Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 100. Predloga zakona reč je o prihodima koje ostvari Uprava za javna plaćanja. Po samom Predlogu zakona ta sredstva mogu da se koriste samo u okviru Ministarstva finansija i u okviru uprava u sastavu Ministarstva finansija.
Moram da pitam prvo ministra finansija da mi kaže koliki je prosek zaposlenih u Upravi za javna plaćanja. Tvrdim da oni imaju čak i veće plate nego ministri, da ne pričam o nekim drugim zaposlenim u organima državne uprave, na prvom mestu. Na drugom mestu, kakav to oni sopstveni prihod imaju? Imaju zahvaljujući svom monopolskom ponašanju da svako plaćanje koje ide preko bilo kog republičkog organa ili bilo koje lokalne samouprave mora da prođe preko Uprave za javna plaćanja i ona na osnovu toga naplaćuje jednu određenu naknadu. Znači, Uprava za javna plaćanja koristi sredstva budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih samouprava.
Zato bi, gospođo ministre, bilo sasvim pravedno da sva ministarstva raspolažu tim sredstvima na osnovu nekog plana i programa koji biste vi doneli. Ovim amandmanom vam se ostavlja ta mogućnost. Ovako, najveći deo sredstava i dalje će da troši Uprava za javna plaćanja, ono malo što bude preticalo, jer stvarno puno troše, a malo rade, to mogu da vam kažem, dakle, ono što bude preticalo najverovatnije je da će da se usmerava za neke seminare i neko obrazovanje koje će biti toliko natrpano da većina onih koji idu neće ni znati gde idu, ni zašto idu, jednostavno, ići će samo da bi išli.
Na taj način, u mnogo težu situaciju stavili su druga ministarstva čiji zaposleni i radnici stvarno treba da imaju određenu edukaciju, da se upoznaju bolje sa svojim poslom i u krajnjem slučaju, kako vi to tvrdite, da se bolje upoznaju sa evropskim zakonodavstvom, a ne da to bude privilegija ministarstava koja imaju novac, na prvom mestu Ministarstvo finansija, a da ne pričam o Dinkiću i drugima koji ga stvarno troše kad god stignu i kako god stignu! (Aplauz.)

Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 103. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Slobodan Maraš, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 103. amandman je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Veroljub Arsić. Molim vas da pritisnete samo jednom dugme.

U članu 103. se predviđa neka vrsta kazne ukoliko korisnik budžetskih sredstava neka određena sredstva investira u neku banku, bez znanja i saglasnosti određenog organa, predviđeno u članu 10, ovog zakona, i o tome ne obavesti Upravu trezora.
Mogu da kažem da je to pitanje investiranja lokalne samouprave, pa čak i ministarstava, raznih uprava koje imaju određena sredstva na svojim trezorskim računima, dakle, da je to pitanje investiranje u poslovne banke prilično sumnjivo. Prvo, nije mi poznato da li se oglašava neko takvo finansiranje i ko će raspolagati sredstvima budžeta lokalnih samouprava? Da li se raspisuje poziv? Da li se daje javna nabavka ili, to, na svoju ruku, onako kako stignu, ili onako kako se kome sviđa, ovlašćena lica zaključuju ugovore o deponovanju sredstava?
Sada, mi živimo u vreme svetske ekonomske krize. Evo, ministar finansija i predsednik Vlade najavljuju rebalans budžeta i kažu da deficit treba povećati, da ne treba smanjivati plate i penzije. Slažem se za plate, slažem se za penzije, većine zaposlenih u organima državne uprave. Ne slažem se da treba povećati deficit.
A, ako smo u takvoj jednoj finansijskoj situaciji, odakle pravo i ministru finansija i predsedniku Vlade i lokalnim samoupravama da, ukoliko emituju hartije od vrednosti ili se zadužuju kod poslovnih banaka i podižu kredite, oročavaju svoja sredstva kod poslovnih banaka? Hajde da mi neko objasni tu logiku.
Znači, oročio sam 100 miliona dinara u neku poslovnu banku sa kamatom od 0,75% ili 1% mesečno, a onda sam od te iste banke uzeo svoj novac pod kredit, sa kamatom od 1,5, ili 2% mesečno – ko to normalan još radi? Da li su u pitanju možda provizije koje agenti banaka imaju kada zaključuju ovakve ugovore? Da li možda agenti banaka i dele tu svoju proviziju koju dobijaju od banke, sa lokalnom samoupravom, odnosno ovlašćenim licem koje je zaključilo u ime lokalne samouprave ili nekog drugog budžetskog korisnika jedan takav ugovor?
Jedna ovakva pojava je izuzetno izražena u velikom broju opština. Ja sam se dugo pitao zašto jedna opština ima 120 do 150 miliona dinara koji svaki put prenoće na depozitnim računima te opštine, odnosno kod poslovne banke, a imaju hronični nedostatak novca kod budžetskih korisnika?
Postavljam pitanje – koliku to kamatu naplaćuje banka i kome isplaćuje ''na sredstva po viđenju''? Za tako velike deponente provizija se kreće od 0,8 do 1,2% agentu koji je zaključio jedan takav ugovor. Sa kim taj agent deli taj novac? Znači, neko svakog meseca samo na osnovu jednog budžetskog korisnika zarađuje milion dinara.
