Narodni poslaniče, nema povrede člana 27. O članu 27. je već ukazivano.
Mogu samo da vas zamolim da ne zloupotrebljavamo pravo koje nam je dato na osnovu člana 100.
Tražili ste od mene da pročitam član 27, neposredno pre nego što ste dobili reč. Taj član 27. je pročitan, te molim sve poslanike da pažljivije prate zasedanje, sednice Narodne skupštine i da slušamo jedni druge, a nadasve da poštujemo odredbe koje nam omogućavaju pravo da dobijemo reč.
Član 100. me obavezuje da izričem mere ukoliko poslanici insistiraju da krše član 100. i da vršeći nasilje nad procedurom zloupotrebljavaju pravo da dobiju reč.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč, izvolite.

Mislim da ste povredili član 104. stav 3, lično, u odnosu na mene, jer ste izrekli niz kvalifikacija u odnosu na moje postupanje, koje ste nazvali – namernom zloupotrebom u ovom domu, što mislim da nije korektno, a pri tom ste povredili član 27, ponovo.
U članu 100. stav 2. stoji (čitam) iako ste vi to pročitali, ali ne slušate samu sebe: ''Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, na koju je već ukazano.''
Kakve to veze ima sa članom Poslovnika? To ima veze sa vrstom povrede. Član 100. ima desetak stavova. Ukazujem vam šta ste povredili u odnosu na član 100. i kada govorimo o članu 27 ...
Dozvolite mi da završim obrazloženje.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, treći put obrazlažete član 27. Upozoravam vas ...)
Najlepše vas molim da završim obrazloženje u čemu se vaša povreda sastoji, jer ćete to sada prvi put čuti. Niste mogli pre.
(Predsedavajuća: Pročitajte član 100. pažljivo i svoje obrazloženje upodobite sa članom 100.)
Dozvolite da obrazložim u čemu se vaša povreda sastoji. Odakle vam pravo da me prekidate, jer nisam obrazložio u čemu se vaša povreda sastojala? Uopšte se ne odnosi na onu povredu na koju sam prethodno ukazao, nego na sasvim novu.
Govorim o povredi člana 100. stav 3, jer ste me uvredili onim kako ste obrazložili moju malopređašnju povredu i objašnjavam vam čime ste me uvredili – pogrešnom interpretacijom i zloupotrebom vaše interpretacije u odnosu na član 100. Time ste me uvredili, a ne tvrdim vam da ste u ovom konkretnom slučaju, da se vraćamo na član 100, govorim samo kako ste vi mene povredili maločas vašim obrazloženjem i zato ukazujem na povredu člana 104. stav 3, jer to kako se vi ponašate uopšte nije u redu. (Aplauz.)

Narodni poslaniče, svako vaše javljanje da bi se govorilo o povredi Poslovnika nije bilo u skladu sa članom 100. Ono što nije u skladu sa članom 100. jeste zloupotreba prava na dobijanje reči.
Molim vas da to ne činite. Ovo je zaista poslednje upozorenje zbog uvažavanja dostojanstva ove Narodne skupštine, koje u rizik stavljaju narodni poslanici koji smatraju da mogu da zloupotrebljavaju pravo za dobijanje reči na osnovu člana 100.
Narodni poslanik Vladan Batić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, najljubaznije bih vas zamolio, pozivajući se na odredbu člana 100. stav 3, da ni mene ni bilo kog više nikada ne prekidate u vreme kada govori i kada reklamira povredu Poslovnika, jer na to, jednostavno, nemate pravo.
Stav 3. člana 100. kaže da je predsednik Narodne skupštine dužan da nakon toga, prvo je nekulturno, necivilizovano i nevaspitano da nekome upadate u reč, a to je osnovno vaše pravo, ali na ulici a ne u Parlamentu. U Parlamentu morate da poštujete odredbe Poslovnika.
Izneo sam šta je po mom sudu povreda Poslovnika predsednika Narodne skupštine, pozvao sam se na član za koji smatram da je prekršen, a vi ste me dva puta prekidali. Zbog toga tvrdim da ste na taj način, pozivajući se na odredbu člana 100. stav 3, koja vam to pravo daje tek nakon što poslanik završi sa reklamiranjem povrede Poslovnika, a ne u toku govorenja narodnog poslanika. Na taj način nemate pravo i u ovom momentu najmanje što od vas očekujem je da mi se izvinite. Hvala.

Narodni poslaniče, primenjujem član 103. stav 2. Molim vas da konsultujete taj član, pa ćete videti da nema povrede Poslovnika i da je ova povreda izrečena bez osnova.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi još jedanput da govori o povredi Poslovnika? (Ne.)
