Deseto vanredno zasedanje, 13.07.2009.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

2. dan rada

13.07.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:00 do 15:10

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Pet minuta i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić. Preostalo vreme za poslaničku grupu DSS je 18 minuta. Izvolite gospodine Đuriću.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Arsen Đurić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put vladajuća većina urušava dostojanstvo ovog doma tako što objedinjava raspravu o zakonima koji bukvalno nemaju nikakve veze jedan sa drugim. Ovo su sve bitni zakoni i objedinjavanjem rasprave narodnim poslanicima je uskraćena mogućnost da na kvalitetan i valjan način diskutuju o predloženim zakonskim rešenjima, ali vama o tome ne vredi govoriti, pa da ne trošim ovo malo vremena što imam, da se baziram na Predlog zakona o budžetskom sistemu.
Kada je u pitanju Predlog zakona o budžetskom sistemu, on predstavlja okvir za planiranje i izvršenje budžeta. U obrazloženju ovog zakona stoji da je cilj donošenje novog zakona dalje unapređenje budžetskog sistema, naročito u delu planiranja, pripreme, donošenja i kontrole budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih samouprava.
Tačno je da je predloženi zakon sveobuhvatni da na precizniji i adekvatniji način definiše rokove i obaveze kod planiranja budžeta. Ono što je dobro jeste da se agencije i razna druga tela čiji je osnivač Republika konačno uključuju u konsolidovani račun Trezora i da se po prvi put u zakonu nalazi termin ''vanbudžetski fondovi''. Iskreno se nadam da će budžetska inspekcija kontrolisati i njihov rad, mada to u zakonu nije jasno definisano, već smo mi amandmanom to predložili. Dobro je što postoji obaveza da se izrađuju srednjoročni planovi javnih investicija.
Međutim, postojeći Zakon o budžetskom sistemu je imao definisane rokove i obaveze ali ih vi niste poštovali. U više navrata prošle godine nije poštovan rok u kome je Vlada trebalo da donese budžet, u roku u kome je trebalo da dostavi Narodnoj skupštini, pa i prilikom usvajanja rebalansa budžeta memorandum u kome treba da bude sadržan i iznos transfernih sredstava lokalnim samoupravama.
Nisam siguran da li lokalne samouprave u ovom momentu znaju koja su to transferna sredstva koja su im na raspolaganju u toku 2009. godine.
Naime, ta transferna sredstva su smanjena 40% u celini i na taj način su opštine u Srbiji dovedene u izuzetno težak položaj, ugrožena je realizacija nekih već započetih investicionih i razvojnih projekata, koji su bili planirani u ovoj godini, oni neće moći biti realizovani.
Vlada je najveći deo tereta ove ekonomske krize prenela na lokalne samouprave koje su u izuzetno teškom položaju, posebno kada se ima u vidu činjenica da u mnogo opština u Srbiji ta transferna sredstva čine preko 50% ukupnog budžeta tih opština.
Kada je planiranje budžeta u pitanju, ni tu se niste proslavili. Kada smo krajem prethodne godine usvajali budžet za 2009. godinu diskutovao sam i kritikovao, pričao sam o tome da je budžet nerealno planiran, a posebno su nerealno planirani prihodi budžeta. Već tada je svima u Srbiji bilo jasno, svima osim našoj vladi, da nastupa ekonomska kriza i da će biti teško sa punjenjem budžeta, a ministarka se tada smeškala i nije verovala u priču i ono o čemu smo mi pričali. Planirali smo povećanje prihoda budžeta od poreza na dobit preduzeća, za 25% ste povećali te prihode, a svima je bilo jasno da neće biti dobiti preduzeća, da neće biti povećanja. Vi ste to planirali da bismo nakon nekoliko meseci imali jedan rebalans budžeta, a sasvim je izvesno da ćemo već na jesen imati i novi rebalans budžeta.
Takođe, to punjenje budžeta se ne vrši planiranom dinamikom i zbog jedne nerazumne odluke Vlade o jednostranoj primeni SSP, čime su prihodi budžeta umanjeni za nekoliko stotina miliona evra. Vi ste kasnije pribegli punjenju budžeta povećanjem akciza na razne robe široke potrošnje i time opteretili široki sloj stanovništva, tako da danas u Srbiji plaćamo gorivo najskuplje u okruženju, a među najskupljima u Evropi da biste na taj način nadomestili nedostajuća sredstva u budžetu, jer ste donosili neke vaše pogrešne poteze i pogrešne odluke.
