio onaj deo koji se odnosi na obustavu sredstava koja se prenose drugim nivoima vlasti, isto tako, imamo jako puno primedaba u delu koji se odnosi na preusmeravanja aproprijacija, Odnos prema Državnoj revizorskoj instituciji u ovom zakonu nije adekvatan, po nama, nedostaje mehanizam koji bi na neki način kontrolisao nova zapošljavanja u državnim institucijama, bilo je nečega u prethodnom zakonu.
Rekao bih da nisu dovoljno definisani rokovi i uslovi plaćanja iz budžeta, da je to dosta oskudno urađeno, izvršenje naloga za plaćanje, sve je to prepušteno ministrima, a to je jedan od velikih problema srpske privrede, srpske ekonomije danas. To je put koji vodi u korupciju i to je problematika kojom ste se morali mnogo ozbiljnije pozabaviti u ovom tekstu zakona.
Što se tiče samog zakona, očigledno je da recesija i ekonomska depresija privrede, koju svi očekujemo na jesen, priprema sve nas za jednu vrelu, ne samo političku, već i ekonomski vrelu jesen, da nas očigledno očekuje pad budžetskih prihoda, stečaj velikog broja preduzeća, jer uz ovako minimalan rast sva ona preduzeća čija je likvidnost na ivici otići će u stečaj. Gubitak radnih mesta, nemaština i siromaštvo, to je ono što nas bez sumnje očekuje...
(Predsedavajući: Gospodine Antiću, vreme predviđeno za rad vaše poslaničke grupe je isteklo.)
Izvinjavam se, onda, ali, deset minuta...
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Nije tačno, deset minuta.)