Narodni poslanik Miloš Aligrudić je registrovan u elektronskom sistemu, gde je u diskusiji prijave za reč. U obavezi sam da prozovem, da pri tom pitam da li je reč o omašci ili je namera da se dobije reč ozbiljna. Pošto poslanik nije u sali, očigledno je reč o omašci. Da li predstavnici predlagača, mr Diana Dragutinović ministarka finansija, Rasim Ljajić ministar rada, žele reč? Molim da se prijavite u elektronski sistem. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist "Marfin Bank" a.d. Beograd, po zaduženju Javnog preduzeća "Putevi Srbije", i Predlog zakona o dopuni Zakona o radu.
Svoje izlaganje počeću za mene najvažnijom tačkom ovog dnevnog reda, a to je Zakon o budžetskom sistemu. Od 2002. godine kada je ovaj zakon prvi put usvojen, nekoliko puta se menjao, i uprkos svim tim promenama, slobodno mogu reći da ga je vreme pregazilo. Pregazilo ga je i kada su u pitanju termini i metodologije i sveobuhvatnost i jasnost, i kada su u pitanju funkcije i procedure. Zato vam sada ovde predstavljam značajno unapređen sveobuhvatan zakon o planiranju, pripremi, usvajanju i izvršenju budžeta Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
Prvo termini. Ovaj zakon je potpuno usaglašen sa međunarodnom statistikom državnih finansija iz 2001. godine. Ovo je posebno važno da bismo izbegli da imamo eventualno lažnu sliku o stanju fiskalne politike. Uvedeni su neki pojmovi koji nisu bili prisutni ranijim zakonom zbog drugih zakona i dokumenata koji su povezani sa Zakonom o budžetskom sistemu, a to je pre svega Zakon o budžetu Republike Srbije i lokalnih nivoa vlasti, finansijski planovi fondova, Memorandum o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici.
Ovaj zakon daje osnovu za temeljnu analizu subjekata koji su obuhvaćeni terminom opšta država, znači, direktnih, indirektnih budžetskih korisnika i vanbudžetskih fondova. Ovo će, u krajnjoj instanci, dovesti do reklasifikacije subjekata i do preciznijeg definisanja opšteg nivoa države. Takođe, ovaj zakon daje osnov da se svi korisnici javnih sredstava uključe u sistem konsolidovanog trezora. Dakle, i ona pravna lica koja u važećem sistemu nisu ni direktni ni indirektni budžetski korisnici, već su na primer agencije i regulatorna tela i mogućnošću da se ona uključe u jedinstven konsolidovani račun trezora, prvo će doći do konsolidacije svih javnih sredstava, bićemo mnogo bolje informisani, i Vlada i Parlament, o tome kako se ta javna sredstva troše. Biće bolja kontrola i racionalnije trošenje svih javnih sredstava.
Prema sadašnjem zakonu, Vlada je predstavljala Memorandum o budžetu, o ekonomskoj i fiskalnoj politici, u proleće, a revidirani u jesen. Iako je isto ostalo u novom zakonu, moram da naglasim da u novom zakonu Memorandum, kao dokument, ima daleko veći značaj. Prvo, taj memorandum uključuje detaljni konsolidovani budžet Republike Srbije što će omogućiti realnu procenu fiskalne politike i fiskalne pozicije, kao i uključivanje svih raspoloživih javnih sredstava u proces prioritizacije rashoda. Napominjem, da je neka, uslovno rečeno, jednostavna konsolidacija javnih prihoda i javnih rashoda i sada postojala, ali ne prema standardima budžetskog računovodstva, nije bio uključen račun finansiranja, deo prihoda, pre svega, sopstvenih prihoda, bio je van kontrole, kao i deo rashoda koji je finansiran iz projektnih zajmova. Dodatno, konsolidovani izveštaj po prvi put će uključiti i konsolidovani izveštaj Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Treća, možda najbitnija novina jeste što će Memorandum uključivati srednjoročni makroekonomski i fiskalni okvir, dakle, srednjoročni okvir rashoda sa utvrđenim limitima sredstava budžetskih korisnika za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine. Dakle, to otvara mogućnost da se mnogo ranije, pre nego što počne praktično procedura pripreme budžeta, obave razgovori i dogovori i da znamo unapred, sa sigurnošću i vremenskim horizontom od tri godine, kakva će biti fiskalna politika.
Inače, proces uvođenja srednjoročnog okvira započet je još 2007. godine, ali zbog čestih promena, nedostatka pravnog okvira koji bi to omogućio, to nije bilo urađeno do danas. U svakom slučaju, svrha uvođenja srednjoročnog okvira i planiranje rashoda za period od tri godine jeste da se umanji negativan uticaj politički motivisanih i kratkoročnih inicijativa i njihovog štetnog delovanja po sistem javnih finansija.
Memorandum će, takođe, uključivati ekonomske i fiskalne posledice svake predložene ekonomske politike i strukturne reforme. Prolećni Memorandum uključiće predlog novih politika, srednjoročne prioritete kada su javne investicije u pitanju, a jesenji Memorandum uključi će usvojene prioritete. Cilj je da se unapredi planiranje kapitalnih investicija.
