Vidite šta ste ovde napisali u članu 105. Kažete: ''Ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisi, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.'' Kada ste nam odbili amandman kojim smo tražili da se ova besmislica briše, onda ste u obrazloženju napisali...
Izvinite, gospođo ministar, možete malo da saslušate, pričam vama jer trenutno nema direktnog prenosa, pa je najkorektnije da se vama obratim, a govorim o sadržaju člana 105.
Dakle, tu besmislicu da se svi zakoni ne mogu primeniti ako su u suprotnosti sa ovim zakonom, već se primenjuje ovaj zakon, kažete u obrazloženju odbijanje našeg amandmana da je to zato što ta odredba ne predstavlja novinu, valjda ste je prepisali iz starog Zakona o budžetskom sistemu, što ne može biti nikakvo opravdanje za glupost koja negde piše, a mi je, iz DSS, verujte mi, nismo pisali, to možete da proverite, a onda kažete – na snazi su zakoni doneti pre 2002. godine, kada je donet Zakon o budžetskom sistemu, pa postoji određena neusklađenost.
Napišite koji zakoni se neće primenjivati i koje zakone derogira ovaj zakon, pa kada napišete odredbu da se nijedan zakon neće primeniti koji je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koji, Bogu hvala, ima preko 100 članova, nemate ni pojmovnik, nemate ništa, onda kako možete da napišete jednu odredbu koja je opšta i derogirajuća u odnosu na bilo koji zakon iz bilo koje oblasti u našem pravnom sistemu, pa makar ta rečenica morala tu da se dopiše. Ovo je potpuno besmislica. Ovo ne možete ostaviti u tekstu zakona, valjalo bi da napišete korektniju prelaznu odredbu.
E, zato sam predložio da se ovo briše i zato vi nemate pojma kako i na koji način da nam odbijete amandman, a da to zvuči najmanje suvislo. (Aplauz.)

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 106. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 107. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 107. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Pelević i Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 107. deo je Prelaznih i završnih odredbi gde se definiše, između ostalog, u 2. stavu člana 107. da do početka rada Uprave za javni dug formirane Zakonom o javnom dugu, "Službeni glasnik RS'', broj 61 iz 2005. godine, poslove ove uprave obavljaće Uprava za trezor.
Nedopustivo, ne znam da li bi nam neko ozbiljan verovao da mi razgovaramo o zaduženosti države, privrede, građana, da na sajtu Narodne banke ima informator gde se građani uče da preračunavaju po kalkulatoru njihove kreditne obaveze, da su se o tome organizovala razna savetovanja, okrugli stolovi u režiji raznih listova, organizacija, agencija kojima se bave ti i takvi, a da mi, odnosno vi, niste uspeli da pune četiri godine formirate Upravu za javni dug i da smo vas sve vreme na to upozoravali, makar onoliko puta koliko se raspravljalo o donošenju zakona o budžetu ili o rebalansu budžeta.
Lično sam upozoravala da ta kockica u onome što se zove sistematizacija radnih mesta nije izvedena u dalje nadležnosti kroz organe, načelnike uprave i konkretna zaduženja i umesto da se to na neki način privede nameni koja je zakonom i definisana, odnosno da uz svako zaduženje imamo i procenu finansijskog rizika po Republiku za ta zaduženja, ne, mi samo u budžetu dobijamo koliko imamo novih zaduženja, garancija, preuzetih ne samo za nas, koji ćemo to morati da vraćamo, nego i buduće generacije. Umesto da se taj posao okonča u tišini, da se ne čuje koliko je Vlada neodgovorna da postavi direktora Uprave za javni dug i da preuzme te nadležnosti već četiri godine, nama se u Prelaznim i završnim odredbama nudi mogućnost da Uprava za trezor koja obavlja platni promet, radi finansijske usluge za sve ostale, to prihoduje i sve sama sebi namenjuje da troši, radi još i ove poslove.
Smatrajući da je to nedopustivo, predložili smo amandmanom na stav 2. izmenu tog stava, sledeće rešenje – da Uprava za javni dug, koja je formirana zakonom iz 2005. godine, počne sa radom najkasnije 1. oktobra 2009. godine, do kada će Uprava za trezor i raditi njene poslove. Ako do tada Uprava za javni dug ne otpočne sa radom, onako kako je zakon predvideo, da Narodna skupština odbije da ratifikuje ili usvoji bilo koji zakon ili propis u kome se izdaje neka nova garancija ili odobrava neko novo zaduženje. Ovakvo rešenje je proisteklo iz prakse sa kojom smo suočeni, da Vlada apsolutno ne ume da reaguje onako kako je sama zakonima koji su ovde usvajani predložila, Vlada u kontinuitetu od 2005. do danas, u ovoj ili onoj varijanti, dok nema neku sankciju koja joj visi nad glavom i govori o tome da ona može da bude, da podnese neku vrstu odgovornosti za svoja nečinjenja, makar u onolikoj meri koliko ona od građana i privrede traži da oni izvršavaju svoje obaveze i koliko ih primenom zakona sankcioniše za obaveze koje ne izvršavaju.