Poslanička grupa DSS podnela je niz amandmana kojim će pokušati da popravi predloženi tekst Predloga zakona, a mislim da su ti amandmani napisani krajnje konstruktivno i u duhu popravljanja predloženog teksta.
Iskreno se nadam da će Vlada neki od tih amandmana prihvatiti u toku rasprave u pojedinostima i na taj način popraviti predloženi tekst Predloga zakona. Hvala. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem. Gospodine Iliću, dobio sam vašu prijavu kao ovlašćeni predstavnik. Zamolio bih vas da nakon prijavljenih govornika, ima ih još, na kraju, svih 20 minuta, naravno, imate na raspolaganju. To je u redu.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, osvrćući se i na vašu diskusiju i na diskusiju nekih mojih prethodnika u današnjoj raspravi svoju priču i razgovor sa vama, na neki način, započeo bih jednim pitanjem.
Bili ste pomalo neuverljivi i pitam vas, da li zaista verujete da će ovaj zakon definisan ovako kako jeste omogućiti, kako ste rekli, moderno finansijsko upravljanje? Lično mislim da neće ali ne zato i pre svega što je zakon loš i nedorečen, nego zbog činjenice da ne postoji politička volja i politička svest da se javnim finansijama, budžetskim sredstvima ove države raspolaže ne moderno, nego domaćinski, racionalno i primereno vremenu i ekonomskim prilikama u kojima se ova država nalazi.
S jedne strane, vi kažete da je na dnevnom redu od ponuđenih zakona ovaj zakon najvažniji.
Tu možemo da se složimo sa vama. Zakon o budžetskom sistemu i njegov sadržaj i kvalitet zaista promoviše ili pokazuje koliko je jedna vlast odgovorna i koliko je spremna da se na jedan savestan način bavi svojim javnim prihodima, odnosno javnim rashodima. U tom smislu, insistirajući na značaju ovog zakona mogli ste da tražite i da insistirate da raspravu o ovom zakonu vodimo posebno, a ne da stavite u koš sa zakonima, kako već rekoše neki od prethodnih kolega, koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa svim ovim pitanjima, odnosno sa svim onim što podrazumeva zakon o budžetskom sistemu.
Kada usvojimo ovaj zakon, njegova primene u praksi biće ista kao što je način i postupak njegovog prihvatanja, usvajanja ili rasprave o njemu.
Slušao sam uglavnom sve današnje kolege poslanike. Čini mi se da su svi propustili da se osvrnu na nešto što ste vi u lestvici obrazloženja ovog zakona stavili visoko. Vi ste, a nekoliko puta sam rekao, da vam treba dati medalju za hrabrost što izbegavate u svojim zakonskim predlozima da se pozivate na EU, ovaj put ne u tom pravcu, ponovo napravili jedan iskorak. Vi ste prvi ministar u Vladi koji je lepo upakovano i na jedan indirektan način definisao i žigosao nezakonit rad regulatornih tela u Srbiji, odnosno agencija, komisija i ostalih, ponavljam, regulatornih tela. Na hrabrosti vam zaista treba čestiti, s jedne strane.
S druge strane, za nas u SRS to je velika satisfakcija, jer kroz ovo što ste stavili u obrazloženju, a pročitaću kasnije, zaista nam daje pravo za sve naše optužbe i kritike upućene na rad agencija, na rad komisija, regulatornih tela i svih onih koji su, kako ste ovde rekli, neracionalno trošili budžetska sredstva.
Ono u čemu se sada razilazimo jeste činjenica da mi smatramo da te agencija i ta regulatorna tela treba ukinuti, a vi smatrate da ćete problem rasipništva i finansijskih bahanalija u tim regulatornim telima rešiti tako što ćete ih definisati kao direktne ili indirektne korisnike budžeta, odnosno sredstava budžeta Republike Srbije. Smatramo da to time nećete moći da uradite. Smatramo da problem finansijskog poslovanja javnim sredstvima u ovoj državi nije bio problem zbog odsustva zakonske regulative. Imali ste dva zakona i o budžetskom sistemu i o javnim prihodima i javnim rashodima, sada ste ih integrisali u jedan zakon.
Zaista da je bilo volje i opredeljenja da se domaćinski raspolaže sredstvima budžeta Republike Srbije i na svim ostalim nivoima, od opština, pokrajina do Republike, bilo bi sve mnogo drugačije u finansijskom i ekonomskom smislu. Ovako, pozivajući se na zakon, pričajući o njemu da je moderan, da je savremen, možda on i jeste takav u nekim delovima, ali je zaista nedorečen do kraja i neće obezbediti sve ovo na čemu insistirate i danas ubeđujete da će Srbija sa ovakvim zakonom dobiti.