I konačno, strategija upravljanja javnim dugom biće sastavni deo Memoranduma. Podsećam da je već prolećni Memorandum nešto od ovoga uključio. Dakle, u prolećnom Memorandumu dati su limiti potrošnje budžetskih korisnika, doduše, samo za jednu godinu, i strategija upravljanja javnim dugom. Promenjen je budžetski kalendar. Jedan od nedostataka sadašnjeg budžetskog okvira bila je nedovoljna integrisanost pojedinačnih inicijativa, kao i odsustvo veze između budžeta, ciljeva, politika Vlade i njenih rezultata.
Stoga se uvode novi koraci u budžetski kalendar, a to je utvrđivanje, prvo, a onda i usvajanje, prioritetnih oblasti investiranja, uključujući i nacionalne investicione projekte.
Struktura javnog sektora u Srbiji je relativno složena i ona je deo istorijskog razvoja Srbije. Dakle, centralni nivo vlasti obuhvata budžet Republike Srbije, finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i druge vanbudžetske fondove. Postoji i decentralizovana struktura vlasti sa autonomnim pokrajinama i velikim brojem opština, postoje i javna preduzeća, javne agencije i regulatorna tela. Međutim, javni sektori su, takođe, komplikovani i u većini drugih zemalja, koje su ipak uspele, upravo, zahvaljujući ovom zakonu, da standardizuju javno upravljanje.
Ovaj novi zakon je zaista urađen na osnovu međunarodno prihvaćenih standarda. Iz tih standarda moramo učiti ne zato što treba automatski da ih usvojimo, već zato što su u njih ugrađena iskustva velikog broja zemalja. Razvoj modernog društva pružio nam je mogućnost pružanja finansijskih usluga na nov način, kao i pružanja novih finansijskih usluga.
Razvoj modernog finansijskog upravljanja omogućuje efikasnije funkcionisanje Trezora i bolji pregled finansijske situacije. A bolji pregled nam omogućava da uštedimo novac i izbegnemo buduće fiskalne rizike.
Prema ovom zakonu funkcije Trezora su: naplata prihoda; raspoređivanje aproprijacije i planiranje likvidnosti, ako je potrebno stavljanje na snagu limita rashoda za budžetske korisnike; naglašavanje odgovornosti za stvaranje i upravljanje obavezama, regulisanje plaćanja iz budžeta u dinarskom i deviznom zakonu. Sveobuhvatnost ovog zakona je vidljiva u detaljnim instrukcijama koje su date za budžetsko računovodstvo, izveštavanje, internu finansijsku kontrolu u javnom sektoru, budžetsku inspekciju i eksternu reviziju.
Šta su važne promene u odnosu na Zakon iz 2002. godine? Još jednom ću ponoviti da je to – srednjoročni okvir fiskalnih i budžetskih aspekata; zahtev za konsolidacijom finansijskih izveštaja; veća kontrola sredstava i pojačana interna finansijska kontrola u javnom sektoru. Dakle, ovaj zakon mnogo više naglašava važnost kontrole, kontrole i eks ante, i preventivne i eks post.
I na kraju, ali svakako nije manje važno, stvoren je uslov za korišćenje razvojne pomoći EU.
Budžet je svakako najvažnije sredstvo za kontrolu Vlade, od strane Skupštine. Ja sam sigurna da će ovaj zakon to sredstvo poboljšati. Profesionalno sam zainteresovana za ovaj zakon. Naglašavam, da je zakon usaglašen sa Statistikom državnih finansija iz 2001. godine.
Prošao je mnogo krugova provera, provera od strane stručnjaka MMF, Svetske banke, Direktorata evropske komisije za budžet. Analizirano je dosadašnje iskustvo, dakle, 60 postojećih zakona koji su raspoloživi, na engleskom jeziku, a pet zakona na nama bliskim jezicima i poslednji krug provere ste vi.
Sada bih prešla na sledeću tačku dnevnog reda, a to je: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Dakle, motiv promena ovog zakona je jasan – to je usaglašavanje sa Zakonom o političkim strankama. Ovim promenama se uvode takse za overu izjave osnivača o osnivanju političke stranke i overu izjave člana stranke o članstvu u političkoj stranci. Da ova taksa nije uvedena, koja iznosi 50 dinara, plaćala bi se opšta taksa koja iznosi 460 dinara.
Takođe, taksu ne plaćaju političke organizacije koje su upisane u Registar političkih organizacija, kao i političke organizacije koje su upisane u Registar Udruženja društvenih političkih organizacija.
Promene ovog zakona i njihovo usklađivanje sa Zakonom o političkim strankama je iskorišćeno da se urade još neke manje promene. Sve promene su fokusirane u suštini na smanjenje takse. Dakle, smanjuju se na 50% određene takse u oblasti intelektualne svojine, u slučaju kada je fizičko lice obveznik, i smanjuju se takse za dozvole za međunarodni javni prevoz.
Konačno, precizira se, da se taksa ne plaća za priloge koji se moraju podneti za upis u matične knjige i za zahtev za izdavanje pasoša.
