Ovo je set od tri amandmana koji u stvari predstavljaju jedinstvenu celinu jer treba da upotpune da sadržina budžeta, odnosno memoranduma bude kompletirana i da nam omogući da mnogo jasnije i preglednije kontrolišemo kako se troše državna sredstva.
Član 35a bi trebalo da bude dodati član, koji u stvari definiše šta predstavlja plan nabavke. Plan nabavke bi trebalo da obuhvati osnovna sredstva za rad direktnih budžetskih korisnika, a to su: zgrade, prevozna sredstva, informaciona oprema i usluge, druga oprema, zemljište, prirodna bogatstva i druga osnovna sredstva. Sa takvim planom se ne bi desilo ovo što imamo u izveštajima budžetske inspekcije.
Kada pažljivo pogledate ovo što ste nam dostavili, jedna od nezavisnih agencija je u 2007. godini oštetila budžet Republike Srbije za 69 miliona i budžet AP Vojvodine za milijardu i 411 miliona, usled toga što je uplaćen beskamatni avans privatnom preduzeću za zakup poslovnih prostorija za 55,8 miliona. Agencija je platila skoro milion evra za zakup određenog poslovnog prostora, a 14 miliona i 800 hiljada dinara uložila je u osnovna sredstva, prostorije, bez prava da se ovo ulaganje uopšte uzme u obzir prilikom umanjenja zakupa.
Ako ovako posluju nezavisne agencije i ako se ovako odnose prema državnim parama, milijardu i 400 je mnogo više nego što će biti kredit koji ste nam predložili pre nekoliko dana da popunite deficit u budžetu, i ako bi to bilo sastavni deo ili ako bismo mi o ovim stvarima ovde transparentno raspravljali prilikom donošenja budžeta, onda bi budžetska inspekcija imala sigurno mnogo manje posla i u ovakvim izveštajima bi bilo mnogo manje stranica nego što imamo danas. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)                        Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Mašić i Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Tabaković i ja smo podneli amandman na član kojim se reguliše utvrđivanje, u stvari, Predloga budžeta i Predloga odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i dostavljanje Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalnih samouprava i to da se u članu 42. posle stava 3. doda stav 4, koji treba da glasi: ''Ako Vlada do 1. novembra ne dostavi Narodnoj skupštini Predlog zakona o budžetu Republike Srbije zajedno sa revidiranim Memorandumom, predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine.''
Ovde smo prvo želeli da preciziramo koliki vremenski period može biti privremeno finansiranje i zato je po nama deplasirano da se u članu 46, kojim se reguliše fiskalna godina i privremeno finansiranje, u poslednjem stavu ovog člana, daje mogućnost da se privremeno finansiranje, izuzetno, može produžiti još za tri meseca, tako da ukupno traje šest meseci, u suštini pola fiskalne godine da bude privremeno finansiranje, što mislim da je potpuno nesvrsishodno i za sve budžetske korisnike bi doneo izuzetno tešku situaciju.
U suštini, ovim članom smo hteli da se jasno odredi i precizira odgovornost Vlade kao predlagača budžeta, da ispoštuje budžetski kalendar, koji je inače regulisan članom 31. i decidno je navedeno da Vlada ima obavezu da dostavi do 1. novembra Narodnoj skupštini Predlog zakona o budžetu, jer bi u suprotnom bilo dovedeno u pitanje izvršenje budžeta i poslovi koji treba da se obave od strane budžetskih korisnika, kao i da, u suštini, Vlada mora da ima određenu obavezu i odgovornost, a ne samo da ona određuje rokove, izriče kazne za nepoštovanje rokova drugim učesnicima u donošenju budžeta.
Faktički, ovim bi se značajnije pooštrila obaveza i odgovornost Vlada i, u krajnjem, budžetski korisnici bi se stavili u bolji položaj.
Hvala. (Aplauz.)