Ovde ste, takođe, rekli da su izmene nužne zbog stvaranja uslova za korišćenje razvojne pomoći EU i obaveza Srbije da oformi odgovarajuće sopstvene institucije za upravljanje fondovima EU, odnosno decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU. Ko nam garantuje da se zbog političke svesti i profila vlasti u Srbiji i sa ovim fondovima i sa ovim sredstvima neće dešavati isto što se dešavalo sa sredstvima u okviru agencija, u okviru komisija i ostalih regulatornih tela, pa čak i kod direktnih korisnika budžetskih sredstava.
O tome smo pričali i razgovarali nekoliko puta, smatramo da je dobro definisati programske budžete, ali smo, takođe, svedoci da je prostora za manipulacije i neracionalno trošenje bilo i kod onih korisnika budžeta koji su svoje budžeta prikazivali i kroz programske budžete.
Lepo je to što kažete šta je budžet, šta on predstavlja, kako treba da se prave realne procene, realne projekcije budžeta, ali, evo, moje pitanje za vas – da li Vlada Republike Srbije ima prava, biću slobodan da kažem, da deli takve lekcije u Srbiji?
Skoro smo se videli u ovoj skupštini i razgovarali smo. Onda sam u svojoj diskusiji pitanjem najavio mogućnost novog rebalansa budžeta. Tada ste rekli gestikulacijom da od toga nema ništa. Koliko čujemo, Vlada sprema rebalans budžeta za septembar mesec. On je nužnost i on je neminovnost. Kada pričamo o realnim projekcijama na koje nas ovaj zakon obavezuje, evo, na današnjem dnevnom redu sledeći zakon koji ćemo razmatrati je Predlog zakon o izmenama republičkih administrativnih taksi.
Sada, pogledajte, gospođo ministre, koliko oni koji promovišu ovaj zakon imaju smisla za projekciju, odnosno realno procenjivanje šta i kako treba uraditi.
U članu 16. tog istog zakona, u tarifnom broju 145 se kaže da se broj osam hiljada zamenjuje sa hiljadu, ali broj 80 hiljada sa 16 hiljada. Sve vrednosti koje ste ovde izmenama i dopunama Zakona predvideli umanjuju se za najmanje 50%. Razumem usaglašavanje zakona, ali smanjenje cifri u ovolikom iznosu govori i ukazuje na promašene projekcije pri donošenju republičkih administrativnih taksi u januaru mesecu.
I tada smo govorili da su takse po određenim tarifnim brojevima zaista velike. Nije bilo sluha za to.
Šest ili sedam meseci posle svega toga dolazimo na Skupštinu i raspravljamo o činjenici da se kroz izmene predlaže da se iznosi od 80 hiljada zamenjuju sa 60, 70% manjim iznosima. To su loše projekcije i loše pretpostavke.
Za loše projekcije ne može da bude kriv nijedan administrativni, da kažem, akt, zakon ili forma. Ne, nego upravo oni koji projektuju budžet, koji projektuju prihodnu stranu, odnosno oni koji projektuju rashodnu stranu.
Imamo problem što se takva slika preslikava i na lokalne samouprave. Da li zaista očekujete da će poučeni ovakvim primerima u lokalnim samoupravama budžeti biti projektovani kako treba? To nije problem zakonskog akta, to je problem svesti onih koji se time bave. Poslovi projekcije budžeta, poštovanja rokova koji su i do sada postojali, ali nisu poštovani, izmenama Zakona se neće ništa promeniti. Ne možete da očekujete realnu projekciju budžeta na nivou lokalne samouprave koja skupštinsku većinu obezbeđuje od skupštine do skupštine. Ali vi nemate mehanizme da se sa tim izborite, da se sa tim suočite i da se tome jednom, posle devet godina konstantnog promovisanja evropskih vrednosti, stane na put.
Imate slučaj da jedna SO donese odluku o lokalnoj taksi kao izvoru i budžetskom prihodu, ali zbog efikasnosti naplate iste taj posao poveri preduzeću iz lokalne samouprave, i onda to javno preduzeće ubire taj prihod i taj prihod ne da budžetu lokalne samouprave – i vi se žalite i vi kukate, tražite zaštitu i nemate pred državom zaštitu da se takvi nonsensi prekinu. Možemo da pričamo koliko god hoćete o lepom i dobrom zakonu. Ovaj zakon suštinski neće razrešiti neke probleme, iako bi bilo dobro da se u Srbiji jedni isti razreše.