Treća tačka dnevnog reda je: Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist "Marfin banke" a.d. Beograd, po zaduženju Javnog preduzeća ''Putevi Srbije''.
Sećate se, da smo nedavno usvojili dva slična zakona – o davanju garancija Republike Srbije u korist "Sosiete ženeral banke" i u korist "Uni kredit banke", a za potrebe refinansiranja obaveza Javnog preduzeća "Putevi". Ne bih vas više podsećala, jer svi dobro znamo da problem javnog dug preduzeća "Putevi" postoji od njegovog osnivanja i da je najveća akumulacija dugova i obaveza nastala u periodu između 2004. i 2006. godine.
U ovoj kriznoj godini smo rešili da problem funkcionisanja Javnog preduzeća "Putevi" rešimo dajući garanciju. Ovde se radi o garanciji za dugoročni dinarski kredit maksimalnog iznosa do 60 miliona evra u dinarskom znaku. Radi se o srednjoročnom kreditu ročnosti pet godina, a jedna godina je period počeka i četiri godine su otplate. Sredstva ovog kredita mogu se koristiti samo za svrhu refinansiranja postojećih obaveza, dakle, plaćanja prema izvođačima radova.
Sprovedena je javna nabavka. Najpovoljniji ponuđač je bio "Sosiete ženeral". Ta banka je nekako predstavljala referentnu vrednost za zaduživanje, odnosno izdavanje garancija Republike Srbije. U bilateralnim pregovorima sa ponuđačima pokušali su se dobiti što bolji uslovi za Republiku Srbiju. Isti uslovi su dobijeni kada se radi o "Unikredit banci", a slični, ne baš identični, uslovi kada je u pitanju "Marfin banka". Kao što sam i rekla – radi se o roku otplate od pet godina, mirovanje jedna godina, a kamatna stopa je varijabilna, znači jednomesečni euribor, plus fiksne kamatne marže koje iznose 4,15. Tranše će se davati u iznosu od dva do deset miliona evra, a isplate su u periodu do dvadeset dana. Uslov za povlačenje ovih sredstava jeste stupanje na snagu ovog zakona.
Nakon usvajanja i stupanja na snagu ovog zakona smatram da će se rešiti najveći deo problema Javnog preduzeća "Putevi". Dodatno, ovo će uticati na povećanje likvidnosti sistema i na stabilnost kursa, s obzirom na to da ta sredstva dolaze spolja.
Konačno, poslednja tačka dnevnog reda jeste: Predlog zakona o dopuni Zakona o radu.
Ovde se radi samo o jednoj promeni. Ta promena je posledica delovanja ekonomske finansijske krize i smanjenog obima posla u preduzećima. Znači, dodaje se samo stav – gde se produžava mogućnost da plaćeno odsustvo bude duže od 45 dana, s tim, da će se u tom plaćenom odsustvu koje je duže od 45 dana zarade isplaćivati u iznosu od 60% prosečne zarade ostvarene u poslednja tri meseca, a u svakom slučaju, ne manjem od minimalne zarade u Republici Srbiji.
Na ovaj način, i ovim ne dugim ekspozeom, nadam se da sam objasnila suštinu promena ova četiri zakona koji se nalaze pred vama. Očekujem da u danu za glasanje podržite ove zakone. Hvala. (Aplauz.)

Obaveštavam Skupštinu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP narodni poslanik Slobodan Maraš.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Vladan Batić se javio za reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, ovo malo vremena koje imam iskoristiću samo za jednu tačku dnevnog reda, a odnosi se na Zakon o davanju garancija ''Marfin banci''. Kada to kažem, to deluje verovatno veoma iznenađujuće. Zašto? Da li treba da se plati dug putarima? Naravno da treba. Da li zbog toga treba da se uzme kredit kod neke banke? Naravno da treba.
U čemu je onda problem i zašto ja potenciram ovu tačku dnevnog reda? Problem i moje pitanje tiče se banke koja daje kredit. To je ''Marfin banka''. Postavljam pitanje, a to možete videti i na sajtu, koje je puno ime ove banke? "Marfin popular bank". Na šta vas to asocira? Ako ste iole upućeni, ako niste, pitajte Mlađana Dinkića, na "Cyprus popular bank". To je pravni sledbenik "Cyprus popular bank" koja je jedno vreme zvana "Laiki banka".
Po čemu je opet "Cyprus popular bank" poznata? Po tome što su sve one pare na Kipar išle tamo, na fantomske of šor kompanije, ''Braunkort'', ''Anteksol'', ''Verikon'' itd. itd. – četiri milijarde dolara oprale su se na računima koje su te fantomske firme po nalogu ''Beogradske banke'' i Borke Vučić imale kod "Cyprus popular bank", čiji je pravni sledbenik "Marfin popular bank".