Zaista mislim, ako smo našli sredstava i načina da agenciju, a uz svaki novi zakon ide najmanje jedna agencija, da njih osnujemo, smestimo negde, zaposlimo im sekretarice, kupimo računare, obezbedimo sva prava uglavnom koja imaju, krajnje je vreme, i bez sankcija to ova vlada neće da uradi, i zato sam smatrala da je ovaj amandman zaista preko potreban, makar i u Prelaznim i završnim odredbama.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 110. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Predrag Mijatović i Stefan Zankov.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, kolega Zankov i ja podneli smo amandman na član 110, da se umesto tačke na kraju teksta stavi zapeta i doda – ''a najkasnije 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.'' Ovom izmenom hteli smo preciznije da utvrdimo rok do koga će ministar aktom utvrditi rok do koga se mogu vršiti plaćanja sa podračuna korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, sa kojim se na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši plaćanje.
Međutim, Vlada nije prepoznala potrebu usvajanja ovog amandmana, po očigledno ustaljenom običaju, i ne samo običaju nego i sistemu da se podržava finansijski haos, što i vidimo iz svih ovih amandmana koji su podneseni i nisu prihvaćeni da bi se uveo neki red, uz obrazloženje koje je dato, (pročitaću deo obrazloženja) ''dodatno određivanje roka nije potrebno. Osim toga, u predloženom roku nije moguće obaviti, pre svega, tehničke pripreme, kako bi se ukinulo plaćanje sa podračuna za više hiljada budžetskih korisnika na svim nivoima vlasti.''
Ipak smatramo da se mora definisati konkretan rok za završetak zakonom predviđenih poslova. Ne treba dati mogućnost da mnogo javnih sredstava protiče nedovoljno kontrolisanim tokovima i da se spreči ustaljena praksa odugovlačenja i izbegavanja odgovornosti za kontrolu tokova sredstava. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 112. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Miloš Radulović.
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Na član 112. Poslanička grupa DSS je podnela amandman, uz obrazloženje, da su rokovi predviđeni za programski deo budžeta predugi i da ih treba skratiti na predloženi način. U odredbi člana 112. stoji da će se programski deo budžeta primenjivati postupnim uvođenjem za pojedine korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, a u celini od donošenja zakona o budžetu Republike Srbije i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2015. godinu.
Predložili smo da to bude 2012. godina.
''Odredbe ovog zakona koje se odnose na srednjoročni plan javnih investicija primenjivaće se počev od postupka izrade budžeta za 2011. godinu.'' Tako stoji u Predlogu zakona. Stavili smo da to bude 2010. godina.
''Odredbe ovog zakona, u delu koji se odnosi na pripremu srednjoročnih planova, primenjuju se u postupku pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za sva ministarstva za 2011. godinu...'' Mi smo dali predlog da to bude 2010. godina.
Smatramo da su rokovi predugi i da treba što pre da počne da se primenjuje ovaj zakon o budžetskom sistemu, a pogotovo, gospođo ministar, što ste i vi rekli, vraćam se na vaše uvodno izlaganje, u ekspozeu koji ste imali kada je bila rasprava u načelu, mi želimo evropske standarde, evropske norme i upravo shodno tome i mi insistiramo na ovom.
Očigledno je da niste spremni da primenite savremene norme. Ne smete ministrima Dinkiću, Mrkonjiću, Kalanovićki, Škundriću, Draginu da tražite da dostave program. To je jasno.
Drugo, nesposobni ste da projektujete rast bruto društvenog proizvoda i krize. Išli smo 6% u oktobru mesecu, pa smo išli 3,5% kada smo usvajali budžet, mi smo vas upozoravali na krizu, na pošasti kakve će efekte da imaju na proizvodnju i na rast bruto društvenog proizvoda u zemlji. Sada je projekcija minus 3,5 do minus 5%. Da li znate zašto? Zato što birate nesposobne. Birate ih po stranačkoj pripadnosti. To se i kod vas u Ministarstvu jasno vidi. Državni sekretari vam se biraju po stranačkoj pripadnosti, a ne po znanju. Zato imamo sve ovo što se dešava. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Predlog za dodavanje člana 112a je amandman koji je podnela Vlada.
Ovaj amandman je prihvatio Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača, Diana Dragutinović, ministarka finansija, želi da završnu reč? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, završena je rasprava u pojedinostima povodom Predloga zakona o budžetskom sistemu. Bilo je mnogo konstruktivne diskusije i veoma korisnih amandmana i na njima vam zahvaljujem.