Danas govorimo o modernom upravljanju finansijama u državi koja osam godina pred poslanike nije iznela završni račun, u državi koja je činila sve da Revizorska institucija ne funkcioniše. Hoću da verujem da imate nameru da to stavite u funkciju, ali praksa i život u Srbiji zaista pokazuju nešto drugo.
Sada pitam, gospođo ministre, s obzirom na to da ste konstatovali na sve ove probleme od agencija do regulatornih tela, kako ćete izgraditi mehanizme da pozovete na odgovornost one koji su, da kažem onako jednostavno, rasipali novac? Postoje li mehanizmi?
Nema država političku volju da se obračuna sa tim, možemo koliko god hoćete i evropske i moderne i afirmativne zakone da usvajamo, nije problem papirologije. Mnogi zakoni koje su ovaj i prethodni sazivi usvojili nisu našli adekvatnu primenu u praksi. To je suštinski problem ove države. Zato vlast mora da se menja, prvo vlast, pa tek onda zakoni. Kako racionalno razgovarati o budžetu Republike Srbije u kom na rashodnoj strani 36% ukupnih rashoda otpada na penzione fondove, a samo godinu dana ranije to je bilo svega petina, odnosno 25%?
Kako realno projektovati budžet kada država uđe u projekciju budžeta za 2009. godinu planirajući da budžetski deficit bude 75%, a šest meseci kasnije, na osnovu ekonomskih pokazatelja na prihodnoj i, nažalost, katastrofalnih po strukturi, na rashodnoj strani, mi možemo do kraja godine da pretpostavimo da će deficit biti skoro 150 milijardi dinara, a vi se hvalite u uspeh pregovora sa MMF koje ste zasnovali na budžetskom deficitu od 75 milijardi?
Jedan je naš politički odnos i stav prema tom aranžmanu sa MMF, ali opet, šta ako zbog ove nerealne procene i projekcije budžeta i taj vaš pregovor, kakva god da su ta sredstva, možda će se osetiti u Srbiji, ako i taj posao propadne? Zato smatramo da je malo nezahvalno na jedan, rekao bih, vrlo apstraktan način promovisati ovaj zakon.
Verujem da ste vi sa aspekta struke zainteresovani za isti, da hoćete i želite da ga predstavite u najboljem svetlu. Čak neću sa ove stolice da osporim vaše namere, ali, gospođo ministre, Vlada u kojoj sedite, okruženje u kojem sedite zaista nema politički profil, ambiciju i volju da budžetski sistem ove države i sve ostale segmente ovog privrednog i društvenog ambijenta unapređuju. I zato će i ovaj zakon, kao i svi ostali zakoni koje ovaj saziv donosi i ova skupština usvaja, ostati samo mrtvo slovo na papiru. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodinu Stevanoviću.
Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković. Trinaest minuta je preostalo vreme.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospodine predsedavajući. Važeći Zakon o radu predviđa, takođe, da u slučaju prekida rada, a koji nastaje bez krivice zaposlenog, poslodavac može i ima pravo da zaposlenom da plaćeno odsustvo u trajanju od maksimalnih 45 dana i za to vreme, od tih 45 dana, zaposleni će primati platu u iznosu od 60% minimalnog ličnog dohotka, odnosno dohotka koji je zaposleni ostvario u prethodna tri meseca koji ne sme da bude manji od tog minimalca.
Danas ovde pred nama imamo Predlog zakona o dopuni Zakona o radu i ova dopuna se odnosi samo na dve stvari – mogućnost da se ode na plaćeno odsustvo postoji u slučaju smanjenja obima rada i druga izmena, odnosi se na to da se ovo plaćeno odsustvo može ostvariti i više od 45 dana, ali predlagač zakona ne kaže koja je to gornja granica i koliko je to iznad 45 dana.
Prosto, to je malo čudno, s obzirom na to da Vlada, kao predlagač zakona, treba da donese nekakav red u ovaj sistem i treba da obezbedi radna mesta, barem se tako predstavljala da hoće da obezbedi 200.000 novih radnih mesta, i smanji nezaposlenost sa 11,9%. Sada, očigledno ima problem sa tim, što nema dovoljno posla koji nije obezbedila i nema dovoljno dobar okvir, koji nije obezbedila, da bi ljudi mogli da rade i zarade svoj lični dohodak.