Vreme na raspolaganju Poslaničke grupe Napred Srbijo je 15 minuta i 30 sekundi.
Reč ima Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Koristiću vreme ovlašćenog predlagača i trudiću se da zadržim normalan ton, pristojan ton. Ali, moraću da pozovem javnost da pažljivo sasluša obrazloženje za odbijanje ovog amandmana, da proverim da li javnost još uvek ima sluha za odgovornost Vlade koja želi da vodi ovu državu.
Čitav zakon o budžetskom sistemu je usmeren u najvećem delu na donošenje budžeta.
Ako ovaj zakon predviđa kazne za sve one koji ne urade neki deo posla u postupku planiranja, donošenja i izvršavanja budžeta, a samo za sebe ne ostavi takvu meru odgovornosti, postavlja se pitanje – čemu služi ovaj zakon?
Tražili smo da Vlada snosi odgovornost ako ne poštuje sopstveni zadati rok, 1. novembar, za dostavljanje Narodnoj skupštini Predloga zakona o budžetu. U obrazloženju Vlada, verovali ili ne, kaže sledeće: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže da ako Vlada ne dostavi do 1. novembra Narodnoj skupštini Predlog zakona o budžetu, vrši se privremeno finansiranje najduže prva ti meseca fiskalne godine, pa bi se prihvatanjem ovog amandmana stvorila mogućnost da se uskrati pravo Narodnoj skupštini da donese budžet.'' Šta može da usvoji ako joj Vlada ne dostavi predlog? Ovo je elementarna logika koja se dovodi u pitanje. Ovo nije moja ljutnja, zato sam rekla da ću zadržati pristojan i normalan ton.
Ne mogu da shvatim da zaista mislite da ovako nešto treba normalno oćutati i dozvoliti da usvojimo zakon, da svi imaju neke obaveze sem Vlade, da u roku koji je sama dala, dostavi Narodnoj skupštini Predlog zakona o budžetu da ga ona usvoji.
Zašto ne pristaje na rok? Jer unapred zna da neće stići da ga uradi. Zašto taj rok nije produžila? Čemu služe svi ostali rokovi i sve ostale prekršajne kazne, uskraćivanje para, ako sama Vlada, koja treba da primer da svima ostalima, ne poštuje taj rok?
Zaista mislim da ako je ijedan amandman trebalo usvojiti onda je to ovaj – da Vlada poštuje svoj rok, a kazna za to je privremeno finansiranje koje jeste krajnji rok. Niko Vladi ne brani da odmah u januaru izađe sa predlogom budžeta da se on usvoji, i da se to privremeno finansiranje prekine.

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Arsen Đurić i Miloš Radulović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovana gospođo Dragutinović, ne samo da ste kršili Zakon o budžetskom sistemu, već ćete na osnovu ovog predloga zakona kršiti i Ustav Republike Srbije. Naime, u članu 49. Ustava Republike Srbije u tački 11) stoji da Narodna skupština usvaja budžet i završni račun na predlog Vlade.
S obzirom na to kako stoji u članu 44, koliko ga ja razumem, nećemo morati da diramo ni maksimum deficita, nećemo moći da diramo suficit, onda ispada da će Vlada RS na svojoj sednici usvojiti budžet za narednu godinu. Možda odete i dalje od toga. Verovatno da ćete rebalans budžeta usvajati, onda, na telefonskoj sednici Vlade.
Uostalom ovde se ničim drugim ne bavimo kada ste vi u pitanju, s obzirom na to da funkcionišemo po sistemu tri pa jedan – usvojite budžet, pa napravite pogrešnu procenu, posle tri meseca idemo na rebalans, pa ponovo se pogreši u proceni, onda se ponovo ide na rebalans, pa na još jedan rebalans, pa ponovo na budžet. Dajte da jednom radimo ovaj posao onako kako treba, zašto nas građani Srbije i plaćaju i zbog čega jesmo ovde, da uradimo ovaj posao na jedan kvalitetan način, a ne da vam dopustimo da se igrate sa svima nama i sa vašim pogrešnim procenama koje nas neće nigde odvesti.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Arsen Đurić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovana predsedavajuća, podneli smo amandman na član 46. kojim smo precizirali da privremeno finansiranje u izuzetnim situacijama ne bude ograničeno samo na tri meseca, odnosno, izuzetno, posle toga još na tri, prosto, zato što nas je praksa naučila da se mogu desiti i ovakve situacije – naime, pre dve godine znate da je bilo problema oko formiranja Vlade, pa se mogu desiti i neke druge okolnosti koje mogu da prouzrokuju da ne bude donesen budžet na vreme i da se privremeno finansiranje produži i preko tih mogućih šest meseci, a onda nemamo definisanu situaciju u budžetskom sistemu, šta onda raditi u takvoj situaciji?
Precizirali smo da ukoliko se desi tako nešto da važi stari budžet, odnosno da se mogu trošiti aproprijacije mesečno do jedne dvanaestine prethodnog budžeta i to bi praktično ispeglalo svaku eventualno moguću situaciju kada budžet ne bude donesen na vreme.
Vaše obrazloženje je da je to bilo moguće do 2002. godine, ali da su neke lokalne samouprave više godina bile na privremenom finansiranju, apsolutno nije relevantno, jer, prosto, postoji i zakonska osnova lokalnih samouprava da moraju da donesu budžete na vreme. Prema tome, ako se ne donese budžet lokalne samouprave na vreme, ona se raspušta.
Zašto ne bi ostala ova odredba da se definišu ovakve situacije kada se budžet ne donese na vreme, da znamo na koji način se troše pare i kako će država funkcionisati posle proteka od šest meseci koje su definisane u budžetskom sistemu? Mislim da postoje realni razlozi da ovakav amandman bude prihvaćen i zato vas pozivam da razmislite o tome.

Vratićemo se na član 46. koji je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Saša Maksimović i Milan Knežević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.