Da vas podsetim, podneto je 204 amandmana, iako samo za trenutak apstrahujem amandmane SRS, a objasniću i zašto, znači, 113, podnet je 91 amandman i od toga je Vlada usvojila 26. U tih 26 u osnovi ulaze amandmani Odbora za finansije, koji u suštini samo na tehnički adekvatniji način iskazuju amandmane narodnih poslanika. Usvojeno je gotovo 30% amandmana.
Zašto sam rekla da ću samo za trenutak da apstrahujem amandmane SRS? Zato što su oni predložili 113 amandmana, upravo onoliko koliko ima članova ovaj zakon. Lično ne bih imala ništa protiv toga da su ponudili alternativu.
Dakle, oni su mogli da kažu briše se član 1. i umesto člana 1. predlažemo da član 1. izgleda ovako. To nisu uradili. Nisu čak ni naveli kakav bi trebalo i koji primer iz datoteke od više od 60 zakona o budžetskom sistemu koji postoje jeste dobar primer za Republiku Srbiju. Sve svoje amandmane obrazložili su rečenicom – nepotpun, nefunkcionalan, bez potpunih i javnih instituta. Naravno da ništa od ovog ne stoji ukoliko ne postoji alternativa.
Iako me je poslanik Obradović u diskusiji u načelu na neki način, neću da kažem ohrabrio, imao je lepe reči na početku svog izlaganja kako je rekao da hoćemo da zaboravimo ružno iskustvo iz prošlosti, a to je kako ministar finansija, odnosno ja, ne poštuje budžetski kalendar. Činjenica jeste da me poslanici DSS danas na to neprestano podsećaju. Kao prošlost navode u suštini budžet za 2009. godinu.
Zaista bih htela da vas podsetim, iako znam da vi to dobro znate, da budžetski kalendar nije poštovan ni 2004, ni 2006, ni 2007, ni 2008. godine. Ne bih da vas podsećam na činjenicu ko je u to vreme bio premijer.
(Iz sale: A ko je bio ministar finansija?)
Ko je bio, dozvolićete mi da završim, ja vas nisam prekidala i volela bih da dam svoj komentar.
Dakle, nijednom rečju to ne opravdava mene, kao ministra finansija. Govorim o vama i vašoj iskrenosti i vašim dobrim namerama. Dakle, vi tražite od drugih ono što niste tražili od sebe. Znam da je vama, gospodine Obradoviću, jasno da se zakoni prave za neke standardne slučajeve.
Znači, normalno je da se budžet donese za jednu godinu, ili ako Bog da, za tri u stabilnim privredama. Normalno je da se pravi zakon i da sprovođenje tog zakona podrazumeva ekonomsku i političku stabilnost. Znam da one ranije budžetske kalendare nisu poštovali, pošto nije bilo političke stabilnosti, kao što i vi znate da sada u 2009. godini on nije poštovan i zbog toga što nije postojala politička stabilnost i ekonomska stabilnost.
Takođe, sektor za pripremu budžeta, kao jedan vrlo važan sektor, on je dizajniran prema tome da se budžet radi za jednu ili tri godine. To je 15 ljudi.
Osvrnula bih se nakratko i na ono što je najviše provejavalo vašim amandmanima, a to je prvenstveno, poslanici DSS, traže kazne, da ne kažem sankcije, za nepridržavanje budžetskog kalendara.
Dakle, ne volim da dajem neke garancije, pogotovo ako to nešto ne zavisi samo od mene, ali, ovo je prva stvar gde bih dala garancije da ako pronađete negde na zemaljskoj kugli takav slučaj spremna sam da ponovo sedim i da branim ovaj zakon sa sankcijama za nepoštovanje budžetskog kalendara. Zašto? Zato što budžetski kalendar u osnovi ima svoja dva dela – prvi deo, koji uređuje interni rad u Vladi i drugi deo, koji uređuje prezentaciju i rad na usvajanju budžeta u Parlamentu. Nigde u svetu ne postoji ovaj slučaj da, recimo, ministar koji se ne pridržava budžetskog kalendara bude na neki način odgovoran ministru finansija, odnosno da ministar finansija ima ovlašćenja da kazni tog ministra.
Ministar koji se ne pridržava budžetskog kalendara može biti odgovoran samo premijeru, a premijer je taj koji će da odluči da li taj ministar koga je on izabrao, a ne pridržava se budžetskog kalendara, on zaslužuje njegovo poverenje. Skupština nigde u svetu ne ustanovljava sankcije, kazne, kako god hoćete, za pojedine ministre i za njihov rad u Vladi. Zašto? Zato što je u parlamentarnom sistemu Vlada je odgovorna Skupštini i traje onoliko dugo koliko ima većinsko poverenje u Skupštini.