Očigledno je da oni ljudi koji su, i one političke stranke koje su sedele 90-tih godina u Vladi sede i danas i očigledno je da Srbija i danas ide potpuno u pravcu 90-tih godina. Ovaj zakon pred nama to pokazuje, Zakon o informisanju to pokazuje. Dakle 90-te u Srbiji izgleda da se vraćaju, zahvaljujući nesposobnoj Vladi.
Hoću da kažem još jednu stvar. Činjenica je da Vlada mora da obezbedi da država funkcioniše.
Ova vlada to naravno ne obezbeđuje. Ona neće da se zameri poslodavcima, zašto da im se zameri, neće da se zameri radnicima, neće da se zameri nikom, i zbog toga ona ne može da vodi ovu državu. Ona mora da uredi okvir da bi država funkcionisala, a taj okvir može da se uredi i tako što će postojati socijalni dijalog između poslodavaca, države i radnika.
Očigledno da on danas ne postoji i potpuno je jasno da Vlada snosi najveći deo odgovornosti za to.
Da vas podsetim, to je ta Vlada koja za sebe kaže, to kaže premijer Cvetković, pri proslavi postojanja godinu dana ove vlade, da je ova vlada znatno popravila imidž Srbije u svetu. Srbija je od 2002. do 2007. godine, i te kako radila na smanjenju siromaštva. Smanjila je siromaštvo sa 14% na 6,6% da budem vrlo precizna, govorim o živim ljudima koji imaju imena, prezimena i koji imaju svoje lice i svoju muku, smanjila je taj broj siromašnih od milion na nešto manje od pola miliona. Ova vlada nije zaustavila taj trend, nego je naprotiv broj nezaposlenih i broj siromašnih među njima rastao, tako da uz sve ono što je ova vlada obezbedila, a to je velika inflacija, a to su silna poskupljenja, a to je nezaposlenost ljudi, ta vlada sigurno nije nikada mogla da popravi imidž Srbije, nego je samo mogla da ga pokvari.
U prilog ovom što govorim ide i to što je izjavio ministar Ljajić, koji danas nije ovde, ali je dovoljno dobro rekao, da je sve ono što se lokalne samouprave bore da ostanu jesu narodne kuhinje.
To pokazuje koliko je taj imidž Vlade dobar i koliko je ta vlada sa takvim imidžom upropastila Srbiju, upropastila industrijsku proizvodnju koja je u padu za 22%, upropastila poljoprivredu. Upropastila je sve čega se dohvatila i, nažalost, zadužila Srbiju do tih mera, da naši unuci moraju da otplaćuju kredite.
Naša zaduženost je sada na nivou BDP, do kraja godine, ona će u ciframa iznositi 27,5 milijardi evra. Domaćini i građani koji jesu siromašni se ne zadužuju, ali se zato Vlada, i te kako zadužuje, jer ona potpuno zna. Ona kupuje vreme, ona neće vraćati te dugove i potpuno je nezainteresovana za to kako će Srbija iz svega ovoga izaći. Niti ima snage, niti je kompetentna, niti ima moralni autoritet da vodi ovu zemlju. Zbog toga je ta vlada koja je nastala na narodnoj mudrosti, da se patriotizam ne sipa u traktor, danas dovela Srbiju i ljude u Srbiji, građane Srbije, da plaćaju benzin najskuplje u regionu, da je ta cena od 103,71 dinar, koliko plaćamo za litar benzina, zapravo 60% opterećena raznim akcizama kojim država pokriva nesposobnost da donese adekvatne odluke i da se izbori sa krizom.
Vlada je potpuno lepo i pametno prebacila teret krize na građane. Evo, ministar nema potrebe da sluša sve ovo, jer je njoj to sve poznato i, na taj način, Vlada, jednostavno, donosi ovakve zakone, zakone u stilu 90-tih. To je ono "niti smrdi, nit' miriše", nećemo se zamerati nikom, nećemo ništa pomerati. Sve će izgledati da radimo u korist jednih, drugih, trećih, u stvari, Vlada radi samo na svoju korist. Nema šanse, dok ova vlada ne ode sa akterima sa političke scene 90-tih, da u Srbiji išta bude bolje. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik, gospođa Lidija Dimitrijević.