Da ne ispadne da sam ja ostrašćen i da pričam štošta, pročitaću vam samo deo izveštaja Dinkićeve komisije, jer sam došao u posed tajnog izveštaja gde piše – strogo poverljivo. Evo šta predstavnici Dinkićeve komisije, naravno, nemam vremena da citiram sve, ponešto govore o ovoj problematici: ''Beogradska banka'' na Kipru je organizovala prijem sredstava na račun svojih komitenata po osnovu priliva kod "Cyprus popular bank" tako što je svojim komitentima davala uputstva za usmeravanje sredstava od strane njihovih kupaca u korist izmišljenih firmi. Ovo više nisu ni one fantomske of šor kompanije, nego izmišljene, potpuno nepostojeće. Ponavljam, ovo je izveštaj Dinkićeve komisije, ''Koliki trejd", "Emesis trejding", "Napasol trejding", "Orlanda limitid", "Donosos trejding", "Aspida" i tako dalje i tako dalje.
Kada je "Cyprus popular bank" dobila priliv u korist neke od navedenih firmi, ona je u dogovoru sa ''Beogradskom bankom'' na Kipru sredstva usmeravala na račun banke ili na račun firmi koje kontroliše banka. Dalje su transferi vršeni u korist firmi čiji su to prilivi, kao što je napred opisano, čime "Cyprus popular bank" nije poslovala na propisani način. To je čak i Dinkić konstatovao, i to je problem.
Gospođo ministarka, ne znam, pretpostavljam da vi to niste znali, ali ovo uopšte nije naivna priča. Samo tražim da ovo proverite, da li je to banka koja je uz pomoć bivšeg predsednika Kipra Tasosa Papadopulosa učestvovala u aferi "Kiparske pare", u aferi kojom su neznano kud otekle milijarde iz Srbije, zbog koje sam protiv Mlađana Dinkića pre dve godine podneo krivičnu prijavu na koju tužilaštvo ne reaguje, ni procesuiranjem, ni odbacivanjem. Plašim se negativnih konotacija koje u javnosti može imati davanje garancija ovoj banci ako je ona pravni sledbenik "Cyprus popular bank". Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Radojko Obradović, zamenik predsednika Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodine Ljajiću, pre svega, kada je ova sednica otvorena, čini mi se u sredu prošle nedelje, po našem Poslovniku moguće je objediniti tačke dnevnog reda, to je urađeno u skladu sa Poslovnikom i ove četiri tačke su, kao što ste obrazložili, objedinjene. Sada ste ispustili, to nije uradio ni ovlašćeni predlagač objedinjene rasprave u sredu, a vi ste ispustili da objasnite kakva je veza Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o radu, mada to možemo da obrazlažemo u toku jedne rasprave.
Pažljivo sam pročitao i jedan i drugi zakon, nisam uspeo da shvatim te suštinske veze koje povezuju ta dva zakona, osim što su deo jedne države. Među vama ima bivših poslanika, pa bi možda gospođa Stojanović to mogla da nam objasni.
Ovo su četiri izuzetno važna zakona i potpuno se sa vama slažem da je Zakon o budžetskom sistemu jedan od osnovnih zakona za funkcionisanje države. Ako se uzme u obzir da je javni sektor kod nas između 45 i 50% BDP, onda je još važnije da se posvetimo ovom zakonu.
Mogu da razumem zašto ste išli na kompletnu promenu zakona. To je moglo da se uradi izmenama i dopunama postojećeg Zakona, ali se slažem da je uvek bolje napraviti celovit predlog, izbegavaju se eventualne omaške i onda je to jedinstven predlog. Slažem se sa ovim što ste vi uradili.
Takođe, nalazim još jedan razlog koji vi niste istakli, ali je vrlo važno hitno promeniti postojeći Zakon da bi se zatrli tragovi ovog koji je na snazi. Naime, u prethodnih godinu dana je prekršen neograničeno mnogo puta i kršimo ga i u ovom trenutku.
Da podsetimo još jednom, prekršen je član koji predviđa da budžet bude predložen Skupštini 1. novembra. Budžet je predložen više od mesec dana kasnije. Predložen je član koji kaže da Vlada mora da nam dostavi izveštaj budžetske inspekcije. Taj izveštaj još uvek nismo dobili. Predložen je član koji kaže da uz budžet morate da dostavite Memorandum. Nisam video da je poslednja promena budžeta koji je napravljen u aprilu rezultirala promenom Memoranduma. Uradili ste Memorandum za 2010. godinu, ali su promenjeni osnovni parametri na kojima je bazirana ekonomska politika u 2009. godini.
U Zakonu o budžetskom sistemu koji je sada na snazi, ni u ovom koji predlažete, nigde ne kažete da revizija budžeta može da rezultira izostajanje revizije Memoranduma, kaže se da je to jedinstvena celina. Ako se promene najvažniji parametri na kojima je zasnovana ekonomska politika to mora da rezultira i promenom osnovnog akta.