Ako Vlada ne pokrene proceduru na vreme, ne poštuje kalendar, uvek može postojati inicijativa da se toj vladi izglasa nepoverenje. Kazne za nedonošenje, nepodnošenje budžeta na vreme ne postoje nigde u svetu, ali nije prvi put da čujem od vas da želite da ugradite u naš zakonski sistem nešto što nigde ne postoji.
Teorijski je moguće, to ćete priznati, da Vlada donese, odnosno podnese parlamentu budžet na vreme, ali da ga Skupština ne izglasa i ne donese na vreme. Za to postoje procedure. Da li i Skupština treba da bude kažnjena? Kako je to moguće? Teorijski, logični nije moguće.
Takođe, osvrnuću se nakratko na neki broj amandmana koji su najčešće kritikovani, ne baš onim redom kao što sledi iz zakona. Najčešće kritikovan je bio amandman na član 46. Odnosi se na privremeno finansiranje. Postojale su dve vrste kritika – jedna koja je smatrala da ne treba ograničavati, što bi teorijski značilo da možete beskonačno da produžite period privremenog finansiranja, što znači da Skupština gotovo i ne bi trebalo da odlučuje o tome, druga, nalazili su se izgovori u tome da je ovo suviše dug period i da ga treba vratiti na period od tri meseca. Između dva neka ekstremna mišljenja, mislim da je šest meseci, opet ponavljam, s obzirom na ekonomsku i političku nestabilnost, rok kada se ipak može doneti dobar budžet.
Član 10, govori o mogućnosti da se može vršiti investiranje samo u onom slučaju ukoliko se ne zadužujete. Možda nije dobro napisano objašnjenje zašto takav amandman nije prihvaćen. Međutim, novac dolazi i odlazi, da tako kažem, u kontinuiranom vremenu. Vi možete u godini kao celini imati manje, ali ovde se radi o vremenskoj neusklađenosti.
Moguće je da u jednom trenutku imate višak, u drugom trenutku manjak i zato onaj ko upravlja, recimo Trezor, ta sredstva investira da bi manjak na kraju bio manji.
Kritika upućena zakonu, takođe, veoma često je provejavala, da ovaj zakon ne dozvoljava Parlamentu da utiče na veličinu suficita i deficita.
To je potpuno pogrešno. Mi dajemo samo limite, deficit ne može biti veći od, zato što svaki deficit prati mogućnost finansiranja, odnosno suficit ne može biti manji od, jer se taj suficit, takođe, upotrebljava za otplate, recimo, ranije uzetih kredita. Između te dve stvari, ta dva ekstrema, Parlament može da utiče na deficit, odnosno na suficit.
Bila je primedba ili amandman na obrazloženja za velika odstupanja u završnom računu.
Mislim da je to bio amandman gospođe Jorgovanke Tabaković. Agregatni rashodi mogu biti najviše do onog nivoa koji je odobrio ovaj parlament. Oni mogu biti i manji, ali to ne znači da je svaki pojedinačni rashod upravo onaj, znači, manji ili jednak onome što smo izglasali. Zašto? Zato što svako ministarstvo, u ovom zakonu ima mogućnost da korist 5% s jedne aproprijacije prebaci na drugu. To je neki broj stepeni slobode koja se ostavlja ministru, plus budžetska rezerva, ona zato i služi da bi se neki nepredviđeni rashodi, nešto što moramo da uradimo, nekako pokrili.
U tom smislu, kada govorimo o velikim odstupanjima kada su različite stavke u pitanju ne govorimo o ukupnom iznosu. Mi govorimo o pojedinačnim stavkama.
Želela sam da odgovorim na veliki broj pitanja i primedbi, pošto nam vreme ističe, zamolila bih vas da još jedanput pažljivo razmotrite sve amandmane koje je usvojila Vlada, odnosno ja kao njen predstavnik, a pročitala bih sve amandmane koje sam prihvatila u ime Vlade, a to su amandmani Odbora za privredu i finansije, to je amandman na član 2, amandman na član 4, amandman na član 14, amandman na član 17, amandman na član 22, amandman na član 28, amandman na član 31, amandman na naslov i na član 57, amandman na član 103. i amandman, sa ispravkom, grupe poslanika LDP na član 103.
Nakon drugog ponovljenog čitanja očekujem, zaista, da ćete u danu za glasanje, ipak, podržati ovaj zakon. (Aplauz.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Radoslav Mojsilović, zajedno Aleksandra Janković, Aleksandra Ilić i Milutin Jeličić, zajedno Aleksandra Janković i Aleksandra Ilić, zajedno Aleksandra Janković i Milutin Jeličić i Zoran Antić.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretre, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Radoslav Mojsilović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Zlata Đerić.