Lidija Dimitrijević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, evo danas u objedinjenoj raspravi od četiri tačke dnevnog reda, pred nama je i predlog zakona kojim je srpska vlast odlučila da pojedine republičke administrativne takse promeni. Neke će smanjiti, dok će druge povećati.
Ono što treba istaći kod izmena ovog zakona, jeste smanjenje republičkih administrativnih taksi za 50%, u slučajevima zaštite intelektualne svojine, onda kada je podnosilac prijave fizičko lice. Mislim da je Vlada ipak trebalo da razmisli pri donošenju ovakve odluke, tačnije, da se ovo smanjenje ne odnosi samo na fizička lica, već da se i pravnim licima omogući ovakva pogodnost. Jer, ako se neprekidno govori o tome da su mala i srednja preduzeća ta čije poslovanje treba unapređivati, jer takva preduzeća treba da budu glavni nosioci privredne aktivnosti, kako bi se stvarala nova radna mesta, tačnije, u ovim uslovima ekonomske krize, sačuvala postojeća radna mesta, onda bi trebalo i njima, na neki način, izaći u susret i, ponavljam, pružiti im na ovaj način određene povlastice.
Ovako će smanjenje republičkih administrativnih taksi za prijavu za priznanje patenta, malog patenta, za zaštitu topografije, integrisanog kola, za priznavanje prava za dizajn, za priznanje žiga, kolektivnog žiga, odnosno garancije, za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake, potom, za potvrde, izvode iz registra i uverenja o podacima u vezi sa intelektualnom svojinom o kojima se vodi službena evidencija i sve ostalo što se menja ovim predlogom zakona, a odnosi se na zaštitu prava intelektualne svojine, primenjivati samo kada su u pitanju preduzetnici, vlasnici radnji, a ne i vlasnici preduzeća.
Ako uzmemo u obzir činjenicu, da su u Srbiji prava intelektualne svojine prilično ugrožena, onda bi rešavanju jednog ovakvog problema trebalo pristupiti sa mnogo više ozbiljnosti. S obzirom na to, da pravna država ne funkcioniše, svi zajedno svedoci smo da piraterija cveta na svim poljima. Međutim, sa ovim problemom se ne suočava samo Srbija, već je ovo mnogo širi problem.
Citiraću zaključak sa seminara održanog u Privrednoj komori Srbiji, početkom juna ove godine: ''Carinski organi EU su samo u prošloj godini zaplenili 70 miliona artikala koji su bili falsifikovani, a procenjuje se, da ukupni promet krivotvorenom robom dostiže sumu od neverovatnih 200 milijardi evra.
To su samo neki od pokazatelja ekonomskog značaja prava intelektualne svojine, a na opasnosti sa kojima se susreću potrošači, najbolje ukazuje činjenica, da je falsifikovano više od 60% farmaceutskih proizvoda koji se prodaju preko interneta, što predstavlja ogroman rizik za zdravlje građana.
Zato je zaštita intelektualne svojine neophodna radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Ona podstiče proizvodnju, širenju znanja i širokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga, a potrošačima daje garanciju za kvalitet i poreklo robe.''
Što se Srbije tiče, rečeno je, da je pravo intelektualne svojine osnov slobodnog kretanja robe i kulturnih dobara, čija zloupotreba nanosi veliku štetu, pa je zbog toga zaštiti intelektualne svojine jedan od prioriteta.
Najvažniji podaci Privredne komore Srbije na ovom polju, biće izraženi kroz aktivnosti, partnerstvo sa državnim organima u donošenju nacionalne strategije u oblasti prava intelektualne svojine, zatim, edukaciji menadžera malih i srednjih preduzeća i podsticanju inovativnosti i razvoja novih tehnologija.
Dalje je istaknuto, da mala i srednja preduzeća u Srbiji mogu da postanu izvanredan izvor inovacija, ali pod uslovom da im država pomogne u rešavanju finansijskih problema.
EU je odlučila da malim i srednjim kompanijama smanji naknade za registracije evropskog žiga, pa bi ovaj model bio i jedan od metoda koji bi Srbija trebalo da primeni u cilju razvoja inovacije u malim i srednjim preduzećima.
Moram da priznam da sam vrlo iznenađena da srpska Vlada pri izmeni ovog zakona ne uvažava preporuku EU da budu sagledani i interesi malih i srednjih preduzeća, već samo fizičkih lica. Obično je ono što EU naloži za srpsku demokratsku vlast Božija zapovest, zato ovo predstavlja malo iznenađenje.