Prekršili ste i član koji kaže da završni račun treba da nam dostavite do 1. jula, dostavili ste ga 6. jula. U sadašnjem zakonu je rok 1. juli, vi ste to promenili u ovom predlogu i sada će biti 15. jul. U Zakonu koji je sada na snazi to je bio 1. jul.
Nije loše da ta neka ružna iskustva ostavimo za nama, da zaboravimo sve ovo što ste radili u prethodnih godinu dana i da se okrenemo predlogu koji je pred nama. Pozdravljam nove definicije koje ste uveli i centralni nivo države i opšti nivo države, posebno pozdravljamo uvođenje pojmova ''vanbudžetskih fondova''. Do sada smo imali situaciju da mnoga pravna lica na koje država prenosi javna ovlašćenja ne podležu nijednoj kontroli, nijednoj inspekciji. Pošto nisu deo budžeta, budžetska inspekcija ne može da ih kontroliše. Pošto nisu deo državne uprave, inspekcija državne uprave ne može da ih kontroliše, a tamo je moguće da se dešavaju različite stvari.
Ono što meni nije ostalo jasno, pretpostavljam da ćete na kraju odgovoriti, to je – da li i komore potpadaju pod ta pravna lica? Na komore država prenosi javna ovlašćenja, pa su tu i Lekarska komora i Farmaceutska komora i Inženjerska komora i mnoge druge u kojima je članstvo obavezujuće da biste radili svoj posao. Navešću vam primer Inženjerske komore.
Morate da završite tehnički fakultet da biste postali inženjer. Morate da uradite diplomski rad. Morate dve godine da radite u struci. Morate da položite državni ispit koji se polaže pred državnim organom, a strukturu tog ispita definiše nadležno ministarstvo. Nakon svega toga morate da se učlanite u Komoru, da plaćate godišnju članarinu, da od njih dobijete licencu da biste mogli da radite posao.
Kada smo ovde pokušavali da otkrijemo kakav je status tih komora – osnovane su zakonom, članstvo u njima je obavezujuće, a nijedan državni organ ih ne kontroliše. Ne mislim da su to sredstva koja su red veličine stotine miliona evra, ali su to, u svakom slučaju, preneta javna ovlašćenja na određene institucije koje onda niko ne kontroliše. Ovo sigurno otvara put ka kontroli svega toga i to je stvar koju ćemo mi pozdraviti.
Posebno ste istakli da se naglašava odgovornost i ja moram da primetim da se ovim zakonom uvode mnogo veća ovlašćenja na ministarstva i Vladu, kojim će ona moći da kontroliše sve direktne i indirektne budžetske korisnike i sva pravna lica u vanbudžetskim fondovima. Jedno šta ste zaboravili, a to je odgovornost Vlade i odgovornost resornog ministra. U ovom zakonu se apsolutno ni na jednom mestu ne pominje da Vlada može za bilo šta da bude odgovorna i da resorni ministar za bilo šta može da bude odgovoran. Čini mi se da je to krupna manjkavost, ako nema i te vrste odgovornosti, onda sistem realno nije zaokružen.
Posebno ste istakli da će Memorandum o budžetu biti sveobuhvatniji dokument nego do sada. Šta se dešava sa situacijama kao što smo imali sada. Opet je ostala pravna praznina šta će se desiti ako u toku godine imamo tri ili četiri različita budžeta. Da li će svaki put biti Memorandum? To u zakonu ne piše, jer kaže da Vlada Skupštini dostavlja Memorandum, dostavlja budžet i dostavlja finansijske planove. Ako se promene krupni elementi ekonomske politike, mora da se promeni Memorandum, jer taj memorandum prestaje da važi.
Ono što je naša zamerka na član kojim se definiše sadržaj rasprave o budžetu, prvi put izostaju zakoni koji treba da omoguće punjenje tog budžeta. U tom članu se nigde ne navodi da imate obavezu da dostavite i sve prateće zakone. To može da se podrazumeva, ali je to u prethodnom Zakonu pisalo. Takođe, predlažemo da u okviru, kao sastavni deo budžeta, budu i planovi javnih nabavki. Jer, svuda u razvijenim zemljama EU plan ozbiljnih javnih nabavki mora da bude sastavni deo budžeta. Morate priznati da su to stvari koje se ne planiraju 15 ili mesec dana unapred, nego moraju da se planiraju mnogo duže. Tako da bi taj plan javnih nabavki, takođe, morao da bude sastavni deo ovog akta.
Što se tiče budžetskog kalendara, iznenađuje me da ste ostali na sadašnjem budžetskom kalendaru, jer je 15. novembar i dalje rok, 1. novembar je i dalje rok kada to dolazi u Skupštinu. Nigde se u razvijenim zemljama Evrope budžet ne usvaja tako kasno. Najčešće se usvaja u oktobru, najdalje, tamo, negde, do 10. ili 15. novembra. Ne vidim razloga da i Srbija ne krene tim putem i da ovu stvar dodatno uozbiljimo time što ćemo kalendar pomeriti za mesec dana unapred, tim pre što smo ranijih godina imali prilično dramatične situacije, da čekamo poslednji dan zasedanja i neke dramatične sednice u kojima moramo i budžet da usvojimo za nekoliko dana. Mislimo da je 15. novembar dovoljan rok da se usvoji budžet da bi onda i lokalne samouprave imale dovoljno vremena da do kraja tog istog novembra usvoje budžet. Sada je to 25. decembar.