Nemojte da mi kažete da to radi sam ili kakvu protivuslugu ta opština očekuje od poslovne banke, ako se tako ponaša prema svojim sredstvima?
Gospođo ministre, ja sam mislio da ćete sa ovim predlogom zakona da uredite budžetski sistem Republike Srbije, da mogućnost zloupotreba bude svedena na minimum. Shvatam da je teško pisati zakone za jedno vreme, ali u takvom vremenu, nažalost, živimo.
Srbija je siromašna zemlja i treba zakone da prilagodimo ovom vremenu, siromašna zemlja sa puno kriminala – to morate da priznate. Pa, kako se stanje po pitanju kriminala popravlja, a bogatstvo zemlje raste, tako da menjamo naše zakonodavstvo. A ovako, napravili ste zakon koji može da funkcioniše u državama gde policija nije korumpirana, gde budžetska inspekcija radi svoj posao, a ne sluša ministra, gde pravosuđe nije korumpirano, gde tužilaštvo nije korumpirano – ovakav zakon je moguće primenjivati. U našoj državi, nažalost, zbog ovih problema ovo je samo jedna utopija, koju će na kraju da plate građani Srbije. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 103. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Arsen Đurić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, ovo je Glava deset, Kaznene odredbe – Prekršaj.
Ministre, gde ste vi ovde? Vas nema u ovom članu. Mi smo predložili amandman, gde će biti jasno definisano, da ako ne poštujete obaveze i rokove predviđene ovim zakonom – vi odgovarate. Ništa lično, verujte, i ništa nije usmereno protiv vas.
Mislim da smo to govorili i kada smo usvajali budžet. Ako ministar prekrši zakon, onda je normalno da podnese ostavku. Dajte primerom ministra koji prekrši zakon u Republici Srbiji, svim građanima Republike Srbije, kako treba da se ponaša odgovoran čovek, ako iole ima prava, on bi to trebalo da uradi. Ponavljam, još jednom, da se ovo ne odnosi na vas lično, ali to smo tražili prošli put.
Nemojte se iznenaditi, pošto sam siguran da ćete i ove godine prekršiti Zakon o budžetskom sistemu, da ćete ponovo probiti rokove, nemojte se čuditi kada vas budemo pozivali da podnesete ostavku, ukoliko, naravno, Vlada bude funkcionisala decembra meseca kada se bude usvajao budžet Republike Srbije. Hvala najlepše. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem. Kao što je kolega već rekao, hteli smo da istaknemo važnost i odgovornost i državnih organa u sprovođenju određenih zakona. Poznata je stvar, recimo, da su procedure za izdavanje građevinske dozvole i za razne druge stvari u Srbiji, među dužima u svetu. Ja sam nekada imao prilike da radim u Ministarstvu za urbanizam i građevinu.
Nije tačno da ta procedura traje 256 dana, već je problem što taj predmet počinje da se radi 251. dana, realno, to može da se uradi za nekoliko dana, ali je pitanje od kog trenutka taj posao počinje da se radi.
Sve dok našim zakonima svi drugi budu odgovorni, a bilo koji državni organ bude izuzet od odgovornosti, teško ćemo rešavati ovu vrstu problema.
Mislim da je predloženi amandman na ovaj član jako dobar. Ne tiče se samo ministra, u ovom slučaju ticao bi se i Narodne skupštine, jer Narodna skupština nije uvela internu reviziju, što je obaveza po ovom zakonu. I tiče se svih drugih organa koji bi imali obavezu da to sprovode. Prema tome, kada budemo počeli da uvodimo i odgovornost države i državnih organa za sprovođenje svih mogućih zakona, onda će i mnoge druge stvari krenuti svojim tokom. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Član 103, kao što reče moj kolega, kaznene odredbe prema odgovornim licima koja ne poštuju ovaj zakon i koja ne poštuju redosled plaćanja, isto tako, treba da se nađu u okviru ovog člana zakona, odnosno da i oni trpe određene sankcije, zato što je redosled plaćanja danas veliki problem, kada su u pitanju lokalne samouprave, da on bitno ugrožava Zakon o javnim nabavkama, da bez obzira što je u Zakonu predviđeno da ministar propiše i način plaćanja i predviđeno da se ide prema vremenu prijema, mislim da se to jako često ne poštuje, da se ostavlja mogućnost da se neki ponuđači privileguju, da je jako česta situacija da se propiše rok za plaćanje od tri meseca, ali za nekog je to tri dana, za nekog tri meseca.
Na taj način stvara se jedan sistem privilegija. Na taj način obesmišljava se i Zakon o javnim nabavkama, smanjuje se broj ponuđivača. Imate one podobne i one nepodobne ponuđivače i smatrao sam da je na neki način trebalo da se da do znanja i Ministarstvu, a verujem da je toga svesno, da mora ministar da bitno pooštri način i Pravilnik kada je u pitanju redosled plaćanja i izvršenje naloga za naplatu. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 105. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Miroslav Petković, Miloš Radulović i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.