Inače, prema podacima Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Srbija se pozicionira vrlo slabo u pogledu patentiranja i to delom zbog malih ulaganja u istraživanje i razvoj, a delom i zbog enormnih troškova za međunarodnu zaštitu koji se kreću od 14 do 50 hiljada evra, pa i više. Srbija, svi pokazatelji to dokazuju, dovoljno ne ulaže u inovacije, jer je stopa izdataka preduzeća na istraživanje i razvoj niska. Takođe, veza između obrazovanja, istraživačkih instituta i komercijalnih sektora je veoma slaba.
Na kraju želim da kažem da je jasno da smanjenje bilo kojih taksi za sobom povlači smanjenje prihoda u budžetu i da bi to mogao da bude odgovor zbog čega se taksa za zaštitu prava intelektualne svojine smanjuje za 50% samo fizičkim, a ne i pravnim licima. Samo po sebi nameće se i pitanje kako će se i ova smanjenja takse nadoknaditi, jer nam je svima dobro poznato koliki problem predstavlja nedostatak novca u budžetu. Međutim, krajnje je vreme da bi ova vlast, koja je poslednjih godina u postupku privatizacije uništila srpsku privredu, trebalo da shvati da počne da radi nešto što je u interesu privrednika. Hvala. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.
Da vam dam jedno obaveštenje.
Pošto na listi prijavljenih imamo još tri narodna poslanika koja su se prijavila za diskusiju po ovoj tački i prijavu gospodina Velimira Ilića kao ovlašćenog predstavnika, mislim da ćemo raditi danas, odnosno da okončamo ovo bez pauze i očekujem da će to biti u narednih 40 minuta, koliko je vreme koje je preostalo poslaničkim grupama i ovlašćenom predstavniku.
Reč ima gospodin Miroslav Petković.
Vreme preostalo za Poslaničku grupu DSS je šest minuta i 30 sekundi.

Miroslav Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, zaista je žalosno što danas učestvujemo u ovakvom pozorištu, s obzirom na to da su poslanici vladajuće većine sjedinili tačke dnevnog reda koje su potpuno nespojive i zaista bih voleo da vidim bilo kakvu vezu između zakona o budžetskom sistemu sa putevima i sa zakonom o radu.
Ministar finansija, nažalost, nije prisutna, tako da ću učestvovati u tom pozorištu tako što ću pokušati da glumim kao da je gospođa Dragutinović prisutna i da se njoj obratim, pa se nadam da će ona to uspeti negde da čuje, a biću slobodan da joj u pismenom obliku dostavim svoju diskusiju.
Ministarka Dragutinović je rekla da je zakon o budžetskom sistemu veoma važan i naravno da se mi sa tim slažemo. To je jedan od naših omiljenih zakona. Podsećam vas koliko su poslanici DSS postavljali pitanja gospođi Dragutinović – gde je budžet kada je kasnio više od mesec dana.
Ovaj predlog zakona uvodi neke novine, donosi neka nova rešenja, ali ćemo pokušati u današnjoj raspravi da izvršimo neke njegove popravke i siguran sam, ukoliko bude bilo dobro volje, da će amandmani DSS biti prihvaćeni na jedan kvalitetan način koji popravljaju tekst zakona.
Ovaj zakon predviđa da ministar, odnosno lice koje ovlasti može novčana sredstva na konsolidovanom računu Trezora Republike investirati na domaćem ili stranom finansijskom tržištu novca ili kapitala. Naravno da je to dobro i da novac treba ulagati, ali najmanje što možemo da očekujemo kao narodni poslanici u Parlamentu jeste da o tome budemo obavešteni. Kada ministarka bude ulagala svoja sredstva na privatne račune, ona o tome, naravno, ne mora da obaveštava Narodnu skupštinu, ali kada se novac građana Republike Srbije ulaže u određene fondove, u određene banke, mislim da narodni poslanici treba da budu obavešteni o tome. Siguran sam da će to ministarka prihvatiti.
Takođe smo reagovali i na budžetski kalendar koji je prekršen, da vas podsetim, nebrojano puta u dosadašnjem mandatu ministarke Dragutinović. To je nešto što je nedopustivo. Budžetski kalendar je jasno utvrđen i znaju se rokovi i datumi kada određeni poslovi, određene radnje treba da budu sprovedene, kada procedure treba da se završavaju i kada Predlog budžeta treba da dođe u Parlament, ali očigledno je da je to gospođi Dragutinović bio jedan od omiljenih članova, jer ga je zaista nekoliko puta prekršila.