Vrlo je interesantna odredba koja se odnosi na privremeno finansiranje. Jako je važno što ste promenili odredbe koje su sada na snazi, ali nije dobro što ste precrtali sliku jednog konkretnog događaja koji smo imali pre dve godine. Naime, naš Zakon o budžetskom sistemu predviđao je privremeno finansiranje koje traje tri meseca. A, šta će da se desi 1. aprila ako se budžet ne usvoji? Imamo situacije, praktično, da nismo imali četvorogodišnji ciklus ne pamtim koliko dugo. Vrlo je realno da izbori budu u decembru ili januaru, u situaciji kada Vlada ne funkcioniše, nema ko da usvoji budžet. Pregovori o trajanju Vlade, jeste da su poslednji put trajali manje, ali mogu da traju dovoljno dugo. Šta će se desiti ako budžet ne bude usvojen? Da li država treba da stane, po sadašnjem Zakonu, 1. aprila ako budžet ne bude usvojen 31. marta? Naravno da ne. Da li treba da idemo u neko stanje koje nije regularno.
Vi ste precrtali situaciju koju smo imali 2007. godine kada je privremeno finansiranje produženo za tri meseca. Vi sada državu zaustavljate 1. jula, jer kažete – budžet mora da se usvoji. Morate i vi da predložite budžet do 1. novembra, pa ga niste predložili. Morate i vi da predložite Memorandum, pa ga nema. Morate i vi da predložite izveštaj budžetske inspekcije, pa ga nema.
Mislim da je mnogo bolje rešenje da se ide na 1/12, da ako se ne usvoji budžet, da se finansiranje radi iz meseca u mesec, do donošenja budžeta, a da svakog meseca može da se finansira i potroši 1/12 prethodnog budžeta. To je mnogo zdravije rešenje. Sve mora, pa se ništa ne desi.
Uveli ste posebna ograničenja budžeta. Imate jedan član koji kaže da u toku rasprave u Skupštini moguće je menjati budžet, ali dajete ograničenja da Narodna skupština ne može da utiče na deficit i ne može da preusmerava suficit. Potpuno razumem vašu ideju i mogu da se složim sa tom vašom inicijalnom idejom. Ne možete jednim zakonom da ograničavate prava Narodne skupštine. To prosto nije moguće. To ograničava prava narodnih poslanika u toku rasprave o budžetu. Imam razumevanja i razumem zašto ste to predložili. To ne možete da uradite jer Ustav Republike Srbije to ne poznaje. Ne možete da nametnete takvu stvar.
Dešava se da ovde budu prihvaćeni amandmani, na kraju krajeva glasovima članova vladajuće većine je promenjen bitno Zakon o akcizama, pa ste taj zakon vratili ponovo u raspravu. Time ste ograničili ustavno pravo Narodne skupštine i direktno ste ovim zakonom nametnuli ograničenja Narodnoj skupštini.
Takođe, mogli ste da kažete budžet je nepromenljiv akt i na njega ne mogu da se podnose amandmani, on ne može da se promeni zato što je to naša politika i gotovo. To je sledeći korak. To ne možete na taj način da definišete.
Što se tiče izveštavanja, već smo rekli da to prilično slabo funkcioniše. Postoje brojne obaveze, ali ništa se ne desi ako vi te obaveze ne ispunite. Što se tiče izveštavanja, mi smo kod svih situacija uveli obavezu da obavestite Skupštinu. Recimo, vi predviđate da postoji mogućnost ako na budžetu imate slobodna sredstva da možete da ih investirate na domaćim i stranim finansijskim tržištima. I to je pohvalno. Ako imate slobodna sredstva naravno da ih treba investirati. Tu treba primeniti pravilo koje važi u fudbalu, a to pravilo glasi, pošto vi često citirate pravila iz nekih drugih sportova – fudbal je igra u kojoj se daju i primaju golovi. Drugim rečima, ako investirate sredstva, vi možete da zaradite, ali isto tako možete da izgubite, jer ne postoji ulaganje koje je stoprocentno sigurno.
Prema tome, ako se radi sa državnim parama, onda Narodna skupština za takve situacije mora da bude u nekom prihvatljivo kratkom roku obaveštena da se takva stvar dešava. Nama je ovde još uvek ostalo nejasno, da li su naše devizne rezerve plasirane u neke od banaka u Americi, koje su, recimo, bile u ozbiljnim finansijskim problemima. Verovatno ne. Mi nikada nismo dobili konkretan odgovor na to pitanje.
Prema tome, podržavamo ovakav član ali tražimo da Skupština bude blagovremeno informisana da bi nas jednog dana mnogo manje sve zajedno bolela glava.