To je, pre svega, važno i zbog usvajanja budžeta lokalnih samouprava, jer, podsećam vas da mnoge lokalne samouprave jednostavno nisu bile u mogućnosti da donesu svoje budžeta zato što su čekali usvajanje budžeta na republičkom nivou. Ukoliko lokalna samouprava ne donese budžet u predviđenom roku biće kažnjena na taj način što će biti uskraćena transferna sredstva.
U ovom zakonu nigde se ne vidi odgovornost ministra ukoliko prekrši odredbe ovog zakona. Mislim da nije potrebno posebno naglašavati koliko za jedan grad znači kada se smanje transferna sredstva za nekih 200 miliona.
Mi u Čačku imamo ove nedelje sednicu na kojoj ćemo usvojiti rebalans budžeta, upravo zbog toga što je ova vlada odlučila da uskrati transferna sredstva i na taj način za određenu količinu sredstava, veoma veliki iznos novca, onemoguće neke projekte koje smo planirali u svojoj lokalnoj samoupravi.
Ovaj zakon direktno zadire u članu 44. u ovlašćenja i nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, jer on predviđa da izmena Predloga budžeta mora biti u okviru maksimuma deficita i da se suficit ne može koristiti za povećanje rashoda. To je tako, ali onda neka Vlada donese budžet na svojoj sednici, neka održe konferenciju za novinare, saopšte nam koliki je budžet, koliki je deficit i da onda znamo šta se radi, a onda bi rebalans po toj logici mogao da se usvaja i na telefonskoj sednici Vlade.
Nema nigde odgovornosti za određene rokove kada Vlada treba da obavesti i Narodnu skupštinu i kada lokalni organi samouprave treba da izveste svoje parlamente u određenim rokovima kako će se vršiti privremena obustava izvršenja budžeta. Predvideli smo da je to rok od sedam dana.
Mislimo da je sasvim adekvatan rok kako bi svi bili upoznati sa određenim izmenama ukoliko se ta sredstva obustavljaju.
Ono što je svakako jedan od hitova ovog zakona to je član 103. Predloga zakona, gde ja ne vidim ministra finansija. Ovaj član reguliše prekršaje i apsolutno se ne postavlja odgovornost ministra finansija ukoliko prekrši zakon o budžetskom sistemu, odnosno ukoliko prekrši određene rokove.
I prošli put sam smatrao prilikom usvajanja budžeta, a i sada to smatram, da ukoliko se prekrše ovi rokovi, ministar finansija treba da podnese ostavku.
Podneli smo amandman na ovaj član i nadamo se da će biti prihvaćen, jer zaista pokušavamo da pomognemo ministrima da ovaj posao urade na valjan i kvalitetan način jer se radi o raspolaganju sa novcem građana Srbije.
Kolega predsedavajući, vi ste, takođe, pravnik, pročitajte član 105. koji glasi: ''Ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.'' Dajte da usaglasimo ostale zakone sa ovim zakonom, ne možemo tako da se ponašamo. To je nedopustivo, to je protivustavno, da ovaj zakon bude neki krovni, organski zakon, možemo ga nazvati kako hoćemo, da odredbe ostalih zakona ne važe ukoliko nešto drugo piše u ovom zakonu.
Na kraju, ovaj zakon očigledno uvodi nova ovlašćenja za Vladu i za ministra, a da uopšte ne odgovara na pitanja ukoliko se ona postave vezana za odgovornost i Vlade i ministra nadležnog za oblast finansija.
Gospodo iz Vlade, budite sigurno da ćemo vas uredno, blagovremeno, redovno podsećati na budžetske rokove, kada predlog budžeta treba da dođe u Parlament i kada o njemu treba da se raspravlja, a kada i ove godine predlog budžeta bude zakasnio i bude došao u proceduru posle predviđenog roka, nećete se ljutiti kada budemo ponovo tražili ostavku ministra finansija.
Da počnemo sa jednim konkretnim pitanjem, s obzirom na to da se bliži septembar, pre dva i po meseca smo na to ukazivali prilikom rebalansa budžeta, zaista me zanima kada će biti novi rebalans budžeta Republike Srbije?
I naravno, uz taj rebalans očekujemo da donesete i novi memorandum, jer to je zakonska obaveza i prema ovom zakonu, a zakoni se donose da bi se primenjivali i da bi se poštovali, a ne da bi se predsednik Skupštine hvalio sa brojem usvojenih zakona. Hvala najlepše. (Aplauz.)