Potpuno pozdravljamo ideju da se sopstveni prihodi na jedan drugačiji način analiziraju i prate, tim pre vodeći računa o tome da smo u prethodnom rebalansu, pre nešto više od dva meseca, usvojili Zakonom obavezu da 40% sopstvenih prihoda postanu sastavni deo budžeta. Čini mi se da tu nešto slabo ide sa primenom tog zakona i čini mi se da ni Ministarstvo finansija, ni Vlada nisu u mogućnosti da tu odredbu primene do kraja.
Sopstveni prihodi su prilično crna rupa u našem sistemu javnih finansija i apsolutno se moraju na mnogo transparentniji način i kontrolisati i pratiti. Pozdravljamo to što je sastavni deo člana 1. budžeta – iskazani sopstveni prihodi. Nadamo se da će sa ovim izmenama u okviru ovog predloga zakona to ići samo u pravcu jačanja tih instrumenata.
Vrlo je interesantan član 105. zakona. Nema gospodina Ratkovića, predsednika Zakonodavnog odbora. Član 105. zakona kaže vrlo interesantnu stvar – ako odredbe drugih zakona, odnosno propisa, nisu u skladu sa ovim zakonom, primenjivaće se odredbe ovog zakona. Moram priznati, vrlo neobično rešenje. Nema neograničeno mnogo tih zakona, ali danas ste bili na sednici Skupštine i videli ste na koliko različitih načina mogu da se tumače odredbe Poslovnika, pri tom, može da bude povređena procedura, ali može da bude šteta po proceduru ili ne. Ovo je zakon koji treba da reguliše 50% bruto društvenog proizvoda Srbije.
Morate priznati da nije dobro da imamo odredbu koja je ovako neodređena, jer će to iziskivati milion različitih tumačenja i mogućnosti da na različite načine regulišemo istu stvar. Imao sam prilike da vidim i Nacrt zakona. Tamo je pisalo nešto drugo (rađeno je pre nekoliko meseci). Ne znam zašto ste se odlučili za jednu ovakvu stvar i ne znam kako je moguće da odredba jednog zakona, koja je potpuno identične pravne snage kao bilo koji drugi zakon, može da poništi odredbe nekog drugog zakona. Jeste da je ovo krovni zakon, ali čim u naslovu ima zakon, naš pravni sistem ne poznaje zakone prvog, drugog i trećeg reda. Prilično je neobično da ste to uradili u ovom predlogu zakona.
Naravno, kada dođemo do rokova kada se zakon primenjuje, programski deo budžeta, ona čuvena želja da se uvede red u budžet, važi tek od 2015. godine. Kada se setimo da su programski deo budžeta Ministarstvo vera, a ne Ministarstvo infrastrukture ili Ministarstvo ekonomije, onda je jasno zašto je ovo. Da li je moguće da Vladi Republike Srbije treba šest godina da pređe na programski deo budžeta. Pa, valjda svaki od tih programa koji se u bilo kom od ovih ministarstava sprovode treba da podrazumeva da ima neki papir ili neki program, i da za to treba šest godina da bismo uveli u red? Apsolutno mislimo da je taj rok određen paušalno, da se to čeka neka sledeća vlada. Šest godina je praktično još jedan i po izborni ciklus i to nas čeka tek onda. Zašto to ne bi bilo 2012. godine, da ne preteramo, ne treba neke stvari raditi na brzinu, ali 2012. je sasvim prihvatljiva.
Predložili smo amandman kojim se menja i kojim se uvodi odgovornost. Pošto ste vi rekli da je naglašena odgovornost jedna od osnovnih dimenzija ovog zakona, član 103. predviđa odgovornost za kršenje ovog zakona. Mi predlažemo da se još doda poslednja alineja koja kaže da su prekršajno odgovorni svi oni koji ne poštuju rokove i odredbe ovog zakona. Pa, ako ministar, odnosno Vlada Republike Srbije ne poštuju ove zakone, onda i oni moraju da budu u rangu svih ostalih, jer ako može da se uvede prinudna uprava za lokalnu samoupravu, ne vidim razloga zašto Skupština ne bi kontrolisala i rad Vlade. Sami ste rekli da je smisao ovog zakona upravo uvođenje sistema kontrole.
Da završim, mislimo da je dobro promeniti ovaj zakon, predložili smo određenim brojem amandmana, o kojima ćemo govoriti i o nekim drugim aspektima, o kojima nisam stigao za ovo kratko vreme, dakle, usvajanjem tih amandmana ovaj zakon bi se sigurno bitno popravio. Videćete, kao i uvek, amandmani su vrlo korektni i utiču samo na bitne stvari u zakonu. Usvajanje tih amandmana bi bitno popravilo ovaj zakon, jer on u ovakvoj meri sigurno ne omogućuje ispunjavanje svih onih ciljeva koje ste vi izneli. Hvala. (Aplauz.)